Архива вести 2024. године

ПРОФ. ДР ЈАКОВЉЕВИЋ ИМЕНОВАН ЗА ПОСЕБНОГ САВЕТНИКА
ЗА ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ МИНИСТАРКЕ ПРОСВЕТЕ

Проф. др Владимир Јаковљевић, декан Факултета медицинских наука, решењем министарке просвете проф. др Славице Ђукић Дејановић број 119-01-9/21/2023-02 од 9. јула 2024. године именован је за посебног саветника за високо образовање.


Професор Јаковљевић је на функцији декана ФМН од септембра 2018. године, и на место посебног саветника министра просвете ступа пре истека свог другог мандата.


Професор Јаковљевић ће на челу Факултета медицинских наука бити до истека мандата 27. септембра када ће ову дужност преузети новоизабрани декан ФМН проф. др Владимир Јањић, редовни професор, психијатар.

ФМН УЧЕСТОВАО НА ЕВРОПСКОМ ПРВЕНСТВУ У ВОДЕНИМ СПОРТОВИМА

Др Аница Сретковић и Др Божидар Пиндовић, из Центра за физиологију напора и спортску медицину били су део медицинског тима на недавно одржаном Европском првенству у воденим спортовима у Београду. Реч је о сениорском и мастерс првенству које је окупило око 15 екипа. Екипе су се такмичиле у ватерполу, пливањем у различитим категоријама и соковима у воду. Дводневна такмичења одржана су на Ади Циганлији, СРЦ ''11.април'',Заводу за медицину спорта на Коштуњаку и на базену ''Милан Гале Мушкатировић''.

Задатак читавог медицинског тима укључујући и екипу са Факултета медицинских наука је да пруже прву помоћ како такмичарима , запосленима и публици. Др Пиндовић и др Сретковић истичу да су имали одличну сарадњу са колегама из Хитне помоћи и Војномедицинске академије на коју су упућивани они пацијенти којима је била потребна даља опсервација. Наш тим ово сматра значајним искуство које ће моћи да примени у даљем раду.

Истраживање тима са Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу открило је да метформин, лек за дијабетес, може изменити туморске ћелије, што представља револуционарни напредак у борби против карцинома. Рад српских истраживача је објављен у угледном часопису, а то је само једно од многобројних открића из њихове лабораторије која су привукла пажњу светских научних кругова...

Опширније погледајте овде

ДОДЕЉЕНЕ ДИПЛОМЕ НА ИНТЕГРИСАНИМ,
ОСНОВНИМ СТРУКОВНИМ И МАСТЕР ПРОГРАМИМА

У Амфитеатру ФМН данас су уручене дипломе студентима који су од дана Факултета до половине јуна завршили своје студије на интегрисаним академским, основним струковним и мастер програмима.

Диплому доктора медицине добило је 22 дипломца, 1 магистар фармације , 12 струковних физиотерапеута и 4 струковне медицинске сестре. Дипломе им је уручила проф. др Наташа Здравковић продекан за ОСС која их је поздравила у име управе Факултета и честитала на постигнутом успеху. „Ово је највећи успех који сте постигли у свом школовању , наравно имате и све остале степенице али никада нећете бити радоснији него сада. Ово је и успех свих нас који смо преносили сва своја знања и вештине. Ја ово сматрам и својим успехом јер вам предајем један од најтежих предмета на студијама-интерну медицину коју сматрам краљицом медицине и ко успешно савлада тај предмет тај ће сигурно бити добар лекар“, рекла је проф. Здравковић и позвала све дипломце који желе да даља научна и стручна усавршавања наставе на ФМН.

У оквиру доделе диплома на мастер програмима данас је звање мастера исхране и суплементације добило 33 кандидата, 4 на мастер менаџменту у систему здравствене заштите. Продекан за МАС ФМН и члан Националног Савета за високо образовање проф. др Небојша Здравковић поздравио је и честитао свим дипломцима подсећајући да су мастер студије на ФМН заживеле увођењем мастер менаџмента у систему здравствене заштите пре седам година а да су онда акредитовани и мастер програми регенеративна медицина и исхрана и суплементација. Он је изразио задовољство чињеницом да је мастер менаџмент у систему здравствене заштите којим руководи до сада успешно завршило преко 100 студената од којих су многи успешни руководиоци здравствених установа као и да је мастер исхрана и суплементација програм који од почетка бележи рекордно интересовање и максималну попуњеност уписне квоте. „Добра вест је да смо поднели захтев за акредитацију Националном акредитационом телу и да очекујемо да нам ових дана стигне одлука о реакредитацији на 7 година. До сада је преко 300 студената уписало а многи и завршили наше мастер студије што показује да су програми добри и да добијају практична знања која могу да примене“, рекао је проф. Здравковић.

Дипломе на мастер програмима уручили су проф. др Небојша Здравковић и проф. др Владимир Живковић руководилац мастер програма исхрана и суплементација.

ПРОФ. ДР ВЛАДИМИР ЈУРИШИЋ ПРИМИО НАГРАДУ
МЕДИЦИНСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА АСТРАХАН

Проф. др Владимир Јуришић, редовни професор на Факултету медицинских наука Универзитета у Крагујевцу, примио је почасну награду Медицинског универзитета Астрахан у Русији.

На позив министра за науку Астраханске области, боравио је у Русији као гост на катедри за биохемију код проф. Дине Никулине, која је пре неколико година држала предавање на Природно-математичком факултету.

Факултет у Русији прославио је 105 година постојања, поводом чега је организована девета научна конференција о актуелним проблемима у савременој медицини.

ПРОФ. ДР ВЛАДИМИР ЈАЊИЋ ИЗАБРАН ЗА ДЕКАНА ФМН

Савет ФМН на седници одржаној 1. јула 2024. године са 19 гласова за и једним гласом против донео је одлуку
о избору новог декана Факултета - проф. др Владимира Јањића, редовног професора за ужу научну
област Психијатрија.

Проф. Јањић изабран је за декана Факултета медицинских наука на мандатни период од 3 године почев
од 27. септембра 2024. године.

ОДРЖАНА СВЕЧАНА ПРОМОЦИЈА ДОКТОРА НАУКА НА УНИВЕРЗИТЕТУ У КРАГУЈЕВЦУ

На свечаној промоцији доктора наука која је одржана 28. јуна 2024. године, у име ректора Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненада Филиповића, проректор за наставу и студентска питања проф. др Владимир Ранковић је промовисао 105 доктора наука, који су у периоду од маја 2023. до маја 2024. године одбранили докторске дисертације на факултетима Универзитета у Крагујевцу и то:

- 49 доктора наука на Факултету медицинских наука,
- 1 доктор наука на Факултету техничких наука у Чачку;
- 1 доктор наука на Факултету за машинство и грађевинарство у Краљеву;
- 1 доктор наука на Агрономском факултету у Чачку;
- 17 доктора наука на Факултету инжењерских наука;
- 5 доктора наука на Економском факултету,
- 2 доктора наука на Правном факултету,
- 7 доктора наука на Филолошко-уметничком факултету,
- 1 доктор наука на Педагошком факултету у Ужицу,
- 4 доктора наука на Факултету за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи,
- 15 доктора наука на Природно-математичком факултету.

У докторе медицинских наука промовисани су:
Александар Јушковић, Александра Корићанац, Милица Димитријевић Стојановић, Јована Милосављевић, Јован Рудић, Никола Јовичић, Андреја Милутиновић, Дениел Пешић, Роланд Антонић, Ана Дивјак, Емир Бишевац, Јелена Димитријевић, Невена Драгашевић, Оливера Маринковић, Невена Лазаревић, Зоран Стајић, Срђан Путник, Софија Лугоња, Јована Милановић, Милица Васиљевић, Павле Милановић, Теодора Сафије, Саша Драговић, Слађана Теофилов, Медо Гутић, Марија Радовановић, Сања Рашчанин, Горан Данковић, Вишња Бањац Баљак, Славица Марић, Ксенија Обрадовић, Сташа Петковић, Анђелина Живановић, Александар Димић, Владимир Стефановић, Александра Николић, Никола Јовић, Андра Јевтовић, Гордана Станић, Јагода Гавриловић, Бојан Баги, Раша Медовић, Миона Вулетић, Марија Лазаревић, Марко Калезић, Весна Росић, Дамир Пеличић, Елизабета Марчетa, Сања Матић.

Ове године на Универзитету у Крагујевцу, први пут су промовисана и 2 доктора наука у оквиру ИМТ студија и то: 1 доктор медицинских наука – менаџмент здравственог система на Факултету медицинских наука и 1 доктор наука – информационе технологије на Факултету техничких наука у Чачку. На Универзитету у Крагујевцу, током 48 година рада, промовисано је укупно 1842 доктора наука и 2 доктора уметности, укључујући и овогодишњу промоцију.Универзитет је објавио Књигу доктора наука и уметности Универзитета у Крагујевцу 2024, у којој су сажето представљене биографије доктора наука и научни допринос њихових докторских дисертација.

НАГРАДА ФМН ЗА ДОБРОВОЉНО ДАВАЛАШТВО КРВИ

Поводом Светског дана добровољних давалаца крви 14.јуна у Скупштини града Крагујевца уручена су признања вишеструким даваоцима крви , организацијама и установама који су дали највећи допринос у прикупљању крви на територији Крагујевца. Захваљујући хуманости и доброти добровољних давалаца Крви град Крагујевац је и ове године добио престижно признање Црвеног крста Србије ''Најхуманији град'' за резултате постигнуте у добровољном давалаштву у 2023.години.

На свечаности у Скупштини града најпре су уручена признања појединцима односно даваоцима који су драгоцену течност дали 50, 75 и 100 пута. Награђене су и организације, удружења, средње школе и факултети. У Категорији факултета и ове године признање ''Широко срце'' припало је нашем факултету.

ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ НА ТЕМУ БОЉЕГ КВАЛИТЕТА ЖИВОТА

Rajesh Jain, велики и утицајни предузетник из Индије са сарадницима, на позив Факултета медицинских наука посетио је наш Факултет где је најпре разговарао са деканом проф. др Владимиром Јаковљевићем а затим одржао предавање студентима о бољем квалитету живота и могућностима за повезивање индустрије и науке. Компанија коју води господин Jain , како сам каже се дуго година бави научним истраживањима а њена достигнућа утичу на бољи квалитет живота људи. То је и била тема предавања која је он одржао нашим студентима. Декан Јаковљевић је подсетио да ФМН у овом тренутку имамо преко 150 студената из Индије и да је изузетно важно што је господин Jain , који је власник једне од највећих бајотек компанија на свету и који је међу првих 40 најмоћнијих људи на свету на Форбсовој листи најбогатијих људи.

Иначе Rajesh Jain је доктор филозофије, члан је Националног комитета Индије за биотехнологију а био је у Управном одбору Националног Института за фармацеутска истраживања Индије и један је од 40 најутицајнијих људи на свету у области фармације.

УТВРЂЕН ПРЕДЛОГ КАНДИДАТА ЗА НОВОГ ДЕКАНА ФМН

Чланови Наставно научног већа Факултета медицинских наука, на 142.седници која је одржана 18. јуна, већином гласова донели су одлуку о утврђивању предлога кандидата за избор декана Факултета.

За декана је предложен проф. др Владимир Јањић, психијатар и актуелни продекан за Универзитетске студијске програме.

Коначну Одлуку о избору декана донеће Савет Факултета медицинских наука на седници која ће бити одржана наредних дана. Професор Јањић дужност декана ФМН преузеће у септембру када и званично истиче други мандат актуелном декану проф. др Владимиру Јаковљевићу.

Поред професора Јањића кандидати за декана ФМН били су и проф. др Гвозден Росић, физиолог и продекан за ИАС стоматологије, проф. др Горан Давидовић, кардиолог и продекан за специјалистичке и уже специјалистичке студије и проф. др Анђелка Стојковић, педијатар.

СТАРТОВАЛА НОВА ГЕНЕРАЦИЈА СПЕЦИЈАЛИЗАНАТА И УЖИХ СПЕЦИЈАЛИЗАНАТА

У понедељак 10. јуна више од 80 нових специјализаната и специјализаната ужих специјализација почело је своје здравствене специјализације на Факултету медицинских наука. У зависности од избора специјализације ни ће у наредних три до пет година обављати специјалистички стаж на нашем Факултету, нашим наставно-научним базама где ће стицати неопходна знања и вештине са којима ће, по завршетку специјализација, моћи да их примене у својим здравственим установама односно градовима из којих су дошли у Крагујевац на ФМН.

Почетку специјализација односно ужих специјализација које трају годину дана, претходила је свечана додела индекса у Амфитеатру нашег Факултета где је новоуписане кандидате, у овогодишњем пролећном конкурсу, поздравио продекан за специјалистичке и уже специјалистичке студије проф. др Горан Давидовић који је истакао да је изузетно поносан на чињеницу да наш Факултет бележи, из године у годину, све већи број лекара, фармацеута и стоматолога који одлучују да своје стручно усавршавање, односно здравствене специјализације и уже специјализације заврше управо у Крагујевцу. Уз добродошлицу на наш Факултет и подсећање да их у наредном периоду очекује напоран рад и стицање нових знања и вештина проф. Давидовић је нагласио да се ФМН по броју активних али и броју свршених специјализаната приближио Нишком Медицинском факултету који је готово деценију пре нас увео овај вид стручног усавршавања за лекаре, фармацеуте и стоматологе. „То довољно говори о нашем раду, квалитету, препознавању на основу дугогодишњег високог рангирања на Шангајској листи најпрестижнијих светских Универзитета. У прилог томе говори и чињеница да константно уводимо нове гране специјализација и ужих специјализација и да их у овом тренутку имамо укупно преко 60 . Сада је на овом виду стручног усавршавања активно 976 кандидата док је диплому лекара специјалисте односно субспецијалисте успешно стекло 1053 специјализаната“, рекао је проф. Давидовић.

У овом конкурсном року највеће интересовање постојало је за интерну медицину, општу медицину, медицинску биохемију а у области стоматологије за ортопедију вилица.

ОДРЖАН КОНГРЕС СПОРТСКЕ МЕДИЦИНЕ, СПОРТСКИХ НАУКА И БОРБЕ
ПРОТИВ ДОПИНГА У СПОРТУ „ВРЕМЕ ИНОВАЦИЈА“

Републички Завод за спорт и медицину за спорта на Кошутњаку у Београду био је домаћин тродневног конгреса спортске медицине, спортских наука и борбе против допинга у спорту „Време иновација“. Ова водећа, национална установа која се бави превенцијом, праћењем али и припремама врхунских спортиста али и рекреативаца и деце, у сарадњи са Факултетом медицинских наука у Крагујевцу и Антидопинг Агенцијом Републике Србије, уз покровитељство министарства спорта Владе Србије, по први пут организовала је један овакав скуп. У три дана предавања из области спортске медицине, науке у спорту, кардиологије, исхране и суплементације, борбе против допинга у спорту, одржали су бројни домаћи и страни предавачи. Завод за спорт Републике Србије је национална установа која се бави праћењем, превенцијом, здравственим контролама и прегледима али и спортским тренинзима и припремама као врхунских националних спортиста и репрезентација, тако и рекреативаца и деце.

Идеја за организацију овог догађаја потекла је од декана нашег Факултета проф. др Владимира Јаковљевића који готово годину и по дана у овој установи обавља дужност помоћника директора за медицинска питања.“ Овај Завод је центар спортске медицине у нашој земљи и када сам на позив директора пре годину и по дана дошао овде мој главни задатак је био да унапредим део који се тиче научно-истраживачког рада, јер што се тиче струке они раде врхунски посао. Искрено се надам да ће ова установа прерасти у научно-истраживачку установу од националног значаја „, рекао је декан Јаковљевић иначе дугогодишњи спортски лекар и човек који је као специјалиста спортске медицине био уз највеће клубове и репрезентације у нашој земљи. „Нисмо се без разлога одлучили да овај Конгрес организујемо управо овде јер ово треба да буде и јесте место окупљање свих оних који нешто у спорту значе и који треба да дају свој допринос у развоју науке, спортске медицине и истраживања у спорту. Циљ је један а то је да унапредимо здравствено стање, здравствени статус наших спортиста и њихова адекватна припрема за сва највећа такмичења“, рекао је проф. др Владимир Јаковљевић.

Директор Завода за спорт и медицину спорта Милан Савић поздравио је госте и учеснике истичући да му је задовољство да као домаћин овог једног великог догађаја, за српски спорт и за спортску и медицинску науку, када су у питању наши спортисти поздрави све учеснике. „ Једна од најважнијих законом дефинисаних делатности Завода за спорт и медицину спорта представља научно истраживачка и развојна делатност, а кроз историју, Завод је био место на коме се развијала спортско-медицинска наука и струка, и данашњим скупом настављамо да улажемо у једну врло важну област у спорту. Завод данас представља један од кључних ослонаца српског спорта и представља место на коме спортске организације и сви учесници у систему спорта Републике Србије могу да добију помоћ и подршку за реализацију бројних активности везаних за превенцију и заштиту здравља наших спортиста, развој спорта, спортског тренинга, такмичења али и спортске науке. Модерни објекти за тренинг али и опоравак, лабораторија са најсавременијом опремом за дијагностику и развој, су само неке од могућности које Завод пружа српском спорту данас“, рекао је Савић. Он је додао и да би овај тренд наставио да расте, дата је снажна подршка лекарима и професорима када је у питању научно истраживачки рад, а управо је организација једног оваквог уникатног конгреса, који је окупио најеминентније стручњаке у области медицине и психологије спорта, спортске стручњаке као и антидопинга, доказ да је Завод, на том пољу веома поуздан партнер, који несебично дели али и усваја и преузима најбоља знања и праксе, а све у циљу пружања најбоље подршке, како врхунским тако и рекреативним спортистима.

Директорка Антидопинг Агенције Републике Србије проф. др Милица Весић Вукашиновић рекла је да је јако срећна што смо ми сви данас овде, и што су она и наш декан успели да организују Конгрес. „Он је имао идеју организације Конгреса спортске медицине овде у Заводу, а ја сам имала идеју организације конгреса -Борба против допинга у спорту. Онда смо схватили да то треба да урадимо заједно, а онда смо после тога схватили да морамо да повежемо спортску науку овде, зато што се Завод за спорт и медицину спорта бави између осталог и моторичким истраживањима у спорту. А онда смо схватили да морамо да укључимо и друге факултете, јер сматрамо да Завод мора да буде кохезиони фактор и за друге факултете и за друге универзитете, па смо у том смислу укључили и Универзитет у Нишу, и Универзитет у Новом Саду, Медицински факултет у Новом Саду, Факултет за спорт и физичку културу у Нишу, Факултет за спорт и физичку културу у Новом Саду, Факултет за спорт Универзитета „Унион – Никола Тесла“, обзиром да се велики број наших стручњака школује и на приватним факултетима. То је оно што је нас руководило од почетка. Сматрали смо да треба да објединимо спортску медицину, да објединимо спортску науку и борбу против допинга у спорту. То су три ствари без којих савремени спорт не може да функционише. Примена науке у спорту је оно што одваја некога ко је шампион од онога који то није. Они који су схватили да треба да примењују науку у спорту, они су и напредовали. Сви ми који смо схватили да је наука јако важна, смо овде, и дошли смо на Конгрес, и велики број предавача који ће учествовати у два дана је довољан показатељ онога што је најважније, да ми морамо да изградимо и наше спортске стручњаке и наше специјалисте спортске медицине, и стручњаке у борби против допинга у спорту, како бисмо напредовали још више и још боље у спорту“, рекла је проф. др Милица Весић Вукашиновић. изразио је велико задовољство, и велику срећу, поготову када сам чуо претходна три говорника.

Конгрес је званично отворио министар спорта у Влади Србије Зоран Гајић који је поздравио све присутне а посебно организаторе истичући да су то су људи на које се министарство ослања, и да су они интегрални део Министарства. „ Српски спорт је одличан, Србија је широм земаљске кугле земља спорта, земља шампиона, била, и јесте и надамо се биће. Овде се заиста осећа потреба да максимално имплементирамо научна знања, и да их применимо у раду у пракси. Изгледа да неки други, у неким спортовима иду мало брже од нас, и ако поставимо неку „Аd hoc“ хипотезу и изанализирамо неке резултате и како им изгледају спортисти у појединим спортским гранама, сигурно да сви ми који овде седимо, а сви се мање више знамо и из науке и из праксе, мање више мислимо исто. И позивам све савезе, председнике савеза, председнике спортских друштава, председнике и руководиоце свих клубова, тренере, медицинске раднике који раде у спорту, да се активно укључе у рад Завода, у рад Антидопинг агенције и да прате све оно што ради и иницира министарство спорта“, рекао је министар Гајић.

Конгрес је био прилика да спортски стручњаци , лекари и други учесници из области спорта додатно унапреде своја знања, направе важне конекције. Иначе, учесници Конгреса били су први званични гости у нашем још увек неотвореном, новом националном тренинг центру, мултифункционалној дворани. Нови објекат обухвата пет тренажних центара за четири борилачка спорта и стрељаштво, и још један мултифункционални центар за тренинге, за одбојку за кошарку, најсавременији центар за опоравак наших спортиста.

У НАЈАВИ САРАДЊА ФМН И КИНЕСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА ЖИНШАНГ

Кинески Универзитет Жингшанг из провинције Хангџоу се пре свега бави заштитом животне средине али али окупља и бројне потенцијалне сараднике из других области науке и високих технологија. Први састанак са деканом нашег факултета, инициран је од стране наставника и сарадника из Кине. „Први пут сам у Крагујевцу и циљ наше посете је да потпишемо уговор о сарадњи наша два факултета који би био општег типа и који би би основ за међусобну сарадњу у циљу научно рада, писања заједничких пројеката, писања заједничких научних радова али и размене студената и наставника у циљу што бољег позиционирања оба факултета“, рекао је Фенг Хуајун декан Универзитета Жиншанг.

Делегација Кинеског Универзитета Жиншанг изабрала је Факултет медицинских наука као потенцијалног партнера у будућности због постигнутих светских резултата у области медицине. „Они су препознали нас као неког ко може да буде интересантан партнер за сарадњу. Ми смо, као и увек, свима који желе да дођу и да разговарамо, пружили руку сарадње и надам се да ћемо да ће до сарадње доћи“, рекао је декан проф. др Владимир Јаковљевић. Према првим иницијалним договорима сарадња би требало да се оствари у различитим областима науке, технологије и заједничке пројекте.

Иначе, овом састанку претходила је посете декана Јаковљевића управо провинцији Жиншанг и граду Наухџоу , граду који је према речима декана Јаковљевића, град најсавременије технологије, који форсира науку, младе људе .“То је била једна групација којој ја припадам две године и у којој Кинези окупљају пријатеље и потенцијалне партнере у разним сферама живота –од економије, права, науке, медицине итд. Они траже партнере за сарадњу и тамо сам имао разговоре о могућој сарадњи“, рекао је Јаковљевић.

ПРОМОВИСАНИ УЏБЕНИЦИ „ИНТЕНТЗИВНО ЛЕЧЕЊЕ“ И
„ИНТЕНЗИВНО ЛЕЧЕЊЕ-ПРАКТИКУМ ВЕШТИНА“

Двогодишња успешна сарадња ФМН и ИКВБ „Дедиње“ донела је још један заједнички успех- промоцију уџбеника „Интензивно лечење“ и „Интензивно лечење-практикум вештина“ која је одржана у Амфитеатру Института Дедиње у Београду. Поред одлазака наших студената на практичну наставу из кардиологије у ову реномирану установу, сарадња је настављена и акредитацијом кратких програма студија за медицинске сестре и техничаре , уручењем сертификата првој групи полазника а онда и издавањем уџбеника из ове области. Најпре је почетком године у нашем Амфитеатру промовисан уџбеник „Вантелесни крвоток и механички асистирана циркулација“ да ни уследила промоција новог уџбеника и практикума на ИКВБ Дедиње.

Директор ИКВБ Дедиње проф. др Милован Бојић рекао је да Институт траје пуних 45 година и њен имиџ чинила је медицинска нега и активност медицинских сестара и техничара, оно што пацијенти носе са собом уз одличне лекаре и константно развијање нових процедура у области кардиологије и кардиохирургије. Тежићемо да се и у временима, када је позиција медицинске сестре –техничара не наруши, рекао је проф. Бојић и додао да сарадња са ФМН у Крагујевцу на даљој едукацији тих људи је мотив за њих да буду бољи и теже вишим стандардима. „Мислим да је оно што смо успели да договоримо са најуспешнијим Медицинским факултетом у Србији , ФМН У Крагујевцу је пут којим треба ићи. То треба да осете и наше медицинске сестре и техничари , али и сви они из Србије али и региона. Трудићемо се да то допре до свих здравствених установа у Србији. И до сада смо то радили а сада то настављамо још боље и квалитетније уз подршку колега из Крагујевца“, рекао је проф. Бојић. Он је додао да га посебно радује што наш декан и ФМН акредитују струковне студије и претварају их у Високу школу медицинске сестре и техничаре и ми ћемо тиме практично валоризовати и тим људима дати одређене коефицијенте које и заслужују.

Декан Јаковљевић је рекао да су обе књиге и практимум уникатни јер практично представљају једну школу у малом за медицинске сестре и техничаре, цео курикулум те врсте образовања. „Уникатна ствар која је фантастична је Практикум вештина за лечење који је прва књига те врсте за негу и лечење не само код нас већ и шире која има за сваку област и пратећи видео садржај, који описује сваку област која је обрађена . По мени је он и најзначајнији за струку. Поносан сам на наше учешће нашег Факултета у свему овоме“, рекао је Јаковљевић. Он је подсетио и на почетке наше сарадње са ИКВБ Дедиње и акредитацију кратких програма студија. И додао да су међу првима ове програме завршили управо запослени са Института Дедиње. „ Ми смо у припреми и организацији односно потпуној реорганизацији наше високе школе односно струковних студија и и у томе ће нам помоћи Институт Дедиње. Планирамо да уведемо потпуно нове смерове за анестетичаре и инструментаре који су и овој институцији потребни чиме ћемо додатно учврстити и валоризовати нашу сарадњу“, рекао је Јаковљевић.

О уџбеницима „Интензивно лечење“ и „Интензивно лечење-практикум вештина“ говорили су и уредници проф. др Момир Јовић и Мира Ранковић струковна мастер медицинска сестра са ИКВБ Дедиње.

ОДРЖАНА ДРУГА ОВОГОДИШЊА МАНИФЕСТАЦИЈА ''ДАН ОТВОРЕНИХ ВРАТА''

У Амфитеатру ФМН у суботу 25.маја одржана је друга овогодишња манифестација ''дан отворених врата'' намењена будућим студентима, која је као и претходна, окупила велики број матуранта из целе Србије који желе да упишу неки од студијских програма код нас. Наш Факултет и студијске програме представили су им: проф. др Марина Костић, доц. др Жељко Тодоровић, доц. др Драгана Станишић, Ирена Огњановић некадашњи студент-продекан и ПР тим Факултета.

Наш најстарији програм ИАС медицине представио је доц. др Жељко Тодоровић истичући да студије трају 12 семестара, шест година студирања.'' Прве три године, односно првих шест семестара вам је један претклинички део, тачније првих пет, где се спремате за клинички рад, учите нека фундаментална, базична знања из медицине и након тога, од шестог семестра, односно од краја треће године студирања почињете са клиничким предметима. Крећете на вежбе у Универзитетском клиничком центру итд. Оно по чему смо ми карактеристични - то је рад у малој групи. Ја предајем клинички предмет Интерну медицину и ми имамо групе са шест студената, врло је лако радити у малој групи. Мале групе су неопходне. Не можете адекватно да вежбате медицину ако је број студената огроман. Овај факултет већ годинама поштује ту традицију рада у малој групи и, наравно, од шестог семестра па до краја студирања радићете, да кажемо, разнолике клиничке предмете у малој групи са својим асистентима и наставницима. Ја сам завршио овај факултет и имам само речи хвале што се тиче наставе и студирања. Од прошле године је доступно студирање и на енглеском језику које вас, претпостављам, да не интересује пуно, али настава се одвија и на српском и на енглеском, паралелно. Надам се да ћете да положите пријемни, којима је свима мало стрес и проблем. Након тога, наравно, долази један хроничан, да кажемо, стрес студирања, али није то ништа страшно, сви смо завршили. Ја, када бих поново уписивао неки факултет, опет бих уписао Медицински факултет'', рекао је Тодоровић који је присутне упознао и са основним струковним студијама. ''Имамо тренутно и два студијска програма на струковним студијама - физиотерапеут и струковна сестра. То су два струковна програма која уписују по 44 студента. Настава се одвија у три године, односно шест семестара, и предмети су, да кажемо, у нечему и слични са Интегрисаним академским студијама медицине. Ту се знања, која се стичу, разликују доста у односу на средњу школу. Идеје и јесте да се разликују, да ипак висока струковна сестра, односно физиотерапеут стекну Имамо велико интересовање за ова два студијска програма, а ускоро ће бити акредитована и четири нова, која ће, рачунам, следеће године бити спремна за упис'', рекао је Тодоровић.

''Дан отворених врата, коју, ево већ други пут организујемо у току ове године и овако велико интересовање нам пуно значи, и искрено нас радује зато што нам указује да су резултати наши, наша посвећеност науци и образовању високо вредновани међу младом популацијом као што сте ви'', рекла је у поздравној речи проф. др Марина Костић која је представила ИАС фармације. Према њеним речима бити фармацеут у модерним здравственим системима јесте јако одговорна позиција, посебно са аспеката пацијената.'' С друге стране, драге колеге и колегинице, то је позиција и професија која је преживела највећи број трансформација у блиској прошлости. Чињеница је да се захтеви модерног доба и развоја у великој мери рефлектују и на процесе едукације здравствених радника и, с тим у вези, ја бих хтела да вам нагласим да сте на правом месту, да Факултет медицинских наука успешно одговара на те захтеве, континуирано прати потребе, раст и развој тржишта код нас и у региону, и у складу с тим успешно спроводи студије и образовање фармацеута већ, ево, готово две деценије. Хтела бих да нагласим нешто што је вама јако битно - да ћете првог дана вашег студирања бити део једне туторске групе и да ћете добити тутора из реда наставника наших факултета, који ће пратити ваш лични и професионални развој у току вашег школовања, и бити ту за вас у сваком тренутку, у вези са било којим вашим питањима или било каквим недоумицама'', рекла је, између осталог проф. Костић.

Доц. др Драгана Станишић нагласила је да је ФМН д сада успешно извео 12 генерација доктора стоматологије, и изразила наду да ће који и нових 24 бруцоша који ове године упишу стоматологију , од октобра па наредних пет година успешно водити. вама, да покажемо интересовање које заиста свако од вас понаособ заслужује. ''Поред рада у малим групама истакла бих да радимо са најсавременијим опремом. Обзиром да смо најмлађи, имамо, наравно, и најквалитетнију, најновију опрему, најсавременије материјале и најсавременије столице, тако да је све усмерено вама са циљем што боље едукације и што бољег квалитета наставе. Надам се да ћемо се видети од октобра, наша врата су за вас отворена, не само данас него и наредних дана и у будућности'', закључила је доц. др Драгана Станишић.

О раду студентског парламента, студентским организацијама на Факултету, конгресима, акција и другим активностима окупљенима је говорила др стоматологије Ирена Огњановић некадашњи студент продекан, Највеће интересовање матуранти су и овог пута показали за студије медицине а до доласка на место студента чека их успешно полагање пријемног испита који су заказани за крај јуна.

ОДРЖАНА ТРАДИЦИОНАЛНА НЕДЕЉА ЗДРАВЉА УСТА И ЗУБА

Поводом 34. "Недеље здравља уста и зуба", у предшколским установама Лане и Колибри, као и Центру за спорт и рехабилитацију особа са инвалидитетом Искра, Студенти 4. године ИАСС су у оквиру наставне јединице из Превентивне стоматологије одржали едукацију о очувању здравља уста и зуба.

Студенти су демонстрирали правилне технике прања зуба, ставили акценат на здраву исхрану и назначили важност редовних контролних прегледа. Поред интерактивног предавања организоване су радионице на тему оралног здравља. Ове године су нам се у организацији прикључили студенти заједничког студијског програма Струковна медицинска сестра васпитач (Педагошки факултет у Јагодини) у оквиру наставних јединица из предмета Орална хигијена и орално здравље.

Манифестацији су се традиционално прикључили Завод за денталну медицину Крагујевац и Институт за јавно здравље Крагујевац.

ОДРЖАНА КМЕ О ВЕШТИНИ ПРОПИСИВАЊА КЛОЗЕПИНА

У организацији ФМН одржана је континуирана едукација о вештини прописивања клозепина која је намењена пре свега лекарима психијатрима. Проф. др Драгана Игњатовић Ристић , психијатар и професор ФМН Крагујевац рекла је да ми данас имамо велико задовољство да будемо домаћини семинара који се зове „Уметност прописивања Клозапина“, једног лека који је одавно познат, али је пуно ствари било везано за његову примену у пракси. ''Ми сматрамо да се он не примењује довољно у пракси, а осим тога, ово је један посебан тренутак у коме мењамо смернице за примену овог лека. Ми смо због тога организатори овог курса данас. Са нама су гости професорка из Београда и колега лекар из Холандије, који је председник Клозапин радне групе у Холандији'', рекла је проф. др Драгана Игњатовић Ристић.

Др Dan Cohen, психијатар из Холандије рекао је да је пре 20 година је основана клозапин радна група, која је јединствена у свету, и као таква постоји у Холандији. Циљ те групе јесте да се унапреди знање и пракса у примени клозапина, јер је препознато да многи лекари не прописују довољно овај лек због неких страхова који су везани за нежељена дејства овог лека. ''Ја сам написао рад који је у ствари исковао термин „Клозафобија“, као специфичан страх од клозапина. Занимљиво је да су реакције позитивне, пацијенти кажу: „Можете да предложите што год, и ми ћемо то прихватити, али само немојте да прекидате клозапин“. То не значи да овај лек нема нежељена дејства, као што су дневна поспаност, пораст телесне тежине, неке друге сметње у функционисању, мање енергије, али наш циљ је да пропишемо најнижу ефикасну дозу лека, која ће се најбоље подносити и имати највећу ефикасност'', рекао је др Кохен.

Проф. др Нађа Марић Бојовић са Медицинског факултета у Београду, Института за ментално здравље каже да лек Клозапин је лек из групе антипсихотика. ''Лек за који знамо преко 30 година, али је лек који је доживео неке успоне и падове у свом прописивању. Иначе га сматрамо најефикаснијим леком у овој области, али због тих успона и падова, почели смо да патимо од неке врсте клозафобије. Назвали смо то тако због Клозапина и фобије (страх), па клозафобија. И сад ћемо покушати на овом семинару, зато је он изазован, да разбијемо те табуе, да видимо зашто не треба да се плашимо, и зашто треба да га користимо на корист наших пацијената, можда и много више него што га сада радимо'', закључила је проф. Марић Бојовић.

Др Dan Cohen - психијатар из Холандије

Пре 20 година је основана клозапин радна група, која је јединствена у свету, и као таква постоји у Холандији. Циљ те групе јесте да се унапреди знање и пракса у примени клозапина, јер је препознато да многи лекари не прописују довољно овај лек због неких страхова који су везани за нежељена дејства овог лека. Ја сам написао рад који је у ствари исковао термин „Клозафобија“, као специфичан страх од клозапина.

Каква су искуства др из Холандије са овим леком, колико је он давао лек својим пацијентима у пракси, и како се показао, и зашто је битно да се предавања ове врсте дешавају свуда у Европи?

Занимљиво је да су реакције позитивне, пацијенти кажу: „Можете да предложите што год, и ми ћемо то прихватити, али само немојте да прекидате клозапин“. То не значи да овај лек нема нежељена дејства, као што су дневна поспаност, пораст телесне тежине, неке друге сметње у функционисању, мање енергије, али наш циљ је да пропишемо најнижу ефикасну дозу лека, која ће се најбоље подносити и имати највећу ефикасност.

ПРОФ. ВОЛАРЕВИЋ РАНГИРАН У 0.05% НАЈБОЉИХ НАУЧНИКА НА СВЕТУ
ОД СТРАНЕ SCHOLARGPS-а

ScholarGPS рангирао је професора Владислава Воларевића, за свој научно-истраживачки рад у области матичних ћелија у последњих 5 година, у 0.05% најбољих научника на свету и то као:
3. на свету у области мезенхимских матичних ћелија и
22. на свету у области матичних ћелија.

ТРЕНИНГ ЗА ПРИПРЕМУ, ПИСАЊЕ И УПРАВЉАЊЕ HORIZON EUROPE ПРОЈЕКТИМА

ФМН је у сарадњи са организацијом EUTA организовано је четвородневни програм за писање, припрему и организовање европских и домаћин пројеката In-house тренинг за Факултет медицинских наука, Универзитета у Крагујевцу. С обзиром да су завршене прве три године ЕУ програма за истраживање и иновације Horizon Europe (2021-27), а отворени су позиви за 2024. годину радионице су одржане баш сада у просторијама ФМН. Према речима декана проф. др Владимира Јаковљевића, и поред тога што је ФМН познат по научно-истраживачком раду, препознат је један проблем који постоји, а то је да у апликацијама за пројекте имамо, у односу на квалитет и квантитет научноистраживачког рада, прилично слабу пролазност, како на националном, тако и на интернационалном нивоу. „У консултацији са неким људима који су имали искуства са сличним стварима, решили смо да за носиоце научно-истраживачког рада, као и за све оне који су заинтересовани, организујемо једну четвородневну обуку коју организује агенција „Euta“ из Београда, која се показала као изузетно добар консултант. То су искуства људи који имају много озбиљних пројеката, међународних и националних, и њихова асистенција у апликацији је подразумевала лакши пут према успеху. Њихове апликације генерално имају неких 80% успешности. У том смислу, пошто ми тежимо да у свему имамо висок степен изврсности, да будемо бољи сваки пут, препознали смо да постоји неки проблем у виду несразмере између онога колико ми радимо и колико добијамо екстерних средстава ван факултета. Јер већи део тог научно-истраживачког рада се финансира од самог факултета. Тако да смо једноставно хтели да ти млади људи и људи средњих година, спознају шта све можемо да радимо, и да имају у некој будућности ослонац за даље апликације. То ће свакако бити испраћено од стране управе и бити подржано на најбољи могући начин“, рекао је декан Јаковљевић.

ЕУТА је до данас потписала укупно 10. 174 уговора о грантовима са 20. 817 организација и доделила преко 28. 7 милијарде евра. Просечна стопа пролазности од 15.9% (до маја 2023.) је већа него на претходном Horizon 2020 програму, па самим тим и шансе за добијање средстава. Просечна стопа успешности организација из Србије је још већа и износи 19,63%. Србија је до сада повукла 80, 61 МЕУР за укупно 234 пројекта. Горан Стојановић, редовни професор на Универзитету у Новом Саду, преко 18 година се бави писањем предлога пројеката и привлачењем средстава из Европске уније и нашу земљу. Према његовим речима Врло важно за развој науке и иновација у Србији је да научници, професори, сарадници, асистенти на нашим факултетима и институтима буду обучени да напишу квалитетан предлог пројекта, да своје идеје онда реализују, и да привуку средства за развој институције, групе и читаве наше земље у целини. „На обукама у читавој Србији, на тренинзима које радимо, покушавамо да оспособимо наше научнике, да своје иновативне идеје успеју да уобличе у један квалитетан предлог пројекта, и да привуку средства за даљи развој. Између осталог, асистенти, сарадници, професори овог факултета су изузетно успешни у писању научних радова, имају одличне идеје, и верујем да ће у будућности донети пуно средстава за развој ове институције“, истакао је проф. Стојковић.

Тренинг се састојао од 2 модула: први за припрему и писање предлога пројеката (прва 2 дана), а други за буџетирање и управљање Хоризонт пројектима. Током тренинга покривене су све фазе развоја пројекта, од идентификације и детаљне анализе Horizon Europe програма и отворених позива за 2024 годину, тражења партнера, писања и буџетирања пројекта до имплементације, и то кроз презентацију најновијих информација, демонстрацију конкретних примера из праксе тренера, радионице и дискусију. Радило се на конкурсној документацији, апликационим и евалуационим формуларима за ЕУ програм Horizon Europe, али све што су полазници научили. Проф. др Невена Јеремић продекан за међународну сарадњу и научно истраживачки рад, и неко ко је активан на овим радионицама сва четири дана, говорећи о значају радионице истакла је да су сви заинтересовани имали прилику да слушамо асове у овој области, људе који имају велики број урађених пројеката којим сами руководе, учествовали су у писању и реализацији. „Ми ових дана слушамо просто њих, обучавамо се да усавршимо наша знања, јер кренули смо из наше куће, да код нас ипак нешто није добро. Тако да, надамо се да ћемо са новим стеченим знањима унапредити писање пројеката, и да ћемо самим тим побољшати проценат успешности на конкурсима, како националним тако и интернационалним“, истакла је проф. Јеремић.

ОДРЖАНА КОНТИНУИРАНА ЕДУКАЦИЈА О ЗНАЧАЈУ КАРДИОЛОШКЕ ЕВАЛУАЦИЈЕ ДЕЦЕ, АДОЛЕСЦЕНАТА И ОДРАСЛИХ ПРЕ УЧЕШЋА У СПОРТСКИМ АКТИВНОСТИМА

У просторијама Завода за спорт и медицину спорта Републике Србије у Београду, у сарадњи ове установе и нашег факултета, одржана је дводневна континуирана медицинска едукација о кардиолошкој евалуацији деце и адолесцената пре учешћа у спортским активностима и значају кардиолошке евалуације пре учешћа код пунолетних спортиста.

Овај догађај окупио је лекаре не само из Завода за спорт и медицину спорта Републике Србије и наставнике Факултета медицинских наука већ и велики број лекара, пре свега педијатара и кардиолога са Института за мајку и дете, Дечије болнице у Тиршовој, Војномедицинске академије и многе друге. Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић који је и помоћник директора за медицинска питања републичког Завода за спорт и медицину спорта најпре је истакао да је Завод институција од националног значаја за третман врхунских спортиста, репрезентативаца, олимпијских такмичара. Поред тога Завод за спорт и медицину спорта , према Јаковљевићевим речима, ради и прегледе за све остале људе који се баве спортом – од најмлађих до најстаријих укључујући и рекреативце. ''Моја улога као неког ко се бави струком у Заводу је да унапредимо и научно-истраживачки рад и едукативни карактер који је овде био у другом плану. Доласком новог директора Милана Савића који ме је позвао у свој тим доста тога се променило. Наш факултет од 2018.године има потписан уговор о сарадњи са Заводом за спортом и медицину спорта јер смо и тада, а и сада то мислимо, да могу да нам буду велика подршка као регионалном Центру за спортске прегледе и врхунских спортиста али и младих људи. Мислим да ћемо у наредном периоду са овом институцијом направити добру сарадњу, на прво месту за добробит наших врхунских спортиста, да укључимо и науку, а онда и за добробит обе институције. Један од тих корака је и ова едукација која је намењена свим лекарима који раде у спорту. Поента читаве приче је колики је значај поготово превентивних прегледи да се не би дешавало оно што се дешава- смрти у теретани, смрти на терену а ти кардиолошких аспекти знају да буду врло драматични. Сматрали смо да на првом месту Завод а онда и ми који у науци ту имамо изузетне резултате да се презентујемо широј јавности и то је први корак у свему томе'', рекао је Јаковљевић.

Овај догађај је према речима др Ђорђа Батинић специјалисте спортске медицине и начелника Сектора медицине у Заводу за спорт и медицину спорта Републике Србије јако важан како за специјалисте спортске медицине тако и за педијатре. Јако важно је да говоримо о детаљним прегледима деце пре учешћа у спортским активностима као веома битном фактору за целокупан спорт и учешћу деце у спорту. ''Други дан едукације посвећен је одраслима тј. професионалним спортистима. Биће речи о обиму прегледа са посебним акцентом на кардиолошки значај прегледа спортиста у земљи и региону'', рекао је др Батинић.

ПРОФ. ДР САНДРА РОНЧЕВИЋ ИЗ ЗАГРЕБА ОДРЖАЛА ПРЕДАВАЊЕ НА ФМН

У Амфитеатру нашег факултета проф. др Санда Рончевић, редовни професор Природно-математичког факултета Универзитета у Загребу, Хрватска, за ужу научну област Аналитичка хемија одржала је предавање. Посета проф. Рончевић део је програма размене у оквиру CEEPUS мреже Reinforcement of research, professional, and education capacities for application in sample preparation of various origins before the corresponding analysis.

Према речима проф. Рончевић у пројекат је укључено неколико Универзитета а носилац пројекта је Универзитет у Нишу. „У мрежи суделује (учествује) неколико свеучилишта (Универзитета) из више различитих држава, ми нисмо стриктно фокусирани на једно подручје, него смо више интердисциплинарни, будући да долазимо са различитих факултета.

Конкретно моје предавање данас биће о ономе што ми радимо, најпре кратко представљање Свеучилишта (Универзитета) у Загребу, при основном математичком факултету, затим оно што у склопу аналитичке хемије радимо у нашим лабораторијама, јер имамо некакве и нове пројекте, и нова научна (знанствена) подручја, која отварамо. Генерално, спремни смо за сарадњу са другим Универзитетима, примамо студенте на различите размене. Оне могу бити кроз ову CEEPUS мрежу, могу бити Erasmus мреже, или некакве билатералне могуће пројекте, који ће се надам се ускоро отворити, па ћемо моћи заједно ићи и на такве пројекте“, рекла је проф. Рончевић. На питање да ли има простора за сарадњу са нашим факултетом професорка је одговорила да има. „Наравно да има, обзиром да ја јесам хемичар, то је базична дисциплина која допушта те интердисциплинарне сарадње, па поготову овде, ево са професорком Аном Барјактаревић, са подручја фармацеутске технологије, имамо различите методе које можемо заједнички даље развијати и отварати нека нова научна подручја“, истакла је професорка из Загреба.

ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ

Центар за промоцију здравља, Института за јавно здравље Крагујевац у сарадњи са Скупштином града Крагујевца и бројним партнерским организацијама 10.05.2024. године обележио је Светски дан физичке активности.

Сваке године, 10. маја, под слоганом „Кретањем до здравља“, обележава се Међународни дан физичке активности, у склопу глобалне иницијативе коју земље чланице Светске здравствене организације (СЗО) спроводе од 2002. године у циљу промовисања физичке активности као важног ресурса за очување и унапређење здравља и добробити сваког човека.

Ова иницијатива је покренута након објављивања Извештаја о светском здрављу, у коме је истакнуто да физичка неактивност, уз неправилну у исхрану и употребу психоактивних супстанци, представља један од главних фактора ризика који доприноси глобалном обољевању и умирању од хроничних незаразних болести попут болести срца и крвних судова, дијабетеса, различитих карцинома и респираторних обољења, која у великој мери могу бити спречена или њихове последице ублажене променом начина живота.

Централна манифестације реализована је на Тргу војводе Радомира Путника у Крагујевцу и обиловала је бројним здравствено-васпитним и спортским активностима. Читав догађај ће увеличати представници здравствених, образовних и социјалних установа, спортских ораганизација, невладиног сектора и наши најмлађи суграђани из већег броја предшколских и школских установа. У присуству представника бројних министарстава, града Крагујевца, бројним здравствених установа на свом штанду представио се и Факултет медицинских наука.

ОДРЖАНО МЕНСИНО ТЕСТИРАЊЕ НА ФМН

На ФМН одржано је сада већ традиционално пролећно Менсино тестирање које је окупило више десетина кандидата. Тестирање представља једну од основних делатности сваке локане Менсе, јер је то једини начин да се из популације издвоје људи који располажу довољно великим интелектуалним потенцијалом да би им се посветила посебна пажња. Менса је латинска реч за ''сто'' а назив удружења одабран је са алузијом на округли сто који симболизује равноправност свих чланова , као основни принцип организације.

И овог пута за решавање 36 задатака ток је био 40 минута. Руководилац Менсе за Крагујевац Милош Николић рекао је да је структура кандидата је била разнолика, све трећине пријављених били су студенти, а готово изједначен број мушкараца и жена. Искуства из ранијих циклуса поновила су се и овог пута- 10 одсто пријављених положило је тест. За тестирање коефицијента интелигенције могли су да се пријаве кандидати који протеклих годину дана нису тестирани , доња старосна граница је 17 година а Менсин тест се може решавати највише три пута.

ОДРЖАН СИМПОЗИЈУМ О МУЛТИДИСЦИПЛИНАРНОМ ПРИСТУПУ НЕЖЕЉЕНИМ ДЕЈСТВИМА ЛЕКОВА ЦИЉНИХ МЕХАНИЗАМА ДЕЈСТАВА

У организацији ФМН и УКЦ Крагујевац у амфитеатру Факултета одржан је симпозијум о нежељеним дејствима имуно терапије, на коме су учешће узели, поред наших наставника и сарадника , лекара УКЦ Крагујевац и лекари ИОРС-а али и здравствених установа у окружењу. Према речима научног сарадника др Јасмина Недовић – интернисте онколога УКЦ Крагујевац имуно терапија заузима највећи део у лечењу већине малигних солидних тумора, па и хематолошких, али има нови спектар нежељених дејстава. ‘’Зато су нам потребни нови мултидисциплинарни тимови за решавање нежељених дејстава, који знају да буду врло тешки и озбиљни, и озбиљна нежељена дејства. Данас смо овај симпозијум посветили формирању мултидисциплинарних тимова за решавање нежељених дејстава имунотерапије, која је направила наравно огроман напредак у лечењу свих карцинома, скоро за 50% је поправила преживљавање малигних тумора свих локализација. Зато је овај симпозијум управо намењен томе како направити нове мултидисциплинарне тимове за рану дијагностику, препознавање и лечење нежељених дејстава имунотерапије коју до сада нисмо имали, јер је хемиотерапија имала потпуно другачија нежељена дејства’’, рекла је у име организатора др Јасмина Недовић. Др Снежана Бошњак са Института за онкологију и радиологију Србије овај скуп је изузетно значајан јер је јако важно да се говори о ефикасности лекова који су усмерени ка лечењу тумора, али исто тако је важно да се говори и о њиховој подношљивости, јер наша онколошка терапија треба да буде и добро подношљива и безбедна. ''Колеге су организовале овај скуп да истакну једну мултидисциплинарност, потребну онколога да сарађују са колегама других специјалности, како би се ова нежељена дејства спречила и адекватно лечила. Ја им честитам на организацији овог скупа. Ми дуго на Институту примењујемо имунолошку терапију, како појединачну, тако од скора у комбинацији са хемио терапијом, и нежељена дејства су потпуно другачија од нежељених дејстава хемио терапије. На првом месту у смислу њихове разноликости, пошто било који орган или ткиво могу да буду захваћени, и исто тако потребе да сарађујемо са лекарима других специјалности, да бисмо их успешно лечили. И зато је важно да формирамо тимове, који ће чинити онколози, лекари, медицинске сестре и лекари других специјалности'', закључила је др Бошњак. Циљ симпозијума- заједничко учење у будућем периоду, јер у овом тренутку постоје четири нове индикације за лечење малигних тумора дојке, меланома, хепатоцелуларног меланома, карцинома бубрега, је испуњен, јер је у овом моменту заиста неопходна оваква врста едукације, како за терционе центре тако за секундарне центре.

ФМН ОРГАНИЗАТОР 63. КОНГРЕСА СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА

У организацији Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу од 22. до 26. априла на Копаонику одржао се 63. традиционални Конгрес студената биомедицинских наука. Конгрес је ове године окупио преко 600 студената/предавача са готово свих факултета биомедицинске струке из читаве Србије.

На церемонији свечаног отварања у Конгресној сали хотела Гранд окупљене госте, професоре и студенте најпре је испред министарства просвете Владе Србије поздравио помоћник министра Александар Јовић који је поздравио све званице и учеснике и истакао да је за министарство просвете посебно важно је укључивање студената од почетка студија у научно-истраживачку делатност. „Управо ови млади људи су будућност високог образовања и науке републике Србије и зато министарство просвете се труди да увек, и на сваком месту подржи сваку овакву иницијативу ових младих и амбициозних људи“, рекао је Јовић. Подршку 63. конгресу студената биомедицинских наука дали су путем видео линка и министарка здравља у Влади Србије проф. др Даница Грујичић и директорка РФЗО проф. др Сања Радојевић Шкодрић. Окупљене учеснике и госте на церемонији свечаног отварања поздравио је и члан Националног Савета за високо образовање, редовни професор нашег Факултета Небојша Здравковић који је истакао да у свету где се научне границе стално померају су конгреси студената биомедицинских наука су можда и кључни. „То су људи који ће сутра да нас лече а ово је прилика да стичу нова знања и вештине што ће им омогућити да сутра померају границе будућих подвига у лечењу свих нас“, рекао је, између осталог, професор Здравковић.

Учешће на конгресу имало је преко 600 студената и више од 200 професора како у улози предавача и ментора тако и у комисијама које су оцењивале све представљене радове. На свечаном отварању конгреса обратили су се и декани Медицинског факултета у Нишу проф. др Добрила Станковић Ђорђевић, Медицинског факултета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици проф. др Татјана Новаковић, декан Стоматолошког факултета у Београду проф. др Ивана Радовић, продекан за научно-истраживачки рад Медицинског факултета Универзитета одбране ВМА Немања Ранчић, декан Ветеринарског факултета у Београду проф. др Милорад Мириловић, и декан Стоматолошког факултета у Панчеву проф. др Владимир Биочанин.

Организатор овогодишњег Конгреса је наш Факултет и ово је након 2018. године, како је рекао декан проф. др Владимир Јаковљевић, други пут да се нађемо у овако важној и за студенте изазовној и позитивној причи. „У свему видим неку врсте симболике. Ове године је тачно 30 година од мог првог учешћа на једном оваквом конгресу а не само ја него и већина мојих сарадника је своје академске каријере почела управо у лабораторијама и представљањем тих резултата на конгресима студената. Већина њих су сада ментори многим студентима, и то не први пут, али и озбиљни професори и научници што ми је посебно драго. Огроман број радова и студената на овогодишњем Конгресу је њихова велика победа која показује да су истрајни и вредни. Ово је и прилика да се једна елита елите, да тако кажем и дружи и да се унапређује. Све ово се дешава у предвечерје мог мандата на месу декана ФМН и веома сам поносан што сам за то време два пута учествовао у организацији и подршци једном оваквом скупу“, рекао је декан Јаковљевић.

ФМН се на 63. конгресу студената биомедицинских наука представио са 193 студентских радова и са око 50 презентација и сесија наставника и сарадника са готово свих катедри, чиме је још једном показао да је што се тиче науке број један у региону а та наука управо почиње од студентске науке.

ИСТАКНУТИ ХИРУРГ - УРОЛОГ ПРОФ. ДР ДЕЈВИД КРЕНСТОН
У ПОСЕТИ ФМН И УКЦ КРАГУЈЕВАЦ

У посети УКЦ Крагујевац и нашем Факултету данас је боравио истакнути хирург и уролог са Универзитета Оксфорд Дејвид Кренстон. Оцењујући посету проф. Кренстона нашем факултету и предавања која је одржао декан проф. др Владимир Јаковљевић рекао је најпре да је реч о врхунском професору хирургије и урологије са Универзитета Оксфорд, а чињеница да је Енглеска са својим англосаксонским типом едукације из медицине и даље бренд број један у свету, довољно говори о томе каквог госта и професора имамо у гостима. “Ја заиста мислим да је ова посета много битнија за УКЦ Крагујевац и Клинику за урологију иако је битна и за наш Факултет. Идеја, након разговора са директором Милисављевићем је, да наши млади уролози иду на усавршавање тамо а ако се то и реализује онда је на њима да стекну најбоље знање а онда га у Крагујевцу и примене“, рекао је декан Јаковљевић. Потенцијална сарадња са Универзитетом Оксфорд је за нас велика част и потенцијално простор за нове могућности и достигнућа, истакао је проф. Јаковљевић.

Директор УКЦ Крагујевац проф. др Слободан Милисављевић истакао је да је ова установа данас имала изузетну част да им гост буде проф. др Дејвид Кренстон врстан хирург-уролог са најстаријег и најбољег светског Универзитета Оксфорд. „Професор је, након разговора у директоријуму обишао наш Ургентни центар, операциони блок, Клинику за урологију и носи позитивне утиске из те посете. Договор је да са професором и његовим тимом покушамо да успоставимо сарадњу која би се пре свега односила на слање наших младих лекара на специјализацији и младих лекара специјалиста на студијске боравке у Лондон, на Универзитет Оксфорд што је свакако ствар престижа. У претходном периоду наша три лекара била су на усавршавању у Бечу из области онкологије и стекли нова знања, а одлазак у Лондон ће представљати само наставак њиховог усавршавања“, истакао је проф. Слободан Милисављевић.

Проф. др Дејвид Кренстон је посету УКЦ и предавање на ФМН оценио као изузетно значајно и додао да постоји пуно сличности и разлика између здравственог система, пре свега, у Србији и Лондону. Он је нагласио да је јако задовољан изгледом Клинике за урологију, операционим блоком, интензивном негом и свеукупно капацитетима а као недостатке навео то што недостаје одређена опрема и што се овде не раде трансплантације бубрега. „Остале интервенције које се овде раде су апсолутно идентичне ономе што ми радимо. Све већи примат заузима лапараскопска хирургија и овде и у Енглеској а ја лично сам заговорник отворене хирургије. Клиника за урологију је за мене импресивна иако је слабија опремљеност него код нас“, истакао је проф. Крастон. Он је затим у амфитеатру ФМН одржао два предавања- прво на тему комплексне хирургије бубрега са фокусом на канцер и туморске промене, а друго предавање било је на тему науке и вере. Да ли су компатибилне или не. Према његовим речима веома су компатибилне.

Дарко Марјановић председник локалног комитета ИФМС Србија, која је организатор ове посете, рекао је да ће професор Крастон обићи и три остала Универзитета и одржати предавања на теме за које су интересовање показали тамошњи студенти.

У ПЛАНУ ОСНОВАЊЕ ЦЕНТРА ЗА БИОЕКВИВАЛЕНЦИЈУ ФМН

Проф. др Никола Лабачевски, руководилац Института за предклиничку и клиничку фармакологију са токсикологијом Медицинског факултета Универзитета „Св. Кирил и Методије“ у Скопљу, редовни професор фармакологије, одржао је у Плавој сали Факултета медицинских наука предавање „Студије биоеквивалентности, више од 40 година искуства“. Према речима професора Лабачевског, истакнутог европског научника из области фармакологије и токсикологије, данашње предавање је заправо увод у успостављање дуже и садржајније сарадње Института којим руководи и нашег факултета, пре свега Центром за предклиничка и функционална истраживања а касније и са Институтом за фармакологију. Студије биоеквивалентности о којима је присутнима говорио проф. др Никола Лабачевски представљају највећи део посла Института за предклиничку и клиничку фармакологију са токсикологијом Медицинског факултета Универзитета „Св. Кирил и Методије“ у Скопљу. „Оне заузимају 75 посто нашег рада и представљају најбитнија испитивања за добијање генеричког лека за промет односно стављања на тржиште. Ми ћемо пренети наша искуства и верујем да то може да буде основ за успостављање сарадње наше две установе и успостављање таквог Центра овде у Крагујевцу“, истакао је проф. Лабачевски. Он је додао и да су наставници и сарадници ФМН у великој мери доста испред колега у Македонији у делу испитивања оксидативног стреса и параметара оксидативног стреса код различитих обољења и да тај део колеге из Крагујевца треба да пренесу његовим сарадницима у Македонији.

Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић изразио је задовољство што је Факултет у прилици да угости стручњака какав је проф. Лабачевски који је, како је истакао, један од водећих стручњака у области студија прве фазе испитивања лекова у региону али и шире. „Јаковљевић је истакао и да су обе стране више него заинтересоване за успостављање међусобне сарадње што је, како је рекао, у складу са планом развоја ФМН, где је превиђено оснивање Центра за биоеквиваленцију што би нам омогућило да радимо студије о ефикасности лекова које су носилац развоја а није занемарљива ни финансијска користи за институцију која у томе учествује.

ПОБЕДНИЦИ ОВОГОДИШЊЕГ КУПА РЕКТОРА
ФМН ИЗ КРАГУЈЕВЦА И ФТН ИЗ ЧАЧКА

У недељу, 14. априла 2024. године, Факултет техничких наука у Чачаку заједно са Универзитетским спортским савезом Крагујевца организовао је традиционални "Куп Ректора 2024". Ово велико спортско окупљање студената са Универзитета у Крагујевцу одржано је у "Плавој Хали" у Чачку, уз присуство представника свих 12 факултета.

Овогодишње такмичење привукло је преко 1000 студената, што га чини највећим до сада.

Тријумфовали су студенти Факултета медицинских наука из Крагујевца и Факултета техничких наука из Чачка, освојивши заједнички 17 поена у укупном пласману.

Опширније погледајте овде

ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ МАТУРАНАТА ЗА УПИС НА ФМН

У амфитеатру Факултета медицинских наука у суботу 13. априла одржана је традиционална манифестација "Дан отворених врата" која је, као и ранијих година, изазвала велико интересовање матураната- будућих бруцоша из читаве Србије. Окупљене матуранте поздравио је декан Факултета проф. др Владимир Јаковљевић који је је истакао да је на функцији декана пет и по година и да је један од индикатора добре позиције и високог рејтинга ФМН управо чињеница да је Амфитеатар препун а да је на првим отвореним вратима његовог првог мандата била полупразна.

"Ми се трудимо, иако је то процес на коме се непрекидно ради, да код нас студенти буду у фокусу, не да будемо оријентисани на професоре и њихове захтеве већ на студенте. И то је нешто што издваја у поређењу са другим факултетима. Студентски дани су једини прави део живота који имате само за себе јер и пре и после тога су то неке друге више или мање озбиљне ствари. Ми смо добро организовани и оно што имате само овде је такозвани "туторски систем рада" у коме сваки студент има свог тутора који га прати током читавог студирања. Сви наши професори и сарадници су максимално посвећени вама и својим обавезама а ми се , као управа, последњих година максимално трудимо и успели смо да направимо низ трансформација на свим студијским програмима, да ојачамо оне који су били слаби, ту пре свега мислим на кадровско појачавање стоматологије. Наша фармација има по мени најбољи и врло млад колектив али врло квалитетан и посвећен свом раду. И медицина је изузетно напредовала посебно пријемом нових младих људи који на томе раде и који ће тек на томе радити", рекао је Јаковљевић. Декан је посебно истакао и одличну сарадњу са нашим УКЦ али и осталим наставно-научним базама захваљујући којима студенти имају прилику да уче на најбољи начин укључујући и карантинску наставу из радиологије, неурологије, гинекологије, хирургије и интерне медицине. "То нема ниједан други факултет и то је једна од наших предности јер се прилагођавамо времену и потребама како би сте ви имали добар квантум знања. Будите сигурни да ћете, уколико будете наши студенти, имати све што је потребно а пре свега да ћете одавде понети одлично знање и вештине", рекао је Јаковљевић.

Студијске програме нашег Факултета представили су: др Младен Максић ИАС медицине, проф. др Марина Костић ИАС фармације, aсс. др Миона Вулетић ИАС стоматологије а Основне струковне студије др Небојша Игрутиновић. Рад и активности студентског парламента ФМН презентовала је председник парламента Ања Васиљевић. Наш Факултет ће и ове године уписати 88 нових студената медицине, 84 студента фармације, 24 стоматологије и 88 студената на основне струковне студије. На питања будућих студената око уписа, начина полагања пријемног испита, термина одговарао је декан проф.др Владимир Јаковљевић. Он је у разговору са будућим студентима најавио и реформу основних струковних студија за коју је у току припрема документације за акредитацију која ће омогућити увођење нових трогодишњих студијских програма у складу са потребама наших здравствених установа и здравственог система.

Следећа манифестација Дан отворених врата биће одржана у суботу 25. маја.2024. године.

НАСТАВЉЕНА РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОЈЕКТА BIOSINT

У оквиру Еразмус+ пројекта BIOSINT (Strengthening capacities and digital competences in biomedical education through internationalization at home), на Медицинском факултету Универзитета у Мостару од 3. до 5.априла 2024. године одржана је обука за наставнике и особље на којој су учествовали и представници Факултета медицинских наука, који је координатор пројекта.

На обуци се дискутовало о формирању безбедоносних протокола и водича, „Buddy“ система намењеног студентима и даљем развоју стратегије „Интернационализације код куће“. Обуци су присуствовали и представници Универзитета у Генту, Темишвару, Подгорици, , Источном Сарајеву, Тузли, Тирани и Скадру.

ПРОФ. ДР ЛОРИ КИРШЕНБАУМ ПОЧАСНИ ДОКТОР НАУКА УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ

Сенат Универзитета у Крагујевцу на седници одржаној 28. септембра 2023. године, а на предлог Факултета медицинских наука, донео је Одлуку да се проф. др Лорију Киршенбауму (Lorrie Kirshenbaum), директору Института за кардиоваскуларне науке St. Bоniface Hospital Albrechtsen Research Centre, Манитоба, Канада, директору Центра за развој истраживања и шефу катедре за Физиологију и патофизиологију Max Rady College of Medicine, Rady Faculty of Health Sciences, Манитоба, Канада, додели почасни докторат и титула почасног доктора Универзитета у Крагујевцу, због изузетног доприноса остваривању значајних резултата и унапређењу медицинске науке и научноистраживачког рада на Универзитету у Крагујевцу. Проф. др Лори Киршенбаум је аутор десетина књига и поглавља, рецензент више десетина престижних светских часописа, аутор преко 160 радова на SCI/CC листи, ментор великог броја докторских дисертација, аутор два патента и предавач по позиву на преко 100 симпозијума. Током приступне беседе проф. др Лори Киршенбаум одржао je предавање на тему: „Shift work Disrupts Circadian Rhythm in the Heart Following Myocardial Infarction“. Проф. Киршенбаум је истакао да је срећан и поносан што је постао почасни доктор наука Универзитета у Крагујевцу и истакао да је у фокусу његових истраживања срчана инсуфицијенција и сви фактори који доводе до тога да људи добију срчану слабост, да дође до инфаркта миокарда и сличних поремећаја. „Остварили смо изузетну сарадњу са Универзитетом у Крагујевцу, пре свега Факултетом медицинских наука нарочито са проф. Јаковљевићем, та сарадња је дуга и постојана и очекујем да буде још чвршћа и интензивнија“, рекао је проф. Киршенбаум.

У име предлагача Факултета медицинских наука, декан проф. др Владимир Јаковљевић поднео је извештај о предлогу проф. др Лорија Киршенбаума у почасног доктора Универзитета у Крагујевцу. Декан Јаковљевић је рекао да је професор Киршенбаум човек који је у области кардиоваскуларних истраживања један од најеминентнијих научника у свету и води јако значајне пројекте у Канади. „Тренутно му је главни фокус на кардиоваскуларном здрављу жена у репродуктивном периоду. Сјајан човек, врло пријатељски настројен ка нама, моји сарадници и ја смо били више пута у његовој лабораторији и мислим да ћемо успети да остваримо неку врсту „трансфер технологије“ захваљујући њему“, рекао је проф. Јаковљевић.

Свечану промоцију проглашења проф. др Лорија Киршенбаума у почасног доктора Универзитета у Крагујевцу водио је ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненад Филиповић. Промоцији су поред чланова ректорског колегијума, декана, продекана, професора факултета чланица, представника средстава јавног информисања, присуствовали и поштоваоци научног рада проф. др Лорија Киршенбаума.

ФМН ДОБИО ЧЕТИРИ НОВА ВИЗИТИНГ ПРОФЕСОРА

У организацији Факултета медицинских наука и Интернационалне академије за кардиоваскуларна истраживања у Амфитеатру одржан је научни симпозијум о новинама у области кардиоваскуларних наука. Ово је, према речима декана проф. др Владимира Јаковљевића, била јединствена прилика да у једном дану Факултет медицинских наука промовише четири нова визитинг професора: Милоша Стоиљковића из Бања Луке (РС) , Данину Мунтан из Темишвара (Румунија), Иштвана Бацка из Сегедина( Мађарска) и Деведру Агровала из САД. Поред њих четворо који су одржали приступна предавања и добили звања гостујућих професора на научном скупу су говорили и професори Наранџан Дала и проф. Лори Кишенбауер који су од раније визитин професори ФМН. ''Ово је још један у низу наших заједничких састанака са ИАСС, поготово од када сам ја председник за Европску секцију, која уз помоћ наших великих пријатеља из региона и из света показује да кардиоваскуларна наука на овом факултету има перспективу јер они заиста поштују шта смо ми све урадили у претходном периоду и нашу активност у оквиру те организације'', рекао је проф. Јаковљевић. Нови гостујући професори ФМН изразили су част и захвалност што су постали део наше установе и истакли одличну сарадњу коју годинама имају са проф. Јаковљевићем и његовом истраживачком групом.

Проф. др Данина Мунтан са Универзитета у Темишвару, департман за патофизиологију, је досадашњу сарадњу са нашим Факултетом оценила као јако плодоносну и истакла да је јако задовољна сарадњом са проф. Јаковљевићем. ''Чињеница да постајем гостујући професор у Крагујевцу за мене представља велику част и оно што бих истакла да, за сада, имамо једног заједничког студента, који ће доћи у лабораторију проф. Јаковљевића да спроведе своје експерименте'', рекла је проф. Данина Мунтан. Проф. др Деведра Агровал је такође истакао да је јако задовољан сарадњом са нашим деканом и његовим сарадницима, и морам истаћи да се овде у Крагујевцу бавите озбиљном науком. ''Надам се да ћемо и у будућности успешно сарађивати а избор у гостујућег професора Вашег факултета је за мене велика част и надам се да ће то учврстити нашу сарадњу'', рекао је проф. Агровал.

У оквиру симпозијума ''NEW ARRIVALS IN CARDIOVASCULAR SCIENCE: 6 STARS APPROACH'' предавања су одржали: Naranjan S. Dhalla - „Role of Sympathetic Nervous System in Stress-Induced Sudden Cardiac Death“, Lorrie Kirshenbaum - „TRAF2-NF-kB Signaling in Doxorubicin Cardiomyopathy“, Devendra K. Agrawal - „Rejuvenation of “Broken Heart” with Smart Exosomes and Intelligent Hydrogels“, Danina M. Muntean - „Monoamine Oxidase Contribution to Cardio-Metabolic Diseases: An Ongoing Sag/a“, Istvan Baczko - „Arrhythmogenic cardiac remodeling in athlete's heart - our studies in animal models and human athletes“ и Milos Stoiljkovic - „Tolerability and antidotal efficacy of novel bispyridinium oxime K870 and obidoxime in rats poisoned with paraoxon.

На крају скупа декан проф.др Владимир Јаковљевић уручењем сертификата и званично је промовисао нове гостујуће професоре нашег Факултета.

ОБРАЋАЊЕ ДЕКАНА ФМН НА 138. СЕДНИЦИ ННВ

У оквиру 138. седнице Наставно научног већа, након усвајања свих тачака дневног реда, присутним члановима Већа обратио се декан Факултета медицинских наука проф. др Владимир Јаковљевић, а поводом одлуке Савета факултета покретању поступка за избор декана.

У наставку преносимо обраћање проф. др Владимира Јаковљевића:

Поштоване колеге,

Драги пријатељи,

Као што Вам је познато, ово је други пут за пет и по година да се на овај начин обраћам Већу, као најважнијем стручном органу наше установе. У светлу наступајућих активности, имао сам потребу да вам изложим пар чињеница од значаја, а све у циљу максималне академске честитости и одржавања академске атмосфере коју сам потенцирао све време свог боравка на дужности декана.

Савет Факултета медицинских наука је, у складу са својим овлашћењима, а на основу Закона о високом образовању и Статута Факултета медицинских наука на својој седници од 18. 03. 2024. године покренуо процедуру за избор декана Факултета медицинских наука за период септембар 2024 - септембар 2027. године. У том смислу, процедуру је потребно завршити до краја мог мандата, тј. до септембра 2024. године. Пошто знате да сам ја све време инсистирао на академској пристојности у функционисању ове установе, сматрам да је процес пристојно завршити до краја летњег семестра и дати времена новом декану да осмисли даљи развојни пут овог Факултета и оформи свој тим, који ће у пуном капацитету ући у нову школску годину.

Као што вам је познато, декан факултета може бити редовни професор, који је члан овог Већа. У овом моменту нас има 60 (без мене), а по мојој процени ће до времена за избор Декана бити још најмање 2-3 колега. У поређењу са септембром 2018. године, када их је било 39 то је 35 више, узимајући у обзир да је 14 колега отишло у пензију. Само тај податак је довољан да вам укаже како је функционисао Факултет претходних година, јер ја врло добро знам како је функционисао пре тога, обзиром да је мој стаж у руководству 19 година закључно са овом годином.

Ако ми дозволите, дао бих нека своја размишљања о наступајућем периоду у циљу да подстакнем и вас на размишљање како о томе ко би могао да буде декан, тако и о томе да ли бисте ви лично могли да обављате ову дужност. Моје мишљење је да неко ко дође на ово место мора да има визију која треба да усмерава Факултет да иде овим или бољим и јачим ритмом даље. Јер, овом Факултету није допуштено да буде Нојева барка, може да буде само млазни борбени авион. У супротном, у великој је опасности, будите сигурни. Јер се у овој земљи све може опростити, сем успеха. А ми смо имали један изузетни успешан период иза себе. Да вас подсетим, он је уследио после једног изузетно турбулентног периода. А тај турбулентни период је уследио после равнотеже, која је наступила после првог изузетно успешног периода. Да не би направили као кућа исту грешку, која може кобна, још једном апелујем на вас да о свему добро размислите.

Мој лични став је следећи: сматрам да већина мојих колега редовних професора има капацитет да буде на овом месту, а моје је да дам неки кратки омаж свог искуства. Много смо урадили, без лажне скромности, највише захваљујући чињеници да сам све своје организационе способности, научне и социјалне везе, како у земљи, тако и у иностранству ставио у службу Факултета медицинских наука, а тиме и себе самог. И у ранијем периоду, трудио сам се максимално као продекан студија фармације, а и као руководилац најбоље истраживачке групе у области биомедицинских наука у региону, а можда и шире. То је подразумевало да сам 24/7 био у служби Факултета жртвујући сопствено здравље, као и многе друге личне стручне и научне послове који би ми можда донели већи бенефит. Имао сам срећу да сам све време имао безрезервну подршку оних који ме највише воле, јер обично оваква посвећеност доведе до проблема на битнијој страни живота. То је био мој дуг овом Факултету, који је мени све дао у професионалном смислу. Ред је био да и ја њему дам све што могу и знам. То је једина права искрена љубав.

Онај ко буде на овом месту од септембра треба по мени, да буде спреман на такав рад. Да заборави на наставу, науку, пацијенте, клиничке студије, конгресе на егзотичним дестинацијама у досадашњем обиму и да их определи на минимум. Једини начин је да се овај посао, од кога сви ми који радимо на овом Факултету зависимо, схвати као целодневни посао, а не као почасна и узгредна делатност. Немамо ту привилегију да будемо престонички факултет, тако да морамо више да се боримо. А декан мора највише да се бори, јер је он први међу једнакима. Обзиром на све претходно изречено, таквог кандидата ћу и ја подржати, ако ми допустите. Наравно, без илузија да је моја подршка пресудна, јер ја сам одлазећи декан. Ви у овој сали опредељујете наш будући пут, а не ја.

Оно што вам чврсто обећавам је да нећу ни за милиметар поновити грешку једног од мојих претходника који је био одличан декан, а онда је у наредном периоду направио низ катастрофалних грешака, које су овај Факултет довели у озбиљну ситуацију у септембру 2018. Дакле, ако прође неко кога ја подржавам, не пада ми на памет да му се мешам у посао и вршим било какве притиске на њега. Он мора да буде доносилац одлука, јер он сноси материјалну и кривичну одговорност, а не било ко други, мора да буде декан са својом визијом. Непристојно је свог пријатеља довести у ситуацију да му намећете своју памет, а овде сте сви моји пријатељи и колеге, тако вас бар ја доживљавам.

А ја, што би рекао мој драги пријатељ Зоран Милосављевић, ја ћу да мирно одјашем у сутон.
Толико.

Живели!

ПРОФ. ДР СЛОБОДАН ЈАНКОВИЋ ОДРЖАО СЕМИНАР
„ДИЗАЈН ИСТРАЖИВАЊА – УВОДНИ КУРС“

Проф. др Слободан Јанковић, Факултет медицинских наука, одржао је семинар „Дизајн истраживања – уводни курс“, 25. марта, у Свечаној сали Универзитета у Крагујевцу.

У организацији Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу, проф. др Слободан Јанковић, начелник Одсека за поље медицинских наука Центра САНУ, одржао је курс из области медотодологије научних истраживања, под називом „Дизајн истраживања – уводни курс“. Поздравну реч упутили су академик Милош Ђуран, управник Центра и проф. др Ненад Филиповић, ректор. Они су истакли да је проф. др Слободан Јанковић, међу најистакнутијим професорима Универзитета у Крагујевцу, а захваљујући својим научним доприносима, налази се међу 72 научника из Србије који су се нашли на Станфорд листи наутицајнијих светских научника.

Проф. др Слободан Јанковић је семинаре и радионице из методологије научних истраживања држао на универзитетима широм региона, а његова студија која се бави методологијом истраживања, прикупљања и анализом података доживела је више издања. Семинару су присуствовали студенти основних и докторских студија Факултета медицинских наука, Природно-математичког факултета, Факултета инжењерских наука и истраживачи Института за информационе технологије.

ОДРЖАН НАЦИОНАЛНИ СИМПОЗИЈУМ
„КАРДИОРЕНАЛНИ СИНДРОМ У КЛИНИЧКОЈ ПРАКСИ“

У организацији ФМН у Крагујевцу, катедре за нефрологију и проф. др Дејана Петровића интернисте-нефролога и клиничког фармаколога, у нашем Амфитеатру одржан је традиционални симпозијум посвећен болестима бубрега. Ово је већ 16-и традиционални научни скуп који сваког марта у Крагујевцу окупи најеминентније нефрологе али и лекаре других специјалности из читаве Србије. Према речима организатора проф. др Дејана Петровића овогодишњи симпозијум укључује три догађаја: обележавање светског дана бубрега, Национални семинар прве категорије који је акредитован од стране ФМН и Здравственог савета Србије и промоцију нове књиге из серије књига болести бубрега у клиничкој пракси. Сваког марта, према речима проф. Петровића, у Србији се појачавају активности на промоцији здравља и очувању бубрега и спречавању напредовања болести бубрега. „Главна тема ове године је кардиоренални синдром у клиничкој пракси а то значи да практично ко има болесно срце има и болесне бубреге и обрнуто. Акценат је на оптималном лечењу те, све веће, групе болесника. И овај састанак и ова књига указују на потребу развоја нове уже специјализације из кардионефрологије. То ће, као што је пракса у Европи, омогућити оснивање кардиореналних јединица да би пацијент који има болесно срце и болестан бубрег истовремено добио квалитетну здравствену услугу и да би се побољшао и квалитет лечења и квалитет живота“, рекао је проф. Петровић.

Проф. др Радомир Наумовић интерниста-нефролог, начелник нефрологије и дијализе у КБЦ је истакао да обележавање Светског дана бубрега представља једну глобалну мисију која има за циљ подизање свести и здравственог образовања о значају хроничне и акутне болести бубрега. „Последњих година ове болести попримају епидемијске размере како у свету тако и код нас. Зато је јако важно спроводити превентивне мере односно испитивати болеснике који имају ризик за настанак болести бубрега. Ту се на првом месту болесници који имају дијабетес и повишен крвни притисак. Редован преглед урина је нешто што би свако од нас требало да уради једном годишње и утврдимо да нисмо у ризику. Ако се утврди да јесмо онда контроле морају бити чешће“, рекао је проф. Наумовић.

Проф. др Игор Митић из УКЦ Нови Сад говорио је о системским болестима зглобова и бубрега која је веома честа и болести као што је системски лупус и реуматоидни артритис изазивају велика оштећења. „Важно је препознати ове системске аутоимуне болести и спречити да изазову оштећења срца и бубрега „, рекао је проф. Митић. Симпозикум је обухватио три значајне сесије, уз учешће еминентни предавача, излазни тест и поделу сертификата учесницима.

НОВИ СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ФМН И АГРОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА У ЧАЧКУ

Сарадња нашег Факултета са Агрономским факултетом у Чачку интензивирана је последњих месеци на реализацији заједничког студијског програма основних академских студија након којих ће дипломци стицати звање дипломирани инжењер нутриционизма.То је саопштено на 29-ом традиционалном симпозијуму о биотехнологији коју организује Агрономски факултет у Чачку и који је окупио велики број како домаћих тако и иностраних предавача из ове и сродних области. Предавање ј одржао и декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић док је тим који преводи из Центра изврсности за предклиничка и функционална истраживања представио своје најновије радове на постер сесијама, у оквиру једнодневне сесије која је била посвећена управо нутриционизму.

Декан Јаковљевић је истакао да Агрономски факултет у Чачку има сјајне резултате у области науке а да ће реализацијом заједничког студијског програма из области нутриционизма наша установа помоћи да се повећа број студената основних студија у Чачку. „Носилац студијског програма биће Агрономски факултет у Чачку а ми ћемо помоћи у делу наставе- Ми имамо врло развијен и атрактиван мастер програм исхране и суплементације и ово ће бити основ да студенти који стекну основна знања у Чачку наставе студије код нас. На тај начин омогућавамо јену врсту интеграције на самом Универзитету и мислим да је и наша обавеза да факултетима који немају толики број студената помогнемо да их добију и тиме направе не само искорак већ и да подигну квалитет. За нас је то свакако још један нови изазов којем смо , сигуран сам дорасли“, рекао је проф. Јаковљевић.

Продекан за наставу и научно истраживачки рад Агрономског факултета у Чачку проф. др Владимир Курћубић истакао је да је договор са ФМН око реализације заједничког студијског програма постигнут брзо и ефикасно и да је након прихватања од стране Сената Универзитета у Крагујевцу и КОНУС-а сва документација прослеђена Националном телу за акредитацију. „Предност звања дипломирани инжењер нутриционизма и овог студијског програма што може да обједини више области из поља технолошког инжењерства, пољопривреде и прераде хране и медицинских наука . Сигурни смо да ће стручњаци који буду излазили после четворогодишњих студија бити спремни да се на прави начин баве овом тематиком и да они који желе студије наставе на мастер програму у Крагујевцу“, рекао је продекан Курћубић.

Настава ће се одвијати у Чачку уз одласке наших професора и сарадника за предмете из области медицинских наука, конкурс за упис биће заједнички а сам упис вршиће се на Агрономском факултету.

ИСТРАЖИВАЧКИ РЕСУРСИ ФМН МОГУ БИТИ УПОТРЕБЉЕНИ ЗА РАЗВОЈ ПРИВРЕДЕ СРБИЈЕ

Делегација Привредне коморе Србије коју је предводила Нермина Љубовић са сарадницима и директор РПК Крагујевац Предраг Лучић посетила је наш Факултет и том приликом у разговору са деканом проф. др Владимиром Јаковљевићем и његовим најближим сарадницима упознала се са научно-истраживачким потенцијалом наше установе и могућностима за проширење сарадње односно стављању наших капацитета у функцију развоја привреде. Заједнички закључак свих учесника скупа је да истраживачки ресурси ФМН могу бити искоришћени за даљи развој привреде не само Крагујевца и региона већ и читаве Србије.

Током посете представника Регионалне привредне коморе Србије ФМН договорена је и научна конференција чија ће главна функција, како је рекао директор РПК Крагујевац Предраг Лучић бити развој привреде базиран на ресурсима Факултета. Продекан за међународну сарадњу и научно истраживачки рад проф. др Невена Јеремић је гостима представила рад Института ФМН, сам факултет али и планове након пресељења у нови простор Центара изврсности који су гости у пратњи домаћина обишли. Проф. Јеремић је том приликом истакла рад наших наставника и научника у области дијететских суплемената на чему се, како је договорено, очекује помоћ РПК Србије у промоцији, пласману а пре свега проналажењу адекватних партнера који би искористили сво знање и искуства наших научника и пласирали готово већ постојеће суплементе .потребно је, заједнички је закључак након разговора са деканом Јаковљевићем, искористи ресурсе ФМН у циљу бољег развоја Србије кроз комерцијализацију дијететских суплемента, козметичких препарата и спортску медицину.

НА ФМН ПРОМОВИСАНА КЊИГА
"ХИРУРГИЈА АОРТЕ" ПРОФ. ДР ЛАЗАРА ДАВИДОВИЋА

У Амфитеатру Факултета медицинских наука одржана је промоција књиге ''Хирургија аорте'' аутора проф. др Лазара Давидовића, професора опште и васкуларне хирургије и декана Медицинског факултета у Београду и његових сарадника. Уџбеник је намењен лекарима, постдипломцима који ће се у будућности бавити васкуларном хирургијом, кардиохирургијом и анестезиологијом. Књига представља изузетно стручно и научно дело јер је засновано на огромном искуству из свакодневног рада уредника и сарадника, као и на бројним публикацијама из области хирургије аорте.

Аутор проф. др Лазар Давидовић професор опште и васкуларне хирургије и декан Медицинског факултета у Београду истакао је да је хирургија аорте најкомплекснија област како кардиалне тако и васкуларне хирургије и захтева једно широко знање, постојање мултидисциплинарних тимова како би ти проблеми могли бити решени на адекватан начин. ''У нашој земљи с обзиром на број болесника ова тематика има све већи значај и зато је важно да на томе и даље радимо'', рекао је проф. Давидовић. За слике и графички изглед уџбеника био је задужен проф. др Синиша Павловић који је нагласио да су већина наших људи визуелци и да преко 65 одсто њих боље памти када нешто види а од хирурга се очекује да добро види, да добро слуша и да рукама уме да уради на најбољи могући начин.''
Надам се да је ова књига добар допринос томе'', истакао је проф. Павловић.

Књига ''Хирургија аорте'' је изазвала велико интересовање крагујевачке академске заједнице, пре свега хирурга свих области , лекара специјалиста али и постдипломаца који усавршавају своје знање и праксу на нашем Факултету. Декан проф. др Владимир Јаковљевић је изразио задовољство што је један овакав уџбеник промовисан на нашем факултету, који је направио један озбиљан научно-истраживачки тим у протеклом периоду, који је препознат у земљи, региону али и широм света.'' Овај уџбеник је исто тако урађен по моделу најбољих књига у иностранству са великим бројем коаутора управо из иностранства и сигуран сам да ће нађи добру и велику читалачку публику међу нашим лекарима специјалистима пре свега али и специјализантима'', рекао је декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић.

Међу коауторима овог уџбеника је и ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненад Филиповић који је истакао да је јако значајно да лекари специјалисти али и постдипломци у овој књизи могу да се упознају са новим методама из области дијагностике, терапије али и хирургије аорте и све оне случајеве који су наши хирурзи у сарадњи са европским и светским стручњацима радили и код нас и у свету.

Књига, коју је издао Завод за уџбенике, темељи се на новим научним сазнањима, клиничком току болести и имунолошкој позадини упалних болести аорте. У наредном периоду овај уџбеник биће од велике користи свим здравственим радницима којима је у фокусу кардиоваскуларни пацијент.

ФАКУЛТЕТ МЕДИЦИНСКИХ НАУКА И УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ ДОБИЛИ
ПРВОГ ДОКТОРА МЕДИЦИНСКИХ НАУКА МЕНАЏМЕНТА ЗДРАВСТВЕНОГ СИСТЕМА

На Факултету медицинских наука Универзитета у Крагујевцу одбрањена је прва докторска дисертација студијског програма докторских академских студија - Менаџмент здравственог система, који заједнички реализујемо са колегама са Економског факултета. Овај студијски програм је почео са реализацијон у октобру 2020. године и до сада је уписано преко 80 студената.

Први међу њима који је успешно одбранио докторску дисертацију на тему ,,Анализирање фактора који утичу на квалитет живота пацијената и задовољство запослених здравствених радника на одељењима палијативног збрињавања током COVID-19 пандемије" је Шћепан Синановић, под менторством проф. др Оливере Миловановић, ванредног професора Факултета медицинских наука.

Дисертација је производ истраживачког рада и високо је оцењена од шире стручне јавности и од чланова комисије коју су чинили проф. др Марко Фолић, редовни професор Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу, доц. др Александра Стојановић, доцент Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу и доц. др Ненад Ратковић, доцент Медицинског факултета Војномедицинске академије Универзитета одбране у Београду.

Одбрани докторске дисертације, која је одржана у сали КПР-а Факултета медицинских наука, присуствовали су декан Факултета медицинских наука проф. др Владимир Јаковљевић, проф. др Небојша Здравковић, руководилац студијског програма, професори и колеге Шћепана Синановића.

ОДРЖАН „ИНДЕКС 2024" У ЧАЧКУ

Туристичка организација Чачка, у сарадњи са Министарством просвете Школском управом Чачак, филијалом Националне службе за запошљавање, средњим школама из Чачка и окружења организовала је седамнаести пут презентацију „ИНДЕКС 2024" својеврсни сајам образовања како би ученицима који завршавају средњу школу и желе да наставе даље школовање омогућила што стручнији , квалитетнији и лакши избор будућег занимања.

Матуранти седам средњих школа из Чачка али и Лучана, Ивањице, Пожеге и Горњег Милановца били су у прилици да се упознају са студијским програмима чак 40 факултета из читаве Србије. Факултет медицинских наука на овој манифестацији представио је наш ПР тим, а матуранти су показали, традиционално највеће интересовање за студије медицине, затим стоматологије и фармације, али и основне струковне студије. Поред нашег Факултета са Универзитета у Крагујевцу представили су се и Економски факултет, ФИЛУМ, Факултет инжењерских наука, Педагошки факултети из Јагодине и Ужица, Факултет за машинство и грађевинарство из Краљева, Факултет техничких наука из Чачка и Факултет за хотелијерство и туризам из Врњачке Бање.

ОДРЖАНА КОНФЕРЕНЦИЈА „ХОЋУ-НЕЋУ БАШ ТАЈ ФАКУЛТЕТ"

И ове године представили смо наш Факултет на конференцији „Хоћу-нећу баш тај факултет", у Сокобањи. Већ традиционално, наше предавање нашло се у три најпосећенија, а средњошколци су показали велико интересовање за све смерове, а посебно медицину.

О програму и начину студирања говориле су Ирена Огњановић, доктор стоматологије и члан ПР тима и Јована Живановић, студент продекан ФМН.

Овим путем Вас позивамо да пратите нашу Инстаграм страницу и будете у току са најновијим дешавањима као и терминима за дане отворених врата Факултета које ћемо ускоро објавити.

ПОЧЕЛА НАСТАВА СРПСКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА ЗА 120 СТРАНИХ СТУДЕНАТА

На Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу у суботу 24. фебруара 2024. отпочела је настава српског као страног језика за 120 студената Факултета медицинских наука, који студије похађају на енглеском језику.

Настава се изводи у оквиру Центра за српски као страни језик који на Филолошко-уметничком факултету успешно организује курсеве српског као страног језика већ десет година. Предавачи у Центру за српски као страни језик јесу докторанди ФИЛУМ-а са дугогодишњим искуством.
Сарадња Факултета медицинских наука и Филолошко-уметничког факултета наставак је успешне, плодоносне сарадње ова два факулета у различитим областима.

Опширније погледајте овде

ПРОМОВИСАНА КЊИГА "АНЕСТЕЗИОЛОГИЈА -ТЕОРИЈСКЕ И ПРАКТИЧНЕ ОСНОВЕ
САВРЕМЕНЕ КЛИНИЧКЕ ПРАКСЕ" У ИЗДАЊУ ФМН

У позоришту на Теразијама у Београду, у суботу 24. фебруара, промовисана је књига "Анестезиологија -теоријске и практичне основе савремене клиничке праксе" у издању ФМН. Ово је прва оваква књига објављена након 25 година , када је издат последњи уџбеник из ове области иза којег је стајао оснивач наше анестезиологије проф. др Предраг Лалевић. У писању књиге , која обухвата 146 поглавља из области анестезиологије, реаниматологије, интензивне медицине и терапије бола, учествовало је чак 177 аутора , наставника и сарадника медицинских факултета у Београду, Крагујевцу, Нишу, Новом Саду, Косовској Митровици али и из Бања Луке, Фоче, Загреба. Уредник књиге, шеф катедре за анестезиологију Медицинског факултета у Београду и директора Клинике за анестезију КБЦ „Др Драгиша Мишовић" проф. др Предраг Стевановић изразио је најпре захвалност декану нашег Факултета проф. др Владимиру Јаковљевићу, који, како је рекао препознао значај ове књиге јер сматра да је она капитално дело српске анестезиологије. „Број аутора и коаутора, садржај, све области савремене анестезије, реаниматологије али и све присутније интензивне терапије и медицине бола, велики број слика и графичких приказа, врхунска штампа и квалитет допринели су да имамо књигу која ће бити одлично штиво како за анестезиологе тако и за колеге други специјалности али пре свега младе лекаре које уче савремену анестезију", рекао је проф. Стевановић.

Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић је похвалио професора Стевановића који је успео да окупи толики број аутора на изради књиге коју је издао наш Факултет и која, уз то што је капитално дело у области анестезије, и да уопште није било дилеме да ли ће наша установа бити издавач оваквог дела. „Књига је таква да по мом мишљењу, иако смо календарски на почетку године, може да буде издавачки подухват у области медицине у 2024.години, на Београдском сајму књига. Ова књига и оваква промоција данас може само да нас направи бољим и покаже да ми увек мислимо позитивно и да продукујемо добре докторе и медицинске раднике што је јако важно за све пацијенте у Србији", рекао је декан Јаковљевић. О књизи су говорили и рецензенти академик проф. др Предраг Пешко специјалиста опште хирургије и проф. др Јасна Јевђић са нашег Факултета која је шеф катедре за анестезију и реаниматологију, шеф катедре за ургентну медицину и од пре две године шеф катедре за медицину бола. Она је истакла да уџбеник покрива све релевантне области анестезије, реаниматологију, све болести и стања, преоперативну и постоперативну бригу али и лечење пацијената који захтевају интензивну медицину и терапију бола. Промоција је окупила велики број анестезиолога из целе Србије али и осталих лекара и гостију.

Председник Удружења анестезиолога и анестетичара Србије проф. др Радмило Јанковић директор Клинике за анестезију УКЦ Ниш истакао је да у Србији сада има око хиљаду лекара ове специјалности и додао да је значај анестезиолога јако велики и да је то посебно дошло до изражаја током пандемије Covid-19.Иначе анестезија у Србији почела је да се развија у школи коју је отворио покојни професор Лалевић да би касније то интензивирано најпре у КБЦ „Др Драгиша Мишовић' а онда и на Војномедицинској академији. Данас сви клинички центри, укључујући и крагујевачки, имају јако савремене и развијене центре и клинике за анестезиологију. Наш Факултет уз ову област међу првима је увео и уже специјализације из медицине бола и интензивне медицине а након успешно реализованог Еразмус програма којим је руководила проф. др Јасна Јевђић.

САРАДЊА СА ИНДИЈОМ ЈЕДАН ОД СТРАТЕШКИХ ЦИЉЕВА ФМН

У оквиру своје посете Индији 21. фебруара 2024. декан нашег Факултета проф. др Владимир Јаковљевић посетио је Амбасаду Републике Србије у Њу Делхију. Проф. Јаковљевић разговарао је са Њ.Е. господином Синишом Павићем, амбасадором Србије и Индији. Током сусрета саговорници су дошли до закључка да би сарадња у области образовања и науке са Индијом требало да буде један од стратешких циљева наших институција у будућности. Њ.Е. господин Синиша Павић је истакао да ће Амбасада дати пуну подршку и логистику оваквим правцима сарадње.

Проф. Јаковљевић је у Њу Делхију је, захваљујући најзначајнијем партеру нашег Факултета у анимирању индијских студената, „Sun Education&Excel Education Services" био у посети једном од највећих ланаца ексклузивних болница „Manipal Hospitals" и са њима разговарао о могућим правцима сарадње у едукацији студената из Индије, али и других земаља.

ЈОШ ЈЕДНО ПРИЗНАЊЕ ПРОФ. ДР ВЛАДИМИРУ ЈАКОВЉЕВИЋУ ЗА ПРОМОЦИЈУ ИСТРАЖИВАЊА У ОБЛАСТИ КАРДИОВАСКУЛАРНИХ НАУКА

У Јодхпуру (Рајастан, Индија) је у току 2. заједнички састанак индијских огранака две најважније светске организације у области кардиоваскуларних истраживања: International Society for Heart Research (ISHR) и International Academy of Cardiovaskular Sciences (IACS).

На позив организатора, Декан нашег факултета, Проф. др Владимир Јаковљевић, председник Европске секције за кардиоваскуларна истраживања, одржао је позивно предавање и добио признање "Prof. Rakesh C. Kukreja oration award" за промоцију и истраживања у области кардиоваскуларних наука.

Признање му је уручио Prof. Naranjan Dhalla, оснивач и доживотни Извршни директор IACS. Резултати Центра за предклиничка И функционална истраживања Факултета медицинских наука, који окупља велики број младих истраживача, а којим руководи управо декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић, увелико су препознати и признати како код нас тако и у свету.

У томе иде у прилог и чињеница да је управо овај тим недавно награђен високим признањем Универзитета у Крагујевцу - Светосавском наградом.

ПОТПИСАН МЕМОРАНДУМ О САРАДЊИ СА КАРОЛИНСКА ИНСТИТУТОМ

Факултет медицинских наука Универзитете у Крагујевцу и Каролинска Универзитет из Шведске данас су озваничили вишегодишњу сарадњу потписавши Меморандум о сарадњи ове две установе. Меморандум о сарадњи потписали су декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић и проф. др Андреас Франк Сересед шеф одсека за молекуларну медицину и хирургију Каролинска Института .Сарадња је почела кроз заједнички Еразмус плус програм а настављена је избором професора Јована Антовића са Каролинска Института за нашег гостујућег професора који је, у претходних пар година одржао бројна предавања на нашем факултету, а велики број наших младих наставника и сарадника се у претходном периоду усавршавао управо у лабораторијама Каролинска Института.

Каролинска Институт је највећи медицински Универзитет у Шведској, са традицијом дужом од два века, и један је од водећих Универзитета за медицинске науке и медицинска истраживања у свету. Овај Универзитет се константно рангира међу најбољим, како у Европи тако и у свету, на бројним престижним ранг листама. Према академском рангирању светских универзитета, односно Шангајској ранг листи за 2023. годину, Каролинска Институт се налази на 37. месту у свету и на 8. месту у Европи. У оквиру области „Клиничка медицина" рангиран је на 31. месту у свету и 10. у Европи док је у области „Фармација и фармацеутске науке" на 14. месту у свету и 7. у Европи. У областима „Јавно здравље" је међу осам најбољих у свету. Броји преко 8.000 студената. Истраживачи Каролинска Института сваке године објављују око 7.000 радова у научним часописима. Проф.др Андреас Франк Сересед шеф одсека за молекуларну медицину и хирургију Каролинска Института истакао је да потписивање Меморандума о сарадњи омогућава продубљивање сарадње како на пољу истраживања и едукације и студената и наставника. ''Вероватно ће се наставити истраживање у пољу кардиоваскуларних наука, али свакако било која област коју можемо заједнички да реализујемо биће подржана и кроз научна истраживања али и кроз едукацију'', рекао је проф. Серасед. Факултет медицинских наука у Крагујевцу има изузетну међународну сарадњу и први је са ових простора са којим Каролинска Институт потписује меморандум о сарадњи. Добра репутација ФМН пресудна, како је истакао декан Јаковљевић, за остваривање сарадње. ''Поред сарадње са Универзитетом у Канади, Winipeg, јер је то област кардиоваскуларних наука која је мени најближа један од најзначајнијих уговора који сам потписао у протеклих пет и по година је овај данас са Каролинска Институтом из Шведске који је један од водећих института у свету у области биомедицинских наука'', истакао је проф. Јаковљевић.

Потписници Меморандума истичу да ће у фокусу сарадње бити све што је актуелно у области медицине и што ће бити на обострану корист. Потписивању Меморандума присуствовали су : ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненад Филиповић, Данка Андоновска која је представљала град Крагујевац , директора УКЦ Крагујевац проф. др Слободана Милисављевића, директор ДЗ др Василија Антића, директор ИЗЈЗ Крагујевац Небојша Ранковић , наши продекани, професори, наставници, сарадници и студенти.

УРУЧЕНА ПРИЗНАЊА НАЈБОЉИМ НАУЧНИЦАМА УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ ЗА ПОСТИГНУТЕ ИЗУЗЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ У НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКОМ РАДУ У 2023. ГОДИНИ

Поводом обележавања Међународног дана жена и девојака у науци, Универзитет у Крагујевцу је и ове године, трећу годину заредом, доделио признања за најбоље научнице са 12 факултета Универзитета у Крагујевцу и Института за информационе технологије Крагујевац, које су оствариле највише резултата у научноистраживачком раду у протеклој, 2023. години.

Признања најбољим научницама уручио је ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненад Филиповић, који је овом приликом истакао да је положај жена и њихов допринос науци веома битан за развој Универзитета у Крагујевцу и да је овај вид признања истовремено подстрек да и убудуће остварују значајне научноистраживачке резултате. У жељи да током свечаности одамо признање научницама са Универзитета у Крагујевцу које су оствариле значајне резултате на светском нивоу, имали смо прилику да чујемо предавање др Бојане Симовић Марковић, вишег научног сарадника Факултета медицинских наука у Крагујевцу, чији научни резултати су препознати на престижној Стенфорд листи.

Присутне је поздравила и проректор за научноистраживачки рад Универзитета у Крагујевцу проф. др Биљана Петровић, која је истакла значај подстицања жена које се баве науком и похвалила иницијативу Универзитета у Крагујевцу да на годишњем нивоу ода признање научницама за остварене научне резултате. У име овогодишњих добитница признања присутне је поздравила Јелена Катанић Станковић, виши научни сарадник на Институту за информационе технологије, Крагујевац, која је изразила захвалност Универзитету у Крагујевцу јер су жене које су дале допринос развоју науке на Универзитету препознате и награђене и истакла да признања која су примиле припадају и институцијама са којих долазе, колегама са којима раде и породицама које их подржавају и да засигурно представљају подстрек за даљи рад и будуће бављење научном мишљу.

Најбоље научнице Универзитета у Крагујевцу са највише резултата у научноистраживачком раду у 2023. години су:
1. Др Јелена Младеновић, ванредни професор – на Агрономском факултету у Чачку;
2. Марија Мирић, истраживач сарадник – на Економском факултету;
3. Др Фатима Живић, ванредни професор – на Факултету инжењерских наука;
4. др Ива Деспотовић, доцент – на Факултету за машинство и грађевинарство у Краљеву;
5. Маг. фарм. Сања Матић, асистент – на Факултету медицинских наука;
6. Др Александра Михајловић, ванредни професор – на Факултету педагошких наука у Јагодини;
7. Др Соња Лучић, ванредни професор – на Правном факултету;
8. Др Драгана Крстић, ванредни професор – на Природно-математичком факултету;
9. Др Јелена Пуреновић, ванредни професор – на Факултету техничких наука у Чачку;
10. Др Сања Маричић, редовни професор – на Педагошком факултету у Ужицу;
11. Др Јелена Арсенијевић Митрић, ванредни професор – на Филолошко-уметничком факултету;
12. Др Јасмина Огњановић, доцент – на Факултету за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи;
13. Др Јелена Катанић Станковић, виши научни сарадник – на Институту за информационе технологије, Крагујевац.

АМБАСАДОР ИСЛАМСКЕ РЕПУБЛИКЕ ИРАН ПОСЕТИО
ФАКУЛТЕТ МЕДИЦИНСКИХ НАУКА

Њ.Е. господин Рашид Хасанпур Ба'и, амбасадор Исламске Републике Иран у Републици Србији, посетио је са сарадницима Факултет медицинских наука. У току посете амбасадор је разговарао са деканом Факултета проф. др Владимиром Јаковљевићем, а затим и са студентима из Ирана који похађају студије медицине и фармације на енглеском језику.

Декан Јаковљевић, захваљујући на посети амбасадору Ирана, изразио је задовољство што међу преко 300 страних студената који од октобра похађају студије медицине и фармације на енглеском језику њих 26 долази из Ирана. Према његовим речима овај студијски програм је дуго и темељно припреман и у старту је забележио велико интересовање студената са свих страна света што показује да је увођење ових студија била прва одлука и да за то постоје апсолутно сви капацитети. "Највећи број студената око половине чак дошао је из Индије ,а следе Ирак, Нигерија, Алжир и Тунис. У разговору са амбасадором схватио сам да су наш напор и резултат препознати како у Србији и тако ван граница наше земље и постоје индиције да ће број страних студената бити далеко већи што изискује помоћ државе. Постоји добра воља, о чему ћемо говорити када дође време, али чињеница је да је Крагујевац препознат као место где се студирају медицинске науке и да ће због тога бити помогнут да то даље развија. С друге стране наш рад и сви напори које смо учинили су препознати и споља што је добар пут за популаризацију наше земље али је и одличан развојни пројекат за град и регију јер покреће и многе друге делатности", рекао је декан Јаковљевић.

Амбасадор Исламске Републике Иран у Републици Србији Њ.Е. господин Рашид Хасанпур Ба'и захвалио се на позиву да буде гост на ФМН и прилици да разговара са студентима из своје земље. Он је истакао да у овом тренутку у Србији студира око 110 студената из Ирана и додао да постоји велика заинетресованост да млади људи из ове земље своје образовање наставе код нас. "Факултет медицинских наука је својом високом позицијом на Шангајској листи , стручним кадром и добрим програмима на енглеском језику, више него повољном ценом школарине и оним што је најважније, а што чујем од наших студената овде, изузетном атмосфером и осећају да су код куће, у нашој земљи препознат као установа у којој треба студирати", рекао је амбасадор. Он је изразио жељу да се успостави сарадња са читавим Универзитетом у Крагујевцу и позвао декана Јаковљевића да са сарадницима у званичну посету Ирану.

Након разговора са деканом Јаковљевићем и конференције за медије у Амфитеатру Њ.Е. господин Рашид Хасанпур Ба'и са сарадницима дуго је разговарао са студентима који су га упознали са условимима студирања, наставним процесом, атмосфером која влада на Факултету и граду Крагујевцу потврђујући да се овде осећају као да су код куће. У Наставку посете амбасадор је обишао Центре изврсности, где је у току завршетак радова на изградњи, а затим и зграду Института Факултета медицинских наука где је упознат са нашим резултатима у области научно-истраживачког рада.

ДОДЕЉЕНА СВЕТОСАВСКА ПОВЕЉА УНИВЕРЗИТЕТА ЦЕНТРУ ИЗВРСНОСТИ ЗА ИЗУЧАВАЊЕ РЕДОКС РАВНОТЕЖЕ У КАРДИОВАСКУЛАРНИМ И МЕТАБОЛИЧКИМ ПОРЕМЕЋАЈИМА ФМН

Поводом обележавања Светог Саве, Дана духовности у Републици Србији, у свечаној сали Ректората Универзитета у Крагујевцу одржана је Светосавска академија на којој су додељене награде најуспешнијим студентима, професорима и научно истраживачким тимовима. Према Одлуци Сената Универзитета у Крагујевцу ове године награда за животно дело припала је др Зорану Марковићу научном саветнику и првом директору Института за информационе технологије. Награде за изузетна постигнућа припале су Центру изврсности за изучавање редокс равнотеже у кардиоваскуларним и метаболичким поремећајима ФМН и проф. др Владимиру Стојановићу са Факултета за машинство и грађевинарство у Краљеву. Награде је добитницима уручио проректор за наставу и студентска питања проф. др Владимир Ранковић.

Светосавска повеља за изузетна постигнућа у 2024. годину додељена је Истраживачком тиму Центра изврсности за изучавање редокс равнотеже у кардиоваскуларним и метаболичким поремећајима, Факултета медицинских наука у Крагујевцу, кога чине: - проф. др Владимир Јаковљевић, проф. др Гвозден Росић, проф. др Иванка Зелен, проф. др Зоран Милосављевић, проф. др Драган Миловановић, проф. др Слободанка Митровић, проф. др Владимир Живковић, проф. др Иван Срејовић, проф. др Невена Јеремић, проф. др Тамара Николић Турнић, проф. др Драгица Селаковић, доц. др Исидора Милосављевић, доц. др Јована Јоксимовић Јовић, доц. др Јована Јеремић, доц. др Јована Брадић, доц. др Александра Стојановић, доц. др Јасмина Сретеновић, доц. др фарм. Аница Петровић, доц. др Анђела Милојевић Шамановић, асистенти Маја Николић, Марина Ранковић, Маријана Анђић, Невена Драгинић, Марко Равић, Александар Кочовић, Маја Савић, Катарина Михајловић и сарадник Милица Милинковић.

''Ово није свакидашњи тим и апсолутно заслужује једно овакво признање .То је врхунска екипа младих научника где сам ја први међу једнакима већ 15 година која ради врхунску науку на Факултету медицинских наука и има све референце да од стране Наставно научног већа факултета ,најпре у новембру прошле године, буде кандидован за ову награду коју данас и добијамо. Користим прилику да се захвалим комисији ректората Универзитета у Крагујевцу која је тај предлог прихватила , препознала наш рад и резултате у претходном периоду, и доделила нам ову, за нас веома важну награду'', рекао је руководилац групе и декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић. Према његовим речима ова група људи, што је веома важно нагласити, је од 2022.године део Центра изврсности за изучавање редокс равнотеже у кардиоваскуларним и метаболичким поремећајима, другог центра те врсте на нашем факултету који ради озбиљно и сигуран сам да ће постизати још боље резултате у наредном периоду.

Стипендије најбољим студентима завршних година свих факултета Универзитета у Крагујевцу уручила је проф. др Снежана Соковић управитељ Фондације за стипендирање најбољих студената. У музичком делу програма наступили су студенти крагујевачког ФИЛУМ-а.

БОЛНИЦЕ УДРУЖЕНЕ: ЕДУКАЦИЈА МЕДИЦИНСКИХ СЕСТАРА И ТЕХНИЧАРА У ИНСТИТУТУ ,,ДЕДИЊЕ"

Институт за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње" је био домаћин значајног састанка посвећеног организацији кратких студијских програма и едукацији медицинских сестара и техничара из других установа. Овом важном скупу, присуствовали су руководиоци неколико десетина здравствених центара из Србије и Републике Српске...

"Сарадња са Факултетом медицинских наука Универзитета у Крагујевцу, покренута пре годину и по дана, резултирала је успешним програмима интензивног лечења, инструментарских програма и перфузије. Стицањем искустава и израдом одговарајућих уџбеника, ФМН у Крагујевцу и Институт ,,Дедиње" сада улазе у предвечерје нових програма, тежећи унапређењу здравственог система и сарадњи са другим установама. Програми су акредитовани, чувајући срж здравственог система у земљи и спречавајући одлазак стручњака у иностранство. Велики инвестициони циклус у обнови државних здравствених установа, додатно је подржао овај подухват, стварајући наду за очување и унапређење онога што је већ постигнуто"- казао је проф. др Бојић ...

Опширније погледајте овде

ПРЕДСТАВЉЕНЕ НОВИНЕ У ОБЛАСТИ КАРДИОВАСКУЛАРНИХ ИСТРАЖИВАЊА

У организацији Факултета медицинских наука, Центра за функционална и предклиничка истраживања, Европске секције интернационалне академије за кардиоваскуларна истраживања и Друштва физиолога Србије у амфитеатру нашег факултета одржан је симпозијум на којем су представљене новине у области кардиоваскуларних истраживања. На скупу су своја излагања имали представници Универзитета у Темишвару, Сегедину, Бања Луци, Медицинског факултета у Београду и домаћини из Крагујевца. Према речима декана ФМН проф. др Владимира Јаковљевића Центар за кардиоваскуларна истраживања покушава да одржи континуитет научно-истраживачког рада све време и подсетио да је половина јануара период када научници којима он руководи сваке године сумирају резултате остварене у протеклих годину дана. "Тема која доминира су кардиоваскуларне болести и наш покушај да са најновијим истраживањима до којих смо дошли учинимо све да дође до што боље превенције и лечења ових ових обољења", рекао је проф. Јаковљевић.

У оквиру симпозијума предавања су одржали: prof. dr Danina M. Muntean (Темишвар, Румунија) на тему: "Targeting Vascular Oxidative Stress in Cardiometabolic Diseases: MAO Inhibition to the Rescue", prof. dr Istvan Baczko (Сегедин , Мађарска) на тему: "Arrhythmogenic remodeling in a translational animal model of elite athlete's heart, проф.др Ранко Шкрбић (Медицински факултет Бања Лука, РС) на тему: The dynamics of renin-angiotensin system components at different clinical stages of COVID-19 infection", проф.др Драган Ђурић (Медицински факултет Београд, Институт за физиологију) на тему "Advances in Cardiometabolic Research: Homocysteine аnd Related Vitamins’’ и проф.др Владимир Јаковљевић (ФМН Крагујевац) на тему : "Annual report of Center of Excellence for Redox Balance Research in Cardiovascular and Metabolic Disorders".

ПОСЕТА СПОРТИСТА ЦЕНТРУ ЗА ФИЗИОЛОГИЈУ НАПОРА И СПОРТСКУ МЕДИЦИНУ

Центар за физиологију напора и спортску медицину нашег факултета посетили су најперспективнији спортисти наше земље из категорије борилачких спортова - Марко Бојковић (ММА) и Јован Николић (бокс).

Поменути спортисти, који су иначе репрезентативци Србије, овом приликом су обавили комплетан спортско-медицински преглед, уз анализу телесне композиције и крвне слике као и ергоспирометријско тестирање. Поверење које су нам својим доласком указали најбољи је показатељ регионалног лидерства нашег центра у пружању спортско-медицинске здравствене делатности што ће значајно унапредити његову препознатљивост међу врхунским и осталим спортистима на територији целе републике.

Иначе, спортска медицина у Крагујевцу обележила је 50 година постојања у оквиру Дома здравља Крагујевац, а самој свечаности у Скупштини града присуствовао је проф.др Владимир Живковић. Ту традицију дугу 5 деценија успешно је наставио наш Центар физиологију напора и спортску медицину.