Тренутно сте на:
 
Вести са факултета
  Најновије вести
 


Повезани садржаји:
 
Најновије вести
Архива вести
 

Навигација:
 
Почетна страна
 






 
ВЕСТИ И ДОГАЂАЈИ
НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИАРХИВА ВЕСТИ

 

ОДРЖАНА КОМЕМОРАЦИЈА ПРОФ. ДР МИХАИЛУ ПАНТОВИЋУ

У амфитеатру нашег Факултета данас је одржана комеморација Проф. др Михаилу Пантовићу, неуропсихијатру, редовном професору Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу у пензији ,који је преминуо је у суботу, 14. јануара 2023. године. Комеморацију је отворио декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић истичући да је проф. Пантовић оставио изузетно јак печат у раду како нашег факултета тако и Клиничког центра. „Проф. Пантовић био је један од оснивача нашег факултета, дугогодишњи руководилац катедре , иноватор и човек који је био претеча постдипломског усавршавања код нас, уз још пар ентузијаста. Он је био и нека врста духовног надзора над мојим развојем, човек кога сам на првом месту осећао као пријатеља а знам какав је однос имао и према студентима, сарадницима и колегама. Таквих људи као што је он, таквих ерудита, интелектуалаца више нема. Био је човек енциклопедијског знања не само из своје уже области медицине већ и филозофије, књижевности, уметности. Имали смо јако добар, људски однос , колегијалан и осећао сам ту очинску љубав код њега у сваком моменту и његов одлазак је ненадокнадив губитак за све нас“, рекао је проф. Јаковљевић.

Професионалну специјалистичку каријеру проф. Пантовић отпочео је на Одељењу неуропсихијатрије тадашњег Медицинског центра „Др Михаило Илић“ у Крагујевцу, и провео је у болници читав активни, радни век, све до одласка у пензију. Био је први директор тадашњег Центра за неурологију Клиничко-болничког центра Крагујевац, који касније прераста у Клинику за неурологију. Усавршавао се на водећим европским клиникама за неурологију. У име УКЦ Крагујевац, Клинике за неурологију говорила је директорка, неуролог, доц. др Татјана Бошковић Матић која је рекла да је имала част да учи од таквог професора током свог школовања. „Када сам се запослила као неуролог био ми је не само директор већ човек од кога сам научила прегршт стручних али пре свега људских ствари о пацијентима. Ово не говорим само у своје име већ у име генерација лекара, у име запослених на Клиници за неурологију, која је уз њега и нас као његових ученика постала препознатљива у стручној и научној јавности Србији“, истакла је доц. др Татјана Бошковић Матић. Проф. др Михаило Пантовић био је један од утемељивача научне мисли у крагујевачкој неурологији, неуропсихијатрији и неуронаукама. Био је дугогодишњи Шеф катедре последипломских студија неуронаука и ментор многим постдипломцима који су данас и сами професори. Један од њих је и проф. др Радиша Војиновић, радиолог и шеф катедре за радиологију који се опростио од свог ментора речима да се неке од његових најлепших успомена управо везују за проф. Пантовића и да су његова предавања, обраћања пацијенту и обични разговори одисали речима које су биле лепе, милозвучне, надахнуте, продуховљене па су због тога лако клизиле кроз причу , без обзира на тему и прилику. „Када сам радио магистеријум и докторат под његовим менторством никада се није трудио да ми наметне ускостручне смернице, већ је то радио на суптилан, њему својствен начин, често уз шале и асоцијације, што ме је много више бодрило у освајању науке“, рекао је проф. Војиновић.

Проф. Пантовић дуги низ година предводио је Катедру за неурологију а обављао је и дужност продекана Медицинског факултета у Крагујевцу. Био је изразито активан у Друштву неуролога Србије, Српском лекарском друштву, Лекарској комори Србије и бројним међународним научним и стручним удружењима. Предводио је групу ентузијаста која је у Крагујевцу основала Друштво за неуронауке, пре 15 година, истакао је фармаколог проф. др Драган Миловановић и додао да је то друштво један од досањаних снова проф. Пантовића и у њему је пун изражај нашао његов раскошни талент, раскошна ерудиција и раскошни интелект. „Окружен сарадницима и следбеницима он је ту осећао један пријатан амбијент и тражио је надахнуће, последњих година посебно у манастиру Студеница где смо причали о медицини, уметности, естетици“, рекао је проф. Миловановић. Личност проф. др Михаила Пантовића је била јединствена, богата, ретка и драгоцена о чему је говорио његов дугогодишњи колега и пријатељ психијатар проф. др Драган Раванић наглашавајући да је факултет, град, медицина, Шумадија изгубила много јер нас је напустио један врхунски интелектуалац. „Био је сјајан предавач, долазили су људи са других факултета да га слушају“, рекао је, између осталог проф. Раванић.

Од проф. Пантовића опростио се и један од његових бројних пријатеља који није из света науке и медицине, народни посланик Мирко Чикириз који је рекао да је проф. Пантовића сматрао својим духовником и да зна да би био поносан да може да види ко се све и на који начин данас опрашта од њега. У име породице се од проф. Пантовића опростила супруга проф. др Весна Пантовић која се и захвалила свима који су дошли на комеморацију и тиме одали пошту њеном супругу.





ПРОМОВИСАНА КЊИГА
''САВРЕМЕНИ АСПЕКТИ И ДИЛЕМЕ У ЛЕЧЕЊУ ОБОЉЕЊА СЛЕЗИНЕ''

У амфитеатру ФМН представљена је књига ''Савремени аспекти и дилеме у лечењу обољења слезине'' коју је издао наш факултет, чији је аутор научни сарадник, хирург у КБЦ ''Бежанијска коса'' др Владимир Милосављевић, који је и један од тројице главних аутора уз проф. др Милоша Бјеловића и доц. др Бојана Стојановића са нашег факултета и хирурга УКЦ Крагујевац.

На самом почетку промоције декан ФМН, који је овом приликом био у улози издавача и аутора проф. др Владимира Јаковљевића, истакао да је један од циљева нашег факултета био и јесте да се издавачка делатност максимално унапреди и да се број тематских књига, монографија и уџбеника повећа. ''Ова књига је за мене заиста једно фантастично штиво и док сам на месту декана стимулисаћу наш наставни кадар да издају књиге и уџбенике'', рекао је декан Јаковљевић. Он је истакао да је ово добар пример добре сарадње више институција, пре свега КБЦ Бежанијска коса и нашег факултета.

Хирург УКЦ Бежанијска коса, научни сарадник, који је студије медицине и докторску дисертацију одбранио на нашем факултету др Владимир Милосављевић истакао је да најпре да је ово прва књига која се бави обољењима слезине након 1996.године и да се састоји из два дела-првог који се бави нехируршким, општом делом и други који обухвата хирушки део. ''Књига има 27 поглавља и трудили смо се да међу ауторима поглавља буду еминентни стручњаци и оно на шта сам посебно поносан је негде око 20 ауто цитата односно радова које смо публиковали сви ми у међународним часописима као и на чињеницу да се у њој први пут појављују неке оперативне технике које до сада у литератури на српском језику нису описане'', рекао је др Милосављевић. У овој књизи наш факултет и УКЦ Крагујевац као један од главних аутора представља хирург доц. др Бојан Стојановић који је нагласио да су у савременој хирургији болести слезине јако присутне, било да је реч о примарним болестима овог органа или да је слезина захваћена патолошким процесима других органа. ''Овај уџбеник је један од ретких који се како у нашој тако и у иностраној литератури бави свим аспектима патологијом и обољењима слезине и циљ нам је био да обезбедимо један нов уџбеник који ће покрити све аспекте обољења слезине и који ће помоћи у свакодневном раду како лекара опште праксе тако и интернистима, патолозима, анестезиолозима, гастроентеролозима али и као средство едукације нашим специјализантима и докторантима нашег Факултета, истакао је доц. др Бојан Стојановић. Проф. др Милош Бјеловић се захвалио руководству нашег факултета које је препознало значај ове књиге али и саме теме.

Међу ауторима поглавља су бројни професори како са нашег, тако и са Медицинског факултета у Београду, Медицинског факултета у Приштини са привременим седиштем у К. Митровици, Медицинског факултета у Фочи али и лекари из УКЦ Србије, УКЦ Крагујевац, УКЦ Ниш, Универзитетског клиничко болничког центра Бежанијска коса, РФЗО и многи други. У име аутора на промоцији је говорила Доц. др Марија Здравковић интерниста-кардиолог, директорка КБЦ Бежанијска коса истакавши да је јако срећна што је у Крагујевцу на ФМН на промоцији, како је рекла, једног фантастичног уџбеника који ће остати српској медицини, који међу ауторима има 13 професора и 6 доцената различитих факултета, што ретко која књига има. ''Сви који буду учили из ове књиге имаће један шири аспект што ће бити посебно важно за пацијенте који се оперишу и којима живот значи од нашег знања'', рекла је доц. др Марија Здравковић. Рецензенти књиге ''Савремени аспекти и дилеме у лечењу обољења слезине'' су проф. др Александар Карамарковић, проф. др Небојша Анђелковић и доц. др Александар Цветковић. У име рецензената обратио се доцент ФМН Александар Цветковић који је и директор Клинике за хирургију УКЦ Крагујевац који је рекао да књига представља покушај приближавања основних знања, која су неопходна за рад са пацијентима код којих је у питању патологија слезине. ''Одавно постоји потреба за једном оваквом књигом на српском језику а дизајнира је тако да допуни, а не да занемари стандардне уџбенике. На модеран и свеобухватан начин обрађена је патологија слезине аспекта различитих медицинских дисциплина, а исто тако су детаљно описани и модалитети лечења. Уверен сам да ће сви они који буду читали ову књигу, од ученика до искусних лекара, наћи много корисних информација'', рекао је доц. Цветковић.



?>


ОДРЖАНА КОМЕМОРАЦИЈА ПРОФ. ДР МИРОЉУБУ ЈОВАНОВИЋУ

У просторијама Интерне клинике УКЦ Крагујевац данас је одржана комеморација поводом смрт проф. др Мирољуба М. Јовановића интернисте – ендокринолога, дугогодишњег директора Интерне клинике и декана нашег Факултета у периоду од 2002.до 2005.године. На комеморацији су говорили декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић, помоћник директора УКЦ проф. др Александра Томић Лучић и проф. др Александар Ђукић директор Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма УКЦ Крагујевац.

Наглашавајући да је одласком проф. Јовановића ендокринологија, УКЦ, Факултет и читава заједница изгубила великог стручњака и професора декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић рекао је и да је отишао један изузетан научник, лекар али пре свега човек који је спадао у оне који цене индивидуалност, слободу размишљања и интелектуалне вредности , упоран и истрајан у остваривању циљева, неко ко је волео нова знања и стално их усавршавао.“ Проф. Јовановић је 2002. изабран за декана Медицинског факултета у Крагујевцу и док је био на тој функцији, до 2005.године, отворен је смер за вишег медицинског техничара (садашње основне струковне студије), а припремљен је одсек за фармацију, на који су се 2005. године уписали први студенти. Проф. Јовановић је припадао генерацији доктора и интелектуалаца којих више нема, јер полако изумиру у овој земљи. Он је био прави пример једног искусног и правог лекара , али и професора, едукатора и руководиоца који је дао немерљив допринос Факултету медицинских наука у развоју нових програма. То је у стручном и научном смислу био велики искорак јер смо до тада били само на једном студијском програму“, рекао је декан Јаковљевић.

Проф. Јовановић рођен је 4.2.1944. у Градцу код Баточине. Гимназију је завршио у Крагујевцу са одличним успехом, а Медицински факултет у Београду дипломирао је 1969. године. Специјалистички испит из интерне медицине положио је 1977. године на Интерној клиници А у Београду, магистарски рад из ендокринологије одбранио је 1981. године, а докторску дисертацију 1985. године на Медицинском факултету у Београду. Интензивно се бавио дијагностиком и терапијом ендокриних обољења и болести метаболизма. Био је ментор студентских истраживачких радова и учесник многих симпозијума у земљи и иностранству. Стручно се усавршавао у Немачкој. Учествовао у организовању и спровођењу првог пријемног испита, када је Медицински факултет у Крагујевцу постао самосталан (1986. године). О проф. Јовановићу на данашњој комеморацији говорио је и проф. др Александар Ђукић интерниста-ендокринолог, директор Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма УКЦ Крагујевац истичући да ће недостајати свима онима који припадају ендокринолошкој породици у нашем граду. „Све нас испуњава понос јер смо учили од њега који је био и биће део наше клинике. Поред знања које нам је несебично преносимо научио нас је и многим правилима и тајнама. Проф. Јовановић има огроман утицај на читаву ендокринолошку породицу и он је имао највећи значај за развој ендокринологије у Крагујевцу а ми сада настављамо да радимо оно чему нас је учио и научио“, рекао је проф. Ђукић.

У име руководства УКЦ Крагујевац од проф. Јовановића опростила се помоћник директора, интерниста-реуматолог проф. др Александра Томић Лучић која је подсетила да је управо он заслужан за изградњу данашње зграде Интерне клинике која је формирана као прва клиника тадашњег КБЦ Крагујевац 1987. године, чији је дугогодишњи директор и био. Нова зграда је врло брзо, већ 1992. године, стављена у функцију чиме је омогућен развој субспецијалистичких грана интерне медицине – кардиологије, ендокринологије, хематологије, гастроентерологије и пулмологије.

Иза проф. Јовановића остали су син Душан, магистар дипломатије и међународних односа, који живи у Женеви, у Швајцарској и ради у Уједињеним Нацијама, ћерка Милица, професор музике, која живи и ради у Крагујевцу, ћерка Марија, дипломирани психолог која живи и ради у Хамилтону у Канади, као и четири унука Бранислав, Ненад, Мирољуб и Јован.








ПРЕДСТАВЉЕНИ РЕЗУЛТАТИ ЦЕНТРА
ЗА ПРЕДКЛИНИЧКА И ФУНКЦИОНАЛНА ИСТРАЖИВАЊА

Акредитација Центра изврсности за изучавање редокс равнотеже у кардиоваскуларним и метаболичким поремећајима , добијање званичног сертификата добре лабораторијске праксе, отварање Центра за хипербаричну медицину, ангажовање четворо наставника на државном Универзитету ''Сеченов'' у Москви, 34 рада објављених у престижним међународним часописима, три нова доктора медицинских наука, неки су од резултата Центра за предклиничка и функционална истраживања која је данас у амфитеатру ФМН представио руководилац Центра и декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић. Он је, у оквиру традиционалног окупљања сарадника и наставника, који су ангажовани у овом Центру на почетку календарске године истакао да је по оствареним резултатима 2022.година успешнија од претходне и додао да је у области истраживања, на основу броја научних радова у протеклој години најбољи истраживач Невена Лазаревић ( Драгинић). Резултате и рад у Центру за предклиничка и функционална истраживања поред државе и надлежног министарства препознао је и Универзитет у Крагујевцу па је тако проф. др Владимир Живковић, у оквиру обележавања дана Универзитета добио признање као најбољи научник у области медицине а проф. др Невена Јеремић награђена је као најбоља научница у области медицине, у оквиру доделе награда најбољим женама у науци.

Година иза нас донела је и интензивирање сарадње са државним ''Сеченов '' Универзитетом у Москви али и потписивање меморандума о сарадњи са Институтом ''Монитобе'' из Канаде чији је руководилац проф. др Лори Киршегбаум промовисан у гостујућег професора нашег Факултета. Наставни и сарадници овог Цента имали су запажено учешће на 8-им сусретима секције за кардиоваскуларна истраживања који је одржан у Сегедину у септембру прошле године када је и проф. др Владимир Јаковљевић изабран за председника Европске секције Интернационалне академије за кардиоваскуларна истраживања и када је добио признање за животно део ове организације. Проф. Јаковљевић најавио је данас да ће почетком јула у Београду бити одржан светски конгрес патофизиолога чији ће организатор бити и ФМН у Крагујевцу. Он је изразио и задовољство што је у 2022.годни наш Факултет издао уџбеник ''Физиологија'' намењен пре свега студентима струковних студија а чији су аутори , између осталих, и наставници и сарадници Центра за предклиничка и функционална истраживања. Он је додао и да је група коју предводи пример и модел како би требало да раде и друге катедре на ФМН и као главни циљ у календарској години навео учешће тј. писање нових пројеката.







ПРИЗНАЊЕ РЕГИСТРА ДОБРОВОЉНИХ ДАВАЛАЦА МАТИЧНИХ ЋЕЛИЈА ФМН

Поводом завршетка кампање ''Ослони се на мене'' Регистра давалаца матичних ћелија хематопезе Србије у сарадњи са Институтом за трансфузију крви Србије одржана је конференција за новинаре на којој су представљени резултати кампање и уручена признања свима који су се акцији одазвали. Резултате кампање представила је др Глорија Благојевић подсећајући да је кампања започета са циљем да се број даваоца матичних ћелија, којих је сада у Србији око 12 хиљада повећа. '' Наш циљ је да стигнемо до бројке од 100 хиљада јер ће на тај начин већина болесника којима су матичне ћелије једини вид лечења и излечења од најтежих болести моћи да се трансплантира даваоцима из националног регистра'', рекла је др Благојевић и најавила наставак кампање и у наредном периоду.

Међу добитницима признања за учешће у акцији је и ФМН а признање је др Глорија Благојевић уручила декану проф. др Владимиру Јаковљевићу. Подсетимо, у оквиру програма обележавања славе и дана ФМН Регистар добровољних давалаца матичних ћелија хематопоезе Србије представљен је у нашој установи и том приликом преко 50 наших студената уписало се у регистар чиме с показали и своју трећу димензију која није само наука и образовање, већ и хуманост која је за позив који су одабрали важна колико и прве две.




ДЕКАН ЈАКОВЉЕВИЋ ИЗАБРАН ЗА ЧЛАНА НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА ЗА СПОРТ

У Палати Србија формиран је Национални савет за спорт, а једногласном одлуком свих 35 чланова, за председника је изабран министар спорта Зоран Гајић .Оснивачкој седници Савета за спорт присуствовао је велики број истакнутих спортских личности и бивших спортиста, као и стручни лица из области науке о спорту и медицине спорта: Божидар Маљковић, Предраг Даниловић, Давор Штефанек, Ненад Боровчанин, Драган Гале Јовић, Жељко Трајковић, Драган Атанасов, професор Владимир Копривица и други.

За члана Националног Савета за спорт изабран је и декан нашег факултета проф. др Владимир Јаковљевић, специјалиста спортске медицине, који је био и спортски лекар Женског рукометног клуба Крагујевац, затим Одбојкашког клуба Раднички, Рукометног клуба Партизан, Женског рукометног клуба Раднички Београд, и на крају женске рукометне репрезентације. Проф. Јаковљевић је и дугогодишњи консултант за суплементацију и исхрану у бројним клубовима и колективима, и потпредседник здравствене комисије Рукометног савеза Србије од 2020. године.

Национални Савет за спорт ће предлагати и пратити имплементацију мера за развој српског спорта, координисати и успостављати комуникацију између свих кључних страна у циљу наставка позиционирања на међународној такмичарској сцени, помагаће у идентификовању и развоју стратешких приоритета и пружати помоћ при тумачењу релевантних прописа, радиће на унапређењу учења у специјализованим областима спорта. Министар спорта Зоран Гајић изразио је задовољство због формирања Националног савета за спорт јер ћемо тиме, како је рекао, третирати спорт као интегралну целину. „Хоћемо да ауторитетом свих чланова, њиховом спортском историјом, успесима, њиховом мотивацијом да помогну српском спорту, а верујте нико није одабран да буде овде про форме, заједно да допринесемо развоју српског спорта. Очекујемо много нових идеја а отприлике основне правце знамо“, рекао је председник новоформираног Националног савета за спорт и министар спорта Зоран Гајић.







 

СВЕЧАНОМ АКАДЕМИЈОМ ОБЕЛЕЖЕНО 45 РАДА ФМН

Интонирањем државне химне Боже правде и студентске химне Gaudeamus Igitur, у извођењу мешовитог хора уметничког ансамбла „Станислав Бинички“ Министарства одбране Републике Србије, у Кристалној сали Exclusive Event Center почела је свечана академија којом је наш Факултет обележио 45 година рада и постојања.

У присуству министра просвете у Влади Србије Бранка Ружића, највиших представника Града на челу са градоначелником Николом Дашићем, ректором Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненадом Филиповићем, деканима и продеканима медицинских, стоматолошких и фармацеутских факултета из Београда, Новог Сада, Ниша, Приштине, Подгорице, Фоче, деканима факултета нашег Универзитета, директором УКЦ Крагујевац проф. др Слободаном Милисављевићем, директорима здравствених установа из града и региона, великим бројем наших наставника и сарадника представљен је филм у коме су приказани најзначајнији моменти у раду наше установе у протеклих годину дана.

На академији су званице и госте поздравили декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић, министар просвете Бранко Ружић, ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненад Филиповић и градоначелник Крагујевца Никола Дашић, сагласни да смо постигли одличне резултате у раду како у области образовања тако и научноистраживачком раду али и проширењу здравствене делатности. Академија је била и прилика да декан уручи дипломе и златнике најбољим овогодишњим дипломцима- у области медицине Јелени Савић, фармације Милици Богићевић, стоматологије Марији Зорић, струковних студија медицинска сестра Јовани Ђуровић и струковном физиотерапеуту Берини Кријешторац. У име награђени окупљенима се обратила и захвалила доктор медицине Јелена Савић. У музичком делу програма присутни су били у прилици да чују и камерни оркестар музичког ансамбла „Станислав Бинички“ који је извео нумере: Тамо далеко, Бојарка, Све док је твога благог ока сјај и Најдужа ноћ.



Говор декана ФМН проф. др Владимира Јаковљевића:

Уважени господине министре, уважени господине градоначелниче, уважени господине ректоре, уважени декани, ранији декани и продекани факултета медицинских наука из Србије и региона, уважени декани факултета Универзитета у Крагујевцу,

Драги наставници, сарадници и ненаставно особље Факултета медицинских наука у Крагујевцу и пре свега ДРАГИ СТУДЕНТИ:

Стицајем животних околности, мени је припала изузетна част да Вам се обратим на данашњи дан, када обележавамо један међу јубилеј: средину између 40-те и 50-те године од када се први пут чула наставна реч из области медицинских наука у граду Крагујевцу и то креирана од стране једног од великана медицинске мисли у нашој земљи Владимира Ђорђевића – Чамбе. За један животни век, 45 година је нешто мало мање од пола пута, ако верујемо нашим генетским прорачунима, а нешто мало више од пола пута узимајућу у обзир све ризике брзог времена у коме живимо. За живот једне школе, а посебно високе школе, то је тек стидљиви почетак, ако бацимо поглед око себе и видимо колика је традиција најстаријих великих медицинских школа у ближем и дањем окружењу. Као и у свему, и на овом задатку смо доведени као нација у ситуацију да у време док су земље западне цивилизације почињале са устројеним високим образовањем формирањем првих универзитета, ми ту исту цивилизацију несебично војно бранимо од надолазеће силе која долазила са истока и која је млела све пред собом. И, као и увек, дали смо свој допринос у тој одбрани, истовремено се несебично жртвујући за идеале и постулате тадашњег просветитељског Запада, истовремено бацајући себе у вишевековну просветитељску тамницу. Једини ко се и тада, као и увек кроз векове, као и сада борио да та политичка тамница не буде и духовна била је Српска православна црква и то треба увек да нам буде у глави и срцу када говоримо о било каквом, па и духу образовању. Јер, духовни пораз је вишеструко значајнији од било каквог материјалног пораза, који је мање или више краткорочан.

Због тих својих идеала, земља Србија је каснила за тзв. цивилизованом Европом непуних 5 векова у формалном смислу, а када је дошла на ред, требало је још више од век и по да град који је у њеном срцу буде формиран као универзитетски центар. Међутим, без обзира колико нешто каснило, ако има плодно тле у карактеру људи на неком поднебљу, увек ће дати позитиван резултат. Тако је и било са Србијом у закашњењу за Европом, тако је било и Крагујевцу у закашњењу за Србијом. Не заборавите, Крагујевац је центар Шумадије, а људима из Шумадије што-шта можете да замерите, али да безрезервно воле своју земљу и цео људски род не можете засигурно.

Драго нам је што формирање тадашњег одељења Медицинског факултета у Београду корелира са формирањем Универзитета у Крагујевцу као институције, чиме је и град Крагујевац дефинитвно добио обрисе озбиљног универзитетског центра, не чему треба бити захвалан свима онима који су у томе помогли: како нашем старијем брату из Доктора Суботића 8, тако и свим тадашњим челницима града Крагујевца из тог времена, који су препознали значај Универзитета за развој једног града и стварању нечега што је за једну урбану средину најбитније – духа. На томе смо им неизмерно захвални и то смо показали и у претходна два дана организујући трибине и научне скупове који су били управо посвећени великанима тог доба.

То одељење медицинског факултета стидљиво формирано 1977. године сада има све одлике једног медицинског универзитета у малом, јер у оквиру свог рада организује 12 студијских програма: 3 програма интегрисаних академских студија, 2 програма основних струковних студија, 3 програма мастер студија, 3 програма докторских студија, специјалистичке студије за здравствене раднике, а у плану су и нови. Три од ових 12 програма реализујемо са другим факултетима Универзитета у Крагујевцу, чиме показујемо високу кооперативност са нашим драгим пријатељима са различитих факултета, а све у циљу побољшања видљивости нашег Универзитета у земљи, региону и ширим оквирима. Сваке године на нашем факултету студира око 2500 активних студената, дипломира око 300 на основним студијама, створимо 30-так нових мастера, 50-так доктора наука, око 100 нових здравствених специјалиста. То су бројке и факта. Најзначајнија од тих бројки је што сваке године објављујемо све већи број научних радова за које су најзаслужнији корифеји овог факултета, који су запалили ватру и унели светлост научно истраживачког рада, а имају адекватне следбенике у једној фантастичној армији младих људи која је изабрала да свој животни и професионални пут трасира овде, а комотно би већина њих могла да ради на било ком универзитету диљем света. То је резултирало да је наш Универзитет од 2019. године континуирано на престижној Шангајској листи из области клиничке медицине, а од 2020. године по рангу други испод Беча. Само је Универзитет „Карол Давила“ у Букурешту боље рангиран од Беча до Истамбула. То нам је само мотив да наставимо да и даље радимо на себи и тиме постанемо још бољи. Јер, једино перманентни рад на себи и у заједништву са свим блиским људима је гарант напретка. У том смислу, надамо се да ће се од следеће школске године много више студената са свих континената шетати по ходницима нашег Факултета, а да ће тим ходници бити још лепши, јер ћемо имати и нове зграде Центара изврсности, за коју су заслужни сви у овој сали, а највише они који седе у првом реду данас. Јер, све то не би било могуће без синергије ресорног Министарства, Ректората Универзитета, Града Крагујевца и свих градитеља који раде на овом пројекту. Међутим, иако се трудимо да пратимо савремене токове и прилагодимо се захтевима тржишта, ма како то сурово и антидуховно звучало, желео бих на крају да подсетим на три чувена хумболтовска принципа идеје Универзитета: 1. Јединство науке, 2. Јединство науке и истраживања, 3. Академска слобода наставника и студената, која никада не смемо да заборавимо, јер она чине Универзитетом снажном кариком сваког друштва.

Живели!




ОБЕЛЕЖЕНА СЛАВА СВЕТИ АЛИМПИЈЕ СТОЛПНИК

У присуству декана факултета проф. др Владимира Јаковљевића, продекана, председника Савета факултета проф. др Небојше Анђелковића, представника Града, директора наставно-научних база, наставника и сарадника, у холу деканата сечењем славског колача обележена је наша слава Свети Алимпије Столпник. Сечење колача обавио је Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски господин Јован уз саслужење свештенства Саборног храма у Крагујевцу. Честитајући нам славу и Дан факултета Преосвећени владика Јован је најпре пожелео свима добро здравље, радост и спасење и изразио уверење да ће наша установа наставити са својом мисијом образовања здравствених радника квалитетно и успешно као и у протеклих 45 година.

Након сечења колача овогодишњи домаћин славе продекан проф. др Душан Ђурић предао је део колача новом домаћину славе доц. др Александру Цветковићу са катедре за хирургију. Проф. Ђурић је, у свом обраћању гостима, честитајући славу свим наставницима, сарадницима и запосленима рекао да је сигуран да ће ФМН и у наредном периоду правити искораке, захваљујући актуелном руководству на челу са деканом Јаковљевићем али и младим снагама, које захтевају потпору. „Они нас инспиришу и омогућавају да ми, захваљујући управо њима проживљавамо другу младост и лепоту искорака новог“, рекао је проф. др Душан Ђурић овогодишњи домаћин славе ФМН.





ОДРЖАН НАУЧНИ СИМПОЗИЈУМ ИЗ ОБЛАСТИ КАРДИОВАСКУЛАРНИХ ИСТРАЖИВАЊА

У организацији Интернационалне академије кардиоваскуларних наука, Друштва физиолога Србије и Факултета медицинских наука у знак сећања на професоре Ивана Анђелковића и Вујадина Мујовића, некадашње декане и професоре нашег факултета, одржан је симпозијум на коме су научне резултате из области кардиоваскуларних наука презентовали гости нашег Факултета из Канаде, Румуније и Мађарске и неки од наших истраживача.

Радове су представили: Inna Rabinovich-Nikitin (Winnipeg, Canada) The Effects of Circadian Disruption on Cellular Quality Control Mechanisms in the Heart, Danina Muntean (Timisoara, Romania) The Antidiabetic Drugs and MAO-Related Oxidative Stress: Make New Friends but Keep the Old, Tamara Nikolic Turnic (Kragujevac, Serbia) From oxidative stress to inflammation: Redox Balance and immune system among patients with severe forms of COVID-1, Jovana Bradic (Kragujevac, Serbia) Galium verum extract as a new tool for attenuation of doxorubicin-induced cardiotoxicity Lorrie Kirshenbaum (Winnipeg, Canada) Regulation of Mitochondrial Injury in Doxorubicin- Induced Cardiomyopathy

У наставку програма проф. др Лори Киршенбаума (Lorrie Kirshenbaum), директор Института за кардиоваскуларна истраживања Универзитета Манитобе у Канади (University of Manitoba, Winnipeg, Canada), промовисан је у у гостујућег професора Факултета медицинских наука. Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић потписао је Меморандума о разумевању Факултета медицинских наука и Универзитета Манитобе (University of Manitoba, Winnipeg, Canada).Јаковљевић је истакао да је ово начин да се успостави интензивнија сарадња са колегама из Канаде која би требало да буде на обострано задовољство обе установе, пре свега наставника и сарадника и науке.





РЕКОРДАН БРОЈ ОБЈАВЉЕНИХ НАУЧНИХ РАДОВА У 2022. ГОДИНИ

У оквиру програма обележавања 45 година постојања Факултета медицинских наука, у Амфитеатру, одржана је традиционална ревија радова "Публиковали смо“. Реч је о годишњем прегледу научних активности предавача и целокупне научне заједнице Факултета медицинских наука. у овој години, према речима Проф. др Владимира Живковића, укупно је објавио 256 радова што је највише од када бележимо ове активности. Подсећања ради у 2021. години број објављених радова био је 238, а у 2018. години 122. "Фармакологија и токсикологија су, као и ранијих година, по скору, на првом месту са публикованих 55 радова, следи физиологија са 49, интерна медицина има 40 радова, стоматологија 30 а хирургија 26 радова. По импакт фактору прва је епидемиологија која има 22 објављена рада, затим фармакологија и токсикологија са 55 радова, а следе физиологија, интерна медицина и медицинска генетика“, рекао је проф. Живковић.

У овој години 261 истраживач ФМН је ангажован је на пројектима Министарства за науку и технолошки развој и Фонда за науку Р. Србије, интерним или међународним пројектима, док је 16 наставника ФМН је ангажовано на међународним пројектима. 139 наставника и сарадника ФМН је ангажовано на пројектима Министарства за науку Р. Србије, а 19 наставника ФМН је ангажовано на пројектима Фонда за науку. Тренутно се на ФМН реализују 94 јуниор пројеката и 3 макро пројекта. У категорији истраживачи Факултета медицинских наука са оствареним највећим кумулативним импакт фактором у 2022. години прва је проф. др Милена Илић ИФ =1061,2, затим проф. др Михајло Јаковљевић ИФ = 822,86 и проф. др Владимир Јаковљевић ИФ=148,209. Када се говорио о Истраживачи Факултета медицинских наука са оствареним највећим бројем објављених научних радова у часописима на SCI листи у 2022. Години, то су: проф. др Владимир Јаковљевић 30, проф. др Михајло Јаковљевић 29 и проф. др Милена Илић 25.

На традиционалној ревији радова "Публиковали смо“ у пуном Амфитеатру нашег Факултета чуло се да је ово за нас, у делу научно-истраживачког рада, најуспешнија година која је не само признање већ и обавеза да у наредној години останемо у истом рангу или повећамо овогодишњи рекордни резултат. Ове године награђени су најбољи истраживачи- у области клиничке медицине Миодраг Срећковић, стоматолошких истраживања Сузана Живановић, фармације Невена Драгинић, јавног здравља Марија Секулић и базичних истраживања Сандра Николић.


Комплетну презентацију Публиковали смо у 2022. години погледајте овде





ИНТЕНЗИВИРАЊЕ САРАДЊЕ СА СТОМАТОЛОШКИМ ФАКУЛТЕТОМ ИЗ ПАНЧЕВА

У организацији нашег факултета и Стоматолошког факултета у Панчеву Универзитет Привредна академија Нови Сад, организована су предавања и практичне радионице за студенте основних студија. У оквиру дводневног б боравка у Крагујевцу, група студента пете године студија са Стоматолошког факултета у Панчеву слушала je предавање из области Болести зуба и ендодонција под називом „Суво радно поље-примена кофердама“ а које су одржали др Милош Папић и др Сузана Живановић. Предавање из области Стоматолошке протетике под називом „Регистровање просторног односа горњевиличног комплекса помоћу образног лука“ одржали су др Дејан Здравковић и др Милица Јовановић за студенте Стоматолошког факултета у Панчеву. У просторијама ОЈ Завода за стоматологију Факултета медицинских наука након предавања одржане су практичне радионице.

Студентима нашег факултета предавање и практичну радионицу на тему „Препарација зуба за безметалне надокнаде“ одржао је проф. др Данимир Јевремовић у просторијама тренинг центра Акорд-дентал у Крагујевцу. Такође, студенти нашег факултета су имали прилику да слушају предавање на тему „Шивење у пародонталној хирургији“ које је одржао доц.др Миљан Пулетић. Након предавања у тренинг центру Акорд-дентал у Крагујевцу одржана је истоимена радионица. Овакавим видом сарадње студенти имају прилику да чују предавања других наставника и размене искуства са студентима других факултета.





ОДРЖАНА ТРИБИНА ПОСВЕЋЕНА СЕЋАЊУ НА ПРОФ. МИЛОСАВА МИШУ КОСТИЋА

У оквиру програма обележавања славе и дана ФМН, у сарадњи са Центром за научноистраживачки рад САНУ Универзитета у Крагујевцу, организовали смо трибину посвећену проф. Др Милосаву Миши Костићу који је оставио неизбрисив траг на нашем факултету, у науци али и сећањима свих оних који су са њим радили, сарађивали и стварали. По њему, иначе чувеном научнику, физиологу и специјалисти интерне медицине-хематологу наш Амфитеатар од 2006. години носи то име. Ова трибина је организована у оквиру циклуса КОРИФЕЈИ Универзитета о чему је на почетку скупа говорио академик проф. др Милоша Ђуран руководилац Центра САНУ у Крагујевцу. О професору Миши Костићу, који нас је нажалост прерано напустио 1997. Године говорио је и председник САНУ Академик проф. др Владимир Костић али пре свега са аспекта заједничког студирања на Медицинском факултету у Београду, дружења и пријатељства. "Он је мој школски друг, из студентских дана, пре свега. Студирали смо заједно, био је пријатељ, знао сам његове родитеље, био сам на његовој свадби, а касније, док смо заједно расли, он брже од мене, врло често смо се заједно налазили и оговарали свет. Ја сам овде данас пре свега дошао као његов друг да му одам признање као човеку који је био најспособнији и најинтелигентнији у нашој, иначе једној јако посебној генерацији", рекао је академик Костић.

Декан ФМН проф. др Владимир Костић с поносом је истакао да је један од ученика професора Костића и додао да лабораторија у којој је он радио а која је сада Центар за кардиоваскуларна истраживања стоји његова слика и да ће то тако и остати. "Дефинитивно је то, по мени, био човек који је у целој земљи а и шире био највећи научник из области биомедицине на овим просторима, у Крагујевцу свакако највећи", рекао је декан и подсетио да је професор Миша Костић био најмлађи научник, не само на нашим просторима, који је у тренутку преране смрти иза себе оставио 145 научних радова.

О раду професора Костића у клиничком раду, у области интерне медицине и хематологије, говорио је проф. др Небојша Анђелковић који је подсетио присутне колико је његовим ангажовањем крагујевачка хематологија добила и како се развијала, да би дуго након његове смрти, тачније 2012.године стигла до назива Клиника за хематологију. ‘Велики је значај и допринос професора Мише Костића у свему томе а посебно да је први са ових простора који је 1996.године у Истанбулу имао оралну презентацију на Конгресу који је био претеча данашњег Европског удружења хематолога. Клинички рад и његово енциклопедијско знање, познавање карактера и људи долазило је до пуног израза. Одлазак у визиту с њим је био право задовољство јер је своје огромно знање несебично преносио на нас, млађе колеге и сараднике", рекао је проф. Анђелковић.

У име породице присутне је поздравила једна од две кћерке професора Костића, Милица Ристић рођена Костић која се захвалила свима који и данас, 25 година након преране смрти професора с пијететом о њему говоре и чувају успомену на њега. У музичком делу програма студенткиња прве године ФИЛУМ-а, основних студија виолин Зорана Јелић, у класи професорке Јелене Роквић, извела је Бахову Сарабанду из друге партите за соло виолину.







ПРЕДСТАВЉЕН РЕГИСТАР ДОБРОВОЉНИХ ДАВАЛАЦА МАТИЧНИХ ЋЕЛИЈА

У оквиру програма обележавања славе и дана ФМН данас је промовисан Регистар добровољних давалаца матичних ћелија хематопоезе Србије. Ово је други пут да се, како је истакла др Глорија Благојевић, у нашем граду промовише значај добровољног давања матичних ћелија. Кампања под слоганом '' ''Ослони се на мене'' има за циљ да се број давалаца матичних ћелија, којих је сада у Србији око 12 хиљада повећа. '' Наш циљ је да стигнемо до бројке од 100 хиљада јер ће на тај начин већина болесника којима су матичне ћелије једини вид лечења и излечења од најтежих болести моћи да се трансплантира даваоцима из националног регистра. Довољно је да свако ко жели да се прикључи акцији да крв, што је апсолутно безболно и безбедно, али то не значи да ће аутоматски и бити давалац матичних ћелија. На светском нивоу то је преко 40 милиона људи и нема разлога да их у Србији не буде макар 100 хиљада'', рекла је др Глорија Благојевић. Она је овом приликом подсетила и на значај матичних ћелија и додала да су често оне једини пут за излечење за многа обољења јер су поред конвенционалне хемиотерапије управо трансплантације једини вид излечења.

Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић, који је и сам дао крв и прикључио се регистру потенцијалних давалаца матичних ћелија, изразио је задовољство што се преко 50 наших студената данас уписало у регистар чиме су, како је нагласио, показали и своју трећу димензију која није само наука и образовање, већ и хуманост која је за позив који су одабрали важна колико и прве две.





">

 



Остале информације можете погледати у АРХИВИ ВЕСТИ овде.

Због промене SSL протокола у nonSSL, повремено може доћи до неисправности линкова на страницама, у том случају пробајте без протокола https://. Извињавамо се на свим могућим сметњама.