Тренутно сте на:
 
Вести са факултета
  Најновије вести
 


Повезани садржаји:
 
Најновије вести
Архива вести
 

Навигација:
 
Почетна страна
 







 
ВЕСТИ И ДОГАЂАЈИ
НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИАРХИВА ВЕСТИ

 

НАСТАВЉЕНА РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОЈЕКТА BIOSINT

У оквиру Еразмус+ пројекта BIOSINT (Strengthening capacities and digital competences in biomedical education through internationalization at home), на Медицинском факултету Универзитета у Мостару од 3. до 5.априла 2024. године одржана је обука за наставнике и особље на којој су учествовали и представници Факултета медицинских наука, који је координатор пројекта.

На обуци се дискутовало о формирању безбедоносних протокола и водича, „Buddy“ система намењеног студентима и даљем развоју стратегије „Интернационализације код куће“. Обуци су присуствовали и представници Универзитета у Генту, Темишвару, Подгорици, , Источном Сарајеву, Тузли, Тирани и Скадру.




ПРОФ. ДР ЛОРИ КИРШЕНБАУМ ПОЧАСНИ ДОКТОР НАУКА УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ

Сенат Универзитета у Крагујевцу на седници одржаној 28. септембра 2023. године, а на предлог Факултета медицинских наука, донео је Одлуку да се проф. др Лорију Киршенбауму (Lorrie Kirshenbaum), директору Института за кардиоваскуларне науке St. Bоniface Hospital Albrechtsen Research Centre, Манитоба, Канада, директору Центра за развој истраживања и шефу катедре за Физиологију и патофизиологију Max Rady College of Medicine, Rady Faculty of Health Sciences, Манитоба, Канада, додели почасни докторат и титула почасног доктора Универзитета у Крагујевцу, због изузетног доприноса остваривању значајних резултата и унапређењу медицинске науке и научноистраживачког рада на Универзитету у Крагујевцу. Проф. др Лори Киршенбаум је аутор десетина књига и поглавља, рецензент више десетина престижних светских часописа, аутор преко 160 радова на SCI/CC листи, ментор великог броја докторских дисертација, аутор два патента и предавач по позиву на преко 100 симпозијума. Током приступне беседе проф. др Лори Киршенбаум одржао je предавање на тему: „Shift work Disrupts Circadian Rhythm in the Heart Following Myocardial Infarction“. Проф. Киршенбаум је истакао да је срећан и поносан што је постао почасни доктор наука Универзитета у Крагујевцу и истакао да је у фокусу његових истраживања срчана инсуфицијенција и сви фактори који доводе до тога да људи добију срчану слабост, да дође до инфаркта миокарда и сличних поремећаја. „Остварили смо изузетну сарадњу са Универзитетом у Крагујевцу, пре свега Факултетом медицинских наука нарочито са проф. Јаковљевићем, та сарадња је дуга и постојана и очекујем да буде још чвршћа и интензивнија“, рекао је проф. Киршенбаум.

У име предлагача Факултета медицинских наука, декан проф. др Владимир Јаковљевић поднео је извештај о предлогу проф. др Лорија Киршенбаума у почасног доктора Универзитета у Крагујевцу. Декан Јаковљевић је рекао да је професор Киршенбаум човек који је у области кардиоваскуларних истраживања један од најеминентнијих научника у свету и води јако значајне пројекте у Канади. „Тренутно му је главни фокус на кардиоваскуларном здрављу жена у репродуктивном периоду. Сјајан човек, врло пријатељски настројен ка нама, моји сарадници и ја смо били више пута у његовој лабораторији и мислим да ћемо успети да остваримо неку врсту „трансфер технологије“ захваљујући њему“, рекао је проф. Јаковљевић.

Свечану промоцију проглашења проф. др Лорија Киршенбаума у почасног доктора Универзитета у Крагујевцу водио је ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненад Филиповић. Промоцији су поред чланова ректорског колегијума, декана, продекана, професора факултета чланица, представника средстава јавног информисања, присуствовали и поштоваоци научног рада проф. др Лорија Киршенбаума.




ФМН ДОБИО ЧЕТИРИ НОВА ВИЗИТИНГ ПРОФЕСОРА

У организацији Факултета медицинских наука и Интернационалне академије за кардиоваскуларна истраживања у Амфитеатру одржан је научни симпозијум о новинама у области кардиоваскуларних наука. Ово је, према речима декана проф. др Владимира Јаковљевића, била јединствена прилика да у једном дану Факултет медицинских наука промовише четири нова визитинг професора: Милоша Стоиљковића из Бања Луке (РС) , Данину Мунтан из Темишвара (Румунија), Иштвана Бацка из Сегедина( Мађарска) и Деведру Агровала из САД. Поред њих четворо који су одржали приступна предавања и добили звања гостујућих професора на научном скупу су говорили и професори Наранџан Дала и проф. Лори Кишенбауер који су од раније визитин професори ФМН. ''Ово је још један у низу наших заједничких састанака са ИАСС, поготово од када сам ја председник за Европску секцију, која уз помоћ наших великих пријатеља из региона и из света показује да кардиоваскуларна наука на овом факултету има перспективу јер они заиста поштују шта смо ми све урадили у претходном периоду и нашу активност у оквиру те организације'', рекао је проф. Јаковљевић. Нови гостујући професори ФМН изразили су част и захвалност што су постали део наше установе и истакли одличну сарадњу коју годинама имају са проф. Јаковљевићем и његовом истраживачком групом.

Проф. др Данина Мунтан са Универзитета у Темишвару, департман за патофизиологију, је досадашњу сарадњу са нашим Факултетом оценила као јако плодоносну и истакла да је јако задовољна сарадњом са проф. Јаковљевићем. ''Чињеница да постајем гостујући професор у Крагујевцу за мене представља велику част и оно што бих истакла да, за сада, имамо једног заједничког студента, који ће доћи у лабораторију проф. Јаковљевића да спроведе своје експерименте'', рекла је проф. Данина Мунтан. Проф. др Деведра Агровал је такође истакао да је јако задовољан сарадњом са нашим деканом и његовим сарадницима, и морам истаћи да се овде у Крагујевцу бавите озбиљном науком. ''Надам се да ћемо и у будућности успешно сарађивати а избор у гостујућег професора Вашег факултета је за мене велика част и надам се да ће то учврстити нашу сарадњу'', рекао је проф. Агровал.

У оквиру симпозијума ''NEW ARRIVALS IN CARDIOVASCULAR SCIENCE: 6 STARS APPROACH'' предавања су одржали: Naranjan S. Dhalla - „Role of Sympathetic Nervous System in Stress-Induced Sudden Cardiac Death“, Lorrie Kirshenbaum - „TRAF2-NF-kB Signaling in Doxorubicin Cardiomyopathy“, Devendra K. Agrawal - „Rejuvenation of “Broken Heart” with Smart Exosomes and Intelligent Hydrogels“, Danina M. Muntean - „Monoamine Oxidase Contribution to Cardio-Metabolic Diseases: An Ongoing Sag/a“, Istvan Baczko - „Arrhythmogenic cardiac remodeling in athlete's heart - our studies in animal models and human athletes“ и Milos Stoiljkovic - „Tolerability and antidotal efficacy of novel bispyridinium oxime K870 and obidoxime in rats poisoned with paraoxon.

На крају скупа декан проф.др Владимир Јаковљевић уручењем сертификата и званично је промовисао нове гостујуће професоре нашег Факултета.





ОБРАЋАЊЕ ДЕКАНА ФМН НА 138. СЕДНИЦИ ННВ


У оквиру 138. седнице Наставно научног већа, након усвајања свих тачака дневног реда, присутним члановима Већа обратио се декан Факултета медицинских наука проф. др Владимир Јаковљевић, а поводом одлуке Савета факултета покретању поступка за избор декана.

У наставку преносимо обраћање проф. др Владимира Јаковљевића:

Поштоване колеге,

Драги пријатељи,

Као што Вам је познато, ово је други пут за пет и по година да се на овај начин обраћам Већу, као најважнијем стручном органу наше установе. У светлу наступајућих активности, имао сам потребу да вам изложим пар чињеница од значаја, а све у циљу максималне академске честитости и одржавања академске атмосфере коју сам потенцирао све време свог боравка на дужности декана.

Савет Факултета медицинских наука је, у складу са својим овлашћењима, а на основу Закона о високом образовању и Статута Факултета медицинских наука на својој седници од 18. 03. 2024. године покренуо процедуру за избор декана Факултета медицинских наука за период септембар 2024 - септембар 2027. године. У том смислу, процедуру је потребно завршити до краја мог мандата, тј. до септембра 2024. године. Пошто знате да сам ја све време инсистирао на академској пристојности у функционисању ове установе, сматрам да је процес пристојно завршити до краја летњег семестра и дати времена новом декану да осмисли даљи развојни пут овог Факултета и оформи свој тим, који ће у пуном капацитету ући у нову школску годину.

Као што вам је познато, декан факултета може бити редовни професор, који је члан овог Већа. У овом моменту нас има 60 (без мене), а по мојој процени ће до времена за избор Декана бити још најмање 2-3 колега. У поређењу са септембром 2018. године, када их је било 39 то је 35 више, узимајући у обзир да је 14 колега отишло у пензију. Само тај податак је довољан да вам укаже како је функционисао Факултет претходних година, јер ја врло добро знам како је функционисао пре тога, обзиром да је мој стаж у руководству 19 година закључно са овом годином.

Ако ми дозволите, дао бих нека своја размишљања о наступајућем периоду у циљу да подстакнем и вас на размишљање како о томе ко би могао да буде декан, тако и о томе да ли бисте ви лично могли да обављате ову дужност. Моје мишљење је да неко ко дође на ово место мора да има визију која треба да усмерава Факултет да иде овим или бољим и јачим ритмом даље. Јер, овом Факултету није допуштено да буде Нојева барка, може да буде само млазни борбени авион. У супротном, у великој је опасности, будите сигурни. Јер се у овој земљи све може опростити, сем успеха. А ми смо имали један изузетни успешан период иза себе. Да вас подсетим, он је уследио после једног изузетно турбулентног периода. А тај турбулентни период је уследио после равнотеже, која је наступила после првог изузетно успешног периода. Да не би направили као кућа исту грешку, која може кобна, још једном апелујем на вас да о свему добро размислите.

Мој лични став је следећи: сматрам да већина мојих колега редовних професора има капацитет да буде на овом месту, а моје је да дам неки кратки омаж свог искуства. Много смо урадили, без лажне скромности, највише захваљујући чињеници да сам све своје организационе способности, научне и социјалне везе, како у земљи, тако и у иностранству ставио у службу Факултета медицинских наука, а тиме и себе самог. И у ранијем периоду, трудио сам се максимално као продекан студија фармације, а и као руководилац најбоље истраживачке групе у области биомедицинских наука у региону, а можда и шире. То је подразумевало да сам 24/7 био у служби Факултета жртвујући сопствено здравље, као и многе друге личне стручне и научне послове који би ми можда донели већи бенефит. Имао сам срећу да сам све време имао безрезервну подршку оних који ме највише воле, јер обично оваква посвећеност доведе до проблема на битнијој страни живота. То је био мој дуг овом Факултету, који је мени све дао у професионалном смислу. Ред је био да и ја њему дам све што могу и знам. То је једина права искрена љубав.

Онај ко буде на овом месту од септембра треба по мени, да буде спреман на такав рад. Да заборави на наставу, науку, пацијенте, клиничке студије, конгресе на егзотичним дестинацијама у досадашњем обиму и да их определи на минимум. Једини начин је да се овај посао, од кога сви ми који радимо на овом Факултету зависимо, схвати као целодневни посао, а не као почасна и узгредна делатност. Немамо ту привилегију да будемо престонички факултет, тако да морамо више да се боримо. А декан мора највише да се бори, јер је он први међу једнакима. Обзиром на све претходно изречено, таквог кандидата ћу и ја подржати, ако ми допустите. Наравно, без илузија да је моја подршка пресудна, јер ја сам одлазећи декан. Ви у овој сали опредељујете наш будући пут, а не ја.

Оно што вам чврсто обећавам је да нећу ни за милиметар поновити грешку једног од мојих претходника који је био одличан декан, а онда је у наредном периоду направио низ катастрофалних грешака, које су овај Факултет довели у озбиљну ситуацију у септембру 2018. Дакле, ако прође неко кога ја подржавам, не пада ми на памет да му се мешам у посао и вршим било какве притиске на њега. Он мора да буде доносилац одлука, јер он сноси материјалну и кривичну одговорност, а не било ко други, мора да буде декан са својом визијом. Непристојно је свог пријатеља довести у ситуацију да му намећете своју памет, а овде сте сви моји пријатељи и колеге, тако вас бар ја доживљавам.

А ја, што би рекао мој драги пријатељ Зоран Милосављевић, ја ћу да мирно одјашем у сутон.
Толико.

Живели!


ПРОФ. ДР СЛОБОДАН ЈАНКОВИЋ ОДРЖАО СЕМИНАР
„ДИЗАЈН ИСТРАЖИВАЊА – УВОДНИ КУРС“

Проф. др Слободан Јанковић, Факултет медицинских наука, одржао је семинар „Дизајн истраживања – уводни курс“, 25. марта, у Свечаној сали Универзитета у Крагујевцу.

У организацији Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу, проф. др Слободан Јанковић, начелник Одсека за поље медицинских наука Центра САНУ, одржао је курс из области медотодологије научних истраживања, под називом „Дизајн истраживања – уводни курс“. Поздравну реч упутили су академик Милош Ђуран, управник Центра и проф. др Ненад Филиповић, ректор. Они су истакли да је проф. др Слободан Јанковић, међу најистакнутијим професорима Универзитета у Крагујевцу, а захваљујући својим научним доприносима, налази се међу 72 научника из Србије који су се нашли на Станфорд листи наутицајнијих светских научника.

Проф. др Слободан Јанковић је семинаре и радионице из методологије научних истраживања држао на универзитетима широм региона, а његова студија која се бави методологијом истраживања, прикупљања и анализом података доживела је више издања. Семинару су присуствовали студенти основних и докторских студија Факултета медицинских наука, Природно-математичког факултета, Факултета инжењерских наука и истраживачи Института за информационе технологије.



ОДРЖАН НАЦИОНАЛНИ СИМПОЗИЈУМ
„КАРДИОРЕНАЛНИ СИНДРОМ У КЛИНИЧКОЈ ПРАКСИ“

У организацији ФМН у Крагујевцу, катедре за нефрологију и проф. др Дејана Петровића интернисте-нефролога и клиничког фармаколога, у нашем Амфитеатру одржан је традиционални симпозијум посвећен болестима бубрега. Ово је већ 16-и традиционални научни скуп који сваког марта у Крагујевцу окупи најеминентније нефрологе али и лекаре других специјалности из читаве Србије. Према речима организатора проф. др Дејана Петровића овогодишњи симпозијум укључује три догађаја: обележавање светског дана бубрега, Национални семинар прве категорије који је акредитован од стране ФМН и Здравственог савета Србије и промоцију нове књиге из серије књига болести бубрега у клиничкој пракси. Сваког марта, према речима проф. Петровића, у Србији се појачавају активности на промоцији здравља и очувању бубрега и спречавању напредовања болести бубрега. „Главна тема ове године је кардиоренални синдром у клиничкој пракси а то значи да практично ко има болесно срце има и болесне бубреге и обрнуто. Акценат је на оптималном лечењу те, све веће, групе болесника. И овај састанак и ова књига указују на потребу развоја нове уже специјализације из кардионефрологије. То ће, као што је пракса у Европи, омогућити оснивање кардиореналних јединица да би пацијент који има болесно срце и болестан бубрег истовремено добио квалитетну здравствену услугу и да би се побољшао и квалитет лечења и квалитет живота“, рекао је проф. Петровић.

Проф. др Радомир Наумовић интерниста-нефролог, начелник нефрологије и дијализе у КБЦ је истакао да обележавање Светског дана бубрега представља једну глобалну мисију која има за циљ подизање свести и здравственог образовања о значају хроничне и акутне болести бубрега. „Последњих година ове болести попримају епидемијске размере како у свету тако и код нас. Зато је јако важно спроводити превентивне мере односно испитивати болеснике који имају ризик за настанак болести бубрега. Ту се на првом месту болесници који имају дијабетес и повишен крвни притисак. Редован преглед урина је нешто што би свако од нас требало да уради једном годишње и утврдимо да нисмо у ризику. Ако се утврди да јесмо онда контроле морају бити чешће“, рекао је проф. Наумовић.

Проф. др Игор Митић из УКЦ Нови Сад говорио је о системским болестима зглобова и бубрега која је веома честа и болести као што је системски лупус и реуматоидни артритис изазивају велика оштећења. „Важно је препознати ове системске аутоимуне болести и спречити да изазову оштећења срца и бубрега „, рекао је проф. Митић. Симпозикум је обухватио три значајне сесије, уз учешће еминентни предавача, излазни тест и поделу сертификата учесницима.




НОВИ СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ФМН И АГРОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА У ЧАЧКУ

Сарадња нашег Факултета са Агрономским факултетом у Чачку интензивирана је последњих месеци на реализацији заједничког студијског програма основних академских студија након којих ће дипломци стицати звање дипломирани инжењер нутриционизма.То је саопштено на 29-ом традиционалном симпозијуму о биотехнологији коју организује Агрономски факултет у Чачку и који је окупио велики број како домаћих тако и иностраних предавача из ове и сродних области. Предавање ј одржао и декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић док је тим који преводи из Центра изврсности за предклиничка и функционална истраживања представио своје најновије радове на постер сесијама, у оквиру једнодневне сесије која је била посвећена управо нутриционизму.

Декан Јаковљевић је истакао да Агрономски факултет у Чачку има сјајне резултате у области науке а да ће реализацијом заједничког студијског програма из области нутриционизма наша установа помоћи да се повећа број студената основних студија у Чачку. „Носилац студијског програма биће Агрономски факултет у Чачку а ми ћемо помоћи у делу наставе- Ми имамо врло развијен и атрактиван мастер програм исхране и суплементације и ово ће бити основ да студенти који стекну основна знања у Чачку наставе студије код нас. На тај начин омогућавамо јену врсту интеграције на самом Универзитету и мислим да је и наша обавеза да факултетима који немају толики број студената помогнемо да их добију и тиме направе не само искорак већ и да подигну квалитет. За нас је то свакако још један нови изазов којем смо , сигуран сам дорасли“, рекао је проф. Јаковљевић.

Продекан за наставу и научно истраживачки рад Агрономског факултета у Чачку проф. др Владимир Курћубић истакао је да је договор са ФМН око реализације заједничког студијског програма постигнут брзо и ефикасно и да је након прихватања од стране Сената Универзитета у Крагујевцу и КОНУС-а сва документација прослеђена Националном телу за акредитацију. „Предност звања дипломирани инжењер нутриционизма и овог студијског програма што може да обједини више области из поља технолошког инжењерства, пољопривреде и прераде хране и медицинских наука . Сигурни смо да ће стручњаци који буду излазили после четворогодишњих студија бити спремни да се на прави начин баве овом тематиком и да они који желе студије наставе на мастер програму у Крагујевцу“, рекао је продекан Курћубић.

Настава ће се одвијати у Чачку уз одласке наших професора и сарадника за предмете из области медицинских наука, конкурс за упис биће заједнички а сам упис вршиће се на Агрономском факултету.




ИСТРАЖИВАЧКИ РЕСУРСИ ФМН МОГУ БИТИ УПОТРЕБЉЕНИ ЗА РАЗВОЈ ПРИВРЕДЕ СРБИЈЕ

Делегација Привредне коморе Србије коју је предводила Нермина Љубовић са сарадницима и директор РПК Крагујевац Предраг Лучић посетила је наш Факултет и том приликом у разговору са деканом проф. др Владимиром Јаковљевићем и његовим најближим сарадницима упознала се са научно-истраживачким потенцијалом наше установе и могућностима за проширење сарадње односно стављању наших капацитета у функцију развоја привреде. Заједнички закључак свих учесника скупа је да истраживачки ресурси ФМН могу бити искоришћени за даљи развој привреде не само Крагујевца и региона већ и читаве Србије.

Током посете представника Регионалне привредне коморе Србије ФМН договорена је и научна конференција чија ће главна функција, како је рекао директор РПК Крагујевац Предраг Лучић бити развој привреде базиран на ресурсима Факултета. Продекан за међународну сарадњу и научно истраживачки рад проф. др Невена Јеремић је гостима представила рад Института ФМН, сам факултет али и планове након пресељења у нови простор Центара изврсности који су гости у пратњи домаћина обишли. Проф. Јеремић је том приликом истакла рад наших наставника и научника у области дијететских суплемената на чему се, како је договорено, очекује помоћ РПК Србије у промоцији, пласману а пре свега проналажењу адекватних партнера који би искористили сво знање и искуства наших научника и пласирали готово већ постојеће суплементе .потребно је, заједнички је закључак након разговора са деканом Јаковљевићем, искористи ресурсе ФМН у циљу бољег развоја Србије кроз комерцијализацију дијететских суплемента, козметичких препарата и спортску медицину.




НА ФМН ПРОМОВИСАНА КЊИГА
"ХИРУРГИЈА АОРТЕ" ПРОФ. ДР ЛАЗАРА ДАВИДОВИЋА

У Амфитеатру Факултета медицинских наука одржана је промоција књиге ''Хирургија аорте'' аутора проф. др Лазара Давидовића, професора опште и васкуларне хирургије и декана Медицинског факултета у Београду и његових сарадника. Уџбеник је намењен лекарима, постдипломцима који ће се у будућности бавити васкуларном хирургијом, кардиохирургијом и анестезиологијом. Књига представља изузетно стручно и научно дело јер је засновано на огромном искуству из свакодневног рада уредника и сарадника, као и на бројним публикацијама из области хирургије аорте.

Аутор проф. др Лазар Давидовић професор опште и васкуларне хирургије и декан Медицинског факултета у Београду истакао је да је хирургија аорте најкомплекснија област како кардиалне тако и васкуларне хирургије и захтева једно широко знање, постојање мултидисциплинарних тимова како би ти проблеми могли бити решени на адекватан начин. ''У нашој земљи с обзиром на број болесника ова тематика има све већи значај и зато је важно да на томе и даље радимо'', рекао је проф. Давидовић. За слике и графички изглед уџбеника био је задужен проф. др Синиша Павловић који је нагласио да су већина наших људи визуелци и да преко 65 одсто њих боље памти када нешто види а од хирурга се очекује да добро види, да добро слуша и да рукама уме да уради на најбољи могући начин.''
Надам се да је ова књига добар допринос томе'', истакао је проф. Павловић.

Књига ''Хирургија аорте'' је изазвала велико интересовање крагујевачке академске заједнице, пре свега хирурга свих области , лекара специјалиста али и постдипломаца који усавршавају своје знање и праксу на нашем Факултету. Декан проф. др Владимир Јаковљевић је изразио задовољство што је један овакав уџбеник промовисан на нашем факултету, који је направио један озбиљан научно-истраживачки тим у протеклом периоду, који је препознат у земљи, региону али и широм света.'' Овај уџбеник је исто тако урађен по моделу најбољих књига у иностранству са великим бројем коаутора управо из иностранства и сигуран сам да ће нађи добру и велику читалачку публику међу нашим лекарима специјалистима пре свега али и специјализантима'', рекао је декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић.

Међу коауторима овог уџбеника је и ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненад Филиповић који је истакао да је јако значајно да лекари специјалисти али и постдипломци у овој књизи могу да се упознају са новим методама из области дијагностике, терапије али и хирургије аорте и све оне случајеве који су наши хирурзи у сарадњи са европским и светским стручњацима радили и код нас и у свету.

Књига, коју је издао Завод за уџбенике, темељи се на новим научним сазнањима, клиничком току болести и имунолошкој позадини упалних болести аорте. У наредном периоду овај уџбеник биће од велике користи свим здравственим радницима којима је у фокусу кардиоваскуларни пацијент.




ФАКУЛТЕТ МЕДИЦИНСКИХ НАУКА И УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ ДОБИЛИ
ПРВОГ ДОКТОРА МЕДИЦИНСКИХ НАУКА МЕНАЏМЕНТА ЗДРАВСТВЕНОГ СИСТЕМА

На Факултету медицинских наука Универзитета у Крагујевцу одбрањена је прва докторска дисертација студијског програма докторских академских студија - Менаџмент здравственог система, који заједнички реализујемо са колегама са Економског факултета. Овај студијски програм је почео са реализацијон у октобру 2020. године и до сада је уписано преко 80 студената.

Први међу њима који је успешно одбранио докторску дисертацију на тему ,,Анализирање фактора који утичу на квалитет живота пацијената и задовољство запослених здравствених радника на одељењима палијативног збрињавања током COVID-19 пандемије" је Шћепан Синановић, под менторством проф. др Оливере Миловановић, ванредног професора Факултета медицинских наука.

Дисертација је производ истраживачког рада и високо је оцењена од шире стручне јавности и од чланова комисије коју су чинили проф. др Марко Фолић, редовни професор Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу, доц. др Александра Стојановић, доцент Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу и доц. др Ненад Ратковић, доцент Медицинског факултета Војномедицинске академије Универзитета одбране у Београду.

Одбрани докторске дисертације, која је одржана у сали КПР-а Факултета медицинских наука, присуствовали су декан Факултета медицинских наука проф. др Владимир Јаковљевић, проф. др Небојша Здравковић, руководилац студијског програма, професори и колеге Шћепана Синановића.





ОДРЖАН „ИНДЕКС 2024" У ЧАЧКУ

Туристичка организација Чачка, у сарадњи са Министарством просвете Школском управом Чачак, филијалом Националне службе за запошљавање, средњим школама из Чачка и окружења организовала је седамнаести пут презентацију „ИНДЕКС 2024" својеврсни сајам образовања како би ученицима који завршавају средњу школу и желе да наставе даље школовање омогућила што стручнији , квалитетнији и лакши избор будућег занимања.

Матуранти седам средњих школа из Чачка али и Лучана, Ивањице, Пожеге и Горњег Милановца били су у прилици да се упознају са студијским програмима чак 40 факултета из читаве Србије. Факултет медицинских наука на овој манифестацији представио је наш ПР тим, а матуранти су показали, традиционално највеће интересовање за студије медицине, затим стоматологије и фармације, али и основне струковне студије. Поред нашег Факултета са Универзитета у Крагујевцу представили су се и Економски факултет, ФИЛУМ, Факултет инжењерских наука, Педагошки факултети из Јагодине и Ужица, Факултет за машинство и грађевинарство из Краљева, Факултет техничких наука из Чачка и Факултет за хотелијерство и туризам из Врњачке Бање.




ОДРЖАНА КОНФЕРЕНЦИЈА „ХОЋУ-НЕЋУ БАШ ТАЈ ФАКУЛТЕТ"

И ове године представили смо наш Факултет на конференцији „Хоћу-нећу баш тај факултет", у Сокобањи. Већ традиционално, наше предавање нашло се у три најпосећенија, а средњошколци су показали велико интересовање за све смерове, а посебно медицину.

О програму и начину студирања говориле су Ирена Огњановић, доктор стоматологије и члан ПР тима и Јована Живановић, студент продекан ФМН.

Овим путем Вас позивамо да пратите нашу Инстаграм страницу и будете у току са најновијим дешавањима као и терминима за дане отворених врата Факултета које ћемо ускоро објавити.





ПОЧЕЛА НАСТАВА СРПСКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА ЗА 120 СТРАНИХ СТУДЕНАТА



На Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу у суботу 24. фебруара 2024. отпочела је настава српског као страног језика за 120 студената Факултета медицинских наука, који студије похађају на енглеском језику.

Настава се изводи у оквиру Центра за српски као страни језик који на Филолошко-уметничком факултету успешно организује курсеве српског као страног језика већ десет година. Предавачи у Центру за српски као страни језик јесу докторанди ФИЛУМ-а са дугогодишњим искуством.
Сарадња Факултета медицинских наука и Филолошко-уметничког факултета наставак је успешне, плодоносне сарадње ова два факулета у различитим областима.

Опширније погледајте овде


ПРОМОВИСАНА КЊИГА "АНЕСТЕЗИОЛОГИЈА -ТЕОРИЈСКЕ И ПРАКТИЧНЕ ОСНОВЕ
САВРЕМЕНЕ КЛИНИЧКЕ ПРАКСЕ" У ИЗДАЊУ ФМН

У позоришту на Теразијама у Београду, у суботу 24. фебруара, промовисана је књига "Анестезиологија -теоријске и практичне основе савремене клиничке праксе" у издању ФМН. Ово је прва оваква књига објављена након 25 година , када је издат последњи уџбеник из ове области иза којег је стајао оснивач наше анестезиологије проф. др Предраг Лалевић. У писању књиге , која обухвата 146 поглавља из области анестезиологије, реаниматологије, интензивне медицине и терапије бола, учествовало је чак 177 аутора , наставника и сарадника медицинских факултета у Београду, Крагујевцу, Нишу, Новом Саду, Косовској Митровици али и из Бања Луке, Фоче, Загреба. Уредник књиге, шеф катедре за анестезиологију Медицинског факултета у Београду и директора Клинике за анестезију КБЦ „Др Драгиша Мишовић" проф. др Предраг Стевановић изразио је најпре захвалност декану нашег Факултета проф. др Владимиру Јаковљевићу, који, како је рекао препознао значај ове књиге јер сматра да је она капитално дело српске анестезиологије. „Број аутора и коаутора, садржај, све области савремене анестезије, реаниматологије али и све присутније интензивне терапије и медицине бола, велики број слика и графичких приказа, врхунска штампа и квалитет допринели су да имамо књигу која ће бити одлично штиво како за анестезиологе тако и за колеге други специјалности али пре свега младе лекаре које уче савремену анестезију", рекао је проф. Стевановић.

Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић је похвалио професора Стевановића који је успео да окупи толики број аутора на изради књиге коју је издао наш Факултет и која, уз то што је капитално дело у области анестезије, и да уопште није било дилеме да ли ће наша установа бити издавач оваквог дела. „Књига је таква да по мом мишљењу, иако смо календарски на почетку године, може да буде издавачки подухват у области медицине у 2024.години, на Београдском сајму књига. Ова књига и оваква промоција данас може само да нас направи бољим и покаже да ми увек мислимо позитивно и да продукујемо добре докторе и медицинске раднике што је јако важно за све пацијенте у Србији", рекао је декан Јаковљевић. О књизи су говорили и рецензенти академик проф. др Предраг Пешко специјалиста опште хирургије и проф. др Јасна Јевђић са нашег Факултета која је шеф катедре за анестезију и реаниматологију, шеф катедре за ургентну медицину и од пре две године шеф катедре за медицину бола. Она је истакла да уџбеник покрива све релевантне области анестезије, реаниматологију, све болести и стања, преоперативну и постоперативну бригу али и лечење пацијената који захтевају интензивну медицину и терапију бола. Промоција је окупила велики број анестезиолога из целе Србије али и осталих лекара и гостију.

Председник Удружења анестезиолога и анестетичара Србије проф. др Радмило Јанковић директор Клинике за анестезију УКЦ Ниш истакао је да у Србији сада има око хиљаду лекара ове специјалности и додао да је значај анестезиолога јако велики и да је то посебно дошло до изражаја током пандемије Covid-19.Иначе анестезија у Србији почела је да се развија у школи коју је отворио покојни професор Лалевић да би касније то интензивирано најпре у КБЦ „Др Драгиша Мишовић' а онда и на Војномедицинској академији. Данас сви клинички центри, укључујући и крагујевачки, имају јако савремене и развијене центре и клинике за анестезиологију. Наш Факултет уз ову област међу првима је увео и уже специјализације из медицине бола и интензивне медицине а након успешно реализованог Еразмус програма којим је руководила проф. др Јасна Јевђић.




САРАДЊА СА ИНДИЈОМ ЈЕДАН ОД СТРАТЕШКИХ ЦИЉЕВА ФМН

У оквиру своје посете Индији 21. фебруара 2024. декан нашег Факултета проф. др Владимир Јаковљевић посетио је Амбасаду Републике Србије у Њу Делхију. Проф. Јаковљевић разговарао је са Њ.Е. господином Синишом Павићем, амбасадором Србије и Индији. Током сусрета саговорници су дошли до закључка да би сарадња у области образовања и науке са Индијом требало да буде један од стратешких циљева наших институција у будућности. Њ.Е. господин Синиша Павић је истакао да ће Амбасада дати пуну подршку и логистику оваквим правцима сарадње.

Проф. Јаковљевић је у Њу Делхију је, захваљујући најзначајнијем партеру нашег Факултета у анимирању индијских студената, „Sun Education&Excel Education Services" био у посети једном од највећих ланаца ексклузивних болница „Manipal Hospitals" и са њима разговарао о могућим правцима сарадње у едукацији студената из Индије, али и других земаља.





ЈОШ ЈЕДНО ПРИЗНАЊЕ ПРОФ. ДР ВЛАДИМИРУ ЈАКОВЉЕВИЋУ ЗА ПРОМОЦИЈУ ИСТРАЖИВАЊА У ОБЛАСТИ КАРДИОВАСКУЛАРНИХ НАУКА

У Јодхпуру (Рајастан, Индија) је у току 2. заједнички састанак индијских огранака две најважније светске организације у области кардиоваскуларних истраживања: International Society for Heart Research (ISHR) и International Academy of Cardiovaskular Sciences (IACS).

На позив организатора, Декан нашег факултета, Проф. др Владимир Јаковљевић, председник Европске секције за кардиоваскуларна истраживања, одржао је позивно предавање и добио признање "Prof. Rakesh C. Kukreja oration award" за промоцију и истраживања у области кардиоваскуларних наука.

Признање му је уручио Prof. Naranjan Dhalla, оснивач и доживотни Извршни директор IACS. Резултати Центра за предклиничка И функционална истраживања Факултета медицинских наука, који окупља велики број младих истраживача, а којим руководи управо декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић, увелико су препознати и признати како код нас тако и у свету.

У томе иде у прилог и чињеница да је управо овај тим недавно награђен високим признањем Универзитета у Крагујевцу - Светосавском наградом.






ПОТПИСАН МЕМОРАНДУМ О САРАДЊИ СА КАРОЛИНСКА ИНСТИТУТОМ

Факултет медицинских наука Универзитете у Крагујевцу и Каролинска Универзитет из Шведске данас су озваничили вишегодишњу сарадњу потписавши Меморандум о сарадњи ове две установе. Меморандум о сарадњи потписали су декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић и проф. др Андреас Франк Сересед шеф одсека за молекуларну медицину и хирургију Каролинска Института .Сарадња је почела кроз заједнички Еразмус плус програм а настављена је избором професора Јована Антовића са Каролинска Института за нашег гостујућег професора који је, у претходних пар година одржао бројна предавања на нашем факултету, а велики број наших младих наставника и сарадника се у претходном периоду усавршавао управо у лабораторијама Каролинска Института.

Каролинска Институт је највећи медицински Универзитет у Шведској, са традицијом дужом од два века, и један је од водећих Универзитета за медицинске науке и медицинска истраживања у свету. Овај Универзитет се константно рангира међу најбољим, како у Европи тако и у свету, на бројним престижним ранг листама. Према академском рангирању светских универзитета, односно Шангајској ранг листи за 2023. годину, Каролинска Институт се налази на 37. месту у свету и на 8. месту у Европи. У оквиру области „Клиничка медицина" рангиран је на 31. месту у свету и 10. у Европи док је у области „Фармација и фармацеутске науке" на 14. месту у свету и 7. у Европи. У областима „Јавно здравље" је међу осам најбољих у свету. Броји преко 8.000 студената. Истраживачи Каролинска Института сваке године објављују око 7.000 радова у научним часописима. Проф.др Андреас Франк Сересед шеф одсека за молекуларну медицину и хирургију Каролинска Института истакао је да потписивање Меморандума о сарадњи омогућава продубљивање сарадње како на пољу истраживања и едукације и студената и наставника. ''Вероватно ће се наставити истраживање у пољу кардиоваскуларних наука, али свакако било која област коју можемо заједнички да реализујемо биће подржана и кроз научна истраживања али и кроз едукацију'', рекао је проф. Серасед. Факултет медицинских наука у Крагујевцу има изузетну међународну сарадњу и први је са ових простора са којим Каролинска Институт потписује меморандум о сарадњи. Добра репутација ФМН пресудна, како је истакао декан Јаковљевић, за остваривање сарадње. ''Поред сарадње са Универзитетом у Канади, Winipeg, јер је то област кардиоваскуларних наука која је мени најближа један од најзначајнијих уговора који сам потписао у протеклих пет и по година је овај данас са Каролинска Институтом из Шведске који је један од водећих института у свету у области биомедицинских наука'', истакао је проф. Јаковљевић.

Потписници Меморандума истичу да ће у фокусу сарадње бити све што је актуелно у области медицине и што ће бити на обострану корист. Потписивању Меморандума присуствовали су : ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненад Филиповић, Данка Андоновска која је представљала град Крагујевац , директора УКЦ Крагујевац проф. др Слободана Милисављевића, директор ДЗ др Василија Антића, директор ИЗЈЗ Крагујевац Небојша Ранковић , наши продекани, професори, наставници, сарадници и студенти.






УРУЧЕНА ПРИЗНАЊА НАЈБОЉИМ НАУЧНИЦАМА УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ ЗА ПОСТИГНУТЕ ИЗУЗЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ У НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКОМ РАДУ У 2023. ГОДИНИ

Поводом обележавања Међународног дана жена и девојака у науци, Универзитет у Крагујевцу је и ове године, трећу годину заредом, доделио признања за најбоље научнице са 12 факултета Универзитета у Крагујевцу и Института за информационе технологије Крагујевац, које су оствариле највише резултата у научноистраживачком раду у протеклој, 2023. години.

Признања најбољим научницама уручио је ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненад Филиповић, који је овом приликом истакао да је положај жена и њихов допринос науци веома битан за развој Универзитета у Крагујевцу и да је овај вид признања истовремено подстрек да и убудуће остварују значајне научноистраживачке резултате. У жељи да током свечаности одамо признање научницама са Универзитета у Крагујевцу које су оствариле значајне резултате на светском нивоу, имали смо прилику да чујемо предавање др Бојане Симовић Марковић, вишег научног сарадника Факултета медицинских наука у Крагујевцу, чији научни резултати су препознати на престижној Стенфорд листи.

Присутне је поздравила и проректор за научноистраживачки рад Универзитета у Крагујевцу проф. др Биљана Петровић, која је истакла значај подстицања жена које се баве науком и похвалила иницијативу Универзитета у Крагујевцу да на годишњем нивоу ода признање научницама за остварене научне резултате. У име овогодишњих добитница признања присутне је поздравила Јелена Катанић Станковић, виши научни сарадник на Институту за информационе технологије, Крагујевац, која је изразила захвалност Универзитету у Крагујевцу јер су жене које су дале допринос развоју науке на Универзитету препознате и награђене и истакла да признања која су примиле припадају и институцијама са којих долазе, колегама са којима раде и породицама које их подржавају и да засигурно представљају подстрек за даљи рад и будуће бављење научном мишљу.

Најбоље научнице Универзитета у Крагујевцу са највише резултата у научноистраживачком раду у 2023. години су:
1. Др Јелена Младеновић, ванредни професор – на Агрономском факултету у Чачку;
2. Марија Мирић, истраживач сарадник – на Економском факултету;
3. Др Фатима Живић, ванредни професор – на Факултету инжењерских наука;
4. др Ива Деспотовић, доцент – на Факултету за машинство и грађевинарство у Краљеву;
5. Маг. фарм. Сања Матић, асистент – на Факултету медицинских наука;
6. Др Александра Михајловић, ванредни професор – на Факултету педагошких наука у Јагодини;
7. Др Соња Лучић, ванредни професор – на Правном факултету;
8. Др Драгана Крстић, ванредни професор – на Природно-математичком факултету;
9. Др Јелена Пуреновић, ванредни професор – на Факултету техничких наука у Чачку;
10. Др Сања Маричић, редовни професор – на Педагошком факултету у Ужицу;
11. Др Јелена Арсенијевић Митрић, ванредни професор – на Филолошко-уметничком факултету;
12. Др Јасмина Огњановић, доцент – на Факултету за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи;
13. Др Јелена Катанић Станковић, виши научни сарадник – на Институту за информационе технологије, Крагујевац.






АМБАСАДОР ИСЛАМСКЕ РЕПУБЛИКЕ ИРАН ПОСЕТИО
ФАКУЛТЕТ МЕДИЦИНСКИХ НАУКА

Њ.Е. господин Рашид Хасанпур Ба'и, амбасадор Исламске Републике Иран у Републици Србији, посетио је са сарадницима Факултет медицинских наука. У току посете амбасадор је разговарао са деканом Факултета проф. др Владимиром Јаковљевићем, а затим и са студентима из Ирана који похађају студије медицине и фармације на енглеском језику.

Декан Јаковљевић, захваљујући на посети амбасадору Ирана, изразио је задовољство што међу преко 300 страних студената који од октобра похађају студије медицине и фармације на енглеском језику њих 26 долази из Ирана. Према његовим речима овај студијски програм је дуго и темељно припреман и у старту је забележио велико интересовање студената са свих страна света што показује да је увођење ових студија била прва одлука и да за то постоје апсолутно сви капацитети. "Највећи број студената око половине чак дошао је из Индије ,а следе Ирак, Нигерија, Алжир и Тунис. У разговору са амбасадором схватио сам да су наш напор и резултат препознати како у Србији и тако ван граница наше земље и постоје индиције да ће број страних студената бити далеко већи што изискује помоћ државе. Постоји добра воља, о чему ћемо говорити када дође време, али чињеница је да је Крагујевац препознат као место где се студирају медицинске науке и да ће због тога бити помогнут да то даље развија. С друге стране наш рад и сви напори које смо учинили су препознати и споља што је добар пут за популаризацију наше земље али је и одличан развојни пројекат за град и регију јер покреће и многе друге делатности", рекао је декан Јаковљевић.

Амбасадор Исламске Републике Иран у Републици Србији Њ.Е. господин Рашид Хасанпур Ба'и захвалио се на позиву да буде гост на ФМН и прилици да разговара са студентима из своје земље. Он је истакао да у овом тренутку у Србији студира око 110 студената из Ирана и додао да постоји велика заинетресованост да млади људи из ове земље своје образовање наставе код нас. "Факултет медицинских наука је својом високом позицијом на Шангајској листи , стручним кадром и добрим програмима на енглеском језику, више него повољном ценом школарине и оним што је најважније, а што чујем од наших студената овде, изузетном атмосфером и осећају да су код куће, у нашој земљи препознат као установа у којој треба студирати", рекао је амбасадор. Он је изразио жељу да се успостави сарадња са читавим Универзитетом у Крагујевцу и позвао декана Јаковљевића да са сарадницима у званичну посету Ирану.

Након разговора са деканом Јаковљевићем и конференције за медије у Амфитеатру Њ.Е. господин Рашид Хасанпур Ба'и са сарадницима дуго је разговарао са студентима који су га упознали са условимима студирања, наставним процесом, атмосфером која влада на Факултету и граду Крагујевцу потврђујући да се овде осећају као да су код куће. У Наставку посете амбасадор је обишао Центре изврсности, где је у току завршетак радова на изградњи, а затим и зграду Института Факултета медицинских наука где је упознат са нашим резултатима у области научно-истраживачког рада.




ДОДЕЉЕНА СВЕТОСАВСКА ПОВЕЉА УНИВЕРЗИТЕТА ЦЕНТРУ ИЗВРСНОСТИ ЗА ИЗУЧАВАЊЕ РЕДОКС РАВНОТЕЖЕ У КАРДИОВАСКУЛАРНИМ И МЕТАБОЛИЧКИМ ПОРЕМЕЋАЈИМА ФМН

Поводом обележавања Светог Саве, Дана духовности у Републици Србији, у свечаној сали Ректората Универзитета у Крагујевцу одржана је Светосавска академија на којој су додељене награде најуспешнијим студентима, професорима и научно истраживачким тимовима. Према Одлуци Сената Универзитета у Крагујевцу ове године награда за животно дело припала је др Зорану Марковићу научном саветнику и првом директору Института за информационе технологије. Награде за изузетна постигнућа припале су Центру изврсности за изучавање редокс равнотеже у кардиоваскуларним и метаболичким поремећајима ФМН и проф. др Владимиру Стојановићу са Факултета за машинство и грађевинарство у Краљеву. Награде је добитницима уручио проректор за наставу и студентска питања проф. др Владимир Ранковић.

Светосавска повеља за изузетна постигнућа у 2024. годину додељена је Истраживачком тиму Центра изврсности за изучавање редокс равнотеже у кардиоваскуларним и метаболичким поремећајима, Факултета медицинских наука у Крагујевцу, кога чине: - проф. др Владимир Јаковљевић, проф. др Гвозден Росић, проф. др Иванка Зелен, проф. др Зоран Милосављевић, проф. др Драган Миловановић, проф. др Слободанка Митровић, проф. др Владимир Живковић, проф. др Иван Срејовић, проф. др Невена Јеремић, проф. др Тамара Николић Турнић, проф. др Драгица Селаковић, доц. др Исидора Милосављевић, доц. др Јована Јоксимовић Јовић, доц. др Јована Јеремић, доц. др Јована Брадић, доц. др Александра Стојановић, доц. др Јасмина Сретеновић, доц. др фарм. Аница Петровић, доц. др Анђела Милојевић Шамановић, асистенти Маја Николић, Марина Ранковић, Маријана Анђић, Невена Драгинић, Марко Равић, Александар Кочовић, Маја Савић, Катарина Михајловић и сарадник Милица Милинковић.

''Ово није свакидашњи тим и апсолутно заслужује једно овакво признање .То је врхунска екипа младих научника где сам ја први међу једнакима већ 15 година која ради врхунску науку на Факултету медицинских наука и има све референце да од стране Наставно научног већа факултета ,најпре у новембру прошле године, буде кандидован за ову награду коју данас и добијамо. Користим прилику да се захвалим комисији ректората Универзитета у Крагујевцу која је тај предлог прихватила , препознала наш рад и резултате у претходном периоду, и доделила нам ову, за нас веома важну награду'', рекао је руководилац групе и декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић. Према његовим речима ова група људи, што је веома важно нагласити, је од 2022.године део Центра изврсности за изучавање редокс равнотеже у кардиоваскуларним и метаболичким поремећајима, другог центра те врсте на нашем факултету који ради озбиљно и сигуран сам да ће постизати још боље резултате у наредном периоду.

Стипендије најбољим студентима завршних година свих факултета Универзитета у Крагујевцу уручила је проф. др Снежана Соковић управитељ Фондације за стипендирање најбољих студената. У музичком делу програма наступили су студенти крагујевачког ФИЛУМ-а.




БОЛНИЦЕ УДРУЖЕНЕ: ЕДУКАЦИЈА МЕДИЦИНСКИХ СЕСТАРА И ТЕХНИЧАРА У ИНСТИТУТУ ,,ДЕДИЊЕ"



Институт за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње" је био домаћин значајног састанка посвећеног организацији кратких студијских програма и едукацији медицинских сестара и техничара из других установа. Овом важном скупу, присуствовали су руководиоци неколико десетина здравствених центара из Србије и Републике Српске...

"Сарадња са Факултетом медицинских наука Универзитета у Крагујевцу, покренута пре годину и по дана, резултирала је успешним програмима интензивног лечења, инструментарских програма и перфузије. Стицањем искустава и израдом одговарајућих уџбеника, ФМН у Крагујевцу и Институт ,,Дедиње" сада улазе у предвечерје нових програма, тежећи унапређењу здравственог система и сарадњи са другим установама. Програми су акредитовани, чувајући срж здравственог система у земљи и спречавајући одлазак стручњака у иностранство. Велики инвестициони циклус у обнови државних здравствених установа, додатно је подржао овај подухват, стварајући наду за очување и унапређење онога што је већ постигнуто"- казао је проф. др Бојић ...

Опширније погледајте овде

 

ПРЕДСТАВЉЕНЕ НОВИНЕ У ОБЛАСТИ КАРДИОВАСКУЛАРНИХ ИСТРАЖИВАЊА

У организацији Факултета медицинских наука, Центра за функционална и предклиничка истраживања, Европске секције интернационалне академије за кардиоваскуларна истраживања и Друштва физиолога Србије у амфитеатру нашег факултета одржан је симпозијум на којем су представљене новине у области кардиоваскуларних истраживања. На скупу су своја излагања имали представници Универзитета у Темишвару, Сегедину, Бања Луци, Медицинског факултета у Београду и домаћини из Крагујевца. Према речима декана ФМН проф. др Владимира Јаковљевића Центар за кардиоваскуларна истраживања покушава да одржи континуитет научно-истраживачког рада све време и подсетио да је половина јануара период када научници којима он руководи сваке године сумирају резултате остварене у протеклих годину дана. "Тема која доминира су кардиоваскуларне болести и наш покушај да са најновијим истраживањима до којих смо дошли учинимо све да дође до што боље превенције и лечења ових ових обољења", рекао је проф. Јаковљевић.

У оквиру симпозијума предавања су одржали: prof. dr Danina M. Muntean (Темишвар, Румунија) на тему: "Targeting Vascular Oxidative Stress in Cardiometabolic Diseases: MAO Inhibition to the Rescue", prof. dr Istvan Baczko (Сегедин , Мађарска) на тему: "Arrhythmogenic remodeling in a translational animal model of elite athlete's heart, проф.др Ранко Шкрбић (Медицински факултет Бања Лука, РС) на тему: The dynamics of renin-angiotensin system components at different clinical stages of COVID-19 infection", проф.др Драган Ђурић (Медицински факултет Београд, Институт за физиологију) на тему "Advances in Cardiometabolic Research: Homocysteine аnd Related Vitamins’’ и проф.др Владимир Јаковљевић (ФМН Крагујевац) на тему : "Annual report of Center of Excellence for Redox Balance Research in Cardiovascular and Metabolic Disorders".




ПОСЕТА СПОРТИСТА ЦЕНТРУ ЗА ФИЗИОЛОГИЈУ НАПОРА И СПОРТСКУ МЕДИЦИНУ

Центар за физиологију напора и спортску медицину нашег факултета посетили су најперспективнији спортисти наше земље из категорије борилачких спортова - Марко Бојковић (ММА) и Јован Николић (бокс).

Поменути спортисти, који су иначе репрезентативци Србије, овом приликом су обавили комплетан спортско-медицински преглед, уз анализу телесне композиције и крвне слике као и ергоспирометријско тестирање. Поверење које су нам својим доласком указали најбољи је показатељ регионалног лидерства нашег центра у пружању спортско-медицинске здравствене делатности што ће значајно унапредити његову препознатљивост међу врхунским и осталим спортистима на територији целе републике.

Иначе, спортска медицина у Крагујевцу обележила је 50 година постојања у оквиру Дома здравља Крагујевац, а самој свечаности у Скупштини града присуствовао је проф.др Владимир Живковић. Ту традицију дугу 5 деценија успешно је наставио наш Центар физиологију напора и спортску медицину.





Остале информације можете погледати у АРХИВИ ВЕСТИ овде.

Због промене SSL протокола у nonSSL, повремено може доћи до неисправности линкова на страницама, у том случају пробајте без протокола https://. Извињавамо се на свим могућим сметњама.