Trenutno ste na:
 
Integrisane akademske
  studije medicine
 

Povezani sadržaji:

Navigacija:
 
Početna strana
 






 
INTEGRISANE AKADEMSKE STUDIJE
MEDICINE

 

Osnovni podaci o programu:

    • Naziv studijskog programa: Integrisane akademske studije medicine
    • Obrazovno naučno polje: Medicinske nauke
    • Oblast: Medicinske nauke
    • Naziv diplome: Doktor medicine, dr med.
    • Uverenje o akreditaciji programa

Studijski program traje 6 godina i ima ukupno 360 ESPB. Studije su integrisane i akademske (obuhvataju akademske studije 1. i 2. stepena); diplomirani studenti stiču naziv doktor medicine. Studijski program se sastoji od 42 obavezna i 9/18 izbornih predmeta. Nastava po predmetima na studijskom programu je podeljena u 12 semestara u trajanju od šest godina i realizuje se kroz predavanja, vežbe, druge oblike nastave i stručnu praksu.

U prvu godinu integrisanih akademskih studija medicine može se upisati lice koje ima odgovarajuće srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju, zauzme mesto na rang listi u okviru broja studenata koji Fakultetu odobri Vlada za upis u prvu godinu i ima uverenje o zdravstvenom stanju. Odgovarajućim srednjim obrazovanjem smatra se završena gimnazija i škole zdravstvenog i veterinarskog usmerenja u četvorogodišnjem trajanju. Strani državljanin se može upisati na studijske programe pod istim uslovima kao i domaći državljanin. Kandidat koji konkuriše za upis u prvu godinu studija polaže prijemni ispit. Na prijemnom ispitu polaže hemiju i biologiju.

Svrha ovog studijskog programa je obrazovanje doktora medicine, koji su osposobljeni za rad na poslovima koji zahtevaju visoko obrazovanje u zdravstvenom sistemu, regulatornim telima i obrazovnim ustanovama. Svršeni studenti dobijaju znanja i savladavaju veštine neophodne za samostalno bavljenje strukom. Doktori medicine će moći da rade u sistemima primarne, sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite, kao i u istraživanjima u oblasti medicine. Svrha studijskog programa je jasno i nedvosmisleno formulisana, i u skladu je sa osnovnim zadacima i ciljevima fakulteta.

Opšti i posebni ciljevi studijskog programa su jasno definisani, konkretni i javno dostupni na sajtu ustanove. Usklađeni su sa zadacima ustanove i uključuju sticanje većine potrebnih kompetencija i veština za odgovarajuće zvanje. Ciljevi medicinskog kurikuluma zajedno obezbeđuju znanje, razumevanje i stavove koji će obezbediti studentima kompetencije za šestomesečni lekarski staž, a nakon toga samostalni rad u kliničkoj praksi. Ciljevi studijskog programa usklađeni su sa ishodima učenja, dostupni su javnosti i kompatibilni su sa ciljevima medicinske profesionalne edukacije medicinskih fakulteta evropskog akademskog prostora. Da bi se stekao stručni naziv doktor medicine student mora da položi 37 obavezna, 9 izbornih predmeta (od 18 ponuđenih), obavi stručnu praksu i da odbrani završni rad.

Kurikulum Integrisanih akademskih studija medicine ima definisane ishode obrazovanja, koji su bazirani na Dablinskim deskriptorima i u skladu su sa Evropskim direktivama (Directive 2005/36/ES and Directive 2013/55/EU of the European Parliament and of the Council on the recognition of professional qualifications), u kojima su date smernice u procesu obrazovanja kao i kompetencije doktora medicine. Studijski program je organizovan kroz semestre; ima ukupno 12 semestara, odnosno 6 godina studija. Svi predmeti su jednosemestralni. Svaka godina studija ima izborne predmete i 4-9 obaveznih predmeta. Studenti pohađaju nastavu kroz predavanja, seminare i rad u maloj grupi.

Programom je takođe predviđena i stručna praksa iz: Interne medicine, Hirurgije, Ginekologije i akušerstva, Urgentnih stanja u medicini. Stručna praksa je internatskog tipa u Kliničkom centru u trajanju od po sedam dana za svaki navedeni predmet. U tom periodu studenti neprekidno borave u zdravstvenoj ustanovi i upoznaju se funkcionisanjem zdravstvenog sistema tercijarne zdravstvene ustanove. Takođe, studenti pohađaju nastavu iz predmeta Resuscitacija na tri nivoa obuke o čemu dobijaju odgovarajuće međunarodno priznate sertifikate. Za svaki od predmeta je definisan broj časova aktivne nastave, kao i broj ESPB, prema stvarnom opterećenju studenata.


Sadržaj predmeta studijskog programa je zasnovan na najnovijim saznanjima iz odgovarajućih disciplina koje su orijentisane ka pacijentu, kao središtu interesovanja teorijske i praktične medicine. Predviđene su i nove metode nastave: problem-orijentisana nastava i rad u maloj grupi.


Program nudi najnovija stručna znanja i usklađen je sa savremenim svetskim tokovima i stanjem struke, nauke i umetnosti u odgovarajućem obrazovno-naučnom polju. Program je usaglašen sa drugim programima na ovoj visokoškolskoj ustanovi. Ukupan broj časova tokom šest godina studija od 5650 zadovoljava preporuke Evropskog parlamenta i Saveta Evrope koje se odnosi na uzajamno priznavanje diploma, sertifikata i ostalih dokumenata o formalnim kvalifikacijama u edukaciji doktora medicine, sadržane u Direktivama od 7. septembra 2005. i od 20. novembra 2013. (Directive 2005/36/EU and Directive 2013/55/EU of the European Parliament and of the Council on the recognition of professional qualiflcations).

Studijski program je sveobuhvatan i celovit, a istovremeno je usaglašen sa relevantnim studijskim programima na evropskim univerzitetima. Studijski program se sastoji od obaveznih i izbornih predmeta poput sličnih akreditovanih programa u Češkoj, Sloveniji, Hrvatskoj. Studijski program je usaglašen sa evropskim standardima u pogledu uslova upisa, trajanja studija, uslova prelaska u narednu godinu, sticanja diplome i načina studiranja.

      • Medicinski fakultet Sveucilista u Rijeci
      • Medicinski fakultet Maribor
      • Faculty of medicine Prague

Stečene kompetencije (opšte i predmetno specifične sposobnosti) su u skladu sa strukturom i sadržajem studijskog programa i omogućavaju sticanje znanja, veština i stavova/ponašanja u okviru sledećih kategorija kompetencija (ishoda):


Integracija bazičnih nauka u medicinu

  • poznavanje normalne strukture ljudskog organizma - ćelijskih tkiva i organa
  • poznavanje normalne funkcije ljudskog organizma - ćelijskih tkiva i organa
  • poznavanje prirode agenasa i mehanizama koji dovode do promena u strukturi i funkcionisanju organizma
  • poznavanje prirode i toka promena u funkciji koje proizvode etiološki agensi i mehanizmi (patofiziologije) organizma
  • poznavanje prirode i toka promena u strukturi koje proizvode etiološki agensi i mehanizmi (patološke anatomije) organizma
  • poznavanje odgovarajućeg korišćenja laboratorijskih tehnika u identifikovanju bolesti ili zdravstvenih problema
  • poznavanje dejstva, metabolizma i toksičnih efekata lekova
  • poznavanje terapijskog korišćenja lekova
  • poznavanje normalnog rasta i razvoja
  • poznavanje principa promovisanja zdravlja i prevencije bolesti
  • poznavanje principa i koncepata koji su osnova normalnog ponašanja i mentalne bolesti
  • poznavanje procesa starenja.
  • poznavanje principa reprodukcije uključujući plodnost i začeće trudnoću i rađanje.


Integracija kliničkog znanja i veština u zbrinjavanje pacijenata

  • sposobnost da se izvede zadovoljavajući fizički pregled
  • sposobnost da se uzme zadovoljavajuća anamneza
  • sposobnost da se koriste podaci iz anamneze, fizičkog pregleda i iz laboratorijskih testova u cilju identifikovanja zdravstvenog problema
  • sposobnost da se formuliše odgovarajuća diferencijalna dijagnoza
  • sposobnost da se formuliše efektivan plan zbrinjavanja (dijagnostičke, terapijske i strategije prevencije) kod oboljevanja i drugih zdravstvenih problema
  • sposobnost nadziranja toka bolesti i odgovarajućeg revidiranja plana zbrinjavanja
  • sposobnost da se izvode rutinske tehničke procedure specifične za određenu oblast medicine
  • sposobnost da se dokumentuje klinički pregled pacijenta
  • sposobnost da se primene principi i koncepti koji su osnova normalnog ponašanja i mentalnih bolesti
  • sposobnost da se dijagnostikuje i učestvuje u zbrinjavanju mentalnih bolesti
  • sposobnost da se terapijski koriste lekovi u zbrinjavanju pacijenata
  • sposobnost da se prepozna normalan rast i razvoj
  • sposobnost da se prepozna odnos između zdravlja i bolesti, pacijenta i njegovog okruženja
  • sposobnost da se primene psihosocijalni principi i koncepti u pružanju usluga zdravstvene zaštite
  • sposobnost da se primene principi i tehnike prevencije i očuvanja zdravlja u pružanju usluga zdravstvene zaštite
  • sposobnost da se na odgovarajući način koriste laboratorijske metode u identifikovanju bolesti ili zdravstvenih problema
  • sposobnost da se prepoznaju pacijenti sa po život opasnim stanjima
  • poznavanje metoda ublažavanja bola i patnje pacijenata
  • sposobnost da se primenjuju principi medicine zasnovane na dokazima u kliničkom odlučivanju
  • sposobnost da se interpretiraju nalazi dobijeni anamnezom, kliničkim i laboratorijskim ispitivanjem za određenu oblast kliničke medicine
  • sposobnost da se usvoje terapijski protokoli zasnovani na savremenim principima medicine - prvenstveno za internističke, hirurške i psihijatrijske akutne i hronične bolesti


Interpersonalne i veštine komunikacije

  • sposobnost da se demonstriraju vešine efektivne interakcije lekar-pacijent
  • sposobnost da se koriste odgovarajuće komunikacione veštine u uzimanju anamneze, u dijagnostici i primeni efektivnog terapijskog plana
  • sposobnost da se efektivno komunicira sa kolegama, pacijenatima, kao i sa njihovim porodicama, bez predrasuda u odnosu na jezik, kulturu, pol, rasu i način života
  • sposobnost da se poštuje pravo pacijenta da odbije lečenje ili učešće u nastavnim ili istraživačkim aktivnostima
  • sposobnost da se u skladu sa profesionalnim etičkim kodeksom čuvaju informacije o pacijentima kao poverljive, i da se bez pristanka odaju samo u izuzetnim okolnostima tj. ako su pacijent ili druge osobe izložene riziku
  • sposobnost da se prikupljaju i sređuju informacije, uključujući korišćenje informacione tehnologije
  • sposobnost komunikacione kompetencije, koje pokrivaju pismene i usmene komunikacije, u jednom od vodećih evropskih jezika.

Profesionalizam

  • sposobnost da se u zdravstvenom zbrinjavanju primenjuju humanističke vrednosti
  • sposobnost da se sarađuje sa drugim zdravstvenim radnicima u pružanju usluga zdravstvene zaštite
  • sposobnost da se poštuju dostojanstvo, privatnost i profesionalna tajna u pružanju usluga zdravstvene zaštite
  • sposobnost efektivne interakcije sa pacijentima, kolegama i drugim zdravstvenim radnicima iz kulturološki različitih sredina.


Organizacija i sistemski pristup medicini

  • sposobnost da se primenjuju koncepti i principi primarnog zbrinjavanja i porodične medicine u pružanju usluga zdravstvene zaštite
  • sposobnost da se primenjuju principi promovisanja zdravlja i prevencije bolesti
  • sposobnost da se primenjuju principi i tehnike limitiranja troškova u pružanju usluga zdravstvene zaštite
  • poznavanje različitih sistema zdravstvene zaštite, uključujući socijalnu, ekonomsku i političku dimenziju
  • razumevanje potrebe i vrednosti konsultacija i upućivanja pacijenata različitim specijalistima u pružanju usluga zdravstvene zaštite
  • poznavanje etičkih i pravnih pitanja relevantnih za medicinsku praksu


Kontinuirana edukacija i lično usavršavanje

  • prepoznavanje potrebe za kontinuiranom edukacijom tokom cele profesionalne karijere u cilju praćenja najnovijih relevantnih naučnih dostignuća
  • sposobnost da se prepoznaju sopstvene potrebe u pogledu edukacije i da se koriste odgovarajući edukacioni resursi
  • sposobnost da se kritički vrednuje medicinska/stručna literatura
  • sposobnost da se osmisle, dizajniraju, implementiraju i razviju istraživanja

 





Zbog promene SSL protokola u nonSSL, povremeno može doći do neispravnosti linkova na stranicama, u tom slučaju probajte bez protokola https://. Izvinjavamo se na svim mogućim smetnjama.