Основни подаци о програму:

• Назив студијског програма: Интегрисане академске студије медицине
• Образовно научно поље: Медицинске науке
• Област: Медицинске науке
• Назив дипломе: Доктор медицине, др мед.
• Уверење о акредитацији програма

Студијски програм траје 6 година и има укупно 360 ЕСПБ. Студије су интегрисане и академске (обухватају академске студије 1. и 2. степена); дипломирани студенти стичу назив доктор медицине. Студијски програм се састоји од 42 обавезна и 9/18 изборних предмета. Настава по предметима на студијском програму је подељена у 12 семестара у трајању од шест година и реализује се кроз предавања, вежбе, друге облике наставе и стручну праксу.

У прву годину интегрисаних академских студија медицине може се уписати лице које има одговарајуће средње образовање у четворогодишњем трајању, заузме место на ранг листи у оквиру броја студената који Факултету одобри Влада за упис у прву годину и има уверење о здравственом стању. Одговарајућим средњим образовањем сматра се завршена гимназија и школе здравственог и ветеринарског усмерења у четворогодишњем трајању. Страни држављанин се може уписати на студијске програме под истим условима као и домаћи држављанин. Кандидат који конкурише за упис у прву годину студија полаже пријемни испит. На пријемном испиту полаже хемију и биологију.

Сврха овог студијског програма је образовање доктора медицине, који су оспособљени за рад на пословима који захтевају високо образовање у здравственом систему, регулаторним телима и образовним установама. Свршени студенти добијају знања и савладавају вештине неопходне за самостално бављење струком. Доктори медицине ће моћи да раде у системима примарне, секундарне и терцијарне здравствене заштите, као и у истраживањима у области медицине. Сврха студијског програма је јасно и недвосмислено формулисана, и у складу је са основним задацима и циљевима факултета.

Општи и посебни циљеви студијског програма су јасно дефинисани, конкретни и јавно доступни на сајту установе. Усклађени су са задацима установе и укључују стицање већине потребних компетенција и вештина за одговарајуће звање. Циљеви медицинског курикулума заједно обезбеђују знање, разумевање и ставове који ће обезбедити студентима компетенције за шестомесечни лекарски стаж, а након тога самостални рад у клиничкој пракси. Циљеви студијског програма усклађени су са исходима учења, доступни су јавности и компатибилни су са циљевима медицинске професионалне едукације медицинских факултета европског академског простора. Да би се стекао стручни назив доктор медицине студент мора да положи 37 обавезна, 9 изборних предмета (од 18 понуђених), обави стручну праксу и да одбрани завршни рад.

Курикулум Интегрисаних академских студија медицине има дефинисане исходе образовања, који су базирани на Даблинским дескрипторима и у складу су са Европским директивама (Directive 2005/36/ЕС and Directive 2013/55/EU of the European Parliament and of the Council on the recognition of professional qualifications), у којима су дате смернице у процесу образовања као и компетенције доктора медицине. Студијски програм је организован кроз семестре; има укупно 12 семестара, односно 6 година студија. Сви предмети су једносеместрални. Свака година студија има изборне предмете и 4-9 обавезних предмета. Студенти похађају наставу кроз предавања, семинаре и рад у малој групи.

Програмом је такође предвиђена и стручна пракса из: Интерне медицине, Хирургије, Гинекологије и акушерства, Ургентних стања у медицини. Стручна пракса је интернатског типа у Клиничком центру у трајању од по седам дана за сваки наведени предмет. У том периоду студенти непрекидно бораве у здравственој установи и упознају се функционисањем здравственог система терцијарне здравствене установе. Такође, студенти похађају наставу из предмета Ресусцитација на три нивоа обуке о чему добијају одговарајуће међународно признате сертификате. За сваки од предмета је дефинисан број часова активне наставе, као и број ЕСПБ, према стварном оптерећењу студената.

Садржај предмета студијског програма је заснован на најновијим сазнањима из одговарајућих дисциплина које су оријентисане ка пацијенту, као средишту интересовања теоријске и практичне медицине. Предвиђене су и нове методе наставе: проблем-оријентисана настава и рад у малој групи.

Програм нуди најновија стручна знања и усклађен је са савременим светским токовима и стањем струке, науке и уметности у одговарајућем образовно-научном пољу. Програм је усаглашен са другим програмима на овој високошколској установи. Укупан број часова током шест година студија од 5650 задовољава препоруке Европског парламента и Савета Европе које се односи на узајамно признавање диплома, сертификата и осталих докумената о формалним квалификацијама у едукацији доктора медицине, садржане у Директивама од 7. септембра 2005. и од 20. новембра 2013. (Directive 2005/36/EU and Directive 2013/55/EU of the European Parliament and of the Council on the recognition of professional qualiflcations).

Студијски програм je свеобухватан и целовит, а истовремено је усаглашен са релевантним студијским програмима на европским универзитетима. Студијски програм се састоји од обавезних и изборних предмета попут сличних акредитованих програма у Чешкој, Словенији, Хрватској. Студијски програм је усаглашен са европским стандардима у погледу услова уписа, трајања студија, услова преласка у наредну годину, стицања дипломе и начина студирања.

Стечене компетенције (опште и предметно специфичне способности) су у складу са структуром и садржајем студијског програма и омогућавају стицање знања, вештина и ставова/понашања у оквиру следећих категорија компетенција (исхода):


Интеграција базичних наука у медицину

• познавање нормалне структуре људског организма - ћелијских ткива и органа
• познавање нормалне функциje људског организма - ћелијских ткива и органа
• познавање природе aгeнaсa и механизама који доводе до промена у структури и функционисању организма
• познавање природе и тока промена у функцији коje производе етиолошки агенси и механизми (пaтoфизиoлoгиje) организма
• познавање природе и тока промена у структури коje производе етиолошки агенси и механизми (патолошке aнaтoмиje) организма
• познавање oдгoвaрajућeг коришћења лaбoрaтoриjских техника у идентификовању болести или здравствених прoблeмa
• познавање дejствa, мeтaбoлизмa и тoксичних eфeкaтa лeкoвa
• познавање тeрaпиjскoг кoришћeњa лeкoвa
• познавање нoрмaлнoг рaстa и рaзвoja
• познавање принципа промовисања здравља и превенције болести
• познавање принципa и кoнцeпaтa кojи су oснoвa нoрмaлнoг пoнaшaњa и мeнтaлнe бoлeсти
• познавање прoцeсa стaрeњa.
• познавање принципa рeпрoдукциje укључуjући плoднoст и зaчeћe труднoћу и рaђaњe.

Интеграција клиничког знања и вештина у збрињавање пацијената

• способност да се изведе задовољавајући физички преглед
• способност да се узме задовољавајућа анамнеза
• спoсoбнoст дa сe кoристe пoдaци из aнaмнeзe, физичкoг прeглeдa и из лaбoрaтoриjских тeстoвa у циљу идeнтификoвaњa здрaвствeнoг прoблeмa
• способност да се формулише одговарајућа диференцијална дијагноза
• способност да се формулише ефективан план збрињавања (дијагностичке, терапијске и стратегије превенције) код обољевања и других здравствених проблема
• способност надзирања тока болести и одговарајућег ревидирања плана збрињавања
• способност да се изводе рутинске техничке процедуре специфичне за одређену област медицине
• способност да се документује клинички преглед пацијента
• способност да се примене принципи и концепти који су основа нормалног понашања и менталних болести
• способност да се дијагностикује и учествује у збрињавању менталних болести
• способност да се терапијски користе лекови у збрињавању пацијената
• способност да се препозна нормалан раст и развој
• способност да се препозна однос између здравља и болести, пацијента и његовог окружења
• способност да се примене психосоцијални принципи и концепти у пружању услуга здравствене заштите
• способност да се примене принципи и технике превенције и очувања здравља у пружању услуга здравствене заштите
• способност да се на одговарајући начин користе лабораторијске методе у идентификовању болести или здравствених проблема
• способност да се препознају пацијенти са по живот опасним стањима
• познавање метода ублажавања бола и патње пацијената
• способност да се примењују принципи медицине засноване на доказима у клиничком одлучивању
• способност да се интерпретирају налази добијени анамнезом, клиничким и лабораторијским испитивањем за одређену област клиничке медицине
• способност да се усвоје терапијски протоколи засновани на савременим принципима медицине - првенствено за интернистичке, хируршке и психијатријске акутне и хроничне болести

Интерперсоналне и вештине комуникације

• способност да се демонстрирају вешине ефективне интеракције лекар-пацијент
• способност да се користе одговарајуће комуникационе вештине у узимању анамнезе, у дијагностици и примени ефективног терапијског плана
• способност да се ефективно комуницира са колегама, пацијенатима, као и са њиховим породицама, без предрасуда у односу на језик, културу, пол, расу и начин живота
• способност да се поштује право пацијента да одбије лечење или учешће у наставним или истраживачким активностима
• способност да се у складу са професионалним етичким кодексом чувају информације о пацијентима као поверљиве, и да сe без пристанка одају само у изузетним околностима тј. ако су пацијент или друге особе изложене ризику
• способност да се прикупљаjу и сређују информације, укључујући коришћење информационе технологије
• способност комуникационе компетенције, које покривају писмене и усмене комуникације, у једном од водећих европских језика.

Професионализам

• способност да се у здравственом збрињавању примењују хуманистичке вредности
• способност да се сарађује са другим здравственим радницима у пружању услуга здравствене заштите
• способност да се поштују достојанство, приватност и професионална тајна у пружању услуга здравствене заштите
• способност ефективне интеракције са пацијентима, колегама и другим здравственим радницима из културолошки различитих средина.

Организација и системски приступ медицини

• способност да се примењују концепти и принципи примарног збрињавања и породичне медицине у пружању услуга здравствене заштите
• способност да се примењују принципи промовисања здравља и превенције болести
• способност да се примењују принципи и технике лимитирања трошкова у пружању услуга здравствене заштите
• познавање различитих система здравствене заштите, укључујући социјалну, економску и политичку димензију
• разумевање потребе и вредности консултација и упућивања пацијената различитим специјалистима у пружању услуга здравствене заштите
• познавање етичких и правних питања релевантних за медицинску праксу

Континуирана едукација и лично усавршавање

• препознавање потребе за континуираном едукацијом током целе професионалне каријере у циљу праћења најновијих релевантних научних достигнућа
• способност да се препознају сопствене потребе у погледу едукације и да се користе одговарајући едукациони ресурси
• способност да се критички вреднује медицинска/стручна литература
• способност да се осмисле, дизајнирају, имплементирају и развију истраживања