НАУЧНИ СКУП У ЗНАК СЕЋАЊА НА ПРОФ. ДР МИЛОСАВА МИШУ КОСТИЋА
У знак сећања на једног од доајена физиологије у нашој земљи и генија медицинске мисли проф. др Милосава Мише Костића, по коме наш Амфитеатар и носи име, ФМН организовао је научни скуп, на коме су представљени резултати и истраживачки правци Катедре за физиологију чији је члан био професор Миша Костић, као и истраживања млађих научника из области физиологије и примењене физиологије. Скуп је организован на дан рођења проф. Костића, 20. децембар који би, да је са нама он славио као јубиларни 70-и рођендан. У присуству руководства ФМН, највиших представника Друштва физиолога Србије, наставника и сарадника али и колега и пријатеља проф. Костића, окупљенима се у име породице обратила ћерка проф. Мише Костића Милица М. Костић која се свима захвалила на издвојеном времену и оданости према породици Костић. „У име породица Костић и Ристић мени је припала част да се у првом реду захвалим Катедри за физиологију ФМН чијим се ходницима и даље чује име Мише Костића а за неке његове блиске сараднике сам сигурна да их и даље прогања и његов лика. Бићу лична јер данас је свака друга опција немогућа. Данас је татин рођендан и много се пута питам како би све изгледало да је он данас ту, пре свега за нас, његову децу, његовог унука али и како би изгледао Институт, УКЦ. Пажљиво одабрани бели мишеви који се генетски модификују да буду идентични и без којих већина претклиничких истраживања не би била могућа праве се тако да буду идентични. Данас већина људи следи исти модел али татина сељачка генетика је било нешто другачије, нешто што је њега терало да крчи пут тамо где други нису ишли и где није било лако“, рекла је, између осталог Милица Костић.
Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић најпре је истакао да му је управо проф. Костић био први ментор и када год говори о њему има ту неку личну ноту. „То је човек коме сам ја лично захвалан за почетак моје Универзитетске каријере али и човек који је унео светло научно истраживачког рада у ову институцију. Био је, одговорно кажем, највећи научник који је икада радио у нашој земљи у области биомедицинских наука а који нас је прерано напустио. Он је основан лабораторију којом ја руководим и то је велики тим који има сјајне резултате. То је данас Центар за предклиничка и функционална истраживања и који је много проширио делокруг свог рада у односу на оно што је рађено у то време. Ту имамо и део којим руководи проф. др Гвозден Росић и ми смо овај скуп конципирали тако да дамо омаж раду наше читаве катедре, која је један од носилаца научно истраживачког рада ФМН“, рекао је проф. Јаковљевић.
У првом делу скупа предавања су одржали: проф. др Владимир Јаковљевић, проф. др Гвозден Росић, проф. др Јована Брадић и доц. др Јована Јоксимовић Јовић. На крају су излагања имале Марина Николић (ФМН) и Данијела Карановић са Медицинског факултета у Београду, чије постер презентације су на 9.сусретима Европске секције за кардиоваскуларна истраживања у октобру у Темишвару награђене новоустановљеном наградом, коју је иницирао управо декан Јаковљевић, а која носи име проф. др Милосава Костића.
Овом научном скупу претходила је изборна скупштина Друштва физиолога Србије на којој је за председника ДФЗ изабран проф. др Ненад Стојиљковић са Медицинског факултета у Нишу док је за председника скупштине изабран проф. др Владимир Јаковљевић.
|