SVEČANOM AKADEMIJOM OBELEŽENO 45 RADA FMN

Intoniranjem državne himne Bože pravde i studentske himne Gaudeamus Igitur, u izvođenju mešovitog hora umetničkog ansambla „Stanislav Binički“ Ministarstva odbrane Republike Srbije, u Kristalnoj sali Exclusive Event Center počela je svečana akademija kojom je naš Fakultet obeležio 45 godina rada i postojanja.

U prisustvu ministra prosvete u Vladi Srbije Branka Ružića, najviših predstavnika Grada na čelu sa gradonačelnikom Nikolom Dašićem, rektorom Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Nenadom Filipovićem, dekanima i prodekanima medicinskih, stomatoloških i farmaceutskih fakulteta iz Beograda, Novog Sada, Niša, Prištine, Podgorice, Foče, dekanima fakulteta našeg Univerziteta, direktorom UKC Kragujevac prof. dr Slobodanom Milisavljevićem, direktorima zdravstvenih ustanova iz grada i regiona, velikim brojem naših nastavnika i saradnika predstavljen je film u kome su prikazani najznačajniji momenti u radu naše ustanove u proteklih godinu dana.

Na akademiji su zvanice i goste pozdravili dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević, ministar prosvete Branko Ružić, rektor Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Nenad Filipović i gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić, saglasni da smo postigli odlične rezultate u radu kako u oblasti obrazovanja tako i naučnoistraživačkom radu ali i proširenju zdravstvene delatnosti. Akademija je bila i prilika da dekan uruči diplome i zlatnike najboljim ovogodišnjim diplomcima- u oblasti medicine Jeleni Savić, farmacije Milici Bogićević, stomatologije Mariji Zorić, strukovnih studija medicinska sestra Jovani Đurović i strukovnom fizioterapeutu Berini Kriještorac. U ime nagrađeni okupljenima se obratila i zahvalila doktor medicine Jelena Savić. U muzičkom delu programa prisutni su bili u prilici da čuju i kamerni orkestar muzičkog ansambla „Stanislav Binički“ koji je izveo numere: Tamo daleko, Bojarka, Sve dok je tvoga blagog oka sjaj i Najduža noć.

Govor dekana FMN prof. dr Vladimira Jakovljevića:

Uvaženi gospodine ministre, uvaženi gospodine gradonačelniče, uvaženi gospodine rektore, uvaženi dekani, raniji dekani i prodekani fakulteta medicinskih nauka iz Srbije i regiona, uvaženi dekani fakulteta Univerziteta u Kragujevcu,

Dragi nastavnici, saradnici i nenastavno osoblje Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu i pre svega DRAGI STUDENTI:

Sticajem životnih okolnosti, meni je pripala izuzetna čast da Vam se obratim na današnji dan, kada obeležavamo jedan među jubilej: sredinu između 40-te i 50-te godine od kada se prvi put čula nastavna reč iz oblasti medicinskih nauka u gradu Kragujevcu i to kreirana od strane jednog od velikana medicinske misli u našoj zemlji Vladimira Đorđevića – Čambe. Za jedan životni vek, 45 godina je nešto malo manje od pola puta, ako verujemo našim genetskim proračunima, a nešto malo više od pola puta uzimajuću u obzir sve rizike brzog vremena u kome živimo. Za život jedne škole, a posebno visoke škole, to je tek stidljivi početak, ako bacimo pogled oko sebe i vidimo kolika je tradicija najstarijih velikih medicinskih škola u bližem i danjem okruženju. Kao i u svemu, i na ovom zadatku smo dovedeni kao nacija u situaciju da u vreme dok su zemlje zapadne civilizacije počinjale sa ustrojenim visokim obrazovanjem formiranjem prvih univerziteta, mi tu istu civilizaciju nesebično vojno branimo od nadolazeće sile koja dolazila sa istoka i koja je mlela sve pred sobom. I, kao i uvek, dali smo svoj doprinos u toj odbrani, istovremeno se nesebično žrtvujući za ideale i postulate tadašnjeg prosvetiteljskog Zapada, istovremeno bacajući sebe u viševekovnu prosvetiteljsku tamnicu. Jedini ko se i tada, kao i uvek kroz vekove, kao i sada borio da ta politička tamnica ne bude i duhovna bila je Srpska pravoslavna crkva i to treba uvek da nam bude u glavi i srcu kada govorimo o bilo kakvom, pa i duhu obrazovanju. Jer, duhovni poraz je višestruko značajniji od bilo kakvog materijalnog poraza, koji je manje ili više kratkoročan.

Zbog tih svojih ideala, zemlja Srbija je kasnila za tzv. civilizovanom Evropom nepunih 5 vekova u formalnom smislu, a kada je došla na red, trebalo je još više od vek i po da grad koji je u njenom srcu bude formiran kao univerzitetski centar. Međutim, bez obzira koliko nešto kasnilo, ako ima plodno tle u karakteru ljudi na nekom podneblju, uvek će dati pozitivan rezultat. Tako je i bilo sa Srbijom u zakašnjenju za Evropom, tako je bilo i Kragujevcu u zakašnjenju za Srbijom. Ne zaboravite, Kragujevac je centar Sumadije, a ljudima iz Sumadije što-šta možete da zamerite, ali da bezrezervno vole svoju zemlju i ceo ljudski rod ne možete zasigurno.

Drago nam je što formiranje tadašnjeg odeljenja Medicinskog fakulteta u Beogradu korelira sa formiranjem Univerziteta u Kragujevcu kao institucije, čime je i grad Kragujevac definitvno dobio obrise ozbiljnog univerzitetskog centra, ne čemu treba biti zahvalan svima onima koji su u tome pomogli: kako našem starijem bratu iz Doktora Subotića 8, tako i svim tadašnjim čelnicima grada Kragujevca iz tog vremena, koji su prepoznali značaj Univerziteta za razvoj jednog grada i stvaranju nečega što je za jednu urbanu sredinu najbitnije – duha. Na tome smo im neizmerno zahvalni i to smo pokazali i u prethodna dva dana organizujući tribine i naučne skupove koji su bili upravo posvećeni velikanima tog doba.

To odeljenje medicinskog fakulteta stidljivo formirano 1977. godine sada ima sve odlike jednog medicinskog univerziteta u malom, jer u okviru svog rada organizuje 12 studijskih programa: 3 programa integrisanih akademskih studija, 2 programa osnovnih strukovnih studija, 3 programa master studija, 3 programa doktorskih studija, specijalističke studije za zdravstvene radnike, a u planu su i novi. Tri od ovih 12 programa realizujemo sa drugim fakultetima Univerziteta u Kragujevcu, čime pokazujemo visoku kooperativnost sa našim dragim prijateljima sa različitih fakulteta, a sve u cilju poboljšanja vidljivosti našeg Univerziteta u zemlji, regionu i širim okvirima. Svake godine na našem fakultetu studira oko 2500 aktivnih studenata, diplomira oko 300 na osnovnim studijama, stvorimo 30-tak novih mastera, 50-tak doktora nauka, oko 100 novih zdravstvenih specijalista. To su brojke i fakta. Najznačajnija od tih brojki je što svake godine objavljujemo sve veći broj naučnih radova za koje su najzaslužniji korifeji ovog fakulteta, koji su zapalili vatru i uneli svetlost naučno istraživačkog rada, a imaju adekvatne sledbenike u jednoj fantastičnoj armiji mladih ljudi koja je izabrala da svoj životni i profesionalni put trasira ovde, a komotno bi većina njih mogla da radi na bilo kom univerzitetu diljem sveta. To je rezultiralo da je naš Univerzitet od 2019. godine kontinuirano na prestižnoj Sangajskoj listi iz oblasti kliničke medicine, a od 2020. godine po rangu drugi ispod Beča. Samo je Univerzitet „Karol Davila“ u Bukureštu bolje rangiran od Beča do Istambula. To nam je samo motiv da nastavimo da i dalje radimo na sebi i time postanemo još bolji. Jer, jedino permanentni rad na sebi i u zajedništvu sa svim bliskim ljudima je garant napretka. U tom smislu, nadamo se da će se od sledeće školske godine mnogo više studenata sa svih kontinenata šetati po hodnicima našeg Fakulteta, a da će tim hodnici biti još lepši, jer ćemo imati i nove zgrade Centara izvrsnosti, za koju su zaslužni svi u ovoj sali, a najviše oni koji sede u prvom redu danas. Jer, sve to ne bi bilo moguće bez sinergije resornog Ministarstva, Rektorata Univerziteta, Grada Kragujevca i svih graditelja koji rade na ovom projektu. Međutim, iako se trudimo da pratimo savremene tokove i prilagodimo se zahtevima tržišta, ma kako to surovo i antiduhovno zvučalo, želeo bih na kraju da podsetim na tri čuvena humboltovska principa ideje Univerziteta: 1. Jedinstvo nauke, 2. Jedinstvo nauke i istraživanja, 3. Akademska sloboda nastavnika i studenata, koja nikada ne smemo da zaboravimo, jer ona čine Univerzitetom snažnom karikom svakog društva.

Živeli!