СВЕЧАНОМ АКАДЕМИЈОМ ОБЕЛЕЖЕНО 45 РАДА ФМН

Интонирањем државне химне Боже правде и студентске химне Gaudeamus Igitur, у извођењу мешовитог хора уметничког ансамбла „Станислав Бинички“ Министарства одбране Републике Србије, у Кристалној сали Exclusive Event Center почела је свечана академија којом је наш Факултет обележио 45 година рада и постојања.

У присуству министра просвете у Влади Србије Бранка Ружића, највиших представника Града на челу са градоначелником Николом Дашићем, ректором Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненадом Филиповићем, деканима и продеканима медицинских, стоматолошких и фармацеутских факултета из Београда, Новог Сада, Ниша, Приштине, Подгорице, Фоче, деканима факултета нашег Универзитета, директором УКЦ Крагујевац проф. др Слободаном Милисављевићем, директорима здравствених установа из града и региона, великим бројем наших наставника и сарадника представљен је филм у коме су приказани најзначајнији моменти у раду наше установе у протеклих годину дана.

На академији су званице и госте поздравили декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић, министар просвете Бранко Ружић, ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненад Филиповић и градоначелник Крагујевца Никола Дашић, сагласни да смо постигли одличне резултате у раду како у области образовања тако и научноистраживачком раду али и проширењу здравствене делатности. Академија је била и прилика да декан уручи дипломе и златнике најбољим овогодишњим дипломцима- у области медицине Јелени Савић, фармације Милици Богићевић, стоматологије Марији Зорић, струковних студија медицинска сестра Јовани Ђуровић и струковном физиотерапеуту Берини Кријешторац. У име награђени окупљенима се обратила и захвалила доктор медицине Јелена Савић. У музичком делу програма присутни су били у прилици да чују и камерни оркестар музичког ансамбла „Станислав Бинички“ који је извео нумере: Тамо далеко, Бојарка, Све док је твога благог ока сјај и Најдужа ноћ.

Говор декана ФМН проф. др Владимира Јаковљевића:

Уважени господине министре, уважени господине градоначелниче, уважени господине ректоре, уважени декани, ранији декани и продекани факултета медицинских наука из Србије и региона, уважени декани факултета Универзитета у Крагујевцу,

Драги наставници, сарадници и ненаставно особље Факултета медицинских наука у Крагујевцу и пре свега ДРАГИ СТУДЕНТИ:

Стицајем животних околности, мени је припала изузетна част да Вам се обратим на данашњи дан, када обележавамо један међу јубилеј: средину између 40-те и 50-те године од када се први пут чула наставна реч из области медицинских наука у граду Крагујевцу и то креирана од стране једног од великана медицинске мисли у нашој земљи Владимира Ђорђевића – Чамбе. За један животни век, 45 година је нешто мало мање од пола пута, ако верујемо нашим генетским прорачунима, а нешто мало више од пола пута узимајућу у обзир све ризике брзог времена у коме живимо. За живот једне школе, а посебно високе школе, то је тек стидљиви почетак, ако бацимо поглед око себе и видимо колика је традиција најстаријих великих медицинских школа у ближем и дањем окружењу. Као и у свему, и на овом задатку смо доведени као нација у ситуацију да у време док су земље западне цивилизације почињале са устројеним високим образовањем формирањем првих универзитета, ми ту исту цивилизацију несебично војно бранимо од надолазеће силе која долазила са истока и која је млела све пред собом. И, као и увек, дали смо свој допринос у тој одбрани, истовремено се несебично жртвујући за идеале и постулате тадашњег просветитељског Запада, истовремено бацајући себе у вишевековну просветитељску тамницу. Једини ко се и тада, као и увек кроз векове, као и сада борио да та политичка тамница не буде и духовна била је Српска православна црква и то треба увек да нам буде у глави и срцу када говоримо о било каквом, па и духу образовању. Јер, духовни пораз је вишеструко значајнији од било каквог материјалног пораза, који је мање или више краткорочан.

Због тих својих идеала, земља Србија је каснила за тзв. цивилизованом Европом непуних 5 векова у формалном смислу, а када је дошла на ред, требало је још више од век и по да град који је у њеном срцу буде формиран као универзитетски центар. Међутим, без обзира колико нешто каснило, ако има плодно тле у карактеру људи на неком поднебљу, увек ће дати позитиван резултат. Тако је и било са Србијом у закашњењу за Европом, тако је било и Крагујевцу у закашњењу за Србијом. Не заборавите, Крагујевац је центар Шумадије, а људима из Шумадије што-шта можете да замерите, али да безрезервно воле своју земљу и цео људски род не можете засигурно.

Драго нам је што формирање тадашњег одељења Медицинског факултета у Београду корелира са формирањем Универзитета у Крагујевцу као институције, чиме је и град Крагујевац дефинитвно добио обрисе озбиљног универзитетског центра, не чему треба бити захвалан свима онима који су у томе помогли: како нашем старијем брату из Доктора Суботића 8, тако и свим тадашњим челницима града Крагујевца из тог времена, који су препознали значај Универзитета за развој једног града и стварању нечега што је за једну урбану средину најбитније – духа. На томе смо им неизмерно захвални и то смо показали и у претходна два дана организујући трибине и научне скупове који су били управо посвећени великанима тог доба.

То одељење медицинског факултета стидљиво формирано 1977. године сада има све одлике једног медицинског универзитета у малом, јер у оквиру свог рада организује 12 студијских програма: 3 програма интегрисаних академских студија, 2 програма основних струковних студија, 3 програма мастер студија, 3 програма докторских студија, специјалистичке студије за здравствене раднике, а у плану су и нови. Три од ових 12 програма реализујемо са другим факултетима Универзитета у Крагујевцу, чиме показујемо високу кооперативност са нашим драгим пријатељима са различитих факултета, а све у циљу побољшања видљивости нашег Универзитета у земљи, региону и ширим оквирима. Сваке године на нашем факултету студира око 2500 активних студената, дипломира око 300 на основним студијама, створимо 30-так нових мастера, 50-так доктора наука, око 100 нових здравствених специјалиста. То су бројке и факта. Најзначајнија од тих бројки је што сваке године објављујемо све већи број научних радова за које су најзаслужнији корифеји овог факултета, који су запалили ватру и унели светлост научно истраживачког рада, а имају адекватне следбенике у једној фантастичној армији младих људи која је изабрала да свој животни и професионални пут трасира овде, а комотно би већина њих могла да ради на било ком универзитету диљем света. То је резултирало да је наш Универзитет од 2019. године континуирано на престижној Шангајској листи из области клиничке медицине, а од 2020. године по рангу други испод Беча. Само је Универзитет „Карол Давила“ у Букурешту боље рангиран од Беча до Истамбула. То нам је само мотив да наставимо да и даље радимо на себи и тиме постанемо још бољи. Јер, једино перманентни рад на себи и у заједништву са свим блиским људима је гарант напретка. У том смислу, надамо се да ће се од следеће школске године много више студената са свих континената шетати по ходницима нашег Факултета, а да ће тим ходници бити још лепши, јер ћемо имати и нове зграде Центара изврсности, за коју су заслужни сви у овој сали, а највише они који седе у првом реду данас. Јер, све то не би било могуће без синергије ресорног Министарства, Ректората Универзитета, Града Крагујевца и свих градитеља који раде на овом пројекту. Међутим, иако се трудимо да пратимо савремене токове и прилагодимо се захтевима тржишта, ма како то сурово и антидуховно звучало, желео бих на крају да подсетим на три чувена хумболтовска принципа идеје Универзитета: 1. Јединство науке, 2. Јединство науке и истраживања, 3. Академска слобода наставника и студената, која никада не смемо да заборавимо, јер она чине Универзитетом снажном кариком сваког друштва.

Живели!