Тренутно сте на:
 
Научна истраживања
 


Повезани садржаји:
 
Научно истраживачки рад
Истраживања
Међународни пројекти
Пројекти Министарства
Јуниор пројекти Факултета
 

 
НАУЧНО ИСТРАЖИВАЧКИ РАД
 
ЈУНИОР И МАКРО ПРОЈЕКТИ ФАКУЛТЕТА


ЈУНИОР ПРОЈЕКАТ 15-11



Назив Пројекта

ИСПИТИВАЊЕ ЦИТОТОКСИЧНОСТИ КОМПЛЕКСА ЗЛАТА, ПЛАТИНЕ И РУТЕНИЈУМА IN VITRO НА ЋЕЛИЈСКИМ ЛИНИЈАМА АДЕНОКАРЦИНОМА ПЛУЋА И IN VIVO НА МИШЈЕМ МОДЕЛУ МЕТАСТАЗА КАРЦИНОМА ПЛУЋА

Сажетак

Лечење тумора цисплатином је повезано са бројним нежељеним ефектима и релативно брзим развојем резистенције. Због тога су стално актуелна истраживања нових комплекса тешких метала која би имала сличан терапеутски ефекат као цисплатина а мање нежељених дејстава и слабији развој резистенције. Резистенција на цисплатину може да буде природна или стечена и углавном је повезана са променама р53 молекула, повећањем експресије молекула са тиол групама (метилотионеин, глутатион) који инактивирају цисплатину, већом експресијом молекула укључених у поправку DNA. Токсичност цисплатине је углавном повезана са великом продукцијом слободних радикала у ћелијама изложеним цисплатини.
Карцином плућа представља водећи узрок смрти од малигних болести у мушкараца и на другом месту је као узрочник смрти од малигнитета у свету, a приближно 80% ових тумора спада у групу не-ситно-ћелијског карцинома плућа, NSCLC (од енг. Non Small Cell Lung Cancer). Хемиотерапија NSCLC тумора плућа подразумева примену деривата платине самостално или у комбинацији са другим групама хемиотерапеутика као што су антиметаболити фолата.
Ово истраживање има за циљ да испита цитотоксичност нових комплекса злата, платине и рутенијума на епителним ћелијама аденокарцинома плућа (ћелијске линије А549 и LLC1). Уколико неки комплекси покажу знатну цитотоксичност у поређењу са цисплатином и метротрексатом на који су LLC1 ћелије осетљиве, циљ је да се детаљније испита механизам дејства комплекса и да се утврде разлике у механизму изазивања смрти ћелија у односу на цисплатину. На мишјем моделу експерименталних метастаза тумора плућа провериће се који комплекси изазивају смрт туморских ћелија in vivo и који би комплекс могао даље да се испита као потенцијални терапеутик.

Руководилац пројекта
Проф. др Живадин Бугарчић

Ангажовани истраживачи :
Проф. др Небојша Арсенијевић
Марија Миловановић, сарадник
Владислав Воларевић, сарадник
Милош Арсенијевић, сарадник

    ВЕРЗИЈА ЗА ШТАМПУ