Naziv Projekta
EFEKAT RALOKSIFENA NA CITOTOKSIČNOST METOTREKSATA I MIOTREKSATA IN VITRO
Sažetak
Leomiomi su najčešći benigni tumori glatko mišićnih ćelija zidova krvnih sudova uterusa. Kliničke manifestacije u vidu obilnog i dugotrajnog krvarenja javljaju se u oko 25% žena u reproduktivnom periodu, od 35 do 50 godine starosti (4). Bitno je napomenuti da odsustvo obilnog i produženog krvarenja ne isključje postojanje mioma kod žene. Tumor najčešće nastaje i razvija se u periodu najveće aktivnosti ovarijuma. Posle menopauze, sa smanjenjem endokrine aktivnosti ovarijuma, rast mioma prestaje i dolazi do regresije veličine tumora (2). Faktori koji dovode do produžene izloženosti estrogenima (E2) poput gojaznosti i rane menarhe, povećavaju incidencu mioma (2). Na osnovu ovoga možemo zaključiti da su nastanak i rast mioma hormonski regulisani, prevashodno od estrogena (4).
Estrogen pripada grupi steroidnih hormona. Svoj fiziološki efekat estrogen ostvaruje dejstvom na transkripcione faktore unutar jedra predhodno vezujući se za svoje receptore, ER? i ER? (6). Estrogenski receptori ER? i ER? prisutni su u normalnom tkivu ali se nalaze i u fibroidima (4). Vezivanjem za receptore estrogen vrši proliferaciju i stimulaciju rasta normalnih i tumorskih ćelija (4). Obzirom da su leomiomi hormonski zavisni tumori, u našem istraživanju ispitivaćemo efekat selektivnog modulatora estrogenskih receptora (Raloksifena) na proliferaciju i rast tumora.
Lekovi koji inhibiraju estrogenske receptore nazivaju se selektivnim modulatorima estrogenskih receceptora (SERM) (1, 4, 5). U našem istraživanju koristićemo Raloksifen koji pripada trećoj grupi SERM-a (1, 7). Raloksifen deluje na obe vrste estrogenskih receptora. Nakon vezivanja, kompleks, ligand-receptor se translocira u jedro, gde sprečava proliferaciju i rast ćelija preko transkripcionih faktora (1, 4). Sprečavanjem proliferacije i rasta tumorska ćelija dobija signal koji je postepeno uvodi u ćelijsku smrt-apoptozu. U ovom procesu uključeni su mnogi pro apoptotični i antiapoptotični proteini. Prevladavanjem pro-apoptotičnih proteina (BAX, cyt-c) u odnosu na anti-apoptotične (Bcl-2), ćelija ulazi u programiranu ćelijsku smrt (4, 7).
|
