Назив Пројекта

ИМУНОМОДУЛАЦИЈА ХРОНИЧНИХ ИНФЛАМАТОРНИХ БОЛЕСТИ

Сажетак

Diabetes mellitus тип 1 је аутоимунско обољење у коме аутореактивне Т ћелије инфилтришу Langerhans-ова острваца у панкреасу узрокујући разарање β ћелије. Новија истраживања указују да оскидативни стрес и повећано присуство про-инфламаторних цитокина, посебно интерлеукина 1 бета, имају важну улогу у апоптози и оштећењу бета ћелија, те су одговорни за настанак оба типа дијабетеса. Блокирајући про-инфламаторне цитокине њиховим природним антагонистима, спречава се настанак или лечи дијабетес. Познато је да континуирана примена IL-1 Ra превенира настанак стрептозотоцином (STZ) индукованог дијабетеса тип 1 код C57Bl/6  мишева. Недавно је код C57Bl/6  мишева, којима је STZ-ом индукован дијабетес тип 1, показано да једнократна интравенска примена МSCs нормализује гликемију и гликозурију, регенерише ендокрини панкреас и превенира нефропатију. Важно је испитати да ли се IL-1 Ra може користити у лечењу дијабетеса тип 1 и утврдити да ли  MSCs могу  превенирати његов настанак.
Такође је показано  да имуноглобулини могу да имају позитиван терапијски ефекат у лечењу неких аутоимунских болести. Ефекат имуноглобулина на патогенезу Diabetes mellitus тип 1 још увек није испитан. Наш циљ је да покажемо да континуирана примена IvIg доводи до поновног успостављања физиолошке регулације имунитета и сузбијања овог обољења.
Sclerosis multiplex je aутоимунска болест посредована CD4 T лимфоцитима који се активирају на периферији, пролазе кроз хематоенцефалну баријеру и изазивају инфламацију у центреалном нервном систему. ЕАЕ, експериментални алергијски енцефаломијелитис је експериментални модел за sclerosis multiplex. Показано је да имуноглобулини могу да модификују ток ЕАЕ преко повећања пролиферације регулаторних Т лимфоцита. Наш циљ је да испитамо да ли постоји разлика у деловању природних и имуноглобулина модификованих хемом и механизме којима то остварују.