Тренутно сте на:
 
Научна истраживања
 


Повезани садржаји:
 
Научно истраживачки рад
Истраживања
Међународни пројекти
Пројекти Министарства
Јуниор пројекти Факултета
 

 
НАУЧНО ИСТРАЖИВАЧКИ РАД
ЈУНИОР И МАКРО ПРОЈЕКТИ ФАКУЛТЕТА
АКТИВНИ ПРОЈЕКТИ
РЕАЛИЗОВАНИ ПРОЈЕКТИ


ЈУНИОР ПРОЈЕКАТ 04/08



Назив Пројекта

РАНА ДЕТЕКЦИЈА ОШТЕЋЕЊА СЛУХА У НОВОРОЂЕНЧАДИ - HA ВРЕМЕ РОЂЕНИХ И НЕДОНЕШЕНИХ ТЕОАЕ SCREENING МЕТОДОМ У ТОКУ ПРВИХ ДАНА ПОСЛЕ РОЂЕЊА

Сажетак

Слух има веома важну улогу у животу човека. Помоћу слуха човек прима информације, a исто тако je уредан слух важан у комуникацији, развоју говора, процесу мишљења и схватању апстрактних појмова.
Оштећење слуха може настати у сваком животном добу, али су најтежа и са највећим последицама она оштећења слуха која настају пре и непосредно после рођења.
Светске статистике показују да око 20% свих тешких оштећења слуха настаје још пре рођења, a даљих 30% tokom порођаја или непосредно после рођења.Данас се сматра да на 500 до 1000 новорођене деце долази једно са таквим оштећењем слуха које захтева посебан третман.
Рана детекција оштећења слуха представља и најважнији фактор у борби против последица глувоће.У целом свету постоји тенденција да се изнађе могућност раног откривања оштећења слуха, што je веома значајно са медицинског гледишта предузимања мера рехабилитације, a исто тако и за спречавање последица глувоће, које задиру у економску социјалну и едукативну сферу друштва. Поред слепила и парализа, no Светској здравственој организацији, оштећења слуха су најбројнија и најтежа оштећења. Иако нема прецизних података сматра се да глуву популацију у свету чини 0,08% становништва, док популацију наглувих чине 0,32%, што значи да број лица са оштећеним слухом износи 0,4% становништва у свету.
Највећу потешкоћу представља чињеница да у време када би требало открити оштећење слуха , тј непосредно после рођења или првих недеља no рођењу , дете не зна да покаже нити може да сарађује у испитивању. Ово je и период када се компликоване методе базиране на енцефалографији могу применити само у појединачним случајевима. Ha плану масовног испитивања ране детекције оштећења слуха захтевају се једноставније методе применљиве у свакодневној пракси.
Применом отоакустичких емисија- метода којом се испитује функција слушних ћелија у унутрашњем уву, пријемника звучне дражи, могуће je за неколико десетина секунди код новорођенчета добити информацију да ли оно чује или не. Услов за извођење овога испитивања je да дете буде мирно што у овоме периоду није тешко постићи с обзиром да дете овога узраста највећи део дана проведе спавајући. Оваква мерења се раде у многим земљама света непосредно после рођења, a код нас у Клиничким Центрима у Београду, Нишу и Новом Саду. У здравственом картону детета no изласку из породилишта стоји као редован параметар мерено стање слуха методом отоакустичких емисија.

Руководилац пројекта
проф. др Љубица Живић

Главни истраживач
проф. др Љубица Живић

Ангажовани истраживачи :
проф. др Јасмина Кнежевић
проф. др Горан Лукић
проф. др Мирјана Варјачић
доц. др Снежана Арсенијевић

Кључне речи
новорођенчад, испитивање слуха, рано откривање оштећења слуха

    ВЕРЗИЈА ЗА ШТАМПУ

Због промене SSL протокола у nonSSL, повремено може доћи до неисправности линкова на страницама, у том случају пробајте без протокола https://. Извињавамо се на свим могућим сметњама.