Naziv Projekta

IMUNOHISTOHEMIJSKA ISTRAŽIVANJA LIMBIČKIH OBLASTI KOJE PRIPADAJU MEMORIČKIM I KOGNITIVNIM SISTEMIMA MOZGA ČOVEKA

Sažetak

Brojne važne uloge amigdala i produženih amigdala, hipokampusa i hipotalamusa, ističu značaj boljeg poznavanja njihove neuralne morfologije. Obzirom na činjenicu da je broj oboljenja uzrokovanih neadekavatnom kontrolom stanja stresa, disfunkcijama straha i anksioznosti, koji prelaze normalne protektivne okvire u stalnom porastu, neophodna su dalja opsežna ispitivanja ovih važnih limbičkih struktura, za koje se može reći da postoji disproporcija između njihovog očiglednog značaja i nedovoljne proučenosti. Ono što znamo o morfologiji, citoarhitektonici ovih struktura, kao i sadržaju neurotransmitera unutar njih, najvećim delom je bazirano na istraživanju mozgova pacova, gde nalazimo detaljan opis njihovih veza i neurohemije ovih struktura. Neobično mali broj radova vezanih za građu ovih jedara kod čoveka, glavni je razlog za naše istraživanje i izlaganje naših rezultata dobijenih na humanom materijalu.
Proučavanje morfologije i citoarhitektonike ovih struktura čoveka, predstavlja od ranije predmet naših istraživanja. Korišćenjem nekoliko histoloških tehnika (Nissl i Kluver-Barrera metod bojenja, Golgi impregnacija), uspeli smo i uspevamo da utvrdimo bazičnu morfologiju neurona paraventrikularnog jedra hipotalamusa, hipokampalne formacije, amigdala i BNST čoveka i na osnovu toga izvršimo tipizaciju ovih neurona. Posebno ističemo značaj Golgi impregnacije, zbog toga što pokazuje oblik neurona u celini. Pored toga, ova tehnika daje veliki broj informacija o neuralnoj morfologiji, tj. podatke o dendritskoj arborizaciji, ramifikaciji aksona, prisustvu i broju spina, sinapsama i td. Moramo spomenuti i to da smo jedna od retkih laboratorija u svetu kojoj ova, veoma ćudljiva, tehnika uspeva. Značaj našeg istraživanja utoliko je veći jer proučavamo morfologiju humanih moždanih regiona, dok vodeće svetske laboratorije svoje eksperimente vrše na mozgovima životinja, uglavnom pacova ili majmuna. U toku poslednje decenije u radovima naučnika iz svetskih laboratorija, koji se bave ovom problematikom, uočljiva je tendencija primene imunohistohemijskih tehnika.
Svrha našeg istraživanja bila bi dalje ispitivanje morfologije i topografije limbičkog sistema mozga čoveka, primenom imunohistohemijskih metoda, koje će omogućiti da se fenotipski markeri detektuju i interpretiraju u morfološkom kontekstu. Značaj ovakvog istraživanja vezuje se za činjenicu da se alteracije u funkciji neurotransmiterskih sistema unutar pomenutih struktura limbičkog sistema humanog mozga, nalaze u osnovi brojnih neuroloških i psihijatrijskih oboljenja (anksiozni poremećaji, depresije, Alchajmerova bolest, temporalna epilepsija,  šizofrenija).