НАУЧНИЦИ ФМН ТРАЖЕ ТЕРАПИЈУ ЗА "КОВИД ОЛУЈУ"

>

ФМН, у сарадњи са колегама са Медицинског факултета минисатрства одбране, Државног УНиверзитета у Новом Пазару и ИЗЈЗ Крагујевац реализује пројекат CIBIRDS који има за циљ да да одговор на питање како се код неких пацијената оболелих од короне развија снажни имунски одговор и тежи облик болести. Пројекат финансира Фонд за науку а суштина је да се пронађу фактори који директни или индиректно генеришу такозвану цитокинску олују. Према речима руководиоца пројекта, ванредног професора нашег Факултета, иначе специјалисте имунологије, проф.др Ивана Јовановића пројекат је званично почењо пре око месец дана иако је тим научника претходних девет месеци радио на прикупљању података. До сада су прикупљени резултати више од 300 оболелих од корона вируса, пацијенти се класификују на основу тежине клиничке слике у групе, од оних са блажом формом болести , до оних на респиратору и свима се анализира крвна слика, биохемијски параметри, локалне и системске вредности медијатора запаљења(Цитокини) , имунски и имуногенетски параметри и упоређиваће се са тежином болести."Добијени резултати могу указивати на генетску предиспозицију за развој теже форме болести и могуће терапеутске смернице.Познато је да појединци различито реагују на инфекцију и имају различиту клиничку слику, желимо да испитамо да ли имуногенетска основа појединца одређују тежину и исход болести.Ово би могло да да одговор на питање да ли се може предвидети реакција оболелог и тежина болести", истиче проф.Јовановић. Он истиче да имунски одговор на вирус игра значајуну , ако не и најзначајнију улогу у развоју и тежини болести и да очигледно снажно активира имунски одговор појединца, који реагује великим интензитетом, тако што ћелије имунског система продукују велике количине молекула медијатора запаљења који се зову цитокини. "Огромна количина цитокина, "цитокинска олуја", покреће снажну запаљенску реакцију пре свега у плућима, тако што оштећује племенито ткиво плућа и компромитује улогу плућа у дисању.Ово оштећења плућа је главна компликација болести.Имунски одговор на неки начин "диктира" тежину болести а тачни механизми нам још нису јасни", рекао је Јовановић.

Проф.Иван Јовановић на крају истиче да је за Србију , али и свет, значајно што ће резултати овог пројекта обезбедити важне податке о цитокинском профилу, параметрима имунског одговора, параметрима имунског одговора, имуногенетским карактеристикама пацијената и њиховој корелацији са тежином и исходом болести. Поред професора Јовановића у пројекат су , са нашег Факултета, укључени и проф.др Небојша Арсенијевић, доценти Марина Јовановић и Милена Јуришевић , асистент Невена Гајовић и истраживач приправник Софија Секулић.

"Прелиминарно, добили смо веома интерсантне резултате који "бацају светло" на нове , неиспитанае медијаторе који учествују у настанку и прогресији Covida 19. На јесен очекујемо прве резултате великог истраживања о циљаним, ефикасним лековима против короне",