ОДРЖАНА КОМЕМОРАЦИЈА ПРОФ. ДР МИХАИЛУ ПАНТОВИЋУ

У амфитеатру нашег Факултета данас је одржана комеморација Проф. др Михаилу Пантовићу, неуропсихијатру, редовном професору Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу у пензији ,који је преминуо је у суботу, 14. јануара 2023. године. Комеморацију је отворио декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић истичући да је проф. Пантовић оставио изузетно јак печат у раду како нашег факултета тако и Клиничког центра. „Проф. Пантовић био је један од оснивача нашег факултета, дугогодишњи руководилац катедре , иноватор и човек који је био претеча постдипломског усавршавања код нас, уз још пар ентузијаста. Он је био и нека врста духовног надзора над мојим развојем, човек кога сам на првом месту осећао као пријатеља а знам какав је однос имао и према студентима, сарадницима и колегама. Таквих људи као што је он, таквих ерудита, интелектуалаца више нема. Био је човек енциклопедијског знања не само из своје уже области медицине већ и филозофије, књижевности, уметности. Имали смо јако добар, људски однос , колегијалан и осећао сам ту очинску љубав код њега у сваком моменту и његов одлазак је ненадокнадив губитак за све нас“, рекао је проф. Јаковљевић.

Професионалну специјалистичку каријеру проф. Пантовић отпочео је на Одељењу неуропсихијатрије тадашњег Медицинског центра „Др Михаило Илић“ у Крагујевцу, и провео је у болници читав активни, радни век, све до одласка у пензију. Био је први директор тадашњег Центра за неурологију Клиничко-болничког центра Крагујевац, који касније прераста у Клинику за неурологију. Усавршавао се на водећим европским клиникама за неурологију. У име УКЦ Крагујевац, Клинике за неурологију говорила је директорка, неуролог, доц. др Татјана Бошковић Матић која је рекла да је имала част да учи од таквог професора током свог школовања. „Када сам се запослила као неуролог био ми је не само директор већ човек од кога сам научила прегршт стручних али пре свега људских ствари о пацијентима. Ово не говорим само у своје име већ у име генерација лекара, у име запослених на Клиници за неурологију, која је уз њега и нас као његових ученика постала препознатљива у стручној и научној јавности Србији“, истакла је доц. др Татјана Бошковић Матић. Проф. др Михаило Пантовић био је један од утемељивача научне мисли у крагујевачкој неурологији, неуропсихијатрији и неуронаукама. Био је дугогодишњи Шеф катедре последипломских студија неуронаука и ментор многим постдипломцима који су данас и сами професори. Један од њих је и проф. др Радиша Војиновић, радиолог и шеф катедре за радиологију који се опростио од свог ментора речима да се неке од његових најлепших успомена управо везују за проф. Пантовића и да су његова предавања, обраћања пацијенту и обични разговори одисали речима које су биле лепе, милозвучне, надахнуте, продуховљене па су због тога лако клизиле кроз причу , без обзира на тему и прилику. „Када сам радио магистеријум и докторат под његовим менторством никада се није трудио да ми наметне ускостручне смернице, већ је то радио на суптилан, њему својствен начин, често уз шале и асоцијације, што ме је много више бодрило у освајању науке“, рекао је проф. Војиновић.

Проф. Пантовић дуги низ година предводио је Катедру за неурологију а обављао је и дужност продекана Медицинског факултета у Крагујевцу. Био је изразито активан у Друштву неуролога Србије, Српском лекарском друштву, Лекарској комори Србије и бројним међународним научним и стручним удружењима. Предводио је групу ентузијаста која је у Крагујевцу основала Друштво за неуронауке, пре 15 година, истакао је фармаколог проф. др Драган Миловановић и додао да је то друштво један од досањаних снова проф. Пантовића и у њему је пун изражај нашао његов раскошни талент, раскошна ерудиција и раскошни интелект. „Окружен сарадницима и следбеницима он је ту осећао један пријатан амбијент и тражио је надахнуће, последњих година посебно у манастиру Студеница где смо причали о медицини, уметности, естетици“, рекао је проф. Миловановић. Личност проф. др Михаила Пантовића је била јединствена, богата, ретка и драгоцена о чему је говорио његов дугогодишњи колега и пријатељ психијатар проф. др Драган Раванић наглашавајући да је факултет, град, медицина, Шумадија изгубила много јер нас је напустио један врхунски интелектуалац. „Био је сјајан предавач, долазили су људи са других факултета да га слушају“, рекао је, између осталог проф. Раванић.

Од проф. Пантовића опростио се и један од његових бројних пријатеља који није из света науке и медицине, народни посланик Мирко Чикириз који је рекао да је проф. Пантовића сматрао својим духовником и да зна да би био поносан да може да види ко се све и на који начин данас опрашта од њега. У име породице се од проф. Пантовића опростила супруга проф. др Весна Пантовић која се и захвалила свима који су дошли на комеморацију и тиме одали пошту њеном супругу.