Тренутно сте на:
 
Вести са факултета
  Најновије вести
 


Повезани садржаји:
 
Најновије вести
Архива вести
 

Навигација:
 
Почетна страна
 







 
ВЕСТИ И ДОГАЂАЈИ
НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИАРХИВА ВЕСТИ

 


Архива вести 2019. године


 



ПРЕДСТАВЉЕНИ ГОДИШЊИ РЕЗУЛТАТИ
ЦЕНТРА ЗА ФУНКЦИОНАЛНА ИСТРАЖИВАЊА

Центар за функционална истраживања Факултета медицинских наука у Крагујевцу остварио је запажене резултате у раду у 2019. години и према речима проф.др Владимира Јаковљевића, декана који и руководи Центром, у протеклој години по готово свим параметрима забележени су бољи резулати у односу на 2018. годину која је такође била јако успешна.

На ФМН је у 2019. години одбрањено 13 докторских дисертација које су настале у оквиру Центра а пет нових доктора медицинских наука нашег Факултета је управо из Центра за функционална истраживања. У протеклој години кадрови Центра за функционална истраживања објавили су 23 рада на SCI листи што је за три више у односу на 2018. годину. ''У смислу публикација 2019. година је била у знаку Јоване Брадић, која је имала највише објављених радова. Поносни смо и на чињеницу да су Александра Вранић и Јована Јеремић, које су успешно одбраниле докторске дисертације крајем прошле године, у 2019. Радиле завршни део истраживања својих докторских дисертација на Каролинска институту у Шведској'', рекао је проф.Јаковњевић. Наставници и сарадници ФМН из Центра за функционална истраживања су у протеклој години посетили седам домаћих и међународних конгреса, а посебно треба истаћи да је Центар успешно организовао Цост акцију за кардиопротекцију у фебруару 2019.године у хотелу Шумарице и 7. састанак америчке и европске асоцијације за кардиопротекцију у септембру у Врњачкој Бањи.

Део тима Центра је половином децембра прошле године, на позив проф. др Сегреја Бољевича, представио истраживања која се спроводе на нашем Факултету у овој области на првом Московском Сеченов Универзитету. Резултати из ове области представљени су и на осмом интернационалном Конгресу биоинжињеринга који је организовао ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненад Филиповић. На предлог нашег Факултета проф.др Роберто Боли, физиолог, промовисан је крајем прошле године за почасног доктора наука Универзитета у Крагујевцу.

На промоцији резултата из прошле године проф. Јаковљић и његов тим обећали су да настављају истим темпом и да очекују да понове успехе из 2018. и 2019. године.






 

ИЗВЕШТАЈ СА ГОСТОВАЊА ПРВОМ МОСКОВСКОМ МЕДИЦИНСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ "И.М.СЕЧЕНОВ"

Средином децембра 2019. године део тима Лабораторије за кардиоваскуларну физиологију Факултета медицинских наука, који су чинили: Проф. др Владимир Јаковљевић, Проф. др Владимир Живковић, Доц. др Иван Срејовић, Доц. др Исидора Милосављевић и Асс. др сци мед Јована Јеремић је на позив Првог московског медицинског универзитета "И.М.Сеченов" био гост ове престижне институције Руске федерације.

Током боравка у Москви, наставници и сарадници нашег Факултета су одржали семинар пред великим бројем руских колега, који им је ближе дочарао део научних истраживања која се изводе на нашем Факултету. С обзиром да је на семинрау предавање одржала и Проф. др Олга Пеханова, гостујући професор нашег Факултета и пресденик Светског удружења патофизиолога, то је била прва активност у организацији наредног Светског конгреса патофизиолога, који ће се одржати у Москви 2022. године. У том смислу, Проф. Јаковљевић и Проф. Пеханова, заједно са Проф. Сергејем Бољевићем, домаћином овог догађаја, су имали састанак са ректором, Проф. др Петром Глибочком и проректором Универзитета, Проф. др Андрејем Свистуновом и размотрили даље кораке у организацији овог веома зналајног скупа.

Проф. др Владимир Живковић био је опонент 17.12.2019. на одбрани дисертације кандидата наука на Катедри за хуману патологију, што је велика част за њега лично а и наш Факултет у целини.

Веома успешна научна посета је употпуњена посетом Бољшој театру и историјском спектаклу "Борис Годунов", као и кошаркашкој утамици Еуролиге ЦСКА-Црвена звезда, чиме је српско-руски децембарски спектакл био потпун.






IN MEMORIAM
Др. сц. мед. Љиљана Вучковић-Декић, Н. сав.
(1943 – 2019.)

Лекар, имунолог, доктор медицинских наука, научни саветник и власница још небројено много звања. Али иза лика ове драге, црвенокосе даме, скривало се још безброј разних димензија и несвакидашње богатство душе.

Била је раноранилац. Одувек. Захваљујући томе је, за летњих свитања, гледала јелене и кошуте на пропланцима Рудника или лењо буђење живота на Дунаву, крај Ковина. А како се ранораниоци препознају и проналазе, то јој је фризерка стизала јутром до пола 5, како би јој остало довољно времена да заврши ручак за тај дан пре но што би дотерана и сређене фризуре кренула на посао.

Волела је да кува и кухињу је сматрала најкреативнијим делом куће. Са уживањем је правила разне специјалитете и свакојаке посластице за породична окупљања, разне прославе или као маренду за излете и путовања. А јела су била укусна, не само због састојака, изгледа и декорације, већ и нечег јединственог и само њеног што је уносила у све чиме се бавила.

Волела је филмове и свет уметности, али је позориште – обожавала! Знали су је сви у Југословенском драмском, Атељеу 212 и обавезно јој слали карте за сваку премијеру, са добрим разлогом. Јер се иза њеног насмејаног лица крила озбиљна енциклопедија представа и студиозних анализа карактера, глуме, режије, костима, фабула, сценографије... које су хронолошки и непогрешиво прецизно биле забележе у њеном памћењу.

Волела је књиге, од малена, од Веселиновићевог „Хајдук Станка“ кога је 7 пута прочитала као девојчица. Још од тог доба, књига је постала и заувек остала њен верни и стални пратилац, без кога није могла да зарони чак ни у свакодневни свет снова. Читала је много и разно: од историјских романа и светских класика, преко актуелних писаца, нобеловаца и белетристике, до обожаваних кримића и јединствене Агате Кристи. А сваког петка је обавезно куповала „Политикин забавник“, читала га од корице до корице, тврдећи да је то најбољи часопис који је икада смишљен и штампан.

Волела је цвеће и имала своју „Клинику Декић“ како је звала, намењену опоравку посрнулих и закржљалих биљака које је узимала од пријатеља, комшија, колега и које је, по чудесном опоравку, враћала њиховим власницима. Сву љубав према флори уткала је у своју прелепу терасу на којој су се у саксијама и жардињерама напуњеним богатом земљом са Кошутњака, кочоперно и раскошно ширили аспарагуси, хортензије, дебеле коке, дивље јагоде, Бенџамини, лозице, па чак и першун. У неколико наврата је добијала награду за најбоље уређену терасу београдске општине Стари град, а та зелена оаза на 4. спрату једне зграде у центру нашег града, била је њен стални понос и извор свакодневних ужитка за лепих београдских дана...

Волела је музику и историју. О лагумима Београда смо сазнавали од ње, давно пре но што је Зоран Николић објавио књигу „Београд испод Београда“ и давно пре организованих истоимених туристичких обилазака нашег града. Носила је историју старе Грчке у малом прсту, те су пред њеном занимљивом и зналачком причом остајали затечени и неми чак и сами Грци, заједно са дивним пријатељем и њеним Зевсом, уредником JBUON-а Назисом Атанасијуом. О сликама, скулптурама, ауторима и епохама из којих потичу, могла је да прича данима - студиозно, надахнуто и хронолошки, јер је изгледа више података било похрањено у тој драгој црвенокосој глави него у Јансоновој „Историји уметности“.

Волела је путовања и била увек спреман гост разних градова и места у свим крајевима наше земље и света. Са цигаретама, лабелом, кремом за руке и новчаником у ташни, била је неуморна путница и вансеријски зналац историје, географских карактеристика, знаменитости, гастрономских специјалитета и разних обичаја у Паризу, Москви, Риму, Атини, Прагу, Мадриду, Венецији, Лисабону, Америци... А приде што није било сеоцета у Србији кроз који бисте прошли а да она не исприча неку занимљиву догодовштину.

Волела је свој позив. И науку. Као визионар и неуморни радохоличар, била је вечито жедна новог знања, праваца и димензија, спремна да процепи време и простор како би направила места за нешто ново и добро. Као руководилац Научно-истраживачког сектора Института за онкологију и радиологију Србије, постала је аутор првог документа „Добра научна пракса“ у Србији који је од непроцењивог значаја за нашу науку јер се њим поставља етички кодекс научно-истраживачког рада. Публиковањем и прихватањем овог документа, Институт као кућа у којој је радила, постао је прва здравствена установа у Србији која је, поред клиничког, била акредитована и за научни рад. Тако је Љиља поставила темељ неопходној и плодоносној спрези клинике и науке, а колико је била у праву, показују помаци које је имунотерапија направила у лечењу пацијената оболелих од малигних болести.

Била је пионир који је увек хрлио испред времена и оквира у којима би требало да стварно јесте, те је увела „омбудсмана у науци“ и обављала прву такву функцију у Србији и Београду, у Институту за медицинска истраживања за који је посебно била везана јер је у њему давних година започела свој радни век. А како за Љиљу границе нису постојале, од носиоца идеје је порасла у једног од оснивача Балканске онколошке уније (B.U.ON) као и међународног часописа ЈБУОН који јој је заувек остао у срцу. У њему је до последњег даха обављала функцију не само заменика главног уредника већ и неуморног ентузијасте, покретача и носиоца небројених активности.

Као истрајни, објективни аналитичар и истраживач немирног духа, не изненађује што је аутор у 11 монографија и преко 120 објављених научних радова (62 рада у међународним и 64 у националним часописима). А њену жеђ за радом и новим димензијама није утажило ни чланство у уредништву 8 домаћих и страних часописа као и већем броју интернационалних и домаћих професионалних удружења, већ је била активна и у Српском лекарском друштву као и његовој Медицинској академији чији је била потпредседник, а од 2016. и носилац награде за животно дело.

Била је идејни и стварни творац визионарских предавања која су трајала више деценија. Доследна идеји да ученици треба да надмаше достигнућа својих учитеља, у циклусу „Комуникација у науци“ учила је младе истраживаче и будуће научнике како да напишу, објаве и вреднију своје радове, уз преко 30 текстова у којима је, са ентузијастима попут себе, давала прецизна и јасна упутства и објашњења како да резултате својих истраживања прикажу у форми апстракта или других написа, постера, усмене презентације. Циклус „Етика научно-истраживачког рада“ који садржи и предавања о преварама, започела је пре више од две деценије, а та тема је тек данас толико актуелна да ће се њени радови о непоштењу у науци још дуго цитирати. У циклусу „Методологија научно-истраживачког рада“ као и бројним курсевима које је организовала, обезбедила је простор за предавања сарадника о биостатистици и планирању истраживања, дубоко разумевајући значај ових сегмената и неуморно указујући на бројне последице до којих може доћи када им се не поклони довољна пажња. Уз то, 13 генерација студената докторских студија Медицинског факултета Универзитета у Крагујевцу је обожавало њена предавања - занимљива, динамична, прошарана шармом и штосовима којима је терала досаду, док им се јасном дикцијом, искрено и увек са осмехом обраћала као стари пријатељ коме се верује. Само је овогодишња 14-та генерација доктораната остала ускраћена за остатак њених предавања, сугестије, помоћ, испите, оцене...

Могла бих овако да набрајам до у бескрај, јер је Љиља била вишеструко обдарена особа несвакидашњег духа... А и ја сам је бескрајно волела... Но неопростиво би било не поменути оно најважније - да се иза те плавооке даме са ставом ведете обавијене мирисом Шанела 5, крила особа која је највише од свега волела смех, дружења и – људе: оне мале баш као и велике, важне, стручне или обичне, старе или младе. Била је друг за свакога, од 0-100 година, вешта да садржај и ниво своје приче прилагоди партнеру у разговору, док су се њен осмех, оптимизам и свежа, готово дечија радозналост, спремно ширили и обавијали око саговорника, као штит. Била је неуморни шаљивџија и пасионирани колекционар вицева и догодовштина, јер јој је смех требао баш колико и ваздух који је удисала. Зато није чудно што га је подстицала, памтила, преносила и увећавала, често до земљотресних димензија.

Привилеговани су били сви који су је познавали, а посебно почаствовани они за које је одвојила део свог великог срца у коме је, поред породице и пријатеља, било места за комшије, колеге, сараднике и многе друге. Волела је унуке Милоша и Марка, бринула о сину Вањи, брату Небојши и снахи Ирени, обожавала братаницу Наташу и живела душом и умом уз сина Владу и његове обавезе, увек спремна за конструктивне критике и акције пуне ентузијазма. Волела је математичарку Ћалићку и Небојшу Арсенијевића, Бранкицу из Ковина и Назиса Атанасијуа, „цимерку“ Милицу Маринковић и пионира БЕЛхосписа Наташу Милићевић, колегиницу Бакићку и Душанку Рапајић, чланове националног ансамбла „Коло“ и Гоцу чистачицу, колегиницу Дуду Милошевић и Дарка возача, професора Љубу Тодоровића и Љубу спремачицу, Јиргена и информатичара Буду, Горана Шушљика и Гоцу Богдановић, преостала 3 „бандита“ њене „четворочлане банде“ – Снежану Шушњар, Иву Кежић и мене... и још читаву армију неспоменутих... А опет је остајало места за још у том њеном огромном срцу...

Љиљана Вучковић-Декић је била велика дама несвакидашњих квалитета која је свима нама подарила много лепота својим постојањем, богатством димензија, дивним карактером, идејама, мислима и пажњама кроз дружења и смех. А ми? Па ми смо све то некако умели да препознамо, примимо и на свој начин узвратимо, затварајући тако тај њен чаробни круг љубави и смеха.

Зато јој бескрајно хвала што је постојала, што је била наша. И нека јој је слава заувек, до краја времена.


Дугогодишња сарадница Љиљане Вучковић-Декић
Душица Дуца Гавриловић, маст.мат
Институт за онкологију и радиологију Србије


 

ОДРЖАН СИМПОЗИЈУМ ''ЕФЕКТИ АКТИВНИХ СУПСТАНЦИ У ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИМ
IN VITRO И IN VIVO МОДЕЛИМА''

У организацији српског Друштва за имунологију, молекулску онкологију и регенеративну медицину , Центра за молекулску медицину и истраживања матичних ћелија ФМН и ИЗЈЗ Крагујевац у плавој сали одржан је симпозијум на тему ''Ефекти активних супстанци у експерименталним in vitro и in vivo моделима''. Симпозијум се састојao из две сесије: У једној под називом "Биолошки активне супстанце у in vitro и in vivo моделима инфламацијских и малигних болести" приказани су радови који се односе на ефекте новосинтетисаних супстанци и екстраката биљака, а у оквиру друге сесије "Биoлошки ефекти естраката изолованих из биљака са територије Балкана" приказани су прелиминарни резултати овог стратешког пројекта са Академијом наука НР Кине. На симпозијуму су досадашње резултате пројекта представили истраживачи Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Универзитета у Београду, Института за нуклеарне науке „Винча“ Универзитета у Београду, Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу и Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу.Према речима проф.др Ивана Јовановића поред презентације резултата до којих се дошло до сада у реализацији пројекта на симпозијуму су утврђене и смернице за даљи рад.

Симпозијум је био и прилика да проф.др Небојша Арсенијевић најави традиционални састанак имунолога за 28.април наредне године као и Конгрес молекулске медицине који ће бити одржан у Фочи од 9.до 11.јула 2020.године.Редовни професор Медицинског факултета у Фочи Универзитета у источном Сарајеву академик Вељко Марић захвалио се овом приликом професорима и сарадницима нашег Факултета на сарадњи која траје 20 година и истакао да је подршка и помоћ која је долазила из Крагујевца у том периоду била јако драгоцена за развој медицинског факултета у Фочи. ''Ово су јако значајни скупови за све посебно за нас који смо пре пет година направили Центар за биомедицинска истраживања. Очекујем наставак сарадње и у наредном периоду'', истакао је проф.др Вељко Марић.






 

60 МАТУРАНАТА МЕДИЦИНСКЕ ШКОЛЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНО ЗА СТУДИЈЕ НА ФМН

На захтев матураната Медицинске школе са домом ученика ''Сестре Нинковић'' из Крагујевца у амфитеатру ФМН представљени су студијски програми нашег факултета. Највеће интересовање матуранти су, традиционално, показали за студије медицине али и фармације и стоматологије. Међу посетиоцима нашег факултета било је и заинтересованих за упис за основне струковне студије. Ове године око 60 матураната медицинске школе посетило је наш Факултет како би се упознали са нашим студијским програмима.

Студијске програме ФМН матурантима Медицинске школе представили су: проф.др Гордана Радић са ИАС фармације, др Анита Ивошевић истраживач-сарадник са ИАС медицини и др стоматологије Тамара Вучићевић истраживач приправник.Говорећи о студијама медицине др Анита Ивошевић најпре је рекла да оне трају шест година или 12 семестара и да на прве две године студенти уче и полажу предмете из опште медицине.''На трећој години крећу клинички предмети. Оно што је специфично за овај факултет, по чему се разликујемо од других, је јединствен начин учења и полагања испита а који много подсећа на начин рада на који сте навикли у средњој школи. Такав начин студирања захтева ваш континуиран рад.Свакоме од вас, било који студијски програм да упишете биће додељен тутор, један од наставника или сарадника, који ће бити задужен за вас и који ће пратити ваше комплетно студирање.Још једна специфичност нашег факултета је што већ у септембру, уз индексе, добијате ткз. ''семестралне водиче'' односно компплетан план и програм ваших обавеза (вежбе,предавања, тестови уз време и место одржавања свих обавеза). Код нас школска година почиње другог понедељка у септембру, раније од свих других факултета'', истакла је др Анита Ивошевић и додала да је пролазност студената преко 95%.На ИАС фармације ФМН ће у школској 2020/2021 години уписати 84 студента. Проф.др Гордана Радић појаснила је матурантима Медицинске школе да студије фармације трају 5 година, да студенти на крају стичу звања магистра фармације и да је могуће да раде у апотекама, фармацеутским компанијама, фармацеутској индустрији али и да се баве научно истраживачким радом. Када је реч о ИАС стоматологији, др стоматологије Тамара Вучићевић , истраживач приправник подсетила је да је то најмлађи студијски програм на нашем факултету и да ће у овој години бити уписана 11 генерација од 24 студента. ''Читав наш факултет познат је по раду у малим групама где свака група има свог тутора, односно професора или сарадника који је задужен за ту групу. На стоматологији али и на осталим студијским програмима на тај начин стиче се пракса кроз практичан рад што нам касније пуно значи. И за студенте стоматологије прве две године студија резервисане су за опште предмете, док клинички предмет и практичан рад са пацијентима , у новом простору са савременом опремом и најсавременијим материјалима, почиње од треће године'', рекла је др Вучићевић.

Поред свих информација о студијским програмима матуранти медицинске школе добили су неопходне податке о припремама и самом полагању пријемних испита, као и збиркама задатака из биологије, математике и хемије, које могу да набаве у скриптарници Факултета. Такође, матуранти су позвани да поново посете ФМН од априла наредне године у оквиру већ традиционалних ана отворених врата, намењених свим свршеним средњошколцима који желе лично да се упознају са начином рада на нашем Факултету.





 

СТУДЕНТСКИ СУСРЕТИ УНИВЕРЗИТЕТА СРБИЈЕ ОДРЖАНИ НА КОПАОНИКУ

Студентски сусрети Универзитета Србије одржани су на Копаонику, уз учешће представника студентског парламента Факултета медицинских наука. У оквиру сусрета одржане су бројне едукације, предавања и дискусије у циљу боље повезаности и организовања студената, ваннаставних активности, као и примене нових закона који уређују ову област.

Наш Факултет на студентским сусретима представљали су: Марко Иваковић, председник Студентског парламента као и Ирена Огњановић, Валентина Дугалић и Михаило Цветковић. Они ће стечено знање и искуства имплементирати у рад и активности Студентског паралмента.




 

ФМН ПРЕДСТАВИО СВОЈЕ СТУДИЈСКЕ ПРОГРАМЕ НА САЈМУ ОБРАЗОВАЊА У КРАЉЕВУ

ПР тим Факултета медицинских наука представио је данас, у Медицинској школи у Краљеву, у оквиру сајма образовања, заинтересованим матурантима из овог дела Србије студијске програме које будући бруцоши могу уписати у школској 2020/2021 години. Присутни ученици показали су значајно интересовање за наш Факултет, студије медицине, фармације и стоматологије али и основне струковне студије а највише за полагање пријемног испита и збирке задатака за полагање испита.

Ирена Огњановић из ПР тима представила је менторски систем рада на нашем Факултету, систем предавања, вежби, полагање модулских испита, оцењивање на клиничким предметима, ваннаставне активности нашег Факултета и студентске организације и њихове акције.Поред нашег Факултета на сајму у Краљеву представили су се и Агрономски и Шумарски факултет Универзитета у Београду и ПМФ и Факултет за машинство и грађевинарство Универзитета у Крагујевцу.




 

ОДРЖАН VII САЈАМ ВИСОКОГ ОБРАЗОВАЊА У ПОЖАРЕВЦУ

У организацији Тима за каријерно вођење и саветовање ученика Пожаревачке гимназије у просторијама ове школе одржан је VII сајам високог образовања. Ученицима средњих школа из Браничевског округа представили су се факултети из читаве Србије а међу учесницима био је и Факултет медицинских наука. Највеће интересовање, већ традиционално, ученици завршних година гиманзије и медицинске школе из Пожаревца, показали су за студије медицине на нашем Факултету а било је их оних који се припремају да конкуришу за упис на ИАС фармације и ИАС стоматологије. Како су нам рекли у Тиму за каријерно вођење и саветовање ученика Пожаревачке гимназије све више њихових матуранта показује интересовање за студије на ФМН у Крагујевцу иако су до скоро углавном бирали медицинске факултете у Београду и Новом Саду.

Поред нашег на сајму су се представили и ФИЛУМ и Факултет инжењерских наука са нашег Универзитета, као и велики број факултета Универзитета у Београду, међу којима- Факултет политичких наука, Технолошко металуршки факултет, Фармацеутски, Пољопривредни и Географски факултет, ФОН као и неколико приватних факултета. Ученици средњих школа Браничевског округа добили су све потребне информације за њихову професионалну оријентацију.





 

ПРОФ. ДР ROBERTО BOLLI
ПОЧАСНИ ДОКТОР НАУКА УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ

У свечаној сали Ректората Универзитета у Крагујевцу , ректор Универзитета проф. др Ненад Филиповић промовисао је данас проф. др Роберта Болија у почасног доктора наука Универзитета у Крагујевцу.

Проф. др Robertо Bolli редовни је професор Медицинског факултета Универзитета у Луивилу (САД) , директор је Института за молекуларну кардиологију и Института за кардиоваскуларне иновације и један од највећих светских експерата из области кардиоваскуларних истраживања и проучавања механизама исхемијско/реперфузионе повреде срца и кардиопротекције са преко 400 библиографских јединица и Хиршовим индексом од преко 100.

У оквиру промоције у почасног доктора наука Проф. др Robertо Bolli одржао је предавање под називом “Cell therapy for heart disease: Current status and future directions”. Велика ми је част да примим титулу почасног доктора наука Универзитета у Крагујевцу и ово је почетак будуће сарадње између Факултета медицинских наука и лабораторије којом руководим на Универзитету у Луивилу. ''Наша сарадња би требало да се одвија у правцу размене студената и постдоктораната, а заједнички циљ нам је да нађемо одговарајућу терапију за пацијенте са кардиоваскуларним болестима'', рекао је проф. Боли.

Ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненад Филиповић рекао је да је велико задовољство и част што Универзитет у почасног доктора наука промовише проф. Болија, једног од највећих светских научника из области кардиоваскуларних истраживања.''За Универзитет у Крагујевцу то много значи. Очекујемо поветивање са проф. Болијем,његовом групом, размену студената и професора и оно што је најбитније је заједничко учешће на пројектима. РЕч је и о америчким и европским пројектима у области медицине који су сада веома актуелни'', рекао је ректор Филиповић.

Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић рекао је да је промоција проф. др Роберта Болија у почасног доктора наука Универзитета у Крагујевцу велика привилегија и част јер је он, по многим параметрима, у самом врху светске науке, поготово у области кардиоваскуларних истраживања. ''Проф. Боли руководи пројектима који ће по свој прилици донети револуционарна открића у терапији кардиоваскуларних обољења, која су убица број један савременог човечанства. Прихватањем таквог човека у нашу академску заједницу ми постајемо све видљивији на светској мапи Универзитета и науке, а што је у складу са оним што је ФМН постигао половином прошле године а то је рангирање нашег Универзитета на Шангајкој листи за област клиничка медицине. Ово данас је само наставак тог успеха и те приче. Већ су направљени договори да проф. Боли , уколико Универзитет добије један важан европски пројекат, води тај пројекат као водећи научник у тој области'', рекао је проф. Јаковљевић.






ПРОМОЦИЈА У ПОЧАСНОГ ДОКТОРА НАУКА
ПРОФ. ДР ROBERTA BOLLI-ја
12.12.2019. године



Приступно предавање Проф. др Roberta Bolli-ја под називом “Cell therapy for heart disease: Current status and future directions” у оквиру промоције у почасног доктора наука, одржаће се у свечаној сали Ректората Универзитета у Крагујевцу 12.12.2019. године са почетком од 12 часова.

Проф. др Robertо Bolli редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Луивилу (САД) је директор Института за молекуларну кардиологију и Института за кардиоваскуларне иновације и један од највећих светских експерата из области кардиоваскуларних истраживања и проучавања механизама исхемијско/реперфузионе повреде срца и кардиопротекције са преко 400 библиографских јединица и Хиршовим индексом од преко 100.

Будући да ови импозантни подаци само делом сведоче о стручном кредибилитету нашег госта, позивамо Вас да у што већем броју присуствујете овом предавању и тако у најбољем светлу представите нашу институцију.

Биографију и библиографију проф. др Roberta Bolli-ја можете пронаћи овде.


 

ОБЕЛЕЖАНА СЛАВА И 42 ГОДИНЕ ПОСТОЈАЊА ФМН

Факултет медицинских наука Универзитета у Крагујевцу обележио је данас, 9. децембра крсну славу Светог Алимпија Столпника и 42 година постојања факултета. Слава ФМН и ове године окупила је сараднике и пријатеље из високошколске заједнице, локалне самоуправе, министарстава, привреде, цркве, културних институција Чин резања славског колача и свечану академију својим присуством увеличали су: декани Медицинских факултета из Подгорице , Новог Сада и Ниша- проф. др Миодраг Радуновић, проф. др Снежана Бркић и проф. др Добрила Станковић Ђорђевић, продекан Медицинског факултета из Бања Луке проф. др Милош Стоиљковић, државни секретар министарства здравља проф. др Берислав Векић, директори здравствених установа из Крагујевца и Србије, бројних професори, сарадници, гости и пријатељи нашег Факултета.

Чин резања славског колача обавио је Његово Преосвештенство епископ Шумадијски Јован уз саслужење свештенства Саборне цркве у Крагујевцу. Домаћин славе, проф. др Жељко Мијаиловић поздравио је све присутне и према традицији, део славског колача предао новом домаћину, проф. др Владимиру Живковићу. Проф. Мијаиловић је рекао да је година иза нас била јако успешна али нимало лака и доддао да ни не очекујемо да ће године бити лаке већ све теже када говоримо о професионалним изазовима. Проф. Мијаиловић је истакао да у образовном делу имамо пуно дипломаца на шта смо јако поносни, као и на научни рад и 196 радова објављених у часопсима са SCI листе. Говорећи о плановима проф. Мијаиловић је рекао да је у плану увођење наставе на енглеском језику што ће бити велики искорак у нашој академској заједници.



У наставку данашње свечаности декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић потписао је Споразум о сарадњи са деканом Медицинског факултета из Новог Сада проф. др Снежаном Бркић. ''Споразум који смо данас потписали дефинише начине наше будуће сарадње. Проф. Јаковљевић има велики таленат за повезивање људи који имају различита инетересовања у медицинским наукама. Иако смо мала земља са пет медицинских факултета уколико удружимо снаге сигурно ћемо се боље котирати у међународним оквирима. Та наша сарадња обухватиће сарадњу у научно истраживачкој области, размену студената, наставно-научног особља и ми у Новом Саду смо заиста остали фасцинирани резултатима које је ФМН постигао у протеклих годину дана на међународној сцени'', рекла је декан Медицинског факултета у Новом саду проф. др Снежана Бркић.


Прослава је настављена свечаном академијом у амфитеатру "Проф. др Милосав Костић''. Након филма који је представио најзначајније активности које су се одиграле на нашем факултету у протеклих годину дана на Факултету све присутне поздравио је декан проф. др Владимир Јаковљевић који је се захвалио свима који су увеличали прославу славе и дана нашег Факултета.

Декан је истакао да је свакако , у последњих годину дана, најважнији улазак Универзитета на Шангајску листу за област клиничка медицина захваљујући управо нашем Факултету. ''То је изузетно успешно почетно рангирање једног Универзитета на Шангајској листи у једној специфичној области. Одржан је велики број научних скупова што на нашем факултету што у нашој организацији на другим местима, чиме смо покушали да ФМН ставимо на европску и светску мапу високошколских установа које су учестовале у оваквим акцијама. Покушали смо да афирмишемо факултет и Универзитет у стручном смислу а град Крагујевац, Шумадију и Србију као добре домаћине. Посебно смо поносни на максимално укључење наших младих сарадника и студената у све те активности. Мислим и дубоко верујем да смо успели да превазиђемо сва унутрашња трвења и да уђемо у миран али динамичан ток који би требало да усредсреди сву нашу енергију која није мала на едукацију студената, научно истраживачки рад, нове студијске програме и нове пројекте'', рекао је, између осталог декан Јаковљевић.


До данас је на нашем Факултету дипломирало 4143 доктора медицине, 118 доктора стоматологије а диплому магистра фармације добило је 712 фармацеута. Основне струковне студије на нашем Факултету завршило је 500 струковних сестара, 479 струковних физиотерапеута и 123 струковних фармацеутских техничара. Диплому лекара специјалисте и субспецијалисте стекло је 476 студената, а докторску дисертацију успешно је одбранило 550 доктора медицинских наука.

Данашња свечаност била је прилика да ФМН награди најбоље дипломце и студенте на свим студијских програма, по годинама студија. Најбољи дипломци у школској 2018/2019 години су: са ИАС медицине Емина Ћоровић просечна оцена 9,93, са ИАС фармације Никола Недељковић просечна оцена 9,81, са ИАС стоматологије Јана Десница просечна оцена 9,77, са ОСС струковна медицинска сестра Магдалена Мијатовић са просечном оценом 9,47 и струковни терапеут Слободан Бошковић са просечно оценом 9,69. Дипломе и златнике уручио им је декан проф. др Владимир Јаковљевић.

У музичком делу програма наступио је део уметничког ансамбла министарства одбране ''Станислав Бинички''.






Галерију слика погледајте овде


 

УРУЧЕНЕ ДИПЛОМЕ НА СВИМ СТУДИЈСКИМ ПРОГРАМИМА ФМН

Поводом славе и дана Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу данас су у Амфитеатру уручене дипломе докторима медицине и стоматологије, магистрима фармације, лекарима специјалистима и субспецијалистима , мастер менаџерима у здравству и дипломцима основних струковних студија- струковним сестрама/техничарима и струковниом физиотерапеутима.

Дипломе су уручили ресорни продекани-докторима медицине проф. др Дејан Петровић, специјалистима и ужим специјалистима проф. др Горан Давидовић, менаџерима у здравству проф. др Небојша Здравковић, магистрима фармације и докторима стоматологије проф. др Жељко Мијаиловић, струковним сестрама и физиотерапеутима проф. др Душан Ђурић.

Прво су промовисани дипломци основних струковних студија. Диплому на овом студијском програму у протеклих годину дана стекло је 34 струковне медицинске сестре/техничара и 30 струковних физиотерапеута. Дипломе им је уручила продекан за основне струковне студије проф. др Наташа Здравковић. Честитајући им на дипломирању проф. Здравковић је рекла да јој је јако драго што им се обраћа као клиничар и додала да су сви они јако драгоцени и неопходни лекарима у свакодневном клиничком раду. ''Оно што желим је да што мање књиге предмета потпишемо за ову годину, а то значи да нико од Вас не оде у иностранство и да максимално дате свој допринос на овим нашим просторима, међу нашим људима, међу нашим пацијентима'', рекла је проф. др Наташа Здравковић.

Од оснивања Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу до данас укупно је дипломирало 4143 доктора медицине, 118 доктора стоматологије а диплому магистра фармације добило је 712 фармацеута. Дипломе магистрима фармације, њих 84, и докторима стоматологије, 23 , уручио је продекан за ИАС проф. др Жељко Мијаиловић. Поздрављајући дипломиране магистре фармације и докторе стоматологије продекан Мијаиловић се надовезао на нумеру Одисеја коју су извели чланови оркестра ФПН из Јагодине рекавши да је пут до трона и успеха увек исти, пун одрицања , пун рад, изгарања и одговорности- ''Ви сте то показали. Данас је ово величанствен тренутак, један од оних којих ћете се сећати до краја живота. Желим Вам да уживате у овом тренутуку и да будете поносни а следи вам један тежи део у вашем животу, следи професионално исказивање. Желим вам да посао нађете у овој земљи, да се и даље едукујете и професионално усавршавате и у том смислу овај факултет је и даље отворен за вас. Надам се да ће ,свакако, неки од вас наставити усавршавање управо на ФМН уписијући докторске или специјалистичке студије'', рекао је продекан за ИАС фармације проф. др Жељко Мијаиловић.

 
 

Од прошлог дана Факултета до данас ИАС медицине завршило је 138 доктора медицина. Њих 41 су дипломе добили на Видовдан а осталих 97, који су студије завршили од јуна до данас, на данашњој свечаној додели. Поздрављајући дипломце и чланове њихових породица декан Факултета медицинских наука проф. др Владимир Јаковљевић рекао је дипломци да се нада да ће они наћи свој пут и да то треба да им буде смерница. ''Ви сте урадили свој посао најбоље што сте знали. Сада би требало неко да вам понуди да наставите да радите тај посао даље, најбоље што знате. Овде се данас види и осећа енергија која може и треба да буде мотор овој напаћеној земљи. Сада су на потезу неки други који треба да вас ставе у службу ове земље и овог народа који треба да лечите. Искрено се надам да ће вам то исто рећи ти који одлучују. Сигурно је да нема места за све одмах и сада. Држава покушава да направи те неке кораке а ја се надам да ће ти кораци бити све дужи и све чешћи, како би сви ви који сте завршили ФМН и постали доктори медицине, ставили у службу овог народа и радите свој посао најбоље што знате''. Дипломе докторима медицине уручио је продекан за ИАС медицине проф. др Дејан Петровић. Он је поздрављајући дипломиране докторе медицине најпре честитао свима који су успешно завршили студије и подсетио да ФМН последњих година интензивно ради на подизању квалитета наставног процеса. ''Мислим да треба да будете поносни на дипломе које данас добијате јер сте током студирања стекли теоретска и практична знања која ће вам пружити могућност да сутра самостално, квалитетно и одговорно радите свој посао. Надам се да ће то бити у нашој земљи Србији'', рекао је проф. Петровић. Дипломирани доктори медицине су затим положили Хипократову заклетву коју је, као најбољи дипломац на овом студијском програму, прочитала Емина Ћоровић.

У оквиру последње свечаности додељене су дипломе специјалистима и ужим специјалистима, као и првој генерацији менаџера у здравству. Додели су присуствовали декан проф. др Владимир Јаковљевић и продекани: проф. др Жељко Мијаиловић и проф. др Наташа Здравковић.

Најмлађи студијски програм нашег Факултета завршило је 17 студената који су стекли диплому менаџер у систему здравствене заштите. Њима је дипломе уручио руководилац овог програма проф. др Небојша Здравковић који је подсетио да је мастер менаџмент у здравству уведен прошле године, да су дипломци овог студијског програма успешно положили 8 испита и успешно одбранили мастер рад. ''Надам се да је ова ваша генерација пробила лед и да ћемо имати све више студената на мастер менаџменту у здравству'', рекао је проф. Здравковић.

Од децембра прошле године до данас на ФМН диплому лекара специјалисте и субспецијалисте стекло је 90 доктора медицине и стоматологије. Поздрављајући присутне продекан за специјалистичке и уже специјалистичке студије проф. др Горан Давидовић рекао је да је сведок једног сазревања и стасавања у звање које су специјалисти и ужи специјалисти изабрали и необично дугог и тешког пута који су прошли до данашњег дана. ''Бити оно што јесмо и постати оно зашта смо способни једина је сврха живота. Овај дан и овај тренутак потврда је да сте постали оно зашта сте сопсобни а ја могу мирно, пуног срца да кажем да је кућа под чији кровом сте стасали остварила своју просветитељску и људску улогу'', речи су продекана Давидовића.

У музичком делу програма наступили су Далибор Миловановић и Братислав Старчевић, чланови музичког оркестра Факултета педагошких наука у Јагодини.

 
 
 


Галерију слика погледајте овде


 

СТУДЕНТИ ИЗ БАЊА ЛУКЕ У ПОСЕТИ НАШЕМ ФАКУЛТЕТУ

На позив студентског парламента ФМН у дводневној посети нашој установи бораве студенти Медицинског факултета из Бања Луке. Њих је данас примио декан проф.др Владимир Јаковљевић са продеканима за ИАС медицине проф.др Дејаном Петровићем и за ИАС фармације проф.др Жељком Мијаиловићем. На пријему је било речи о сарадњи наша два факултета и могућностима да се у планове за наредни период у том делу укључе студенти.

Након обиласка Факултета студенти из Бања Луке присустовали су свечаној додели диплома докторима медицине у амфитеатру. Они ће бити гости на традиционалној вечери медицинара која се одржава у хотелу Шумарице.



 

''ПУБЛИКОВАЛИ СМО'' У 2019. ГОДИНИ

Декан Факултета медицинских наука проф. др Владимир Јаковљевић, представио је данас у Амфитеатру резулате које је наша установа остварила у области научних активности, у оквиру традиционалне ревије радова ''Публиковали смо''. Реч је о годишњем прегледу научних активности предавача и целокупне научне заједнице Факултета медицинских наука.

У овој години, према речима декана Јаковљевића, укупно је објављено 196 радова што је на нивоу из 2018. године када је такође објављено 196 радова, а оставрени имапкт фактор од 3,56 је на нивоу просека. Декан је истакао да су у овој години значајно повећана финансијска средства, за ову намену, и износила су 8 милиона 294 хиљаде 160 динара, док су у 2018.години та средства била нешто већа од 3 милиона динара. '' У овој години евидентан је пораст броја истраживача. 213 истраживача, укључујући наставнике и сараднике, било је ангажовано на неком од пројекат министарства за просвету, науку и технолошки развој. 20 наших наставника и сардника ангажовано је на међународним пројектима. На факултету се тренутно реализује 70 јуниор пројеката и три макорпројекта'', истако је проф. Јаковљевић.

Новина у овогодишњој ревији радова ''Публиковали смо'' је рангирање аутора са нашег Факултета са највећим импакт фактором. То су: проф.др Михајло Јаковљевић, проф. др Милена Илић и проф. др Небојша Арсенијевић. Када је реч о ауторима са највише објављених радова на SCI листи први је проф.др Владимир Јаковљевић, други проф. др Слободан Јанковић а трећи проф. др Владимир Живковић.

Презентацију "Публиковали смо" погледајте овде



 

''КРОЗ АКТИВНО СТАРЕЊЕ ДО ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА''

У организацији ФМН и министарства без портфеља за демографску и популациону политику у амфитеатру одржана је конференција/симпозијум ''Кроз активно старење до одрживог развоја''. Прва национална конференција овог типа креирана је на савремен, мултидисциплинаран и интерактиван начин, како би се активно сагледали сви аспекти старења а с циљем да се кроз закључке конференције креирају нове акције и ојачају професионалне и друштвене снаге и политике за одрживи развој Србије.

Министарка без портфеља у Влади Србије, задужена за демографску и популациону политику , проф. др Славица Ђукић Дејановић рекла је да смо ми све старија нација, спадамо у 27 најстаријих у свету и то смо 20 по реду. ''Просек живота у Србији, односно животне доби је 43, 2 године и теме посвећене здрављу и социјалним питањима старих, неговатељима је изузетно значајно а посебно када је под кровом институције као што је ФМН и када је окупио и међународну стручну јавност и домаће стручњаке да о томе разговарамо. Теме су намењене и лекарима и социјалним радницима али заправо питање старења и бриге о старости је питање породице најчешће у нашој култури и мислимо да је добро да стручне препоруке како то ваљано чинити треба да учини једна оваква институција као што је Медицински факултет у Крагујевцу'', истакла је Ђукић Дејановић.

Проф. др Љиљана Тасић са Фармацеутског факултета у Београду и НВО ''Креативно здравље'' нагласила је да је ово прва конференција националног типа јер укључује све аспекте старења као природног фенома са којим се сусрећемо сви, и здравствени и социјални радници , грађани, друштво у целини. ''Одлика овог доба је да старимо и да је популација све старија. Порука грађанима је да се у тим природним процесима могу ослонити на здравствене раднике, на социјалне раднике на једну добру мрежу државних институција и невладиног сектора , свих оних који брину о квалитету живота старих. Ту има и нових научних сазнања, ту има нових друштвених сазнања али и изазова како даље и да нам буде свима боље'' рекла је проф. Тасић.

Учеснике конференције у име домаћина, ФМН поздравио је декан проф. др Владимир Јаковљевић и пожелео им успешан рад. Међу учесницима конференције била је и др Ерика Винклер из министарства за социјалну бригу Аустрије која је говорила о правцима деловања у борби са стереотипима и дискриминацији старих као и афирмативним приступима и потребама за интегративним напорима науке и праксе. У оквиру конференције одржана су три панела: Изазови јавног здравља и здравственог система, Изазови одрживог развоја, социјални поглед, економија ''седих'', радно право и стереотипи и Родна (не) равноправност и дискриминација. Панеле су водили искусни модератори међу којима и наставници нашег Факултета- проф. др Владимир Јањић, проф. др Горан Давидовић, доц. др Оливера Миловановић и асс. др Бранимир Радмановић.



 

ОДРЖАНА ТРИБИНА
ПОГЛЕД НА ДЕМОГРАФСКУ СИТУАЦИЈУ У ЗЕМЉИ ИЗ МЕДИНСКОГ УГЛА -
ДА ЛИ ЖИВОТ НАСТАЈЕ ИЗ ЖИВОТА?

У организацији ФМН и Удружења грађана ''Колевка је највеће пространство'' из Врњачке Бање у амфитеатру нашег Факултета одржана је трибина на тему: ''Поглед на демографску ситуацију у земљи из мединског угла- Да ли живот настаје из живота?''.

Проф. др Владимир Јаковљевић декан ФМН рекао је да су нам демографски подаци аларманти јер смо ми земља са највећим одливом младих који одлазе у иностранство. Учесници данашње трибине су врло актуелни гости који се баве овом проблематиком, а ми смо, као друштвено одговорни прихватили идеју да се, у оквиру обележавања 42.године постојања ФМН, говори о овој теми.-рекао је декан Јаковљевић. ''Ми се бавимо образовањем сјајних младих људи, а нажалост све више њих одлази у иностранство,и ово је један од покушаја да их задржимо у Србији. То морамо да радимо и појединачно али и кроз систем. Аларманта је и бела куга која је присутна у Србији више од 50 година и о томе треба размишљати-како да се ова нација али и читав овај простор подмлади'', истакао је проф. Јаковљевић. Отац нашег прослављеног тенисера Новака Ђоковића, Срђан Ђоковић рекао је да млади људе не треба да мисле да ће им држава створити услове за стварање породице већ сами треба да створе те услове. ''Ми смо, у немогућим временима, сами стварали те услове. Ммлади треба да иду у иностранство да виде како је, да се образују, едукују али и да се врате својој земљи јер без младих, образованих људи нема напретка за нашу земљу'', нагласио је Срђан Ђоковић. Н апитање да ли ће се Новак вратити у Србију, Срђан Ђоковић је рекао: Говорећи о свом сину Новаку Ђоковићу, његов отац рекао : ''Он је Србин и српскога рода, његова земља је Србија, његова странка је Србија и његов живот је Србија и он себе види у својој земљи.

Према речима декана Економског факултета у Крагујевцу проф. др Петра Веселиновић статистика и економска наука посматрају мере економске природе које могу да дају, али ограничен опсег последица односно дејства. ''Овде није само економија у питању. И управо медицински аспект, који је свети чин рађања, је феномен биолошко медицинских наука , и о томе је данас било речи. Са преко 200 хиљада абортуса годише Србија је на првом месту у Европи. Када би тај податак преполовили ми би били 50 и више хиљада у плусу.'', рекао је Веселиновић. Декан Економског факултета је подсетио да је у сличној ситуацији до пре пар година била је и Русија. ''Спојем државе, кроз економске мере, цркве и Универзитета дао је ефекта и од 2014.године, дакле пуних 5 година, Русија је у позитивној фази природног прираштаја. Ми само теба да променимо тај модел. Нас брине и значајан миграторни салдо из Србије а овакаве трибине су мали корак који заједно са државом, црквом и свим осталима можемо да направимо и дугорочно изађемо из ове ситауције јер није добра статистика. По свим параметрима ми смо имали 38 хиљада људи мање 2019.године него у 2018.године и то само природним прираштајем. Ми смо ту да младим људима подигнемо свест јер су они ти који треба да рађају и стварају породице а ми старији да им едукативно, родитељски и пријатељски помогнемо.'', истакао је Веселиновић.

О овој теми, која је у амфитеатру ФМН окупила велики број гостију, говорили су и председник Удружења ''Колевка је највеће пространство'' ендокринолог др Братислав Миловановић, професори Биљана Спасић , Мића Живојиновић и Драган Батавељић.






 

УРУЧЕНИ ИНДЕКСИ НОВИМ СПЕЦИЈАЛИЗАНТИМА

У присуству декана ФМН проф. др Владимира Јаковљевића, у амфитеатру, данас је одржана свечана додела индекса новоуписаним студентима специјалистичких и уже специјалистичких студија. У јесењем уписном року специјалистичке и уже специјалистичке студије на ФМН уписало је 72 доктора медицине и стоматологије, магистара фармације и специјалиста који ће кренути на субспецијализације.

Добро дошлицу у име Факултета пожелео им је декан проф. др Владимир Јаковљевић који је рекао да постдипломске студије дају нашем Факултету додатни замајац и омогућавају нам да радимо на себи, да се усавршавамо а од свега тога имамо и не мала финансијска средства, што врло ценимо. ''На тај начин ћемо и ми бити бољи.Београдски медицински факултет је дуго доминирао када је реч о специјализацијама а наша идеја је да у наредном периоду преузмемо доминантну улогу у оном делу Србије где смо ми водећа медицинско-образовна установа.Полако али сигурно радимо на томе. Главно у том послу је подизање квалитета наставе, који добијате на Факултету али и практичног дела који обављате у нашим наставно научним базама. Код нас је студент у фокусу и ми желимо да се овде осећате као у својој кући'', рекао је декан Јаковљевић.

Индексе специјализантима уручио је продекан за специјалистичке и уже специјалистичке студије проф. др Горан Давидовић. Поздрављајући присутне проф. Давидовић је рекао да избор њихових професија специјалисте (лекар, стоматолог у др.) потврђује њихову спремност да остану млади. ''Тај еликсир младости и искуства је оно чему ће мо вас учити на Факултету медицинских наука. Знање које добијате постаје ваш лични печат по коме ће Вас памтити и препознавати они којима сте најпотребнији, а то су ваши пацијенти. Ако своју снагу нађете у раду са њима у сваком дану, ви сте се научили умећу малих корака којима лако прелазите пут до срца ваших пацијената. Вера њихова у вас и ваша у њих је основ љубави према послу које сте изабрали''', рекао је продекан Давидовић.





 

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ''ДР ЉУБАВ''

У оквиру обележавања 42.године Факултета медицинских наука у холу наше установе отворена је изложба слика ''Др Љубав'' ауторке Ане Петровић.

Слике које су представљене на овој изложби су континуитет тематике Ане Петровић. Љубав је њена једина инспирација. Двоје људи који покушавају да се одбране од свакодневице тако што праве своје мале моменте за памћење. Слике су урађене техником акрил на платну.

Ана Петровић рођена је 28.фебруара 1970. у Крагујевцу.Дипломирала је 1995. у класи проф.мр. Јадранке Симоновић, а дипломске радове реализовала је на два предмета – таписерија и ткање.Своје радове презентовала је на много самосталних изложби међу којима су: Народни музеј Крагујевац – мала галерија – осликане столице, Етнографски музеј Београд - осликани намештај и теписи,Галерија Аника – Мећавник Град – Мокра Гора - слике – акрил на платну и теписи, Кустендорф филмски фестивал – модна ревија дизајн накита и гардеробе, Амбасада Републике Србије у Вашингтону – манифестација Passport D.C. – слике – акрил на платну, Конзулат Републике Србије New York – слике – акрил на платну, Галерија Амбасаде Републике Србије – Рим, Галерија Арт Брут Кафе – Париз - слике – акрил на платну и др. Ана је добитник награда за најбољи дизајн флаше и кутије Горки Лист, а 2013. награђена је Туристичким цветом – награда за најбољи сувенир.






 

ОДРЖАН IX СТУДЕНТСКИ КВИЗ ЗНАЊА

У организацији Факултета медицинских наука и компаније ''Proteini.si'' , у оквиру програма обележавања славе и 42.године нашег Факултета, у амфитеатру одржана је панел дискусија на тему :''Суплементи у спорту и здрав живот''. На ову тему, у присуству великог броја студената и спортиста говорили су: проф. др Владимир Јаковљевић, декан, шеф катедре за спортску медицину ФМН, доц. др Драган Васиљевић нутрициониста, персонални тренери Душан Рајић и Стојан Рајић (покретачи ''Дијабетес револуције'') и физиотерапеут Филип Волешка.

Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић, шеф катедре за спортску медицину, рекао је да је компанија ''Proteini.si'' водећа у дистрибуцији суплемената у нашој земљи и изразио задовољство што су препознали квалитет који постоји на нашем Факултету што је резултирало одржавањем панел дискусије.Циљ дискусије је према речима професора Јаковљевића да присутнима пружи довољно информација о овој теми и пружи праву слику о правилној исхрани и правилној суплементацији у спорту.

Александар Јовичић из компаније ''Proteini.si'' рекао је да је циљ панел дискусије да се представи суплементација како код професионалних спортиста тако и код оних који се спортом баве рекреативно али да се приближи и значај суплемената у свакодневном животу. ''Ми пратимо напредак суплементације и генерално она је, из године у годину, све присутнија код спортиста'', рекао је Јовичић. Доц. др Драган Васиљевић, са катедре за хигијену ФМН, иначе нутрициониста и човек који се бави исхраном говорио је о здравој и правилној исхрани како рекреативаца тако и професионалних спортиста. ''Исхрана оних који се баве спортом је специфична у односу на оне који то нису, мора да буде разноврсна, да буду заступљене све намирнице, мора да је умерена што значи да сваком спортисти или рекреативцу мора да се одреди колико калорија треба да унесе у складу са напорима којима се излаже како би сачувао своје здравље. Као и у исхрани обичних људи тако и у исхрани спортиста важно је да постоје три главна оброка и две ужине. Веома је важно и правилно напајање спортиста пре, у време и након самог такмичења. И када говоримо о исхрани треба је прилагодити периоду припрема, самог такмичења и периоду након такмичења. Ту су правила врло јасна и све то сам презентовао учесницима данашње панел дискусије'', рекао је доц. Васиљевић и изразио задовољство што се једна оваква дискусија одржала управо у Крагујевцу и то први пут.

Браћа Душан и Стојан Рајић, персонални тренери и покретачи Дијабетес револуције говорили су о значају дијабетеса и важности контроле болести. Према њиховим речима дијабетес је јако подмукла болест са неретко тешким компликацијама и зато су и покренули дијабетес револуцију како би мењали свест људи, допринели већем познавању дијабетеса и свега што он носи. На њихову причу надовезао се проф. др Владимир Јаковљевић који је истакао да дијабетес не боли али боле његове компликације.''Уз адекватан приступ могуће је спречити и одложити настанак компликација'', рекао је Јаковљевић.

Вечерашња панел дискусија била је прилика да декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић уручи симболичне пехаре најбољим спортистима факултета у овој години. Добитници су: Филип Лечић, Немања Стојадиновић, Павле Тодоровић, Филип Стокрп, Стефан Шпица, Јелена Ђурђевић, Анђела Симић, Исидора Симић, Марија Симић, Саша Токалић, Марко Ристић, Лука Милојевић, Бранислав Петровић и Немања Сојевић.







 

ОДРЖАНА ПАНЕЛ ДИСКУСИЈА НА ТЕМУ
СУПЛЕМЕНТИ У СПОРТУ И ЗДРАВ ЖИВОТ

У организацији Факултета медицинских наука и компаније ''Proteini.si'' , у оквиру програма обележавања славе и 42.године нашег Факултета, у амфитеатру одржана је панел дискусија на тему :''Суплементи у спорту и здрав живот''. На ову тему, у присуству великог броја студената и спортиста говорили су: проф. др Владимир Јаковљевић, декан, шеф катедре за спортску медицину ФМН, доц. др Драган Васиљевић нутрициониста, персонални тренери Душан Рајић и Стојан Рајић (покретачи ''Дијабетес револуције'') и физиотерапеут Филип Волешка.

Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић, шеф катедре за спортску медицину, рекао је да је компанија ''Proteini.si'' водећа у дистрибуцији суплемената у нашој земљи и изразио задовољство што су препознали квалитет који постоји на нашем Факултету што је резултирало одржавањем панел дискусије.Циљ дискусије је према речима професора Јаковљевића да присутнима пружи довољно информација о овој теми и пружи праву слику о правилној исхрани и правилној суплементацији у спорту.

Александар Јовичић из компаније ''Proteini.si'' рекао је да је циљ панел дискусије да се представи суплементација како код професионалних спортиста тако и код оних који се спортом баве рекреативно али да се приближи и значај суплемената у свакодневном животу. ''Ми пратимо напредак суплементације и генерално она је, из године у годину, све присутнија код спортиста'', рекао је Јовичић. Доц. др Драган Васиљевић, са катедре за хигијену ФМН, иначе нутрициониста и човек који се бави исхраном говорио је о здравој и правилној исхрани како рекреативаца тако и професионалних спортиста. ''Исхрана оних који се баве спортом је специфична у односу на оне који то нису, мора да буде разноврсна, да буду заступљене све намирнице, мора да је умерена што значи да сваком спортисти или рекреативцу мора да се одреди колико калорија треба да унесе у складу са напорима којима се излаже како би сачувао своје здравље. Као и у исхрани обичних људи тако и у исхрани спортиста важно је да постоје три главна оброка и две ужине. Веома је важно и правилно напајање спортиста пре, у време и након самог такмичења. И када говоримо о исхрани треба је прилагодити периоду припрема, самог такмичења и периоду након такмичења. Ту су правила врло јасна и све то сам презентовао учесницима данашње панел дискусије'', рекао је доц. Васиљевић и изразио задовољство што се једна оваква дискусија одржала управо у Крагујевцу и то први пут.

Браћа Душан и Стојан Рајић, персонални тренери и покретачи Дијабетес револуције говорили су о значају дијабетеса и важности контроле болести. Према њиховим речима дијабетес је јако подмукла болест са неретко тешким компликацијама и зато су и покренули дијабетес револуцију како би мењали свест људи, допринели већем познавању дијабетеса и свега што он носи. На њихову причу надовезао се проф. др Владимир Јаковљевић који је истакао да дијабетес не боли али боле његове компликације.''Уз адекватан приступ могуће је спречити и одложити настанак компликација'', рекао је Јаковљевић.

Вечерашња панел дискусија била је прилика да декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић уручи симболичне пехаре најбољим спортистима факултета у овој години. Добитници су: Филип Лечић, Немања Стојадиновић, Павле Тодоровић, Филип Стокрп, Стефан Шпица, Јелена Ђурђевић, Анђела Симић, Исидора Симић, Марија Симић, Саша Токалић, Марко Ристић, Лука Милојевић, Бранислав Петровић и Немања Сојевић.







 

ОДРЖАН СПОРТСКИ ДАН -
МЕМОРИЈАЛ ПРОФ. ДР МИРОСЛАВ МАЏАРАЦ

Поводом обележавања 42 година Факултета медицинских наука у суботу 30.новембра , у сали Друге крагујевачке гимназије одржан је традиционални Спортски дан-Меморијал проф. др Мирослав Маџарац.

Спортске екипе нашег факултета надметале су се са колегама са Природно математичког и Економског факултета у футсалу, рукомету, кошарци и одбојци.

Наши момци били су бољи у рукомету савладавши екипу ПМФ-а са 18:13 и у футсалу где су убедљиво победили екипу Економског факултета резултатом 4:0.

У кошарци је била боља екипа ПМФ-а која је славила резултатом 48:44.У одбојци, која се играла у два добијена сета, победила је екипа коју су чинили студенти ПМФ-а и Економског факултета.

Такмичења су протекла у спортској борби, доброј атмосфери и дружењу.









ДАЈ(Т)Е СЕ НА ЗНАЊЕ

На осмом фестивалу науке “Дај(т)е се на знање” одржаног у Првој крагујевачкој гимназији, Факултет медицинских наука је презентовао своје студентске програме заинтересованим ђацима.

Ове године претставници су асистенти Јована Брадић и Аница Петковић са фармације, др стом Стефан Величковић и др Милена Стојковић из ПР службе.

Будући студенти су могли да се упознају са израдом магистралних препарата, правилним начином неговања зуба, као и о утицају оралне хигијене на опште здравље.

 
 


100 СРБА ПО ''ЕЛЗЕВИРУ''



Највећи издавач научне литературе ''Елзевир'' објавио је листу 100 најцитиранијих научника у Србији на којој се налазе и четири професора Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу: проф. др Миодраг Стојковић, проф. др Миодраг Лукић, проф. др Михајло Јаковљевић и проф.др Небојша Арсенијевић.

Поред наших професора на листи су и још три професора из Крагујевца: проф. др Иван Гутман са ПМФ који је иначе и први на Елзевировој листи, проф. др Борис Фуртула такође са ПМФ-а и проф. др Милорад Бојић са Факултета инжењерских наука.

Листу је пренео научни магазин ''Галаксија'' који износи запажање да је нагло порастао број математичара, инжењера и информатичара а у истој сразмери, како наводе, опао број медицинара, биолога, физичара и хемичара.



Опширније погледајте овде


ПРОЈЕКАТ ФМН И МОСКОВСКОГ „СЕЧЕНОВ“ УНИВЕРЗИТЕТА

Факултет медицинских наука Универзитета у Крагујевцу успоставио је сарадњу са Првим московским државним медицинским Универзитетом Сеченов.

Резултат сарадње је пројекат „Анимални модели испитивања исхемије миокарда“ који се спроводи у лабораторији за физиологију Центра за функционална истраживања Факултета медицинских наука у Крагујевцу.

Анализа истраживачког рада биће представљена Савету „Сеченов“ универзитета који треба да да сагласност на резултате до којих се у оквиру пројекта дошло, али и одобри њихово публиковање.

Кардиолог са Првог московског државног медицинског Универзитета „Сеченов“ др Наталија Говорушкина са лекарима и постдипломцима Факултета медицинских наука у Крагујевцу ради на пројекту који се односи на фармаколошке методе припреме срца за инфаркт новим фармаколошким агенсима.

Ово је само једна у низу размена лекара и постдипломаца са московског Медицинског универзитета „Сеченов“ и Факултета медицинских наука у Крагујевцу, а везана је за истраживање кардиоваскуларних болести. (20.11.2019 РТК)

Они ће радити на проналажењу нових механизама и медикамената који би помогли у лечењу срца, односно инфаркта миокарда.

Анализа научног рада „Анимални модели испитивања из хемија инфаркта миокарда“ биће представљени Савету „Сеченов“ универзитета, који треба да да сагласност на резултате до којих се у оквиру пројекта дошло, након чега би уследило њихово публиковање. (20.11.2019 РТК)


60 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА
КЛИНИКЕ ЗА ПСИХИЈАТРИЈУ КЦ КРАГУЈЕВАЦ

У четвртак 14. новембра у Књажевско-српском театру започето је обележавање 60 година постојања Клинике за психијатрију КЦ Крагујевац. Том приликом је одржана свечана академија.

На Свечаној академији присутнима су се обратили министарка без портфеља Проф. др Славица Ђукић Дејановић, директорка Клинике за Психијатрију Проф. др Мирјана Јовановић и председник Удружења психијатара Србије, Проф. др Горан Михајловић.

Скуп је отворио ректор Универзитета у Крагујевцу Проф. Ненад Филиповић.

Током свечаности психијатрима који су дали највећи допринос српској психијатрији и шире, уручено је признање Златни кључ-знања,разумевања и лечења (лауреати су Проф др Славица Ђукић Дејановић, Академик Проф др Душица Лечић Тошевски, Проф др Norman Sartorius и Проф др Otto-Michael Lesch) .

Такође, Клиника за психијатрију КЦ Крагујевац је доделила и захвалнице и повеље свим институцијама и појединцима из Крагујевца и Србије са којима има тесну и успешну сарадњу већ дуги низ година (Министарство здравља Републике Србије, МУП,судови, Град Крагујевац, Универзитет у Крагујевцу, Факултет медицинских наука, установе социјалног старања, психијатријске клинике и специјалне болнице, Катедра за графички дизајн ФИЛУМ-а…).

Том приликом свечано је отворен и Први симпозијум Клинике за психијатрију са међународним учешћем који се одржао од 15. до 16. новембра у хотелу Крагујевац и окупио најзначајнија имена српске психијатрије данас. Током дводневне едукације психијатри и њихове будуће колеге са специјалистичких студија добили су прилику да овладају савременим прилазима у лечењу најтежих психијатријских поремећаја. Из визуре врхунских међународних психијатријских стручњака дискутовало се о задацима психијатрије у будућности у светским оквирима и у Србији.


ПРОФ ДР МИХАЈЛО ЈАКОВЉЕВИЋ НА ЛИСТИ
ТОП 20 НАЈЦИТИРАНИЈИХ НАУЧНИКА СРБИЈЕ



Проф. др Михајло Јаковљевић, професор Факултета медицинскиха наука у Крагујевцу, излистан од стране Српске Академије Наука и Уметности САНУ на Листи Топ 20 најцитиранијих научника Србије на основу библиографске студије Стенфорд Универзитета Калифорнија службеним дописом објављеним у дневном листу Политика.

Један наставник ФМН и само два лекара налазе се на листи, а само три наставника Универзитета у Крагујевцу.

Изворну библиографску студију Стенфорд Универзитета погледајте овде

Извод из базе података са маркираним именима Топ 20 најцитиранијих у Србији погледајте овде.




ПРЕМИНУЛА ПРОФ. ДР ЉИЉАНА ВУЧКОВИЋ ДЕКИЋ

Проф. др Љиљана Вучковић-Декић, научни саветник Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу, преминула је у среду 13. новембра 2019. године у 76. години. На нашем Факултету била је ангажована као научни саветник за уже области имунологија и етика науке на Докторским академским студијама, од увођења овог студијског програма до пре 15 дана када је одржала своје последње предавање из Истраживања у биомедицинским наукама студентима прве године. Поред учешћа у Докторским студијама на ФМН у Крагујевцу проф. др Љиљана Вучковић Декић дала је огроман допринос увођењу и развоју овог студијског програма на Стоматолошком факултету и Медицинском факултету у Београду.

Проф. др Љиљана Вучковић Декић радила је на Медицинском факултету Универзитета у Београду, у Институту за медицинска истраживања у Београду, Експерименталном центру Института за онкологију и радиологију. Од 1996. године проф. Декић била је члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва. Објавила је велики број радова у међународно признатим часописима. Последњих година свог рада интензивно се бавила етиком научних истраживања радова и етиком истраживања.

Руководство нашег Факултета, наставници и сарадници изражавају искрено саучешће породици проф. др Љиљане Вучковић Декић.

Проф. Декић биће сахрањена у среду 20. новембра на Новом гробљу у Београду.


ПРОФ. ДР МИЛОВАН МАТОВИЋ ДОБИТНИК НАГРАДЕ
''АКАДЕМИК ВЛАДИМИР БОШЊАКОВИЋ''

Редовни професор Факултета медицинских наука и директор Центра за нуклеaрну медицину Клиничког центра у Крагујевцу, проф. др Милован Матовић, добитник је награде ''Академик Владимир Бошњаковић'', која се додељује за животно дело, односно за изузетна достигнућа у области нуклеарне медицине. Проф.Матовић је трећи добитник ове награде која представља највише произнање које се додељује за област нуклеарне медицине у Србији.

Проф. др Милован Матовић који је и шеф Катедре за нуклеарну медицину на ФМН, и у области научно истраживачког рада је дао значајан допринос. Аутор је и коаутор у преко две стотине публикација, од којих је око четрдесет научних радова објављено у часописима са Thomson-Reuters листе. Годинама уназад проф. Матовић успешно руководи Центром за нуклеарну медицину Клиничког центра у Крагујевцу, који је и ван граница наше земље постао препознатљив по лечењу пацијената оболелих од карцинома штитасте жлезде и од неуроендокриних тумора, применом савремених метода радинуклидне терапије.

Проф. др Милован Матовић добитник је и друге престижне награде коју додељује Урдужење нуклеарне медицине Србије, награде ''Милован Антић'', за најбољи рад публикован у претходној години у међународним часописима. Његов награђени рад „Unexpected Effect of Furosemide on Radioiodine Urinary Excretion in Patients with Differentiated Thyroid Carcinomas Treated with Iodine 131“, који је објављен у часопису Thyroid 2010, године, је цитиран неколоико пута у званичним водичима за терапију карцинома штитасте жлезде, америчког удружења за нуклеарну медицину (SNM).

 


ПРОМОВИСАНИ ПОЧАСНИ ДОКТОР НАУКА УНИВЕРЗИТЕТА
И ГОСТУЈУЋИ ПРОФЕСОРИ ФМН

Проф. др Raffaele Bugiardini, са Универзитета у Болоњи, Италија, промовисан је данас, у Свечаној сали Ректората, за почасног доктора наука Универзитета у Крагујевцу. На истој церемонији у гостујуће професоре Факултета медицинских наука Универзитета промовисани су Проф. др Веселин Митровић (Kerckhoff-Klinik GmbH, Bad Nauheim, Немачка) и Проф. др Susanna Price (Royal Brompton Hospitаl, Лондон, Велика Британија).

Проф. Raffaele Bugiardini, према речима проректора за међународну сарадњу проф. др Слободана Милисављевића, је 25 почасни доктор наука Универзитета у Крагујевцу који је Одлуком Сената Универзитета а на предлог Факултета медицинских наука избран у априлу ове године. Он тренутно ради као редовни професор Медицинског факултета Alma Mater Studiorum Болоњског Универзитета. Професор Буђардини је отворио врата свог универзитета и омогућио стипендирање студента последипломске наставе из Србије и омогућио отварање овог престижног факултета за даље научне програме српским лекарима. Најзначајнији пројекат који је иницирао и организовао проф. Буђиардини је Интернационална студија за акутни коронарни синдром за земље у транзицији, ИСАЦС-ТЦ, која данас обухвата 17000 пацијената а и у којој Србија има највећи број пацијената. Захваљујући професору Буђеардинију наши кардиолози учествују у низу пројеката, изради Препорука Европског Кардиолошког друштва, изради низа експерт докумената и у престижним часописим чији је главни уредник као што је Journal of Cardiovascular medicine, члан борда више престижних часописа: European Heart Journal, Journal of geriatric medicine, Journal of American College of Cardiology, World Journal of Cardiology и других. Након свечане промоције проф. Буђеардини одржао је предавање на тему: ''LOOKING AT PERSONALIZED MEDICINE: ON THE HETEROGENITY OF THE TREATMENT EFFECTS''.

 
 
 

Професорима Веселину Митровићу и Сузан Прајс сертификате о избору у гостујуће професоре нашег Факултета,у име декана проф. др Владимира Јаковљевића, уручио је продекан проф. др Горан Давидовић који је изразио задовољство што двоје таквих научника и предавача постају део наше установе. Професор др Веселин Митровић од 1975. године ради у Бад Нојему. 1982. године је одбранио докторску тезу на тему „Агрегација тромбоцита код пацијената са артеријским и венским болестима“ на Гете Универзитету. Од 1985. године радио као кардиолог и шеф Одељења за клиничку фармакологију. Визитинг професор је на Универзитету у Београду и Нишу, од 2000. године је медицински директор Одељења за кардиоваскуларна истраживања, Бад Нојем. Од 2003. године је професор Клиничке фармакологије на Гете Универзитету. Објавио је преко 150 радова, одржао преко 180 предавања по позиву и објавио је преко 20 књига и поглавља. Проф. др Сузана Прајс је кардиолог консултант и интензивиста у Краљевској Бромптон болниcи и почасни предавач на престижном Империјал Колеџ у Лондону, а такође је професор кардиологије и интензивне неге. Проф. др Сузана Прајс је члан великог броја одбора, председница Европског Удружења за ургентну кардиологију и председник едукаcионог комитета за ургентну кардиологију. Објавила је више стотина радова у престижним међународним часописима.

 
 


ДОЦ. ДР ЈАСМИНА СТОЈАНОВИЋ ПРЕДСЕДНИЦА ОРЛ СЕКЦИЈЕ СЛД



Доц. др Јасмина Стојановић, са катедре за ОРЛ Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу, изабрана је 28. октобра 2019. године за председницу Секције за оториноларингологију Српског лекарског друштва.

Ово је први пут да оториноларинголог из Крагујевца буде изабран на ову функцију, а занимљиво је да последњи пут 1994. године на месту председника секције за орориноларингологију СЛД била жена.


OДРЖАН 11. САЈАМ СТИПЕНДИЈА НА УНИВЕРЗИТЕТУ У КРАГУЈЕВЦУ

11. Сајам стипендија под слоганом „Изабери стипендију по својој мери“ у организацији Центра за развој каријере и саветовање студената Универзитета у Крагујевцу одржан је 29. октобра 2019. године у холу Правног факултета Универзитета у Крагујевцу.
Овогодишњи Сајам стипендија окупио је 10 излагача који су заинтересованим студентима и представницима академске заједнице Универзитета у Крагујевцу представили своје програме стипендија за студије и усавршавање у земљи и иностранству.
У име ректорског колегијума Универзитета у Крагујевцу, Сајам је отворио проректор за наставу и студентска питања Универзитета у Крагујевцу проф. др Живадин Мицић. Поздрављајући учеснике и посетиоце Сајма, истакао је значај информисања о доступним могућностима за усавршавање, са циљем стицања нових академских и практичних знања у иностранству и њихове касније примене у матичној земљи.
Учесници овогодишњег Сајма стипендија били су:Министарство омладине и спорта – Фонд за младе таленте Републике Србије,Фондација Темпус - Еразмус+ канцеларија у Србији, Француски институт у Србији и Campus France – Национална агенција за промоцију француског високог образовања у иностранству, Британски савет,Међународни академски центар Београд,Амбасада Сједињених Америчких Држава у Београду,Портал www.stipendije.rs,Представник Универзитета Politecnico di Milano и Ca' Foscari,Комитет за међународну сарадњу студената медицине IFMSA Србија – Локални комитет Крагујевац, AIESEC Србија – Локална канцеларија Крагујевац. Посетиоци су имали прилике да се информишу о:стипендијама Министарства омладине и спорта, познатим под називом Доситеја и отвореном конкурсу за ове стипендије за студије у иностранству, као и конкурсу за најбоље студенте у Србији, који ће тек бити расписан, могућностима за размену кроз Еразмус+ и CEEPUS програм, упознају се са активностима Фондације Темпус, Euroguidance центра и Информационог центра;недавно отвореном конкурсу за стипендије Владе Француске за мастер и докторске студије у коменторству за 2020/2021. годину;студијама у Америци и међународнопризнатим сертификатима за студије у Америци, као и стипендијама за размену и мастер студије у Америци;мастер студијама у Италији на универзитетима Politecnico di Milano и Ca' Foscari.
У сали Сената Универзитета у Крагујевцу одржана је презентација Еuraxess портала, који представља највећу базу података доступних стипендија и истраживачких радних места у Европи. Присутни студенти мастер и докторских студија, постдокторанди и истраживачи имали су прилику да чују о услугама које мрежа пружа истраживачима у развоју њихове каријере, као и да сазнају више о налажењу одговарајуће стипендије.
У оквиру сајамског дела манифестације алумнисти Еразмус+ програма - студенти Универзитета у Крагујевцу који су семестар или два провели на неком од Еразмус+ партнерских универзитета из иностранства – представили су заинтересованим колегама своја искуства у оквиру Еразмус+ програма и одговорили на питања заинтересованих у вези са одласком на размену. Сајму су присуствовали и студенти из иностранства који се током зимског семестра академске 2019/20. године налазе на размени у оквиру Еразмус+ програма на факултетима Универзитета у Крагујевцу, који су имали прилику да заинтересованим колегама представе свој универзитет и образовни систем из ког долазе, као и да одговоре на питања која се тичу студентског живота у својој земљи.

 
 
 


ПРОФ. ДР СЛОБОДАН ЈАНКОВИЋ ИЗАБРАН ЗА РЕДОВНОГ ЧЛАНА АКАДЕМИЈЕ МЕДИЦИНСКИХ НАУКА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ



Проф. др Слободан Јанковић изабран је за редовног члана Академије медицинских наука Босне и Херцеговине (АМНуБиХ) на скупштини АМНуБиХ одржаној у Сарајеву 26.10.2019. године


ОТВОРЕН КОНГРЕС НЕУРОХИРУРГА СРБИЈЕ НА ФМН
У амфитеатру ФМН свечано је отвoрeн пети годишњи састанак Удружења неурохирурга Србије са међународним учешћем“ Neurovascular supersessions: Exo? Endo? Hybrid? Quo vadis?

Састанак је организовало Удружење неурохирурга Србије, као заједнички састанак са ЕАНС Секцијом за васкуларну неурохирургију, Удружењем неурохирурга Јапана, Удружењем неурохирурга Мађарске, Хрватским Удружењем за цереброваскуларну и ендоваскуларну неурохирургију, Удружењем неурохирурга југоисточне Европе и WФНС Одбором за Цереброваскуларне болести и терапију.Скуп је организован под под покровитељством председника Републике Србије Александра Вучића и уз подршку министарства здравља и минисатрства просвете, науке и технолошког развоја.

Свечаном отварању предходио је предконгресни дан у коме су одржане две предконгресне радионице на Факултету медицинских наука Универзитета у Крагујевцу.Свечаном отаварњу присуствовали су: ректор Универзитета у Крагујевцу проф.др Ненад Филиповић, начелник Шумадијског управног округа Биљана Илић Стошић, градоначелник Крагујевца Радомир Николић, декан Факултета медицинских наука проф.др Владимир Јаковљевић, дирецтор КЦ Крагујевац др Предраг Саздановић, члан ГВ за здравство И социјалну политику др Гордана Дамњановић И многи други. Окупљене госте и неурохируге из земље И света поздравио је председник Удружења неурохируга Србије проф.др Лукас Расулић који је истакао да научни програм покрива све важне теме у области васкуларне неурохирургије. ‘’Позвани предавачи ће презентовати најновија достигнућа из ове области и омогућити учесницима упознавање са савременим трендовима и добрим праксама струке и науке, чиме ће допринети унапређењу компетенција и промоцији науке и вештина, а све у циљу побољшања образовних и стручних стандарда. Стечена знања ће омогућити нашим лекарима примену најновијих достигнућа у свакодневној пракси, упознавање са савременим методама које се користе у дијагностици и хирургији и мултидисциплинарни приступ лечењу пацијената, што ће значајно утицати на побољшање квалитета живота пацијената’’, рекао је проф.Расулић.

У име ФМН окупљене госте поздравио је декан проф.др Владимир Јаковљевић који је поред добродошлице на наш Факултет И у Крагујевац неурохирурзима пожелео срећан И успешан рад. Проф.Јаковљевић рекао је И да су се наш Универзитет И ФМН ове године први пут нашли на Шангајској листи за област клиничка медицина И додао да сматра да је то само први корак ка бољој будућој позицији наше наставно научне установе И образовања у овом делу Србије. Конгрес неурохирурга Србије званично је отворио градоначелник Крагујевца Радомир Николић. Састанак је акредитован од стране European Accreditation Council for Continuing Medical Education са 27 бодова, као и од стране Здравственог савета Републике Србије, као Међународни конгрес. Очекује се око 300 учесника из земље, региона и света, а предавања ће одржати 114 домаћих, регионалних и светских експерата из области васкуларне неурохирургије из 27 земаља.

Поводом отварања Конгреса неурохируга у холу Факултета медицинских наука отворена је изложба слика Ане Петровић под називом ‘’Др Љубав’’.

 
 
 
 


ПРЕДСТАВЉЕНЕ НОВЕ СУБСПЕЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ УА ФМН

Декан ФМН проф.др Владимир Јаковљевић са саветником проф.др Небојшом Здравковићем и продеканом за специјалистичке и уже специјалистичке студије проф.др Гораном Давидовићем, организовао је данас састанак са директорима здравствених установа из окружења, а поводом расписивања Конкурса за упис на специјалистичке и уже специјалистичке студије у школској 2019/2020.

Други овогодишњи Конкурс, који је отворен до 15.новембра, нуди могућност докторима медицине, стоматологије и магистрима фармације да на нашем факултету упишу и заврше готово све гране специјализацијa. Директорима је представљен нови конкурс уз подсећање да од прошле јесени Факултет медицинских наука има специјализацију из клиничке биохемије и субспецијализације из онкологије и баромедицине. Оно што је ново на нашем Факултету су субспецијализације из дијетотерапије и терапије бола. Како је истекао декан ФМН проф.др Владимир Јаковљевић руководство нашег Факултета се труди да прати све савремене трендове у области медицине, а тиме и потребе здравствених установа за даљим усавршавањем њихових кадрова на свим нивоима постдипломског усавршавања. ''У процесу смо акредитације за нове студијске програме на докторским студијама-менаџмент здравственог система и мастер студије из регенеративне медицине и исхране и суплемената. У оквиру овогодишњег Конкурса за упис на Докторске студије , уписали смо свих 98 студената, за разлику од претходних неколико година када нисмо имали такво интересовање. Томе треба додати и да смо се ове године захваљујући клиничкој медицини, као Универзитет у Крагујевцу, први пут нашли на Шангајској листи што је дубоко верујемо, допринело да се студенти на свим нивоима студија у великом броју опредељују за Факултет медицинсих наука'', рекао је проф.Јаковљевић. Он је додао да су састанци са директорима здравствених установа, који је први пут организовао у октобру прошле године, прилика да од руководстава установа које нам шаљу специјализанте, субспецијализанте и студенте ДАС-а у директном контакту добијемо информације какви су вам планови и потребе како би учврстили и унапредили даљу сарадњу.

Директори болница из Јагодине и Ћуприје, Домова здравља из Чачка, Тополе,Лучана, Раче, директорка ЗЦ Аранђеловац , директори ЗЈЗЈ Нови Пазар, ИЗЈЗ Крагујевац, Завода за хитну медицинску помоћ Крагујевац, СБ за рехабилитацију ''Гамзиград'' сложили су се да њихови специјализанти на Факултету медицинских наука стичу неопходна знања и вештине предвиђене планом и програмом специјализација које су уписали и да су задовољни начином на који су организована кружења и настава. Велико интересовање директори су показали и за мастер студије менаџмент у систему здравствене заштите, за који је у току други уписни рок. Реч је о студијском програму који је на ФМН уведен прошле године и који сада уписује друга генерација студената. Овај студијски програм у највећем броју уписију директори здравствених установа јер се стицањем дипломе на овом студијском програму испуњава један од обавезних услова за избор директора здравствених установа утврђених у члану 115. Закона о здравственој заштити (''Сл.гласник РС'' бр. 25/2019).


ПРОФ. ДР ГОРАН МИХАЈЛОВИЋ ИЗАБРАН ЗА ПРЕДСЕДНИКА УПС



Проф.др Горан Михајловић, психијатар и редовни професор нашег Факултета, изабран је за председника Удружења психијатара Србије (УПС). Професор Михајловић ту дужност обављаће у четворогодишњем мандату (2019-2023.године).

Удружење психијатара Србије је непрофитна струковна организација од националног значаја, са више од 900 чланова – психијатара, психолога, социјалних радника и других професија из области менталног здравља. Удружење се бави психијатријом и сродним дисциплинама и усмерено је на лечење, превенцију менталних поремећаја и промоцију заштите менталног здравља, као и унапређење квалитета професионалног рада.


ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН БИОЕТИКЕ

Поводом обележавања Светског дана биоетике, на Факултету медицинских наука, у суботу 19.октобра одржана су предавања на тему поштовања културолошких разлика. Модератор предавања била је проф. др Драгана Игњатовић Ристић, психијатар и шеф катедре за неуронауке ФМН која је презентовала резултате студије ''Ставови студената медицине према еутаназији''. Асистент Александар Кочовић и студентИАС стоматологије Ирена Огњановић одржали су предавање на тему ''Поштовање културолошких разлика у биоетици'' и ''Биоетика из перспективе студената''.Присутни су имали прилику да дискутују о поменутим темама и покренута су интересантна питања везана за актуелна дешвања.

Питања која поставља биоетика јако су важна и заслужују више пажње у свакој популацији, па се на предавању могло чути и да ће се Факултет медицинских наука потрудити да организује акције које ће покренути и студенте да се укључе у дебате.



 


УНЕСКО ЈЕДИНИЦА ЗА БИОЕТИКУ
Огранак у Крагујевцу




Позивамо Вас да поводом обележавања Светског дана биоетике присуствујете предавањима на тему поштовања културолошких разлика.

Предавања ће се одржати у суботу, 19.10.2019. године са почетком у 11 часова у Великој сали Факултета медицинских наука.

Модератор предавања је проф. др Драгана Игњатовић Ристић.



Опширније погледајте овде


СТАРТОВАЛА 15 ГЕНЕРАЦИЈА СТУДЕНАТА ФМН НА ДОКТОРСКОЈ ШКОЛИ

Декан Факултета медицинских наука проф.др Владимир Јаковљевић уручио је данас у амфитеатру индексе новој генерацији студената Докторских академских студија. Њих 81 су 15 генерација студената студијског програма који је Факултет медицинских наука, први Србији , успоставио у области медицине 2005.године. ФМН је и први акредитовао студијски програм Докторске студије-Докторска школа медицинских наука.Ове школске године владало је велико интересовање студената за упис на Докторске акдакемске студије што је према речима декана проф.Јаковљевића коинциденција са позитивним помацима који су на Факултету урађени у протеклих годину дана у смислу побољшања рејтинга и враћања наше установе на место које му и припада. ''Сигурно један од разлога за то , оно што нас је легитимсало да радимо добар посао, је и то што смо ове године први пут у историји нашег Универзитета ушли на Шангајску листу из области клиничке медицине и то врло високо рангирани за прво рангирање.То је само мотив да радимо даље а сви ви овде сте мотив да радимо боље и даље'', рекао је проф. Јаковљевић. ''Оно што практикујемо на свим студијским програмима, како на основним тако и на постдипломским студијама, је да је на нашем Факултету студент у фокусу а не професор. Ви сте ти који сте центар и ми ћемо учинити све да до своје дисертације дођете на прави начин и да постанете добри или још бољи истраживачи кроз тргодишњи циклус који Вам предстоји'', рекао је декан ФМН.

 
 
 

Студенти прве године докторских академских студија сложни су у томе да ФМН нуду сјајан програм докторских студија, одличне предаваче ,добра изборна подручја и велике могућности за научно истраживачи рад.Прво предавање из истраживања у биомедицинским наукама студентима је одржао декан проф.др Владимир Јаковљевић.

У току првог семестра будуће докторе медицинских наука очекују предавања и испити из три предмета –истраживања у биомедицинским наукама, статистичке методе у биомедицинским истраживањима и информатичке методе у биомедицинским истраживањима. Након тога, уочи другог семестра, будући докторанди опредељују се за једно од понуђених изборних подручја а током другог, трећег и четвртог семестра слушају наставу и полажу модуле у оквиру изабраног изборног подручја. Пети и шести семестар обухватају реализацију научног истраживања које је непосредно у функцији израде докторске дисертације.

Студије на Докторској школи ФМН трају три школске године, односно шест семестара, и студенти по завршетку стичу научни назив доктор медицинских наука. До сада је на нашем Факултету докторску дисертацију успешно одбранило 537 кандидата који су стекли звање доктора медицинских наука.


ФМН ДОБИО ЈОШ ЈЕДНУ НАСТАВНО-НАУЧНУ БАЗУ

Декан ФМН проф.др Владимир Јаковљевић и в.д.директора Специјалне болнице за рехабилитацију и ортопедску протетику из Београда прим.др Игор Симанић потписали су споразум о међусобној сарадњи који уређује сарадњу у образовној, научно-истраживачкој и здравственој делатности.

Према речима декана нашег Факултета проф.др Владимира Јаковљевића, Специјална болница за рехабилитацију и ортопедску протетику из Београда је одлуком Наставно научног већа ФМН у пролеће ове године постала наша наставно научна база а потписивањем споразума отварају се могућности за реализацију међусобне сарадње. Декан је овом приликом истакао да су очекивања велика пре свега у области физикалне медицине и рехабилитације. ''Овим споразумом омогућићемо да се настава али и практичан рад на катедри за физикалну медицину и рехабилитацију значајно унапреди.Наши студенти у наредном периоду биће у прилици да виде на који начин ви радите, да стекну практична знања и науче да на најсавременији начин сутра помогну својим пацијентима'', рекао је Јаковљевић.

 

Специјална болница за рехабилитацију и ортопедску протетику је модерна болничка установа за протетичку и ортотичку рехабилитацију, јединствена установа овог типа на територији Србије. ''Трудимо се да пратимо светске трендове примењујући најновија технолошка достигнућа, користећи нове материјале и поступке у дијагностици и рехабилитацији'', рекао је директор ове установе прим.др Игор Симанић. Прим.Симанић је додао и да га радује сарадња са нашим Факултетом и катедером за физикалну медицину и рехабилитацију.''Ваша катедера за физикалну медицину и рехабилитацију је изузетно добра а ми ћемо, имајући у виду наше референце и дугогогодишње искуство у области протетичке и ортотичке рехабилитације, урадите све да још више унапредимо квалитет наставе и практичног рада Ваших студената'', истакао је прим.др Игор Симанић.

Споразумом о сарадњи подразумева и унапређење научно-истраживачког рада наше две установе,унапређење квалитета здравствене делатности, усавршавање кадрова, заједничко улагање и рад на примени савремених технологија,организовање и спровођење континуираних едукација и др.


УРУЧЕНИ ИНДЕКСИ БРУЦОШИМА ФАКУЛТЕТА МЕДИЦИНСКИХ НАУКА

Уручењем индекса бруцошима медицине, фармације, стоматологије и основних струковних студија 16. И 17.септембра, почела је нова школска година на Факултету медицинских наука Универзитета у Крагујевцу. Све бруцоше поздравили су ресорни продекани који су им уручили индексе, Силабусе , односно план и програм студирања на првој години студија и који су им представили туторе, односно професоре који ће о њима бринути током читавог студирања.

Индексе за 88 студената ИАС медицине у Амфитеатру ФМН поделио је продекан проф.др Дејан Петровић који им је најпре пожелео добродошлицу и успешан почетак школске године. ''Мислим да сте донели добру одлуку када сте одлучили да упишете наш Факултет. Последњих година, стално и интензивно, радимо на подизању квалитета наставног процеса, што ће вам пружити могућност да сутрадан самостално и квалитетно радите свој посао, односно лечите болеснике'', рекао је проф.Петровић. Он је затим бруцошима представио њихове туторе, укупно њих 16, који ће их водити током шестогодишњег студирања.

Бруцошима ИАС фармације индексе је у Малој сали уручио продекан проф.др Жељко Мијаиловић. '''Ово је свечани тренутке и за нас и за студенте.Волим да предочимо шта их чека овде а то је свега један озбиљан рад који траје најмање пет година. То је оно што ми од њих очекујемо а из једног таквог рада увек дођу добри резулати а оно што они од нас могу да очекују су квалитетна предавања, квалитетна практична настава и оно што је посебно важно, што наш Факултет издваја од осталих факултета је туторски систем рада на свим студијским програмима. Они су апсолутно усмерени на нас и ми преузимамо апсолутно бригу о њима'', рекао је професор Мијаиловић. Иначе на овај студијски програм који је на ФМН уведен 2005.године и у школској 2019/2020 години уписано је 84 студента.

За 24 бруцоша ИАС стоматологије свечана додела индекса уприличена је у Плавој сали Факултета. Индексе им је уручио продекан проф.др Гвозден Росић који је том приликом подсетио да су студије стоматологије најмлађи студијски програм нашег Факултета. ''У конкуренцији која није била ни мало слаба ове године успели сте да упишете овај студијски програм што је најбоља препорука за све вас, тако да уопште немам дилему да ћемо заједно доћи до крајњег циља а то је да што боље и квалитетније у наредних пет година успешно завршите студије стоматологије'', рекао је проф.Росић.

За 88 студената Основних струковних студија додела индекса организована је у библиотеци Интерне клинике КЦ Крагујевац . Њима је индексе уручила продекан проф.др Наташа Здравковић која им је пожелела добро дошлицу на ФМН и која их је упознала са основним информацијама које их очекују током трогодишњег школовања за струковну медицинску сестру односно струковног физиотерапеута.

 
 
 


6th MEETING OF EUROPEAN SECTION AND 7th MEETING OF
NORTH AMERICAN SECTION OF THE INTERNATIONAL ACADEMY OF
CARDIOVASCULAR SCIENCES (IACS)









У КРАГУЈЕВЦУ ПОЧЕО МЕЂУНАРОДНИ СИМПОЗИЈУМ АКАДЕМИЈЕ КАРДИОВАСКУАЛРНИХ НАУКА

Пред- симпозијумом о клиничкој кардиологији у Крагујевцу, данас је у хотелу Шумарице, почео 6. састанак Европске секције и 7. састанак Северноамеричке секције Међународне академије кардиоваскуларних наука. Проф.др Душан Ђурић, у име организатора скупа, рекао је да се позиву организатора, Интернационалне академије кардиоваскуларних наука,одазвао велики број истражиовача из читавог света. Према његовим речима од 150 учесника из целог света око сто долази из Северне Америке,Канаде И САД али имамо учеснике из Бразила, Аргентине, Мексика , Кине, Јапана, Аустралије, Индије као и из већине европских земаља, укључујући и Руску федерацију. Међу 250 активних чланова Академије су И три активна Нобеловца који су позната И призната имена из области кардиоваскуларних истраживања, истако је профессор Драган Ђурић. ‘’Овогодишњи састанак више је усмерен на кардиометаболичке болести и истраживање, факторе ризика, оксидативни стрес и упале, генетику, превенцију кардиоваскуларних болести, епидемиологију, заштиту, исхрану, вежбање и хипербаричну физиологију, а биће представљени И транслацијски и примењени аспекти у кардиоваскуларним истраживањима’’, рекао ке Ђурић.

Продекан Факултета медицинских наука, кардиолог, проф.др Горан Давидовић изразио је задовољство што се пред симпозијум одржава у Крагујевцу и што на њему учествују професори И наставници нашег факултета. ‘’Драго ми је дас у организатори скупа препознали повезаност молекуларног нивоа проблема које данас имамо у кардиоваскуларним болестима И те како значајна. Спајање предклинике И клинике на овом скупу је прилика да сазнамо многе ствари, ми клиничари од предклиничара, али И они од нас. Центар дешавања је проучавање кардиометаболичких болести обзиром да су то И даље болести које узрокују највећу смртност у нашој земљи’’, рекао је проф.др Горан Давидовић.

Проф.др Грант Пирс из Канаде истако је реч о врло важном И посебном скупу имајућу у виду да се у исто време одржава скуп Међународне академије кардиоваскуларних наука за Северну Америку И Европе јер се углавном организују посебно. ‘’Ово је врло интересантно јер су сви светски научници из области кардиоваскуларних наука И испитивања срца сада овде у Крагујевцу И Србији’’, рекао је проф.Пирс И честитао на организацији проф.др Драгану Ђурићу И проф.др Владимиру Јаковљевићу декану ФМН.

Скуп ће бити настављен сутра у комплексу СБ ‘’Меркур’’у Врњачкој Бањи симпозијумом о Кардиометаболичким болестима И дијабетесу . Званично отварање планирано је у 16:30 сати у хотелу Фонтана. Научни програм ће обухватити мноштво тема од молекуларних, ћелијских и интегративних аспеката кардиоваскуларних наука па све до научних проблема којима се бави међународно научно удружење.

 


РАСПИСАН КОНКУРС ЗА УПИС НА ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

Факултет медицинских наука Универзитетa у Крагујевцу објавио је Конкурс за упис на докторске академске студије – докторска школа – медицинске науке у школској 2019/2020. години.

Докторске академске студије су студије трећег степена за стицање научног назива доктор медицинских наука и реализују се у оквиру Докторске школе. Студијски програм докторских студија остварује се у току три школске године или шест семестара (180 ЕСПБ). Гостујући у Хроници ТВ Крагујевац декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић рекао је да се на овај студијски програм могу уписати сви они који су у досадашњем шлоловању завршили неки од факултета биомедицинске струке (медицина, фармација, стоматологија), дефектолошким факултетима, природно-математичким факултетима (мастер хемија, биологија), факултетима физичке културе, филозофским факултетима (мастер психологије), биолошким факултетима, ветеринарским факултетима, универзитетским департманима за биомедицинске науке, односно они који су стекли најмање 300 односно 360 ЕСПБ на интегрисаним академским студијама.Када је реч о досадашњем интересовању за упис проф.Јаковљевић је истако да је Конкурс отворен од 19.августа а да је пријава кандидата у пуној мери почела од 26.августа када је Факултет наставио са радом у пуном обиму, након годишњих одмора. ''Интересовање је добро а ми смо у оквиру читавог Универзитета Факултет који годинама има највеће интересовање студената за упис на докторске академске студије.До сада је конкурсило 20-ак кандидата и очекујемо да ћемо у овој години уписати 50 до 60 нових студената докторских студија'', рекао је декан ФМН.

Програм докторских студија, односно докторске школе, који ове године уписује 15 генерација студената је уређен према свим одредбама Европске асоцијације Универзитета који имају докторске студије. ''Први смо факултет биомедицинских наука који је тада отворио докторске студије те 2005.године, годинама смо пратили све трендове трудећи се да применимо све новине,мењамо програм у ходу и тиме смо допринели да управо докоторске академске студије постану најважнији бренд нашеш Факултета'', рекао је проф.др Владимир Јаковљевић.Он је истакао и да су студентима докторских студија на располагању 14 изборних подручја на којима, након општих предмета, полако почињу да се уводе у научно-истраживачки рад. Не иду сваке године сва изборна подручја, то зависи од интересовања студената, подсетио је декан и додао да највеће интересовање и најбоље резултате годинама имају имунологија,физиологија, затим клиничка и експириментална хирургија и интерна медицина, а врло су атрактивне и превентивна медицина, неуронауке, које су један од најстаријих смерова на нашем факултету, а у последње време и фармакологија , фармација и стоматологија бележе велико интерсовање будућих студената докторских студија.

Први конкурсни рок отворен је до 13.септембра, а све додатне информације потенцијални студенти докторских академских студија, могу добити на сајту Факултета или у Служби за постдипломску наставу.На прву годину докторских академских студија Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу може се уписати укупно 98 студената, и то:
- 6 студената чије се студије финансирају из буџета и
- 92 самофинансирајућа студента.

Комплетан текст конкурса можете погледати овде


СВЕЧАНО УРУЧЕНЕ ДИПЛОМЕ СВРШЕНИМ СТУДЕНТИМА

У Амфитеатру Факултета медицинских наука данас, на Видовдан, свечано су уручене дипломе студентима који су студије на нашем Факултету завршили од 9.децембра, дана ФМН, до почетка јуна ове године. Дипломе су данас добили: 40 доктора медицине, један магистар фармације, 4 струковна физиотерапеута и једна струковна медицинска сестра.

На почетку свечаности присутне дипломце и њихове госте поздравио је декан Факултета проф.др Владимир Јаковљевић који је најпре изразио задовољство што се дипломе деле баш данас, на Видовдан, како и налаже традиција.''Оно што је за нас јако важно у овом тренутуку да се данашња додела дешава само два дана након што се наш Универзитет, управо захваљујући нашој кући, нашао на престижној Шангајској листи Универзитета за област медицине-клиничка медицина.Ми смо први пут рангирани, врло високо, између 200 и 300 места, а подсећам да се само 2 посто универзитета у свету уврсти на ову листу. То је још један доказ нашег дугогодишњег рада који је остварен захваљујући свима нама-људима који су руководили и онима који сада руководе Факултетом, наставницима и сарадницима, али и студентима, постдипломцима. И ви сте део тога и ја вам честитам на томе и желим да што пре нађете посао у струци'', истакао је декан Јаковљевић.

 
 

Дипломе докторима стоматологије уручио је продекан за ИАС медицине проф.др Дејан Петровић, магистру фармације продекан за ИАС фармације проф.др Жељко Мијаиловић, а струковним физитеапеутима и струковној медицинској сестри продекан за основне струковне студије проф.др Наташа Здравковић. Дипломци су положили Хипократову заклетву коју је прочитала доктор медицине Јелена Миленковић.

Диплому доктора медицине од оснивања Факултета до данас добило је 4005 доктора медицине, 627 магистара фармације, 95 доктора стоматологије, 465 струковних сестара, 445 струковних терапеута и 123 фармацеутских техничара.

 
 


УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ ПО ПРВИ ПУТ НА ШАНГАЈСКОЈ ЛИСТИ НАЈБОЉИХ У 2019. ГОДИНИ, ЗА ОБЛАСТ МЕДИЦИНА-КЛИНИЧКА МЕДИЦИНА

Факултет медицинских наука Универзитета у Крагујевцу је својим научно-наставним радом и постигнутим резултатима препознат од стране најрелевантнијих светских институција.

Ове године, Универзитет у Крагујевцу је по први пут увршћен на Шангајску листу, за област Медицина – Клиничка медицина, где је пласиран између 201 и 300 места.

Шангајска листа или Академско рангирање универзитета у свету је неформалан, али престижан систем рангирања, а само 2% светских универзитета има прилику да се нађе на овој листи. Рангирање се врши једном годишње од јуна 2003. године и сваке године се изнова ажурира према новим и доступним анализама.

ShanghaiRanking's Global Ranking of Academic Subjects 2019 - Clinical Medicine




''ШИРОКО СРЦЕ'' ЦРВЕНОГ КРСТА И ОВЕ ГОДИНЕ ПРИПАЛО ФМН

Продекан за ИАС фармације проф.др Жељко Мијаиловић примио је данас, у Скупштини града, признање''Широко срце'' које додељује ГО Црвеног крста.

Факултет медицинских наука и ове године добитник је признања коју додељује Црвени крст а на основу резултата остварених у добровољном давалаштву крви у 2018.години. Наш факултет је и овог пута у зимској и летњој кампањи на крагујевачким факултетима обезбедио највећи број јединица крви.

Други по броју прикупљених јединица крви, у категорији Факултета, је факултет инжењерских наука а трећи ПМФ.

У категорији средњих школа највише крви прикупљено је у Првој техничкој школи, Другој гимназији и Првој крагујевачкој гимназији.

 
 

Поводом Светског дана добровољних давалаца крви у сали Скупштине града Крагујевца организован је пријем за даваоце који су крв дали 50,75 и 100 пута као и за средње школе, факултете, јавна предузећа и удружења грађана која су награђена плакетом ''Широко срце''.Признања су награђенима уручили члан Градског већа за здравство и социјалну политику др Гордана Дамјановић и потпредседник Градске организације Црвеног крста Крагујевац др Љубиша Милојевић .

 


СТУДЕНТИ ФАРМАЦИЈЕ ИЗ НЕМАЧКЕ У ПОСЕТИ НАШЕМ ФАКУЛТЕТУ

Осморо студената Фармацеутског факултета из Хамбурга, у оквиру TWIN пројекта Европске асоцијације студената фармације, борави у вишедневној посети нашем факултету и Крагујевцу.

Студенте из Немачке данас је примио декан ФМН проф.др Владимир Јаковљевић који је истакао да је сваки вид међународне сарадње изузетно важан и за наш Факултет, и за читав Универзитет и град Крагујевац. ''Оно што је један од критеријумима за препознавање на светским листима, а најпознатија је свакако Шангајска листа, је управо међународна сарадња и број страних студената на сваком факултетту. Ми смо постигли изузетне резултате на националном плану у протеклом периоду, а један од приоритета у наредном периоду биће боља презентација наше установе на међународном плану. Свакако да су размене студента један од начина за што бољу промоцију. Ми на нашем Факултету за сада немамо стране студенте, ако се изузму студенти из региона. Оно што ћемо покушати у наредном периоду је да добијемо макар и минималне квоте за иностране студенте како би 2020.године могли да на наше студијске програме упишемо један број страних студената.То може да допринесе новом развојном путу нашег Факултета и потрудићемо се да за две године то и реализујемо'', рекао је проф.Јаковљевић. Он је студентима из Немачке у најкраћим цртама представио наш Факултет, начин студирања а пре свега студије фармације којима је до избора на место декана Факултета руководио.

 
 
 

Гости из Немачке су се упознали са виртуелном апотеком на нашем Факултету а посетили су и Центар за кардиоваскуларна истраживања. Говорећи о својим утисцима немачки студенти истакли су да су одмах уочили велико гостропримство, отвореност и срдачност и да је Србија једна мешовита средина која може да понуди много више него што се од ње очекује. Према њиховим речима ове посете су изузетно важне јер им омогућавају не само нове контакте са студентима из других земаља већ и због упознавања са системима образовања ван Немачке. Иначе, TWIN је један од најатрактивнијих пројеката Европске асоцијације студената фармације који представља билетаралну размену студената са фармацеутских факултета из различитих европских држава. Пројекат се састоји од едукативног и друштвеног дела и прилика је да се упознају нови људи, њихове културе, обичаји али и усаврши и унапреди знање из области фармације.


НАСТАВНИЦИ ФМН ГОСТИ УНИВЕРЗИТЕТА ВАСИЛ ГОЛДИШ У АРАДУ

У оквиру Ерасмус+ програма, проф. Драгана Игњатовић Ристић и доц. Марина Газдић су од 06.05. до 12.05. 2019.године биле гости Универзитета Васил Голдиш у Араду, Румунија.

Проф. Драгана Игњатовић Ристић је одржала предавање на тему Етике у психијатрији, а доц. Марина Газдић предавање на тему Стем ћелија.

Домаћини су нас упознали са пројектима на којима тренутно раде у оквиру Института (Insttute of Life Sciences). На обострано задовољство, планира се будућа пројектна сарадња две институције као и сарадња на програму докторских академских студија.

Како је студијски боравак био део свечаности Универзитета, домаћинима смо упутили срдачне поздраве у име Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу.

 
 
 


УРУЧЕНИ ИНДЕКСИ СПЕЦИЈАЛИЗАНТИМА ФМН

У присуству декана проф.др Владимира Јаковљевића продекан за специјалистичке и уже специјалистичке студије проф.др Горан Давидовић свечано је данас, у Плавој сали Факултета медицинских наука, уручио индексе новим специјализантима нашег Факултета. Након пролећног конкурса специјалистичке студије на ФМН уписало је 60 нових специјалиста медицине и стоматологије.Они ће у наредном периоду, у трајању од 3 до 5 година, у зависности од специјализације за коју су се определили наставу и стручни рад обављати у нашој установи и наставно научним базама Факултета, пре свега Клиничком центру Крагујевац и Војно медицинској академији у Београду.

Поздрављајући специјализанте декан Факултета проф.др Владимир Јаковљевић рекао је да су управо они-студенти специјалистичких студија стратешко опредељење нашег Факултета у наредном периоду. ''Од данас сте званично специјализанти нашег Факултета и овде ћете имати сигурно већу пажњу него на било ком другом месту, као и коректне саговорнике како међу Вашим менторима тако и у Служби за постдипломску наставу. Потрудили смо да имате све што је потребно за добру и квалитетну специјализацију , од наставе, преко ментора и установа у којима ћете обављати стаж'' рекао је декан Јаковљевић. Он је подсетио и да се ФМН труди да прати потребе тржишта и да у сваком конкурсу за упис на специјалистичке и уже специјалистичке студије уведе неку нову специјализацију. Све то резултира традиционално добрим интересовањем доктора медицине и стоматологије и магистара фармације за додатним усавршавањем, односно уписом на специјализације на нашем Факултету.

 
 

Продекан за специјалистичке и уже специјалистичке студије проф.др Горан Давидовић захвалио се свим специјализантима који су се определили за специјализације код нас и додао да је, до сада, са ФМН са звањем специјалисте и ужег специјалисте изашло око 600 људи. ''То је значајан број а у овом кругу интересовања су по гранама различита и из области медицине али и фармације и стоматологије. Заступљене су скоро све гране медицине а доста полазника и у овом конкурсном року определило се за специјализације из области стоматологије пре свега ортопедије вилица и оралне хирургије'', рекао је проф.Давидовић. Према његовим речима квалитет наставе је оно што препоручује наш Факултет и традиционално опредељује велики број полазника за упис специјалистичких и уже специјалистичких студија на ФМН

Факултет медицинских наука два пута годишње уписије лекаре, стоматологе и фармацеуте на специјалистичке студије, уз услов да су добили сагласност министарства здравља за упис на одређену специјализацију или ужу специјализацију. Конкурси на ФМН расписују се у априлу и октобру, а стаж специјализантима почиње 1.јуна или 1.децембра.


СТУДЕНТИ ФМН ОСВОЈИЛИ ТРИ СЕСИЈЕ У БАЊА ЛУЦИ

Студенти Факултетa Mедицинских наука Универзитета у Крагујевцу учествовали су на првом интернационалном медицинском конгресу за студенте и младе докторе у Бања Луци, а у организацији Медицинског факултета у Бања Луци. У пратњи доц. др Марине Томовић, два студента пете године интегрисаних академских студија фармације, четири студента шесте године интегрисаних академских студија медицине и један студент докторских академских студија: Јована Перовић, Емина Ћоровић, Ирфан Ћоровић, Јелена Ђурђеић, Катарина Радојевић, Неда Шапић и Марко Иванковић учествовали су на конгресу где су презеновали своје научно-истраживачке радове. Такође, у оквиру радионица наши студенти су имали прилику да учествују у хируршком зашивању рана, кардио-пулмонарној реанимацији, као и у радионицама за обуку рада на ЕКГ-у и ултразвуку.

 
 

Од четири сесије наши студенти су освојили три: Ирфан Ћоровић, Емина Ћоровић и Јелена Ђурђевић. Домаћини су омогућили посету новој згради Медицинског факултета који је опремљен са најновијом опремом за наставни и истраживачки рад. Студенти су имали прилику да разговарају са својим колегама о њиховом начину студирања, о литератури из које уче и о материјалима које користе. У оквиру боравка у Бања Луци студенти су са доц. др Марином Томовић обишли град и упознали се за знаменитостима Бања Луке. Након презентовања својих радова и освајања награда, били су позвани на свечану вечеру коју су припремили организатори конгреса.



 


ФМН ДОБИО НОВЕ ЧЛАНОВЕ АЛУМНИ КЛУБА

Некадашњи студенти нашег Факултета, генерација која је студије медицине завршила 1994.године, окупили су се у суботу 25.маја како би обележили 25 од апсолвентуре. Била је то прилика да се сви они учлане у Алумни клуб Факултета медицинских наука. Чланске карте уручио им је декан ФМН проф.др Владимир Јаковљевић који је и сам део те генерације. Проф.Јаковљевић је поздрављајући своје колеге подсетио да је Факултет медицинских наука , од времена када су они били студенти, до данас напредавао у сваком смислу и истакао да мисли да је наша установа превазишла могућности и овог града али и свих нас. ''Факултет је доста променио своју структуру и на томе ћемо радити и у наредном периоду.Ово је наша заједничка кућа и учлањењем у Алумни клуб желимо да повежемо све оне који су били и јесу део Факултета што ће нам омогућити не само периодична окупљања и дружења већ нам даје и могућност да се и струковно повежемо што може бити корисно и за нас појединачно али и за установе у којима радимо и градимо своје каријере'', рекао је проф.Јаковљевић.Декан ФМН је најавио и да ће за славу и дан Факултета у децембру ове године бити организовано окупљање и осталих генерација наших некадашњих студената.



 

Сусрет генерације која је студије медицине завршила 1994.године на нашем Факултету први пут је иницирао Никола Росић, клинички фармаколог у КЦ Крагујевац, који је истакао да се ова генерација први пут окупила на тринаесту годишњицу од апсолвентуре и да је од тада постала традиција да се виђају једном годишње. ''Почаствовани смо што на овакав, генерацијски начин, постајемо чланови Алумни клуба Факултета и то на 25 годишњицу од апсолвентуре. Неки од нас су за ове године јако лепо професионално напредовали, неки су остварили јако завидне академске каријере али најважније је да нам је свима драго да се овако састанемо, дружимо, подсетимо студентских дана и разменимо искуства'', рекао је Никола Росић.

 


Иначе, оснивачка Скупштина Скупштина Алумни клуба ФМН одржана је за дан Факултета 2017.године.Циљ Алумни клуба је остваривање везе Факултета са некадашњим студентима, и њихово међусобно повезивање које треба да допринесе нашој бољој комуникацији према њима али и заједничкој промоцији наше установе. Чланске карте Алумни клуба ФМН, између осталих, добили су и професори нашег Факултета: проф.др Жељко Мијаиловић продекан за ИАС фармације, проф.др Иванка Зелен, проф.др Александра Димитријевић, доц.др Милош Тодоровић.s


СТУДЕНТИ СТОМАТОЛОГИЈЕ У ПОСЕТИ УНИВЕРЗИТЕТУ У СМОЛЕНСКУ

Студенти Факултет медицинских наука Универзитета у Крагујевцу обновили су дугогодишњу сарадњу са Универзитетом медицинских наука у Смоленску, у Русији. У пратњи доц. Др Милице Поповић, студенти четврте године интегрисаних академских студија стоматологије: Јовић Андреа, Огњановић Ирена, Милановић Павле и Ивановић Душан учествовали су на Студентској конференцији у Смоленску где су имали прилику да презентују своје научно-истраживачке радове. Такође, у оквиру радионица наши студенти имали су прилику да моделују зубе у воску, мере јачину везе савремених адхезивних система у стоматологији, као и у радионицама прве помоћи при трауми главе и врата и хируршког збрињавања ране применом различитих техника шивења ране.

 

Учествовали су и на 'Округлом столу' где су имали прилику да разговарају са својим колегама о њиховом начину студирања, о литератури из које уче, о материјалима које користе. Такође, са својим домаћинима, разменили су досадашња искуства, разговарали о традицији, навикама и животу студената у Русији и Србији. Наши студенти обишли су и клинику за оралну хирургију и клинику за денталну терапију, као и неке од приватних стоматолошких клиника где су се упознали са најсавременијим техникама и технологијама у стоматологији.

 

У оквиру боравка у Смоленску студенти стоматологије ФМН са доц. др Милицом Поповић , у пратњи својих домаћина, посетили су Музеј хумане анатомије у оквиру Катедре за анатомију, обишли су град и упознали се за знаменитостима Смоленска. Они су имали част да их на свечаном пријему угосте градоначелница Смоленска Валентина Михајловна Олејникова и ректор Универзитета проф. др Роман Козлов. Након презентовања својих радова, били су позвани на свечани бал који су припремили професори факултета и који се традиционално одржава након конференције.


СТУДЕНТКИЊА МЕДИЦИНЕ ИЗ РУСИЈЕ У ОКВИРУ ПРОГРАМА РАЗМЕНЕ НА ФМН



Крагујевачки факултет Медицинских наука у континуитету реализује програм размене студената дуги низ година.
Успостављена је сарадња са европским Универзитетима, али и престижним Московским.
У оквиру овог програма студентима из Руске федерације омогућено је да прате наставу, али и да се упознају са могућностима истраживачког рада у лабораторији за кардиоваскуларну физиологију Медицинског факултета која се налази у Институту овог факултета при Клиничком центру.
Студенткиња друге године медицине из Москве, Марија Карташова први пут је у Крагујевцу.
Прилика да се упозна са вршњацима са Балкана, али и српским високообразовним системом драгоцено је искуство за младе људе.
Крагујевачки факултет Медицинских наука у континуитету реализује програм размене студената дуги низ година.
Успостављена је сарадња са европским Универзитетима, али и престижним Московским.
У оквиру овог програма студентима из Руске федерације омогућено је да прате наставу, али и да се упознају са могућностима истраживачког рада у лабораторији за кардиоваскуларну физиологију Медицинског факултета која се налази у Институту овог факултета при Клиничком центру.
Студенткиња друге године медицине из Москве, Марија Карташова први пут је у Крагујевцу.
Прилика да се упозна са вршњацима са Балкана, али и српским високообразовним системом драгоцено је искуство за младе људе.
Њени утисци о начину живота у Шумадији и гостољубивости су превазишли очекивања.
Образовање на крагујевачком и московском медицинском факултету се много разликују, процењује Марија.
Боравак у Крагујевцу провела је радно. Она је у лабораторијама имала прилику да заједно са колегама из Шумадије прође практични део наставе.
Боравак у Крагујевцу, односно Србији за Марију Карташову обележио је сусрет са блиском, али ипак другачијом културом и људима.
Због тога је и програм размене студената један од омиљених код младе популације.
До краја ове академске године крагујевачки Факултет медицинских наука посетиће још неколико група студената који ће пристизати из Русије

12.05.2019 РТК


УРУЧЕНО ПРИЗНАЊЕ ''КАПЕТАН МИША АНАСТАСИЈЕВИЋ'' ДЕКАНУ ФМН

Декан ФМН проф.др Владимир Јаковљевић добитник је признања ''Капетан Миша Анастасијевић'' за афирмацију савременог образовања у региону Шумадије и Поморавља.

Признање проф.Јаковљевићу уручено је данас у сали Скупштине града Крагујевца. Поред декана нашег Факултета награђени су и: компанија Panasonic Lighting Devices Serbia из Свијалнца као лидер одрживог развоја и конкуренстности, проф.др Петар Веселиновић декан Економског факултета, за стваралачки допринос и презентацију високог школства, Радомир Ерић члан Градског већа за привреду, за унапређење пословног амбијента, општина Кнић, за развој локалне самоуправе, проф.др Александра Томић Лучић дирекорка Интерне клинике КЦ за научни и стручни допринос унапређењу здравствене заштите, за стваралаштво у области информисања Невенка Ђелић, уредница дописништва РТС у Крагујевцу, хотел Женева лукс као лидер угоститељске и туристичке понуде, глумац Милан Лане Гутовић за глумачко и уметничко стваралаштво.

 

Ово признање доживљавам као велику част али и обавезу јер носи име једног таквог филантропа и градитеља као што је био капетан Миша Анастасијевић-рекао је након уручења признања проф.др Владимир Јаковљевић, декан ФМН. ''То је признање Факултету којим руководим од скоро и показује да људи из шире друштвене заједнице препознају наш Факултет као место добрих, позитивних дешавања. Надам се да ће то свима нама, и мени наравно, то бити замајац да истрајемо у намери да овај факултет буде једна уређена средине у којој ће сви наставници и студенти да се осећају лепше'', рекао је Јаковљевић.

 
 

Награда „Капетан Миша Анастасијевић" је годишња награда која се додељује за најуспешније појединце, предузетнике и институције у Србији. Ова награда се додељује се у оквиру манифестације „Пут ка врху“ чији је циљ да подстиче и афирмише предузетништво у Србији. Награду реализују агенција за тржишне комуникације Медија Инвент из Новог Сада. Међу досадашњим добитницима овог престижног признања су: председник Србије Александар Вучић, потпредседник Владе и министар иностраних послова Ивица Дачић, наш истакнути неурохирург проф.др Даница Грујичић, проф.др Марко Бумбаширевић микрохирург, новинарка Мира Адања Полак, војно политички коментатор Мирослав Лазански и многи други.



УДРУЖЕЊЕ ЗА ПОМОЋ И ПОДРШКУ ОСОБАМА СА ЦИСТИЧНОМ ФИБРОЗОМ СРБИЈЕ
ОРГАНИЗУЈЕ



ПРЕДАВАЊЕ О ЦИСТИЧНОЈ ФИБРОЗИ

15.05.2019. године

у Плавој сали Факултета медицинских наука у Крагујевцу

Опширније погледајте овде


У ТОКУ КОНКУРС ЗА УПИС НА СПЕЦИЈАЛИСТИЧКЕ
И УЖЕ СПЕЦИЈАЛИСТИЧКЕ СТУДИЈЕ ФМН

На ФМН у току је први овогодишњи Конкурс за упис на специјалистичке и уже студије, који ће бити отворен до 15.маја.Доктори медицине и стоматологије, као и магистри фарамације моћи ће да аплицирају за упис на 28 специјализација из области медицине, 7 стоматологије и 5 фармације. У односу на раније конкурсе новина је специјализација из токсиколошке хемије, а од краја прошле године Факултет је, у оквиру конкурса за уже специјализације, уврстио и две нове гране медицине: онкологију и хипербаричну медицину. Лекари који већ имају диплому специјалисте тако ће моћи да конкуришу за неку од 16 понуђених субспецијализација на нашем Факултету.

''Интересовање за упис је, за сада, задовољавајуће имајући у виду чињеницу да у овом року министарство не додељује решења о одобреним ужим специјализацијама. До сада се пријавило 30-ак кандидата а пошто је Конкурс отворен до 15.маја очекујемо око 60 пријављених што је задовољавајући број и одговара неком просеку'', рекао је декан ФМН проф.др Владимир Јаковљевић у изјави за ТВ Крагујевац. Према његовим речима специјализације су,у овом моменту , један од приоритета у области постдипломског усавршавања. ''У области докторских студија постигли смо одређени ниво и завидан број заинетрсованих, који је и даље веома висок.До тога смо дошли захваљујући дугогодишњем искуству и добром раду. С друге стране специјализације дуго година нису одобраване од стране минисатрства здравља а од када је то покренуто све веће интерсовање је и лекара и фармацеута и стоматолога за овај вид усавршавања , јер већини њих је то најважније да би сутра могу да лече људе'', рекао је Јаковљевић. Декан је истакао и да ће се Факултет медицинских наука трудити да и повећањем броја наставно-научних база али и бољом сарадњом са Клиничким центром и Домом здравља направим још боље услове за све специјализанте и уже специјализанте нашег Факултета и омогући им што квалитетнији ниво рада и праксе.

На Конкурс за упис на специјалистичке и уже студије могу се јавити сви они који имају решење минисатрства здравља о одобреној специјализацији за грану медицине, стоматологије или фармације за коју се пријављују.


ФМН У ПОСЕТИ ДРУГОЈ ГИМНАЗИЈИ

Факултет медицинских наука представио је данас своје студијске програме и уписне квоте матурантима Друге гимназије. О студијским програмима нашег факултета и предстојећем упису нове генерације бруцоша у школској 2019/2020.години говорили су: др Анита Ивошевић са ИАС медицине, проф.др Гордана Радић са ИАС фармације и др Дејан Здравковић са ИАС стоматологије.

Интегрисане академске студије медицине, на које и у овој школској години уписујемо 88 студената, према речима др Аните Ивошевић ,трају 6 година након чега студент добија звање доктора медицине. ''На нашем факултету, на свим студијским програмима, очекује вас континуирани рад. Од првих предавања и вежби, морате да учите на недељном нивоу јер тако, током свих 15 недеља наставе, остварујете укупно 30 поена. Сви студијски програми имају јасно дефинисане и прецизне програме који ће вам бити доступни на нашем сајту већ у другој половини августа у виду информатора предмета односно силабуса. На тај начин од самог почетка до детаља сте упознати са свим обавезама које имате током године'', рекла је др Ивошевић. Она је додала и да је од прошле године, односно последње уписане генерације студената медицине, уведено три нова предмета:медицинска хемија, биологија и биофизика.

 
 

На ИАС фармације ФМН ће у школској 2019/2020 години уписати 84 студента. Проф.др Гордана Радић појаснила је матурантима Друге гимназије да студије фармације трају 5 година, да студенти на крају стичу звања магистра фармације и да је могуће да раде у апотекама, фармацеутским компанијама, фармацеутској индустрији али и да се баве научно истраживачким радом. Када је реч о ИАС стоматологији, др Дејан Здравковић , сарадник у настави на стоматологији , подсетио је да је то најмлађи студијски програм на нашем факултету и да ће у овој години бити уписана 10 генерација од 24 студента. ''Читав наш факултет познат је по раду у малим групама где свака група има свог тутора, односно професора или сарадника који је задужен за ту групу. На стоматологији али и на осталим студијским програмима на тај начин стиче се пракса кроз практичан рад што нам касније пуно значи'', рекао је др Здравковић и додао да на трећој години студија крећу уже стоматолошки предмети и конкретан рад са пацијентима у новом простору са савременом опремом и најсавременијим материјалима.

Тим Факултета медицинских наука позвао је данас матуранте Друге гимназије да у суботу 25.маја или суботу 15.јуна, у оквиру манифестације ''Дан отворених врата, посете наш Факултет.

 


ОДРЖАН ДРУГИ НАУЧНИ СКУП ПОВОДОМ СВЕТСКОГ ДАНА ИМУНОЛОГИЈЕ

У плавој сали Факултета медицинских наука данас је одржан други научни састанак Центра за молекулску медицину и истраживање матичних ћелија, а поводом Светског дана имунологије. Циљ састанка је да омогући форум који би стимулисао сарадњу са сродним научним установама у Србији као и са другим истраживачким групама нашег Факултетa и Универзитета. Други, не мање важан циљ је да прикаже резултате научних истраживања у Центру и другим научно-истраживачким установама.

На скупу су, како је истакао проф.др Иван Јовановић, представљени резултати који су публиковани у врхунским међународним часопсима из области имунологије, онкологије и регенеративне медицине. Ово је била прилика да се прикажу и најновији резултати који до сада нису публиковани. 15 предавача је презентовало своје резултате а још 20-ак је своје резултате представило у оквиру постер сесија. Скуп је имао национални карактер па су своје резултате у овим областима представили и Војномедицинска академија у Београду, Медицински факултет у Београду, Институт за медицинска истраживања у Београду, Институт за биолошка истраживања у Београду.

 
 

Претходне године у Центру за молекулску медицину и истраживање матичних ћелија Факултета медицинских наука (који има статус центра изузетних вредности) истраживања је спроводило 9 професора ,три доцента и десетине млађих истраживача и докторанада, а у оквиру: 3 међународна; 6 пројеката Министарства за просвету, науку и технолошки развој; 3 макро и 19 јуниор пројеката Факултета медицинских наука.Ова група истраживача је у периоду од годину дана објавила 29 М20 и 6 М51 публикација. У истом периоду у Центру је урађено и одбрањено 7 докторских дисертација.

Центар већ годинама успешно доприноси развоју науке и стварању кадрова Факултета медицинских наука кроз сарадњу са великим бројем наставника и сарадника који сада успешно раде и дисеминују научну мисао и метод у оквиру катедри за: имунологију, онкологију, генетику, хирургију, стоматологију, инфективне болести, биохемију, патолошку анатомију, хистологију и ембриологију, патолошку физиологију, психијатрију, интерну медицину, оториноларингологију. Шеф катедре за имунологију, инфекције и инфламацију проф.др Небојша Арсенијевић рекао је да се у оквиру истраживања дошло до сазнања у каквим све запаљенским болестима матичне ћелије учествују и на који начин модулирају запаљенски одговор организма. ''Радило се доста и на моделима системских болести као што су Кронова болест, мултипл склероза и по први пут су свету саопштене неке информације баш из нашег центра и из Крагујевца'', истакао је Арсенијевић. Испред ВМА у Београду скуп је подржао др Миодраг Јоцић који је истакао да наше две институције имају веома блиску сарадњу, заједничке пројеке и радове и додао да велики број доктора медицине са ВМА постдипломске студије је завршило или завршава управо на ФМН у Крагујевцу.

Наставници Центра су у протеклој деценији били доминантни предавачи на четири изборна подручја у оквиру Докторске школе (Докторских академских студија). Тако су у Центру спровођена и истраживања за докторске дисертације у оквиру следећих изборних подручја: Онкологија; Имунологија, инфекција и инфламација; Матичне ћелије у биомедицинским наукама; Истраживања у стоматологији.

 


ОТВОРЕНА ВРАТА ЗА БУДУЋЕ МЕДИЦИНАРЕ

Факултет медицинских наука организовао је Дан отворених врата па су средњошколци, који планирају да студирају медицину, били у прилици да се информишу о условима студија на овој високошколској установи.
Међу матурантима највише је било ученика средње медицинске школе и гимназијалаца који планирају да упишу Факултет медицинских наука.
Факултет медицинских наука Универзитета у Крагујевцу и ове године уписаће 88 студената медицине, 84 на фармацији, 24 на стоматологији, док ће струковне студије имати 88 бруцоша.
Све до пријављивања за пријемни испит заинтересовани средњошколци моћи ће да се информишу о студијама на овом факултету.
Лабораторије и кабинети су опремљени најсавременијом опремом, док са студентима ради добар наставни кадар. Ова високошколска установа је јединствена по томе што организује карантински рад на хирургији, интерној медицини и гинекологији.
Факултет медицинских наука препознатљив је по туторском систему рада са студентима, који се показао као одличан за успех на студијама.
Највише је било ученика средње медицинске школе, а међу матурантима су се нашли и гимназијалци који планирају да упишу Факултет медицинских наука.
Дан отворених врата био је прилика да се прикупе потребне информације о студијама и условима рада на факултету.
До полагања пријемних испита будући студенти ће моћи да набаве збирке тестова, питања и задатака.
(20.04.2019, РТК)


ОДРЖАН ПРИЈЕМ ЗА СПОРТИСТЕ КОЈИ СУ ОСВОЈИЛИ КУП РЕКТОРА 2019.

Декан Факултета медицинских наука проф.др Владимир Јаковљевић, саветник декана за финансије и кадрове проф.др Небојша Здравковић и проф.др Владимир Живковић организовали су пријем за спортску секција Факултета, која је прошлог викенда у Чачку, освојила прво место у генералном пласману на Купу ректора.

Честитајући спортистима на освојеном Купу ректора, декан ФМН проф.др Владимир Јаковљевић рекао је да је то велика ствар за наш Факултет. ''Веома ми је драго да се у првој години мог руковођења овом установом дешавају овакве ствари.Искрено се надам да ће у некој перспективи и држава препознати да треба да више фаворизује студентски спорт у правом смислу, давањем стипендија и да то заиста буде прави пут за све младе спортисте'', рекао је проф.Јаковљевић и додао да ће спортисти Факултета и у наредном периоду имати сву подршку руководства у свим својим активностима на овом плану.

 
 

Проф.др Душица Ђорђевић захвалила се свим учесницима Купа ректора и на учешћу и на труду који су уложили и на тај начин допринели да у генералном пласману ФМН освоји прво место.Председник Спортске секције Марко Ристић подсетио је да је ово друга година за редом у којој ФМН осваја Куп Ректора и изразио очекивање да ће наши спортисти на предстојећој Медицинијади, која се одржава у Будви од 8.до 12.маја,остварати запажене резултате.

На Купу Ректората у Чачку 14.априла 2019.године секције Факултета медицинских наука оствариле су следеће резултате: стрељаштво (ж) 1. место , одбојка (ж) 1. место ,кошарка (ж) 1. место ,кошарка (м) 1. место и рукомет (ж) 2. Место.У генералном пласману ФМН освојио је прво место са 14 бодова, друго место припало је Правном факултету са 13 бодова док је трећепласирани Факултет техничких наука са 12 бодова.

 


КУП РЕКТОРА 2019.

Факултет медицинских наука је освојио прво место у генералном пласману на Купу ректора одржаном 14.4.2019. у Чачку.

Генерални пласман
1. Факултет медицинских наука 14 бодова
2. Правни факултет 13 бодова
3. Факултет техничких наука 12 бодова

Пласман секција Факултета медицинских наука
Стрељаштво (ж) 1. место
Одбојка (ж) 1. место
Кошарка (ж) 1. место
Кошарка (м) 1. место
Рукомет (ж) 2. место

 


 


ПРЕДСТАВЉЕНИ СТУДИЈСКИ ПРОГРАМИ ФМН МАТУРАНТИМА ПРВЕ ГИМНАЗИЈЕ

Професори и сарадници Факултета медицинских наука уз подршку ПР тима представили су данас матурантима Прве крагујевачке гимназије наше студијске програме и овогодишње квоте за упис нове генерације бруцоша. Традиционално велико интересовање за наше студијске програме матуранти су показали и приликом овогодишње посете , а највеће интересовање и овог пута влада за студије медицине. Говорећи о ИАС медицине др Анита Ивошевић истакла је да је ФМН одавно препознатљив по раду студената у малим групама и туторском систему рада којим пратимо сваког студента од уписа до завршетка школовања.Студије медицине трају 6 година, односно 12 семестара а сваки семестар траје 15 недеља. ''До другог семестра треће године на факултету и институту имате предклиничке прдмете након чега прелазите на клинику, ткз. ''клиничке предмете'' односно практичан вид наставе у болничким условима. Оно што је студентима најзанимљивије и најатрактивније су такозвани карантини , у оквиру којих боравите у болници по 7 дана и то на четвртој години на интерној медицини, на петој на хирургији и на шестој години на гинекологији'', рекла је др Анита Ивошевић.

Студијски програм фармације представила је проф.др Гордана Радић истакавши да студије фармације трају 5 година односно 10 семестара након којих се добија звање магистар фармације које омогућава запослење у фармацеутској индустрији, здравственим установама али и могућност бављења научно-истраживачким радом. ''На нашем Факултету је могуће наставити студије и бављење науком у оквиру Докторских студија. Новина на нашем студијском програму је што студенти завршне године имају могућност стицања стручне праксе односно практичног рада у болничким условима и апотекама'', рекла је проф.Радић. Најмлађи студијски програм нашег Факултета-стоматологију представио је истраживач-сарадник др Марко Милосављевић који је рекао да је за овај студијски програм важно знање, вештина и уметност и да сви они који су на ово спремни могу конкурисати за једно од 24 места колико наш Факултет уписује студената стоматологије од 2010.године када је кренула прва генерација бруцоша.

Факултет медицинских наука у школској 2019/2020 години уписаће 88 студената на ИАС медицине, 84 на ИАС фармације и 24 студента на ИАС стоматологије. На основне струковне студије факултет ће, и у овој школској години, уписати 88 студената. Збирке задатака за пријемни испит из биологије, хемије и математике, које издаје ФМН могу се купити у скриптарници Факултета.

 
 
 


ПРЕДСТАВЉЕНА ФОНДАЦИЈА ''ЗАЈЕДНО ЗА МЛАДЕ-ПРОФ.ДР ДАНИЦА ГРУЈИЧИЋ''

У организацији Управног одбора Фондације ''Заједно за младе-Проф.др Даница Грујичић'' и Факултета медицинских наука у амифитеатру нашег факултета у петак 29.марта предавање је одржала наш истакнути неурохирург, начелник Одељења неуроонокологије КЦС, шеф катедре за хирургију Медицинског факултета у Београду професор доктор Даница Грујичић.

Најпре је окупљене госте и студенте, у име домаћина, Факултета медицинских наука, поздравио декан проф.др Владимир Јаковљевић.С обзиром да је Фондација која носи име професорке Грујичић и основана на иницијативу студената Универзитета у Крагујевцу на предавању је управо у њихово име присутне поздравила доктор медицине Анђела Ивезић, сада члан УО Фондације као и мастер права из Ужица Радован Новаковић.

Проф.др Даница Грујичић рекла је најпре да је циљ Фондације да се мотивишу млади и талентовани људи да се образују и остану да раде у Србији.''Наш циљ је да се младим научницима, уметницима, спортистима и осталој талентованој деци из других области пружи подршка да се образују, остану да раде у својој земљи и постану најбољи у својим професијама'', истакла је проф.Грујичић. Новац ће се прикупљати донацијама појединаца, фирми и СМС порукама док ће на сајту Фондације бити објављене слике деце за коју се новац прикупља, тако да ће јавност знати где су односно коме су средства отишла.Професорка Грујичић говорила је и о реформи образовања, нашем здравственом систему, значају увођења категорије породичног лекара, плановима и новинама у области неурохирургије, све успешнијој примени гама ножа у Клиничком центру Србије, али и великим могућностима које у лечењу различитих врста тумора има ИКС нож који је њеним залагањем , уз помоћ минисатрства здарвља, купљен и на коме се однедавно ради у КЦС.

Предавање је било интерактивно па су студенти били у прилици да проф.Грујичић поставе питања на која је она стрпљиво одговарала.
Предавању на ФМН присуствовали су и ученици Прве крагујевачке гимназије чији је одлазак на светско такмичење у Хјустон Фирст лего лиг био доведен у питање због недостатка новца.

У међувремену су стигле најаве од државе да ће помоћи њихов одлазак, а сама проф.Грујичић рекла је да ће уколико буде потребно помоћи и Фондација ''Заједно за младе-проф.др Даница Грујичић'',

 
 
 


ФМН ПРЕДСТАВЉЕН НА САЈМУ ОБРАЗОВАЊА И ЗАПОШЉАВАЊА У КРАГУЈЕВЦУ

На Шумадија сајму отворен је дводневни сајам образовања и запошљавања. На манифестацији се представљају бројне државне и приватне високошколске установе и школе, а близу 40 послодаваца нуди више од 320 радних места.
Ученици су у прилици да се кроз непосредан контакт са представницима високошколских установа и школа упознају са образовним профилима и смеровима које средње школе и факултети нуде и тако лакше пронађу право занимање и смер будућег школовања.Факултет медицинских наука представио је своје студијске програме на заједничком штанду Универзитета на коме су се окупили сви наши факултети.
На овогодишњој дводневној манифестацији представља се Национална служба за запошљавање и око 40 послодаваца. Незапосленим Крагујевчанима понуђено је више од 320 радних места. Сви заинтересовани могу да предају своје радне биографије и на лицу места разговарају са послодавцима. Радна места нуде Магнети Марели Аутомотиве, Горење МДМ, Орион World, Форма идеале, Грах Аутомотиве из Баточине, Пештан Аранђеловца, Ником, Adient Interiors, Wacker Neuson, Куч копмани, Трнава промет и други послодавци.
“Највише слободних послова понуђено је лицима машинских и металских занимања, од трећег до седмог степена стручне спреме (бравари, алатничари, заваривачи, металоглодачи, оператери на ЦНЦ машинама, дипломирани машински инжењери различитих смерова). У понуди су и радна места за економисте, технологе, куваре, конобаре, месаре, продавце, али и за особе са инвалидитетом за радно место шивача текстила”, саопштено је из Националне службе за запошљавање.
Шумадија сајам организује ову манифестацију уз подршку Националне службе за запошлјавање, а под покровителјством града Крагујевац. Радно време сајма 28. и 29. марта је од 10 до 17 часова, а улаз и паркинг су бесплатни.

 
 


ОДРЖАНА ЕДУКАЦИЈА НА ТЕМУ ''АНЕМИЈЕ УСЛЕД НЕДОСТАТКА ГВОЖЂА И ДРУГЕ ХИПОПРОЛИФЕРАТИВНЕ АНЕМИЈЕ''

У организацији Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу, Центра за континуирану медицинску едукацију и Катедра за клиничку фармацију у амфитеатру нашег Факултета одржана је континуирана медицинска едукација на тему: '' Анемије услед недостатка гвожђа и друге хипопролиферативне анемије''. Организатор едукације, продекан за континуирану медицинску едукацију Проф. др Душан Ђурић истакао је да је циљ ове едукације да се на нивоу примарне здравствене заштите обједине напора фармацеута и лекара у побољшљњу квалитета живота, поготово у репродуктивном периоду јер смо ми нација која има хроничне проблеме са анемијом. ''Те проблеме најчешће не препознамо на време па је зато неопходно да се предузму превентивни кораци који ће поправити квалитет исхране наших корисника , јер корисници су и здраве особе, не морају да буду само пацијенти и да на тај начин сагледамо које су то превентивне мере, која је то врста исхране која је квалитетна и да ли наш начин исхране води у неки од ових поремећаја, укључујући и дијабетес, који значајно могу да утичу на остали коморбидитет. Само заједничким тимсим радом можемо да оплеменимо средину у којој живимо'', рекао је проф. Ђурић.

Учесници едукације поред лекара примарне здравствене заштите и фармацеута су и студенти Факултета медицинских наука, чланови крагујевачког огранка Удружења студената NAPSER , који су у припремама и реализацији скупа веома помогли .Они се, између осталог, баве програмима и пројектима који су везани за едукације ове врсте, а негде су и кандидати за упис на специјалистичке академске студије за стицање назива специјалиста фармације на ФМН.

Учеснике данашње континуиране медицинске едукације поздравио је декан нашег Факултета проф.др Владимир Јаковљевић.

 
 


ПОЧЕЛА РЕАЛИЗАЦИЈА ЗАЈЕДНИЧКОГ ПРОЈЕКТА ФМН И ''И.М.СЕЧЕНОВ'' УНИВЕРЗИТЕТА ИЗ МОСКВЕ

Пред крај прошле године Факултет медицинских наука Универзитета у Крагујевцу и формално је успоставио сарадњу са Првим московским државним медицинским Универзитетом ''И.М. Сеченов''. Као резултат те сарадње већ је почела реализација пројекта о шећерној болести и утицају метаболичког синдрома на срце. Пројекат под називом ''Kardioprotetektivni efekti DPP-4 inhibitora na ishemijsko–reprerfuzionu povredu izolovanog srca pacofa sa dijabetesom tipa 2'' реализује се у Крагујевцу, у лабораторији за физиологију Центра за функционална истраживања ФМН- а, а биће представљен Савету ''И.М.Сеченов'' Универзитета који треба да да сагласност на резултате до којих се у оквиру пројекта дође и одобри публиковање тих резултата. Према речима проф.др Сергеја Бољевича, који је шеф катедре за патологију Универзитета ''Сеченов'' у Москви , који је данас посетио наш Факултет, у плану је и рад на још два заједничка пројекта који се реализују у лабораторији Центра за функционална истраживања којом руководи декан ФМН проф.др Владимир Јаковљевић али и у лабораторијама Универзитета ''И.М.Сеченов''. Истовремено, истиче проф.Бољевич, раде се и заједничке публикације за међународне часописе.



Највеће могућности за развој сарадње нашег факултета и читавог Универзитета у Крагујевцу са ''И.М.Сеченов '' Универзитетом у Москви проф.др Сегреј Бољевич види у оквиру организације и одржавања деветог Конгреса о патологији, који ће у Москви 2022.године окупити преко пет хиљада учесника из целог света, пре свега патофизиолога али и осталих лекара и научника који се баве практичним радом. То ће бити додатни импулс не само у сарадњи ''И.М.Сеченов'' Универзитета са ФМН у Крагујевцу већ и велики подстрек развоју патофизиологије у целом свету, сматра проф.Бољевич. ''У том случају би наша два Универзитета, уз заједничке радове, постали центар патофизиологије и науке уопште у овој области'',рекао је проф.Бољевич. Водећи организатори Конгреса су управо проф.др Сергеј Бољевич са Првог московског државног медицинског Универзитета ''И.М.Сеченов'' и проф.др Владимир Јаковљевић декан Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу. Проф.Бољевич очекује и да конгрес о патофизиологији омогући и међусобно повезивање свих европских и светских Универзитета а тиме и интезивну сарадњу свих учесника у овој области.


ОДРЖАН НАЦИОНАЛНИ СИМПОЗИЈУМ ЛЕКОВИ И БУБРЕГ У КЛИНИЧКОЈ ПРАКСИ

На Факултету медицинских наука, у организацији Центра за континуирану медицинску едукацију и катедре за нефрологију, одржан је национални симпозијум из нефрологије ''Лекови и бубрег у клиничкој пракси'', који је акредитован од стране Здравственог савета Србије. Циљ симпозијума, који је окупио нефрологе из целе Србије, је да се упознају са патофизиолошким механизмима нефротоксичног дејства лекова, дозирањем лекова у акутним и хроничним болестима бубрега, укључујући и дозирање лекова код болесника који се лече савременим методама терапије за замену функције бубрега.




Ово је тринаести стручни састанак из нефрологије у Крагујевцу а готово сви су одржани у организацији Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу. Два стручна састанка организовало је Удружења нефролога Србије- Школу хемодијализе 2009. године и Школу нефрологије 2013. године, а један је организовало Српско лекарско друштво-Подружница Крагујевац, 2014. године.
Руководилац симпозијума , шеф катедре за нефрологију ФМН, иначе продекан за ИАС медицине, проф.др Дејан Петровић, у уводном излагању, најпре је истакао да су сваке године, почетком марта, појачане активности нефролога на подизању свести код становништва о значају чувања бубрега, раног откривања и спречавања развоја болести бубрега. ''Хронична болест бубрега је велики здравствени проблем широм света. Подаци показују да тренутно у свету 850 милиона становника има хроничну болест бубрега, а да 2.4 милиона годишње умире због хроничне болести бубрега и њених компликација. Повећан ризик да оболе од хроничне болести бубрега имају особе са повишеним артеријским крвним притиском и/или кардиоваскуларним болестима срца, особе које болују од шећерне болести, од неке системске болести везивног ткива, старости преко 60 година, са позитивном породичном анамнезом, учесталим инфекцијама бубрега и уринарних путева, изложене дејству нефротоксичних лекова.
Код ових особа треба применити скрининг за рано откривање болести бубрега, који треба да укључи: процену функције бубрега, преглед урина тест тракама за доказивање протеина и албумина, преглед седимента урина, мерење артеријског крвног притиска и ултразвучни преглед бубрега. Да ли то можемо МОЖЕМО, да ли то радимо НЕ У ПОТПУНОСТИ'', рекао је проф.др Дејан Петровић. Он је додао и да, поред теоретског знања, примена лекова у клиничкој пракси захтева и практичну, клиничку едукацију, укључујући и саврмене модалитете вантелесне терапије за замену функције бубрега. ''Практична едукација се обавља у КЦ-у Крагујевац, у складу са процедуром која дефинише едукацију и издавање уверења о стручном усавршавању (план, програм и издавање уверења о стручном усавршавању'', рекао је проф.Петровић.
Он је позвао и младе лекаре да упишу постдипломске студије из нефрологије Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу, на којем постоје два студијска програма: ужа специјализација из нефрологије и докторске студије из нефрологије. До сада је одбрањено шест радова уже специјализације из нефрологије и исто толико докторских дисертација.

 
 

Састанку су, поред нефролога из читаве Србије присуствовали и : проф. др Стева Пљеша, проф. др Видојко Ђорђевић, проф. др Светислав Костић, проф. др Зоран Ковачевић, проф. др Драган Јовановић, који су дали велики допринос развоју научне и стручне мисли из области нефрологије у Крагујевцу али у целој Србији. На симпозијуму је представљена и нова књига из серије књига „БОЛЕСТИ БУБРЕГА У КЛИНИЧКОЈ ПРАКСИ“, која носи исти назив као и главна тема националног симпозијума „Лекови и бубрег у клиничкој пракси“. Циљ ове књиге је да едукује и оспособи лекаре да правовремено, правилно и у одговарајућој дози примењују лекове код болесника са акутним и хроничним болестима бубрега, укључујући и болеснике који се лече савременим модалитетима вантелесне терапије за замену функције бубрега.

 
 
 
 


ПРОМОВИСАНИ НОВИ ДОКТОРИ НАУКА УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ

На свечаности која је уприличена у амифитеатру Правног факултета Универзитет у Крагујевцу промовисао је 104 доктора наука, који су у периоду од маја 2017.до маја 2018.године , одбранили докторску дисертацију на факултетима нашег Универзитета.

Највише доктора наука, 54, је са нашег Факултета,12 са Факултета инжењерских наука, 11 са Филолошко уметничког , 10 са Природно математичког, пет са Економског факултета, четири са Правног, по три са Факултета техничких наука у Чачаку и Агрономског факултета,и два са Факултета за машинство и грађевинарство у Краљеву.

Ректор Универзитета у Крагујевцу проф.др Ненад Филиповић истакао је да доктори наука који су данас промивисани чине велико интелектуално богатство и потенцијал, као и ослонац друштвеног просперитета.Он је уједно изразио и очекивање њихових даљих научних резултата, чиме ће, како каже дати видљив допринос очувању ауторитета Универзитета на којем су стекли докторска звања.

 
 

Са Факултета медицинских наука у докторе наука данас су промивисани:Драгана Драгаш Миловановић,Жарко Кривоккапић, Тања Лазић Митровић, Александра Секулић, Јелена Миловановић, Наташа Михајловић, Весна Игњатовић, Светлана Радевић, Милан Ердоглија, Ружица Лукић, Наташа Перковић Вукчевић, Верица Јовановић, Немања Ђекић, Весна Пауновић, Ксенија Вучићевић, Вера Вучићевић, Горан Пешић, Весна Шкулетић, Ненад Зорнић, Бранимир Радмановић, Бобан Јоксимовић, Тамара Николић, Јелена Сотировић, Тања Продовић, Звонко Живаљевић, Оливера Лончаревић, Миодраг Срећковић, Владимир Вукомановић, Мердин Маркишић, Марина Газдић, Владимир Пузовић, Љубодраг Минић, Марјана Вукићевић, Исидора Милосављевић, Петар Чановић, Катарина Јанићијевић, Кристина Радоман, Бранкица Терзић, Мирослав Васовић, Невенка Илић, Драгица Селаковић, Јована Јоксимовић, Ана Азањац Арсић, Зоран Алексић, Зорица Тончић, Јелена Пантић Бишевац, Неда Милосављевић, Зоран Јовић, Влада Ињац, Татјана Драгишић, Драгана Љушић, Јасмина Кнежевић Тасић, Душко Корњача и Горица Ђокић.Поред ментора промоцији су присустовали и продекани за ИАС медицине проф.др Дејан Петровић и ИАС стоматологије проф.др Гвозден Росић.

 
 

И ове године Универзитет је издао књигу под називом ''Књига доктора наука Универзитета у Крагујевцу 2018'' у којој су представљене биографије доктора наука који су данас промивисани као и научни допринос њихових дисертација.Током 43 године постојања на Универзитету у Крагујевцу укупно је промовисано 1 289 доктора наука.



ФМН ДОНИРАО КЊИГЕ ПРВОЈ ГИМНАЗИЈИ

Факултет медицинских наука прикључио се акцији коју је покренуо, крајем прошле године, РТС тачније Радио Београд ''Књига солидарности'' у којој је до сада прикупљено преко три хиладе књига у циљу опремања гимназијске библиотеке која је као и читава школа претрпела велика отећења у пожару који је подменут у јануару прошле године.

 
 

Издања нашег Факултета директорки Прве гимназије Славици Марковић уручио је декан проф.др Владимир Јаковљевић који је најпре изразио радост због чињенице да у посети својој школи из које носи не само знање већ и лепе успомене и трајна пријатељства. ''Отворени смо за сарадњу са свим школама а задовољство ми је што једним лепим гестом можемо да допринесемо да школа комплетира своју библиотеку, након штете коју је претрпела. Надам се и да ће издања нашег Факултета, која су од данас саставни део библиотеке Прве гимназије, допринети да још младих и квалитетних гимназијалаца постану наши суденти'', рекао је проф.Јаковљевић. Директорка гимназије Славица Марковић истакла је да је књига најлепши поклон за једну образовну установу тако да све ове књиге, укључујући и оне које нам је данас донирао ФМН, су јако значајне за образовни процес у нашој школи и биће јако значајне и за наставнике и за ученике.

Декан Јаковљевић и директорка Марковић разговарали су и о могућностима интензивирања сарадње наше две установе и том приликом договорено је да ученици гимназије посете лабораторије нашег Факултета као и наше учешће на традиционалном Фестивалу науке који ће ове године бити одржан 25.априла.


ХОЋУ-НЕЋУ БАШ ТАЈ ФАКУЛТЕТ

У организацији Удружења младих ентузијаста и Ђачког паралмента Прве крагујевачке гимназије традиционално је, и ове године, у Сокобањи организована тродневна конференција "Хоћу-нећу баш тај факултет". На манифестацији која је организована 12.пут ученицим завршних разреда средњих школа, углавном из Крагујевца и Шумадије, представили су државни и приватни факултети из Србије. Преко 530 матураната били су у прилици да чују и виде промоцију како државних тако и приватних факултета и на тај начин потврде свој избор факултета или донесу коначну одлуку шта ће студирати.

Конференција је обухватила више од 15 интерактивних предавања на којима су се представили факултети, док су у паузама матуранти учестовали у различитим радионицама које су имале за циљ да им се помогне у стварању тимског духа, превазилажењу предрасуда и откривању лидерства.

 
 

Презентација Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу изазвала је велико интересовање матураната који су се највише интересовали за студије медицине на нашем Факултету, али и остале студијске програме. Поред презентације самог Факултета, матзрантима су представљене и овогодишње уписне квоте а добили су и информације о збиркама задатака које издаје ФМН и начину полагања пријемног испита. О самом начину студирања на нашем Факултета говорила је Милена Стојковић, члан ПР тима док је активности студентског парламента представила Ирена Огњеновић.

 
 


РАЗВИЈАЊЕ АДЕКВАТНИХ ТЕРАПИЈСКИХ МЕТОДА ЗА ЛЕЧЕЊЕ ИНФАРКТА МИОКАРДА

Четврти међународни научни скуп у оквиру “Cost акције” за кардиопротекцију , под покровитељством Европске комисије о покушаји да се нађу механизми за заштиту кардиоваскуларног система од потенцијалних болести почео је данас у хотелу Шумарице у Крагујевцу. Скуп је окупио око 80 еминентних стручњака из ове области који су гости Факултета медицинских наука и који ће изнети најновија сазнања из ове области. Међу учесницима скупа су: проф.др Дерек Хаусенлој председник Cost акције (Велика Британија), Јоана Андреаду руководилац групе (Грчка) и проф.др Питер Фердинандли (Мађарска) , који су организатори читаве европске мреже за кардипротекцију, као и још преко 70 истакнутих професора и научника из читаве Европе, који се баве кардипротекцијом.

Истраживачка група за кардиоваскуларна истраживања Факултета медицинскин наука Универзитета у Крагујевцу, на чијем челу је декан проф.др Владимир Јаковљевић, активно учествује у пројекту од самог почетка, октобра 2017.године а у плану је да се по окончању пројекта, септембра 2020.године, на основу свих досадашњих резултата апликује за важне међународне пројекте који ће омогућити боље фондове, а тиме и боље услове за истраживања у кардиоваскуларним наукама, укључујући и истраживања у Србији. Како је истако декан ФМН, иначе и организатор скупа у Крагујевцу, проф.др Владимир Јаковљевић “Cost акција” за кардиопротекцију подразумева и стварање мреже институција које се баве сличном проблематиком како би, на неки начин могле да унапреде науку, и конкуришу за међународне пројекте. “ Акценат је на томе да се нађу нови механизми који могу да буду потенцијални терапеутски циљеви у лечењу кардиоваскуларних болести, од молекула до клиничких студија”, рекао је Јаковљевић.

 

“Cost акција” је један од најстаријих пројеката Европске уније који траје преко 30 година и који повезује научнике широм Европе који трагају за најбољим леком за инфаркт миокарда. “Ми још увек немамо одговарајући лек већ се и данас лече само последице ове болести”, сматра проф.др Питер Фердинандли из Мађарске , који је на скупу говорио о болестима које су удружене са инфарктом миокарда-шећерној болести и повишеном нивоу масноћа у крви пре свега и о томе како утичу на инфаркт миокарда.

Проф.др Дерек Хаусенлој председник Cost акције (Велика Британија) говорио је о заштити срчаног мишића од оштећења, исхемији и репрефузији . “Код инфаркта миокарда срчани мишић трпи оштећења и ми ових дана у Крагујевцу говоримо о превенцији тих оштећења . Да би се спречио настанак инфаркт миокарда морају се спроводити превентивне мере као што су: снижавање крвног притиска,контрола липида, избегавање пушења а ми причамо о заштити срчаног мишића након што се инфаркт већ догоди. Постоје различите процедуре које се спроводе након срчаног удара а које имају за циљ да заштите срчани мишић од додатних оштећења , то је ткз.исхемијско кондиционирање које се примењује код пацијента након инфаркта”, истакао је проф. Дерек.

Скуп у Крагујевцу је, према речима учсника, прилика да се и стручњаци из Србије још активније укључе у развијање адекватних терапијских метода за лечење инфаркта миокарда. Различита предавања истакнутих стручњака одвијаће се све до петка 15.фебруара у хотелу Шумарице.


КРАГУЈЕВАЦ ДОМАЋИН COST АКЦИЈЕ ЗА КАРДИОПРОТЕКЦИЈУ

Крагујевац ће од 13.до 15.фебруара 2019.године бити домаћин Cost aкције за кардиопротекцију. Организатор скупа је декан ФМН проф.др Владимир Јаковљевић са својим тимом, који је представник Србије у Cost акцији за кардиопротекцију, а koja je направљена у оквиру Европске уније и земаља које су позване да у томе учествују.

Међународни скуп радних група Cost акција која се бави за кардиопротекцијом, односно покушајима да се нађу нови механизми за заштиту кардиоваскуларног система од болести, које су убице број један савременог човечанства, окупиће у хотелу Шумарице око 80 гостију из иностранства уз учешће наших истраживача из те области. ''У том обиму и са таквим учесницима то ће свакако бити најзначајнији скуп те врсте који је икада одржан не само у Крагујевцу већ и шире'', рекао је декан Факултета медицинских наука проф.др Владимир Јаковљевић на конференцији за новинаре, и додао да комплетне трошкове скупа сноси Асоцијација која ради при Европској комисији у Бриселу. Први иницијални састанак Cost акције за кардиопротекцију одржан је у октобру 2017.године у Бриселу, а скуп у Крагујевцу биће четврти у оквиру акције која има за циљ да, након завршетка пројекта који траје до септембра 2020. године , направи мрежу група и истраживача који ће моћи да конкуришу за европске пројекте уз обезбеђење значајних финансијских средстава за њихову реализацију. Проф.Јаковљевић позвао је све заинтересоване учеснике, пре свега младе истраживаче, да узму учешће на скупу где ће моћи и да изложе своје радове. ''То је прилика да у комуникацији са старијим колегама дођу до нових идеја, и да до краја акције, октобра 2020.године, посете неку од лабораторија којим руководе учесници конференције, да науче нешто ново и то примене у свом раду у својим лабораторијама'', рекао је Јаковљевић и додао да ће сви млади истраживачи групе за кардиоваскуларна истраживања Факултета, којом он руководи, узети учешће на Cost акцији. Такође, учесници скупа у Крагујевцу, највећи ауторитети из области кардиопротекције, упознаће се са ФМН, начином рада и резултатима у истраживањима наших наставника и сарадника. Иначе, преко 70 међународних учесника говориће о новим методама у превенцији и лечењу болести срца и крвних судова, са посебним акцентом на превенцији и лечењу инфаркта миокарда.

Конференција за новинаре била је прилика и да се декан осврне на најзначајније активности које су обележиле период од његовог избора на ту функцију, 26.септембра 2018.године до данас. Проф.Јаковљевић је подсетио да је у протеклом периоду потписан уговор о сарадњи са Заводом за хитну медицинску помоћ у Крагујевцу, ''Апотеком Зајечар'' и компанијом ''Pharmanova''. Сви наведени уговори, према речима декана Јаковљевића, обезбедили су бољу и квалитетнију стручну праксу и усавршавање наших студената и постдипломаца. Такође, у протеклом периоду успостављена је и сарадња са медицинским факултетима у Бања Луци и Подгорици, настављена сарадња са Медицинским факултетом у Београду а потписан је и уговор о сарадњи са Универзитетом ''Сеченов'' из Москве. Као резултат те сарадње проф.Јаковљевић ће са проф. др Сергеј Бољевичем са Првог московског државног медицинског Универзитета ''И.М.Сеченов'' 2022.године у Москви, биоти организатор деветог конгреса о патологији.

''Застој који је постојао на релацији Факултет- Универзитет је превазиђен захваљујући доброј сарадњи и разумевању које је показао ректор проф.др Ненад Филиповић. Оно што нам предстоји је састанак са руководством Клиничког центра и очекујем да и ту ствари поставимо на своје место и кренемо напред на обострано задовољство'', рекао је декан ФМН проф.др Владимир Јаковљевић, најављујући и да је у припреми велика међународна конференција интернационалне академије кардиоваскуларних наука која ће у септембру ове године бити одржана у Крагујевцу и Врњачкој бањи, и која ће окупити еминентне стручњаке из области из читавог света.

 


ТАКМИЧЕЊЕ ЗА НАЈБОЉУ СТУДЕНТСКУ ИДЕЈУ 2019


Универзитет у Крагујевцу је већ четврти пут за редом покренуо годишње Национално такмичење за најбољу студентску идеју, а у оквиру IF4TM пројекта, који финансира Европска Унија у оквиру Еразмус плус програма,
Такмичење се реализује кроз седам локалних такмичења на универзитетима у Крагујевцу, Београду, Новом Саду, Нишу и Новом Пазару, као и на Метрополитан универзитету у Београду и Нишу, и Високој техничкој школи у Зрењанину и кроз организацију финалног такмичења.
Своје идеје и тимове (2 до 4 члана), студенти факултета Универзитета у Крагујевцу пријављују од 10. јануара до 28. фебруара 2019, а право учешћа на такмичењу имају студенти основних, мастер и докторских студија са поменутих институција. 
Студентски тимови се пријављују за такмичење:

  • Креативном центру Универзитета у Крагујевцу
попуњавањем њиховог он-лине формулара који се налази на адреси https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLScxG8YzArtKj5g8FM7AKF2UQvt5UUHxj2pxgC7On_PCbOsUQw/viewform

  • Канцеларији за пословну подршку Универзитета у Крагујевцу

слањем пријавног формулара (доступан на адреси http://www.if4tm.kg.ac.rs/pub/download/15181772495817_UKG.docx) на имејл bsokg@kg.ac.rs
За помоћ у припреми идеја за Такмичење и додатне информације студенти могу посетити Креативни центар Универзитета у Крагујевцу, на Факултету инжењерских наука, Сестре Јањић 6, Објекат А, први спрат, А-I-18, сваког радног дана од 13 до 15 часова (петком од 11 до 13 часова). 

Идеје и тимови који буду прошли прву фазу селекције ће имати прилику да кроз сет предузетничких обука које се реализују у Креативном центру (у току марта и априла) у сарадњи са Бизнис иновационим центром у Крагујевцу и менторску подршку детаљно разраде своје идеје, развију пословне моделе применом CANVAS методе и припреме их за локалне презентације пред жиријем које ће се одржати током маја месеца ове године.
Два првопласирана тима са сваког локалног такмичења учествоваће на националном финалном такмичењу које ће бити одржано у јуну месецу ове године у Научно технолошком парку Београд.
Победнике локалних и националног финалног такмичења очекују и вредне награде, као што су наградна путовања односно студијске посете за сваки победнички тим локалног такмичења (посета партнерским институцијама у Аустрији, Енглеској, Португалу, Словенији или Италији), новчане награде предузећа спонзора, бесплатна израда брзих прототипова, бесплатан закуп пословног простора у бизнис инкубаторима, консултативна и менторска помоћ у развоју пословног модела, помоћ у промоцији идеје и пословног модела као и друге врсте награда које обезбеђују организатори такмичења.
Додатне информације о такмичењу

Презентације студентских идеја са претходних такмичења
  • 2015 http://www.wbc-inno.kg.ac.rs/article/results-20142015/competition-for-best-student-idea-video-materials.html
  • 2017 http://www.if4tm.kg.ac.rs/article/Video-materials-2017-local-final.html
  • 2018 http://www.if4tm.kg.ac.rs/article/Video-materials-2018-national-final.html

  • ПРОФЕСОРИ БОЉЕВИЧ И ЈАКОВЉЕВИЋ
    ОРГАНИЗАТОРИ ДЕВЕТОГ КОНГРЕСА О ПАТОЛОГИЈИ

    Када се 2022.године у Москви, на деветом конгресу о патологији, окупи светска медицинска елита, водећи организатори биће два наша професора-др Сергеј Бољевич са Првог московског државног медицинског Универзитета ''И.М.Сеченов'' и проф.др Владимир Јаковљевић са Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу- пишу ''Вечерње новости''у броју од недеље 13.јануара 2019.године. Овај дневни лист доноси интервју угледним професором медицине и шефом катедре за патологију Медицинског државног Универзитета '' И.М.Сеченов'' из Москве који је баш ових дана од својих колега добио велико признање- његова катедра патологија човека проглашена је у 2018.години најбољом међу 140 катедри Првог московског државног Универзитета ''Сеченов''.

    Професор Бољевич студије медицине завршио је у Москви у којој живи од 1983.године. До сада је објавио 250 књига и 350 научних радова, од чега 300 у Русији а 50 у иностранству. Колики је његов углед међу колегама говори и податак да је предложен за академика Руске академије наука. У интервју ''Вечерњим новостима'' проф.др Сергеј Бољевич говорио је колико је било тешко студирати у бившем Совјетском савезу, како је доспео у научне воде и догурао до доктора медицинских наука и шефа катедре за патологију и како се и колико доласком председника Путина на чело Русије ситуација у науци променила на боље. На питање шта би девети Конгрес о патологији, који ће бити одржан у Москви 2022.године, требало да донесе науци проф. Бољевич каже : '' Ми сматрамо да наша област односно патофизиолозија може да допринесе не само повећању квалитета медицинске помоћи становништву , већ и подизању ефикасности превентивних мера у спречавању болести.Сведоци смо великог технолошког прогреса који се одразио и на медицину.Ствара се технолошка платформа за откриће и производњу нових лекова, разрађују се нови начини лечења и дијагностике. Желимо да у Москву доведемо око 5 хиљада успешних лекара из целог света.Наравно да ће ми бити драго да на конгрес дођу лекари из бивших југословенских република. Москва је отворена за сарадњу , јер наука мора да буде интернационална, да се размењују знања. '' На питање шта је потребно да би се побољшала научна сарадња Русије и земаља са простора бивше Југославије проф.Бољевич каже: ''Добра воља и озбиљан рад пре свега. Спроводим заједничка истраживања са Универзитетом из Питсбурга, конкретно са тамашњим професором Валеријаном Каганом. Моја катедра одлично сарађује и са Универзитетом у Крагујевцу и проф.др Владимиром Јаковљевићем , деканом тамошњег Медицинског факултета. Ове године успели смо да отворимо нову лабораторију са професором Каганом из САД. Професор Јаковљевић такође долази у Москву и држи предавања на мојој катедри. Његову високу професионалност и знање ми у Москви високо ценимо''.

    У интервју ''Вечерњим новостима'' професор Сергеј Бољевић тврди и да људски век може знатно да се продужи јер ће се у будућности користити ''циљани лекови''. Он истиче и да се разрађују нове методе лечења на основу терапије на нивоу гена и ћелија. ''Научници обећавају да ће се многе врсте рака, затим Паркинсонова и Алцхајмерова болест, лечити генском и ћелијском терапијом'', истиче проф.Бољевич.

    Иначе, у септембру 2018.године Факултет медицинских наука Универзитета у Крагујевцу био је домаћин Сателитског симпозијума 8. Интернационалног Конгреса патофизиолога, који је наш Факултет организовао у сарадњи са Друштвом Физиолога Србије и московским државним медицинским Универзитет И.М. Сеченов из Руске федерације. У уводном делу присутнима се обратио и проф.др Сергеј Бoљевич (Универзитет И.М.Сеченов Москва) који је био председавајући Симпозијума.




Због промене SSL протокола у nonSSL, повремено може доћи до неисправности линкова на страницама, у том случају пробајте без протокола https://. Извињавамо се на свим могућим сметњама.