Тренутно сте на:
 
Вести са факултета
  Најновије вести
 


Повезани садржаји:
 
Најновије вести
Архива вести
 

Навигација:
 
Почетна страна
 







 
ВЕСТИ И ДОГАЂАЈИ
НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИАРХИВА ВЕСТИ

 


Архива вести 2021. године


УРУЧЕНИ ИНДЕКСИ НОВОЈ ГЕНЕРАЦИЈИ СПЕЦИЈАЛИЗАНАТА ФМН

Продекан за специјалистичке и уже специјалистичке студије проф. др Горан Давидовић уручио је данас у амфитеатру индексе новој генерацији специјализаната и ужих специјализаната који су студије на нашем факултету уписали у оквиру зимског конкурса. Индексе је данас добило 85 лекара, фармацеута и стоматолога, али и лекара специјалиста који ће наредне године на нашем факултету завршавати специјализације на једној од 42 гране медицине, фармације и стоматологије односно на 19 грана ужих специјализација.

Поздрављајући нове специјализанте и уже специјализанте продекан Давидовић је рекао да када су се одабрали медицину као свој животни позив некако као да сте се одлучили за еликсир младости."Зато што медицина захтева да свако пут многе ствари почињете испочетка, а кажу да је човек млад онолико пута колико је спреман да све почне испочетка. Ово је још један почетака и никако да дође крај вашим почецима. Али се надам да сте спремни на то и зато ме радује да сте одабрали наш факултет за ваше специјализације и уже специјализације и не сумњам да ћете их успешно завршити", рекао је проф. Давидовић. Он је подсетио и да наш факултет прати све новине у области здравствених специјализације те је тако протекле две године покренуо нове програме и то специјализације из лабораторијске медицине и токсиколошке хемије, а у делу ужих специјализација-баромедицину, дијетотерапију, здравствено васпитање, медицина бола, онкологија, интензивна медицина и клиничка фармакологија-фармакотерапија.

Здравствене специјализације као вид здравственог усавршавања здравствених радника и сарадника постаје све траженији програм на нашем факултету и тренутно имамо 824 специјализанта, од чега 478 на медицини и фармацији, 240 на стоматологији и 106 субспецијалиста. Закључно са овогодишњом доделом диплома специјалистичке студије на ФМН у Крагујевцу завршило је 724 специјалиста, од чега највише општу медицину 155, интерну 77, педијатрију 55 дипломираних специјалиста, радиологију и ортопедију вилица по 35 специјализаната.









IN MEMORIAM
Проф. др Иван Анђелковић

1934. - 2021.

Почетком новембра напустио нас је наш први декан, Проф. др Иван Анђелковић.

Проф. др Иван Анђелковић рођен је 06.12.1934. у Нишу. У својој академској каријери стекао је сва звања до редовног професора физиологије на Медицинском факултету у Београду. Био је дугогодишњи директор Института за физиологију Медицинског факултета у Београду и декан Медицинског факултета у Крагујевцу.

На нашем факултету је учествовао као предавач од првог дана рада Медицинског факултета у Београду – Одељење у Крагујевцу. Убрзо постаје управник тог одељења а затим и вишегодишњи декан Медицинског факултета у Крагујевцу. Његов допринос развоју нашег факултета, од одељења београдског медицинског факултета до самосталног факултета у Крагујевцу, може се без претеривања дефинисати као – непроцењив. Његова борба за опстанак тадашњег одељења Медицинског факултета у Крагујевцу, упркос негативном ставу тадашњег политичког естаблишмента, била је бескомпромисна и аргументована. Ентузијазам с којим се борио за опстанак и развој нашег факултета био је толико велики да су га често доживљавали као Крагујевчанина са претерано израженим "локалпатриотизмом”.

Као декан Медицинског факултета у Крагујевцу, принципијелно је заступао став да је улога декана и деканског колегијума да хармонизује а не да намеће, ставове, иницијативе и идеје које су долазиле са катедри нашег факултета. Чак и онда, или нарочити онда, када су ти ставови били међусобно супротстављени. Различитост у мишљењу никада није доживљавао лично а своје ставове је износио и бранио са мало речи. Умео је да слуша и чује друге. На тај начин је принципе демократичности на нашем факултету издигао далеко изнад нивоа на коме су они били у друштву у коме се тај факултет развијао.

На крају, најмање што можемо у овом тренутку је да изразимо своју захвалност нашем првом декану за све што је учинио за наш факултет.

Иване – Хвала ти!

Комеморација поводом смрти биће одржана у уторак, 14. 12. 2021. године у 12 часова у амфитеатру "Проф. др Милосав Миша Костић".

 

ОБЕЛЕЖЕНА СЛАВА СВЕТИ АЛИМПИЈЕ СТОЛПНИК
И 44 ГОДИНЕ ФАКУЛТЕТА

Факултет медицинских наука Универзитета у Крагујевцу обележио је данас, 9. децембра крсну славу Светог Алимпија Столпника и 44 година постојања факултета. Због актуелне епидемиолошке ситуације у Крагујевцу и Србији, али и читавом свету, и овогодишње обележавање Славе и Дана ФМН протекло је у складу са важећим епидемиолошким мерама, па је изостало традиционално окупљање гостију, наставника и сарадника као и свечана академија.

Након резања славског колача овогодишњи домаћин славе проф. др Горан Давидовић, продекан за специјалистичке и уже специјалистичке студије предао је део колача новом домаћину проф. др Душану Ђурићу, продекану за континуирану медицинску едукацију. Домаћин славе, проф. др Горан Давидовић, уз честитке свим наставницима, сарадницима, студентима и запосленима на Факултету рекао је да му је част и задовољство што је ове године домаћин славе. ‘Наш факултет се свих ових година сваком даном све више и више развијао и сведоци смо да је велики број студената на основним студијама, да све више лекара уписује специјализације и уже специјализације, да из године у годину акредитујемо нове мастер програме, уводимо нове специјализације што је потврда квалитета и све веће препознатљивости наше наставно научне установе у земљи и окружењу'', рекао је проф. Давидовић. Он је овом приликом честитао славу и свим верницима који славе Светог Алимпија Столпника пожелевши им много здравља, личне среће и да убудуће наш факултет ниже само успехе.

До данас је на нашем Факултету дипломирало 4518 доктора медицине, 166 доктора стоматологије а диплому магистра фармације добило је 873 фармацеута. Основне струковне студије на нашем Факултету завршило је преко хиљаду струковних сестара и струковних физиотерапеута диплому лекара специјалисте и субспецијалисте стекло је 730 лекара специјалиста и ужих специјалиста, а докторску дисертацију успешно је одбранило преко 650 доктора медицинских наука.







ОДРЖАНА НАЦИОНАЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА
"МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ И СОЦИЈАЛНО (БЛАГО)СТАЊЕ СТАРИЈИХ ТОКОМ
ПАНДЕМИЈЕ COVID-19"

У оквиру обележавања дана нашег Факултета, у организацији Удружења грађана "Креативно здравље" и ФМН, одржана је друга национална конференција на тему "Ментално здравље и социјално (благо)стање старијих током пандемије Covid-19".
Учеснике конференције у амфитеатру Факултета медицинских наука поздравио је декан проф. др Владимир Јаковљевић који им је пожелео успешан рад.

Тема конференције се према речима организатора и учесника природно наметнула током две године напора свих академских, здравствених, социјалних радника, волонтера и друштва у целини. Тим научника, клиничара и практичара се удружио са циљем да кроз мултидисциплинарни приступ прикаже своје резултате, сагледа проблеме и изазове и подели искуства стечена током пандемије у бризи за ментално и социјално стање старијих током пандемије корона вируса. О свему томе на конференцији су говорили: проф. др Драгана Ристић психијатар са ФМН Крагујевац, проф.др Љиљана Тасић редовни професор у пензији Медицинског факултета у Београду , проф. др Зоран Васић са ФПН у Београду, доц. др Биљана Јередић са Медицинског факултета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, проф. др Дејан Баскић са ФМН у Крагујевцу као и др Горан Шево и Дејан Паспаљ из Завода за Геријатрију и палијативно збрињавање у Београду као и Јелена Ашковић социјални радник и директорка УГ "Креативно здравље".

Како се могло чути током конференције, у излагању учесника, први резултати о утицају пандемије на ментално здравље старих у првих 8 месеци показали су повећану инциденцу психолошког дистреса код старих. Међутим студије коју су спроведене касније показале су значајно смањење осећаја благостања, смањење нивоа активности и квалитета спавања код старијих у поређењу са периодом пре пандемије- рекла је проф. др Драгана Ристић психијатар.

Предавања и дискусије према речима проф. др Љиљане Тасић указали су на правце деловања за унапређење здравља и (благо) стања старијих а посебно на потребу интегративног приступа, интерпрофесионалне сарадње, јачање капацитета за истраживање феномена менталног здравља старијих, те раног препознавања носећих болести пре свега деменције и депресије, носећих ризика у понашању појединаца у друштву и креирање тимова, центара и координационих тела за Превенцију менталних болести и праћење последица Covid-19.



Програм конференције Ментално здравље и социјално (благо)стање старијих током пандемије Covid-19 погледајте овде





ПРЕДСТАВЉЕНИ РЕЗУЛТАТИ НАУЧНИХ АКТИВНОСТИ ФМН У 2021. ГОДИНИ

У оквиру програма обележавања 44 година постојања Факултета медицинских наука, у Амфитеатру, одржана је традиционална ревија радова "Публиковали смо".

Реч је о годишњем прегледу научних активности предавача и целокупне научне заједнице Факултета медицинских наука. у овој години, према речима доц. др Невене Јеремић, продекана за научно-истраживачки рад и међународну сарадњу, укупно је објавио 214 радова што је највише од када бележимо ове активности.

Подсећања ради у 2020.години број објављених радова био је 194, а у 2018.и 2019.ој години 196. Фармакологија и токсикологија су по скору, на првом месту са публикована 43 рада, следи физиологија са 40, интерна има 32 рада, микробиологија, имунологија и онкологија 23 а епидемиологија 18 објављених радова. У овој години 251 наставник и сарадник нашег факултета укључен је на неки од пројеката Министарства просвете, науке и технолошког развоја, 23 је ангажовано на међународним пројектима а 11 на пројектима Фона за развој.

"На ФМН се реализује 109 јуниор пројекта у вредности од 7, 8 милиона динара и 3 макро пројекта", рекла је доц. Невена Јеремић која је представила листу свих 214 објављених радова. Професори који су у овој години забележили највећи кумулативни импакт фактор су Милена Илић са епидемиологије, Михајло Јаковљевић са фармакологије и токсикологије и Владимир Јаковљевић са физиологије.

Оно што радује је чињеница да смо у години која је тешка успели да објавимо 48 сопствених публикација у нашем часопису а када је реч о штампаним у овој години, до сада то је 14 публикација. Часопис ФМН бележи све већи број страних научника и сарадника који објављују радове што показује све већи значај и тенденцију да у перспективи будемо у вишој категорији.

Комплетну презентацију Публиковали смо у 2021. години погледајте овде









ЗАВРШЕНА СВЕЧАНА ДОДЕЛА ДИПЛОМА НА СВИМ СТУДИЈСКИМ ПРОГРАМИМА

Уручењем диплома за 95 доктора медицине, 85 лекара специјалиста и ужих специјалиста и 15 диплома мастер менаџера у систему здравствене заштите, завршена је свечана додела у оквиру обележавања 44 године постојања и рада Факултета медицинских наука и славе Светог Алимпија Столпника.

Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић истакао је да су доделе диплома најважнији и најсвечанији моменат у години на нашем факултету и изразио задовољство што је, у два дана, на различитим студијским програмима, од основних до постдипломских студија, дипломе добило преко 320 студената. "То је наш највећи резултат поред чињенице да смо захваљујући раду наших наставника и сарадника већ трећу годину за редом на Шангајској листи, односно Универзитет у Крагујевцу, захваљујући нашем факултету. Поред студија медицине које су најстарије на нашем факултету али и најважније, као и осталих студијских програма, желим да истакнем да су здравствене специјализације у протеклом периоду постале све заступљеније и постају врло значајан сегмент наше едукације. То је резултат добре едукације и у УКЦ Крагујевац и код нас и постајемо све видљивији у томе и у ширем региону. Врло смо поносни на све резултате, на број дипломаца и зато је овај први викенд у децембру за нас и наш факултет увек посебан", рекао је декан Јаковљевић.

Златнике најбољим дипломцима са свих интегрисаних студија уручио је декан Јаковљевић, као и похвале најбољим студентима са свих година медицине, фармације, стоматологије и основних струковних студија. За 95 доктора медицине дипломе је уручио ресорни продекан проф. др Дејан Петровић који је рекао да свако од њих треба да буде поносан на своју диплому јер је у њу уложено доста труда, рада и одрицања. "Ја сам сигуран да сте током студирања стекли одређена знања која ће вам пружити могућност да сутрадан самостално и квалитетно радите посао доктора медицине", рекао је продекан Петровић.








Дипломе лекарима специјалистима и онима који су завршили уже специјализације у протеклих годину дана уручио је продекан за специјалистичке и уже специјалистичке студије проф. др Горан Давидовић.

Он је истакао да је до сада на нашем факултету специјалистичке студије завршило 724 специјалиста и да су најбројнији специјалисти опште медицине, затим интерне, педијатрије, радиологије, ортопедије вилица. Он је специјалистима пожелео успех у срећу у даљем раду подсећајући их да се овим не завршава њихово учење и истичући да добар лекар не може да буде онај ко није добар човек пре свега.







Мастер менаџерима у систему здравствене заштите дипломе је уручио проф. др Небојша Здравковић руководилац на овом студијском програму. "Желим да вас похвалим јер сте у предвиђеном року, иако сте радно ангажовани у пандемији короне, успели да успешно завршите мастер студије и одбраните ваше мастер радове а многи од вас су уписали и докторске студије из ове области, што нас посебно радује", рекао је проф. Здравковић.




УРУЧЕНЕ ДИПЛОМЕ НА ИАС СТОМАТОЛОГИЈЕ,
ФАРМАЦИЈЕ И СТРУКОВНИМ СТУДИЈАМА

У сусрету 9. децембру, дану и слави Факултета медицинских наука, уручене су дипломе докторима стоматологије, магистрима фармације, струковним медицинским сестрама и струковним физиотерапеутима. За 23 доктора стоматологије дипломе је уручио ресорни продекан проф. др Гвозден Росић чиме је наш факултет изнедрио седму генерацију дипломаца нашег најмлађег студијског програма.

Доктори стоматологије положили су Хипократову заклетву чији је текст прочитао Предраг Грујић. Обраћајући се дипломираним докторима стоматологије продекан за ИАС стоматологије проф. др Гвозден Росић честитајући дипломе рекао је да су изабрали факултет али и студијски програм за који сте у старту знали да није лак, да подразумева бројна одрицања и оно што је посебно важно ви сте наша друга ковид генерација дипломаца. ''То има специфичну тежину чак и на нашем факултету који предњачи у односу на друге факултете здравствене струке. Иако ни код нас није организована класична настава последње две године ви сте први и једини који сте на класичан начин реализовали наставу уз све ризике, вашу велику упорност и храброст и велику подршку ваших наставника, сарадника и свих запослених у Заводу за стоматологију ФМН. Ви сте генерација која је у скафандерима реализовала наставу, и зато посебне честитке свима вама'', рекао је проф. Росић.

Дипломираним магистрима фармације, а ове годину њих је 78, дипломе је уручио проф. др Жељко Мијаиловић, продекан за ИАС фармације који је рекао да му је велика част да поздрави сваку генерацију која заврши студије фармације на ФМН које су установљене 2005.године. ''Велики тренутак за све вас али и за мене и наш факултет. Сведоци сте да су ове две године донеле неке нове околности, али то све живот носи и ви ћете током живота и професионалног ангажмана али и приватно имати и потешкоће и разне ситуације али се надам да ћете, с обзиром да сте успешно завршили наше студије, бити компетентни да све околности и задатке успешно завршите'', рекао је проф. Мијаиловић. Он је подсетио дипломце фармације да је ФМН ту и даље за њих кроз могућности за даље усавршавање кроз специјализације или докторске студије, и пожелео им пуно здравља, личне среће и пуно деце.

Диплому струковне медицинске сестре/техничара добило је 37 дипломаца док је диплому струковног физиотерапеута ове године добило њих 29. Дипломе на овом студијском програму уручила је ресорни продекан проф. др Наташа Здравковић. Честитајући струковним сестрама на дипломирању она је рекла да је очекивала да их и овде види у скафандерима јер су читаву ову али и већи део прошле године провели радећи у ковид системима. ''Ово није крај нашег дружења. Имам довољно година али не баш толико да ме испратите у пензију, тако да макар за вас који радите у УКЦ, дружићемо се још најмање 20 година'', рекла је проф. Здравковић. У обраћању струковним физиотерапеутима проф. Здравковић је пожелела, да од Нове године уђемо, како је рекла, у нормалну ситуацију и да сви раде посао за који су се школовали и да буде доста скафандера, гасних анализа и артеријске крви. ''Желим вам од срца да радите оно што сте у протекле три године научили на нашем факултету'', рекла је Наташа Здравковић.

Додела диплома због актуелне епидемиолошке ситуације изазване корона вирусом другу годину за редом одржана је у складу са важећим мерама и поделом дипломаца у мање групе.














 

Субота, 4.12.2021.године

14:00 - 14:30 ИАС стоматологије
14:45 - 15:15 ИАС фармације (I група - списак)
15:30 - 16:15 ИАС фармације ( II група - списак)
16:30 - 17:00 ОСС сестра (списак)
17:00 - 17:30 ОСС физиотерапеут (списак)

Недеља, 5.12.2021.године

10:00 - 10:30 здравствене специјализације (I група - списак)
10:45 - 11:15 здравствене специјализације (II група - списак)
11:30 - 11:45 мастер менаџмент у систему здравствене заштите
12:00 - 12:30 ИАС медицине (I група + најбољи дипломци - списак)
12:45 - 13:15 ИАС медицине (II група - списак)

Агенду конференције Ментално здравље и социјално (благо)стање старијих током пандемије Covid-19 погледајте овде

 

ИДЕЈЕ НАШЛЕ СВОЈЕ ИДЕЈЕ И У КРАГУЈЕВЦУ
(Факултет медицинских наука као носилац
и учесник у пројектима Фонда за науку)



На Програм ИДЕЈЕ, највећи и најкомплекснији програм Фонда за науку, конкурисало је 9.096 истраживача из 202 научно-истраживачке организације са 917 предлога пројеката.

Након првог степена евалуације, у оквиру којег су сваки предлог пројекта оцењивали независни инострани рецензенти према критеријумима изврсности, утицаја и реализације, у други степен евалуације је упућено 223 предлога пројекта
. У оквиру другог степена евалуације у просторијама Фонда за науку одржано је и представљање 223 предлога пројекта пред тематским експертским панелима. Други степен евалуације предлога пројеката вршио је Програмски одбор за евалуацију који чине четири експертска панела, у сваком по пет иностраних стручњака са међународно признатом професионалном каријером и искуством у евалуацији међународних истраживачких пројеката.

На коначним ранг листама пројеката који су одобрени за финансирање налази се 105 пројеката: 39 из природних наука, 23 из техничко-технолошких наука, 19 из (био)медицинских наука и 24 из друштвених и хуманистичких наука.

Коначне ранг листе пројеката који су одобрени за финансирање из области природних наука и (био)медицинских наука погледајте овде

Носиоци пројеката су научно-истраживачке организације из Београда (84), Новог Сада (14), Ниша (5), Чачка (1), Крагујевца (1), а као партнери на пројекту учествују научноистраживачке организације из Београда, Бора, Чачка, Крагујевца, Ниша, Новог Сада, Сомбора, Суботице и Врања.

ФМН – једини носилац пројекта из Крагујевца

Једина научно-истраживачка организација из Крагујевца која је носилац пројекта је Факултет медицинских наука са пројектом Human genetic and epigenetic determinants of вsusceptibility, severity and outcomes in SARS-CoV-2 infection (SVETOVID-19:7749739), којим руководи Проф. др Дејан Баскић а реализује се уз сарадњу са Природно-математичким факултетом Универзитета у Крагујевцу.

Факултет медицинских наука у Крагујевцу учествује и на пројекту из природних наука Physicochemical aspects of rhythmicity inнneuroendocrine systems: Dynamic and kinetic investigations of underlying reaction networks and their main compounds (NES:7743504)

Средства су обезбеђена из буџета Републике Србије и пројекта Светске банке – пројекат Serbia Accelerating Innovation and Entrepreneurship Project (SAIGE).

Опширније погледајте на сајту Фонда за науку овде

 

СТУДЕНТИ ФМН У ЗИМСКОЈ АКЦИЈИ ДАВАЊА КРВИ

Студенти Факултета медицинских наука, у оквиру зимске кампање Градске организације Црвеног крста, дали су крв у Служби за снабдевање крвљу и крвним продуктима УКЦ Крагујевац. До сада је била пракса да студенти крв дају на матичним факултетима,али је због епидемиолошке ситуације изазване пандемијом корона вируса, током зимске кампање на факултетима Универзитета у Крагујевцу, акција пребачена у УКЦ.

Студенти нашег Факултета и овог пута су показали своју хуманост и доказали зашто су изабрали да једног дана буду лекари, фармацеути и стоматолози и лече грађане. Први је крв дао продекан за ИАС фармације проф. др Жељко Мијаиловић који је изразио задовољство и одзивом наших студената и чињеницом да су сви они у великој мери вакцинисани.

Залихе крви у УКЦ као и у осталим центрима у Србији су на минимуму од када траје пандемија па у УКЦ апелују на грађане да се одазову великој зимској акцији добровољног давања крви која ће бити организована 21.децембра у хотелу Крагујевац.






ФАКУЛТЕТ МЕДИЦИНСКИХ НАУКА
ПОНОВО АКРЕДИТОВАН КАО ДРЖАВНИ ФАКУЛТЕТ
ЗА ОБАВЉАЊЕ НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
У ОБЛАСТИ МЕДИЦИНСКИХ НАУКА”




ОДРЖАН СКУП ПОД НАЗИВОМ ”ЗАПОШЉАВАЊЕ МЛАДИХ, ПОТРЕБЕ ПРИВРЕДЕ
И МОГУЋНОСТИ УНИВЕРЗИТЕТА”

У свечаној сали ректората, у организацији Града Крагујевца, Регионалне привредне коморе и Универзитета у Крагујевцу, одржан је скуп посвећен запошљавању младих, коме су уз представнике организатора, руководства факултета нашег Универзитета присуствовали и представници привреде тачније компанија Минд група, Јангфен, Униор компоненте, Едопс и Ником ауто. На скупу су сагледане потребе привреде и могућности академског усавршавања ради лакшег и бржег запошљавања младих.

Према речима ректора Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненада Филиповића, суштину Универзитета тражимо у запошљавању, јер он он треба, да школује кадрове који ће радити у области привреде у јавном и приватном сектору. ''Циљ скупа је да се приближе интереси три институције у запошљавању младих људи, да видимо где се налазимо, колико смо удаљени и шта треба да учинимо да се приближимо'', рекао је ректор Филиповић и подсетио да на Универзитету постоји неколико нових мастер програма који имају директну сарадњу са привредо и да су на тим програмима предавачи управо људи који долазе из области привреде. Факултет медицинских наука на скупу је представио продекан за реформу наставе и акредитацију проф. др Марко Фолић који је присутне упознао са радом наше институције, студијским програмима али и све већом заступљеношћу и економије на нашим студијским програмима иако пре свега школујемо будуће лекаре, фармацеуте и стоматологе. Он је, у то смислу, посебно апострофирао докторске студије менаџмента у здравственој заштити и мастер студије менаџмент у здравству.

У оквиру панел дискусија потребе привреде представили су представници привреде, док је на завршном панелу било речи о запошљавању младих о чему је, поред ректора Филиповића, говорио директор РПК Предраг Лучић, помоћник градоначелника за омладину Стефан Јовановић и представник BIPS Лазар Јоковић. Са скупа је послата порука постојећим и потенцијалним домаћим и страним инвеститорима да да је Крагујевац спреман да одговори њиховим потребама за квалитетним кадром захваљујући моделу дуалног образовања у средњим стручним школама. Најављено је да ће овај модел ускоро заживети и у високом образовању.




46. ОКТОБАРСКИ ЗДРАВСТВЕНИ ДАНИ У КРАГУЈЕВЦУ
ПОСВЕЋЕНИ ПАНДЕМИЈИ COVID-19

У организацији Окружне подружнице СЛД-а Крагујевац данас су свечано отворени 46.октобарски здравствени дани који, у складу са актуелном ситуацијом, као главну тему имају ''Covid 19''. Конгрес који је окупио чланове СЛД и преко 80 предавача из земље и иностранства, и који ће наредна два дана у нашем граду, пренети своја знања и искуства у лечењу пацијената оболелих од корона вируса, отворила је члан Градског већа града Крагујевца за здравство и социјалну политику др Гордана Дамњановић која је рекла да ова традиционална октобарска окупљања шаљу јасну поруку уједињења свих здравствених радника у борби против пандемије корона вируса и да живот мора да победи. Председник Окружне подружнице СЛД проф. др Ранко Голијанин рекао је да је година за нама веома тешка, пре свега за здравствене раднике, али и година искушења за струку,, науку, људскост, искуство и знање у лечењу пацијената оболелих од корона вируса. ''Сигуран сам да ћемо ове године успети да заједно дођемо до закључка и помогнемо оболелима али са једном полазном тачком а то је вакцинација'', истакао је Голијанин.

За министарство здравља Републике Србије, према речима државног секретара Предрага Саздановића, велики значај има увезаност и рад регионалних удружења. ''Окружна подружница СЛД у Крагујевцу традиционалним окупљањем домаћих и интернационалних стручњака из области здравства из године у годину прави корак даље у томе'', рекао је Саздановић. Директор УКЦ Крагујевац проф. др Слободан Милисављевић, поздравио је учеснике Октобарских здравствених дана у своје и име свих запослених УКЦ Крагујевац, и додао да овако велики број учесника и радова на овом конгресу треба да допринесу бољем разумевању и раду свих здравствених радника у борби са пандемијом која нас је задесила. Декан нашег факултета проф. др Владимир Јаковљевић изразио је задовољство што већ трећи пут има могућност да као декан поздрави овакав скуп, који захваљујући врло активном раду подружнице СЛД у Крагујевцу, наш град на мапи научних скупова чини преко пола века препознатљивим. 'Оно што је за нас као институцију, која је регионални центар у образовању здравствених радника, веома значајно је да имамо добре односе и сарадњу са свим здравственим установама али и свим струковним удружењима у граду и региону. Сарадња са СЛД у Крагујевцу је добра а очекујем да ће бити и боља и интензивнија'', рекао је декан Јаковљевић и најавио да ће се ФМН, још активније укључи у рад СЛД и можда бити, у новој згради, чија је изградња у току, домаћин макар свечаног отварања 47.октобарских здравствених дана. У оквиру церемоније отварања говорили су и директор Лекарске коморе Србије Милан Динић и председник Македонског лекарског друштва проф. др Горан Димитров. Поред декана Јаковљевића у оквиру пленарних предавања запажено учешће имали су многобројни професори и сарадници нашег факултета.

Подружница СЛД ове године обележава и значајне јубилеје- 60 година постојања Медицинског часописа, 55 година издаваштва и 10 година електронског издања часописа. Тим поводом садашњи уредник часописа, иначе професор ФМН проф. др Радиша Војиновић уручио је захвалнице свим досадашњим уредницима. Њему је захвалницу уручио проф. Голијанин, док је за највећи број научних радова објављених у часопису СЛД награђен нефролог и шеф катедре за ИАС медицине на ФМН проф. др Дејан Петровић.








ИСТРАЖИВАЧИ СА КАТЕДРЕ ЗА ФИЗИОЛОГИЈУ:
ПОМОЋУ ШТАПА И КАНАПА ДО СВЕТСКИХ РЕЗУЛТАТА

Већ три године узастопно Факултет медицинских наука у Крагујевцу налази се на престижној Шангајској листи и, шта више, његов положај међу најчувенијим светским универзитетима је све бољи и сада је рангиран између 201. и 300. места. Оно што је донело тако високо место су резултати постигнути у научноистраживачком раду. На ову чињеницу медицинари су врло поносни, јер једино још Стоматолошки факултет у Београду је у истом рангу, далеко испред свих факултета у региону.

То, што и сами признају, не значи да су већи од београдског, загребачког, љубљанског или факултета у Софији, али сама чињеница да су боље пласирани упућује на закључак да овде постоји квалитет који је препознат у свету. Тај квалитет базиран је, пре свега, на резултатима научних радова и мада још увек постоји неуједначеност између учинка који имају предклинички и клинички предмети, успех који годинама постиже истраживачки тим са имунологије и изузетни резултати катедре за физиологију велики су подстицај и њиховим колегама са клиничких предмета.

Цитирани у „Нејчеру”

Оно што је омогућило да се претклиника издвоји од осталих као продуктивнији део и донело овакав пласман факултета на Шангајској листи је чињеница да је последњих година остварено много врхунских резултата на катедри за физологију.

Највеће признање малом тиму, који помоћу „штапа и канапа” ради нешто што нико до сада није, јесте да је њихов рад ове године цитиран у „Нејчеру”, најпрестижнијем светском часопису у области медицине, где своје радове објављују највећи светски умови.

... Опширније погледајте у недељним новинама Крагујевачке овде


УРУЧЕНИ ИНДЕКСИ НА МАСТЕР И ДОКТОРСКИМ СТУДИЈАМА
МЕНАЏМЕНТ ЗДРАВСТВЕНОГ СИСТЕМА

Проф. др Небојша Здравковић уручио је данас индексе четвртој генерацији студената мастер академских студија менаџмент у систему здравствене заштите и другој генерацији студената Докторских студија менаџмент здравственог система. Проф. др Биљана Љујић уручила је индексе другој генерацији студената мастер студија регенеративна медицина. На тај начин почела је нова школска година на свим студијским програмима на постдипломским студијама Факултета медицинских наука.

Поздрављајући окупљене студенте у амфитеатру ФМН проф. др Небојша Здравковић рекао је да на студијском програму мастер академских студија менаџмент у систему здравствене заштите до сада преко сто студената из здравствених установа из читаве Србије којима су ове студије биле неопходне како би стекли одређена знања која су им неопходна како би могли да руководе здравственим установама. Здравковић је подсетио и да Закон о здравственој заштити превиђа обавезну едукацију у овој области за све руководиоце здравствених установа. ''Јако смо поносни на програм Докторских студија менаџмент здравственог система, који заједнички реализујемо са колегама са Економског факултета, и који је ове године уписала друга генерација студената. Ми ослушкујемо захтеве тржишта, и отуда ова два нова студијска програма, која су се показала као јако интересантна за студенте. Сви они су јако задовољни оним што су успели да науче на нашем Факултету'', рекао је проф. др Небојша Здравковић.

Мастер студије регенеративне медицине, према речима руководиоца овог студијског програма, проф. др Биљане Љујић, омогућавају студенти да буду обучени за рад са матичним ћелијама, њихову потенцијалну терапијску примену и обуку знањима из генетике. ''Код нас се у наредном периоду завршава изградња Центара изврсности и једна и друга категорија знања, како из области матичних ћелија тако и из области генетике ће бити јако неопходна. Наши студенти стећи ће неопходна знања из обе области и очекујем да ће то допринети да се генетика, која је нешто слабије развијена у нашој земљи, унапреди како у области клиничке тако и у области медицинске генетике и да има већу примену не само у научне сврхе већ и у клиничкој примени'', рекла је проф. Љујић.









ПРИРУЧНИК ЗА СТОМАТОЛОГЕ ПРЕДСТАВЉЕН СТРУЧНОЈ ЈАВНОСТИ

„Фармакотерапијски приручник за стоматологе" који је издао Факултет медицинских наука, који јединствен у регион и у чијој изради су учествовали бројни стручњаци са више од десет Универзитета из земље и региона, представљен је стручној јавности у Амфитеатру ФМН.

О овом уџбенику, поред уредника проф. др Душана Ђурића и проф. др Милице Поповић говорили су и директор Стоматолошке коморе др Милојко Јовановић, проф. др Владимир Биочанин са Стоматолошког факултета у Панчеву као и доц. др Снежана Стојков са Фармацеутског факултета у Новом Саду. Директор Стоматолошке коморе Србије др Милојко Јовановић рекао је да ће овај уџбеник веома значити како студентима тако и клиничарима широм Србије у свакодневној клиничкој пракси. „До сада смо имали изузетну сарадњу са Факултетом медицинских наука и очекујемо да се та сарадња настави у наредном периоду. Очекујемо ваше учешће у предлозима који се односе на израду Закона о денталној медицини – вас који сте чланови стоматолошке коморе . Крагујевац је регионални центар наше коморе и надам се да ћете ви помоћи да тај центар буде промовисан на најбољи могући начин", рекао је Јовановић и најавио састанак свих декана стоматолошких факултета у Србији као и оних факултета који у свом саставу имају стоматолошке одсеке.

Проф. др Владимир Биочанин са Стоматолошког факултета у Панчеву је приручник оценио као једно изузетно штиво које до сада није постојало на нашим просторима и додао да је јако приступачан практичарима стоматолозима. Доц. др Светлана Стојков са Фармацеутског факултета у Новом Саду, која је и сама аутор једног поглавља, истакла је да је уџбеник резултат вишемесечног рада велике групе аутора да прикажемо како се уз мултидисциплинарни приступ може направити напредак у свим областима здравља па тако и у сажимању знања из области фармације и стоматологије.

Продекан за континуирану медицинску едукацију ФМН проф. др Душан Ђурић, који је и један од уредника ''Фармакотерапијски приручник за стоматологе'' рекао је да је интегративни рад и подршка свих филијала основа квалитетне здравствене заштите . ''Ово је јединствена прилика да формирамо тим који ће имати своје одговорности јер здравствено стање пацијента захтева бригу и стоматолога и фармацеута и лекара'', рекао је проф. Ђурић.






НОВИ ПРОЈЕКТИ У САРАДЊИ СА МЕДИЦИНСКИМ УНИВЕРЗИТЕТОМ ''СЕЧЕНОВ''

У оквиру сарадње нашег Факултета и Медицинског Универзитета ''Сеченов'' из Москве настављена је реализација заједничких пројеката која се, пре свега, односе на испитивање патофизиолошких и физиолошких процеса у кардиоваскуларном систему на анималним моделима а сада је направљен корак даље тако да Доц. др Иван Срејовић са колегиницама из Москве ради на успостављању модела Алцхајмерове болести и испитивање свих механизама који могу да буду укључени у ову болест, како би са становништва једне анималне предклиничке студије могли да добијемо значајне податке за касније спровођење клиничких студија.

Према речима проф. др Владимира Живковића, један од основних послова на ФМН је научно-истраживачки рад, који развијамо како у сарадњи са колегама из Србије, тако и са колегама из читаве Европе и света.'' Суштина научно-истраживачког рада у 21. веку треба да буде мултицентричност односно мултидисциплинарност, повезивање са свима онима који желе да сарађују са вама и представљају релевантне институције из ваше области а једна од њих је свакако и Универзитет ''Сеченов''. Захваљујући сјајној сарадњи коју смо остварили са проф. др Сергејом Бољевичем имамо континуирана истраживања са колегама из Русије. Експерименти се обављају и овде и у Русији, публикују се заједнички радови, аплицирамо за заједничке пројекте . Суштински је за нас повезивање са иностранством један од стратешких задатака и то нам је јако важно '', закључио је проф. Живковић.

Главна концепција Универзитета ''Сеченов'', према речима проф. др Сергеја Бољевича, шефа катедре патологије човека, је да радимо са страним универзитетима и факултетима. Један од њих је Факултет медицинских наука у Крагујевцу. ''Наука не може да се развија у једној држави. Важно је да се што више институција повеже, укључи што више младих истраживача, да размењујемо мишљења и идеје и то радимо већ пет година са проф. др Владимиром Јаковљевићем и његовим сарадницима. Ја сам јако задовољан нашом сарадњом јер се из године у годину проширује. Почели смо са једним малим радом, а сада имамо на десетине радова који су публиковани у престижним часописима и веома добро прихваћени у свету'', рекао је проф. Бољевич.





ЕФЕКТИ ВАКЦИНЕ ПРОТИВ COVID 19 НА ЋЕЛИЈСКИ ИМУНИ СИСТЕМ

Све вакцине које су доступне у Србији против вируса Covid 19 стварају ћелијски имунитет на овај вирус, који не може да се измери само бројем антитела, али су у том имуном одговору велике варијације су од појединца до појединца. Ово су подаци истраживања које спроводи тим стручњака у нашој земљи који преводи проф. др Владимир Јуришић са нашег Факултета. Они су утврдили И да трећа, такозвана бустер доза, вакцине значајно повећава број меморијских ћелија И активира их. Пројекат којим руководи проф. Јуришић спроводи се волонтерски без помоћи државе и фондова за истраживање, иако су оваква истраживања на националном нивоу неопходна како бисмо знали какав је одговор нашег становништва на вакцине.

"Од када је почела пандемија корона вируса група ентузијаста које сам окупио активно се укључила у истраживања ефеката вакцине на ћелијски имуни систем, јер смо схватили да је то главни проблем у спречавању пандемије. Од самог почетка пандемије активно смо узимали узорке од здравствених радника и дошли до података да три испитиване вакцине: Синофарм, Спутњик и Фајзер снажно доводе до повећања и стимулације ћелијског имунитета. Да би се добили дефинитивни научни подаци потребна су и даља испитивања и огромна средства", каже проф. др Владимир Јуришић са ФМН. Он додаје да су се у оваква истраживања укључиле многе лабораторије и научници у целом свету са огромним средствима. ‘’Она су енормно скупа. Ми користимо неколико комбинација реагенаса, а сваки од њих кошта 100 евра за испитивање једног маркера. За добијање валидних података мора се користити комбинација пет –шест маркера да би се обележиле све популације које постоје у крви’’, истакао је проф. Јуришић и додао да је личним везама успео да обезбеди минималну помоћ пријатеља из Русије и Француске којима је започето истраживање у Крагујевцу. Јуришић додаје и да се група ентузијаста пријавила на конкурс Фонда за науку али су тамо ‘’одлучили’’ да испитивање имунског система у Србији није важно тако да пројекат није одобрен.

Он објашњава да комплексну слику о имунском систему добијају на основу података о ћелијској функцији, И то о степену њихове реакције, различитих популација ћелија у крви.‘ ’Зна се да је постојање меморијских ћелија основ за примену вакцине, али сви патогени не покрећу јак и дуготрајан меморијски одговор. За неке болести такав одговор на вакцине је доживотан, а за неке вирусне инфекције је краткотрајан. Имамо енормни број заражених а мали проценат вакцинисаних у односу на друге државе које су постигле висок степен имунизације’’, наглашава проф. Јуришић. Он додаје и да испитивањем ћелија можемо да видимо да ли је неко имао контакт, да ли је прележао инфекцију, јер се истраживања ради и код оних који су прележали инфекцију. Све то је, према његовим речима, јако важно за разумевање ковид инфекције . Истраживања показују и да постоји велика индивидуална варијација међу вакцинисаним испитаницима што је и очекивано. Наиме, првобитна истраживања показала су да ће вакцине да нас штите од корона вируса минимум осам месеци и дуже, а пракса је показала да се, код појединих, поствакцинални имунитет, губи и пре истека шест месеци од вакцинације.

Интервју са проф. др Владимиром Јуришићем погледајте у листи Новости овде


ВИСОКИ КРИТЕРИЈУМИ ЗА УПИС НА ДОКТОРСКЕ СТУДИЈЕ ФМН

Уручењем индекса седамнаестој генерацији студената докторских студија-Докторске школе и другој генерацији студената мастер студија исхрана и суплементација на Факултету медицинских наука почела је нова школска година и за постдипломце.

Индексе новој генерацији студената на докторским студијама уручио је декан проф. др Владимир Јаковљевић који је затим одржао и уводно предавање упознавши их са свим оним што их очекује у наредне три године колико трају студије. Јаковљевић је овом приликом рекао и да се из године у годину критеријуми и конкуренција појачавају што указује на добар наставни правац. ''У свом другом мандату на месту декана настојаћу да одржимо високе критеријуме који се огледају у узастопној трогодишњој позицији на Шангајској листи, на којој се налазимо у области клиничке медицине'', рекао је декан Јаковљевић. Иначе постдипломци нашег Факултета чине 50 посто доктораната Универзитета у Крагујевцу. Овај студијски програм на ФМН реализује се од 2005. године а докторску дисертацију и научно звање доктора медицински наука до сада је стекло преко 500 кандидата.

Најмлађи студијски програм на постдипломским студијама ФМН- мастер исхрана и суплементација у овој години уписало је нових 48 студената. Другој генерацији студената на овом студијском програму индексе је уручио проф. др Владимир Живковић који им је пожелео успешне студије које трају годину дана и које омогућавају усавршавање у области исхране и суплементације. Атрактивност овог студијског програма и добра основа, успостављена у току прошле године, допринели су да мастер студије исхране и суплементације и у овој години забележе велико интересовање широм Србије и попуњавање акредитационе квоте од 48 студената већ у првом уписном року.







НАСТАВЉАЈУ СЕ РАДОВИ НА ИЗГРАДЊИ
ЦЕНТАРА ИЗВРСНОСТИ

У присуству ректора Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненада Филиповића, директора ЈУП-а у јавној својини Душана Ковачевића, градоначелника Крагујевца Николе Дашића, саветнице председника Скупштине Републике Србије проф. др Славице Ђукић Дејановић, декана ФМН проф. др Владимира Јаковљевића, декана осталих факултета у саставу нашег Универзитета , директора УКЦ Крагујевац Предрага Саздановића, наставника и сарадника ФМН и бројних гостију министра просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић званично је означио наставак радова на наставку изградње Центара изврсности Универзитета у Крагујевцу.

Према речима министра Ружића Центри изврсности Универзитета у Крагујевцу ће бити понос свих грађана Србије. ''Са овим Центром Крагујевац, па и Србија , ће постати центар биотехнологије, биоинжењеринга и свега што се тиче медицинских технологија, односно технологије у медицини. Изградња ове јединствене научно-истраживачке установе допринеће и ангажовању младих научника и њиховом останку у земљи, тако да је интерес читаве научне заједнице у Републици Србији да се радови што хитније заврше и да Центри изврсности отпочну са радом'', рекао је Ружић.

Објекат који се простире на површини од око 11 500 метара квадратних и чија је градња почела у јануару 2016.године, после бројних проблема, требало би да буде завршен у наредних 365 дана. Радове на наставку изградње Центара изврсности пратиће , јединствене научно-истраживачка установе, пратиће Јединица за управљање пројектима у јавном сектору.

Градоначелник Крагујевца Никола Дашић подсетио је да је градња Центара изврсности стала јер је фирма којој је поверен посао изградње у једном тренутку банкротирала. Истакавши да ''ресетовати један пројекат'' није ни мало лако градоначелник Дашић се захвалио министру Ружићу, целој Влади Србије и председнику Вучићу који су, како је рекао, препознали Крагујевац као град у који треба улагати. ''Ово је важан дан за цео Универзитет, град али и за целу Србију. Крагујевац није познат само као центар Шумадије већ и као центар многих других важних ствари- од Дата центра, преко УКЦ Крагујевац, палате правде.. Управо овај објекат испред којег се налазимо и чија градња се наставља данас је нешто што Крагујевац ставља на научну мапу Европе'', рекао је градоначелник Дашић. Ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненад Филиповић се захвалио свима који су неуморно радили да би се радови на изградњи Центара изврсност наставили. ‘За наш Универзитет је то јако важно. Пре свега за наше младе истраживаче којима је важно да имају просто, опрему и пројекте на којима ће радити. Верујем да ће Центар изврсности значајно томе допринети и то у оној области у којој је овај Универзитет препознат на Шангајској листи а то је у области клиничке медицине'', рекао је, између осталог, ректор Филиповић.

Највећи део новог, савремено опремљеног простора у оквиру Центара изврсности биће поверен на управљање нашем факултету. Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић рекао је да дели неизмерну срећу свих наставника и сарадника и студената нашег факултета због наставка градње Центара изврсности. ''Захваљујући ресорном министарству , председнику Србије ,људима из ЈУП-а, и сингергијом са свима њима, успели смо да изађемо из вишегодишњег лавиринта и да заједничке снаге усмеримо како би овај посао довели до краја. Међу вама су градитељи а не рушитељи и када су градитељи они који треба да заврше посао они ће га и завршити'', рекао је Јаковљевић.

У оквиру Центара изврсности налазиће се Центри за истраживање матичних ћелија, молекулска и целуларна истраживања, за фармацеутска и фармаколошка истраживања, морфолошка, клиничка и епидемиолошка истраживања, Виваријум и Банка матичних ћелија. Уз то Крагујевац ће изградњом Центара изврсности постати и центар биотехнологије и биоинжењеринга.









ПОЧЕЛА НОВА АКАДЕМСКА ГОДИНА НА ФМН

Уручењем индекса 45-ој генерацији студената ИАС медицине на Факултету медицинских наука Универзитета у Крагујевцу данас је почела нова школска 2021/2022 година на сви студијским програмима нашег Факултета. У присуству градоначелника Крагујевца Николе Дашића, ректора Универзитета проф. др Ненада Филиповића, директора ЈУП-а у јавном сектору Душана Ковачевића, продекана ФМН и бројних гостију, индексе бруцошима уручили су први потпредседник Владе Србије и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић и декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић.

Поздрављајући бруцоше министар Ружић најпре је истакао да су сви они, уписавши студије на ФМН У Крагујевцу, направили прави избор јер је како ј рекао, Факултет медицинских наука престижна високошколска установа која по резултатима и постигнућима не заостаје за другим високошколским установама у земљи, Европи и свету, што је претходних година потврђено добрим позиционирањем на Шангајској листи. ''Стога ћу вам пожелети да Факултет медицинских наука у Крагујевцу остане водећа високошколска установа у региону препознатљива по квалитету наставно-образовног и научно истраживачког процеса у области медицинских наука. Морам да истакнем да је ФМН изнедрио и верујем да ће тек изнедрити врхунске стручњаке. У томе је кључна улога свих нас у образовању , те сa моје стране иде посебна захвалност свим професорима'', рекао је министар просвете, науке и технолошког развоја Бранкo Ружић.

Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић најпре је поздравио нову генерацију студената ИАС медицине истакавши да смо, уз поштовање свих угледених гостију и протокола, сви ту због њих и да су управо студенти у фокусу на Факултету медицинских наука. ''Посебно ми је задовољство да поздравим нову генерацију будућих доктора медицине који су се, у овим тешким временима, определили за овај хумани позив и који су решили да свој живот ставе у службу очувања здравља нашег становништва. Ви сте друга генерација која је одлучила да упише наш факултет ''под маскама'' , у ванредним околностима, и тиме показали да је ваша опредељеност да се бавите овом професијом, која пролази кроз веома тежак период, вашу истрајност да будете добри људи а тиме и добри доктори јер добар доктор не може да буде неко ко није добар човек'', рекао је Јаковљевић. Декан је упознао бруцоше медицине са начином рада, менторима и закључио да ће ФМН у наредних шест година бити њихова друга кућа и да ћемо, како је рекао, учинити све да се сви осећају комфорно, да долазите с љубављу на овај факултет и да се са љубављу враћају и када заврше студије и постану доктори медицине.










УРУЧЕНИ ИНДЕКСИ СТУДЕНТИМА
ПРВЕ ГОДИНЕ НА ИАС ФАРМАЦИЈЕ, СТОМАТОЛОГИЈЕ
И ОСНОВНИМ СТРУКОВНИМ СТУДИЈАМА

У сусрет почетку нове школске године на Факултету медицинских наука данас су уручени индекси студентима прве године ИАС фармације и ИАС стоматологије као и студентима ОСС.У присуству декана ФМН проф. др Владимира Јаковљевића и тутора, бруцоше сва три студијска програма поздравили су ресорни продекани који су им уручили индексе.

Бруцошима ИАС фармације индексе је уручио продекан проф. др Жељко Мијаиловић. ''Од вас тражим да будете културни, васпитани, да уважавате ваше наставнике а с друге стране очекујем и ваш жесток рад. Услови нису онакви какви треба да буду и какве ми желимо, али без обзира на то ви морате пуно да радите , биће доста напора и потешкоћа али због тога су ту наши тутори. Могу слободно да кажем да су они најбољи од најбољих и они ће бринути о вама од данас до краја ваших студија . Циљ је да што једноставније и што квалитетније завршите ваше студије и стекнете звање магистра фармације'', рекао је продекан Мијаиловић.

Студентима прве године ОСС који се школују за струковну медицинску сестру и струковног физиотерапеута индексе је уручила продекан проф. др Наташа Здравковић која им је пожелела добро дошлицу на ФМН и која их је упознала са основним информацијама које их очекују током трогодишњег школовања. Проф. Здравковић истакла је да ће због актуелне епидемилошке ситуације на свим студијским програмима, осим на стоматологији, настава бити организована преко зум платформе. ''То је и велика повољност за студенте на Основним струковним студијама јер је велики број њих ангажован у ковод систему тако да не би могли да испоштују све термине наставе и вежби'', рекла је проф. Здравковић.

На студијском програму ИАС стоматологије настава ће и ове године, према речима ресорног продекана проф. др Гвоздена Росића, уз поштовање свих мера и обавезну вакцинацију односно негативан ПЦР тест или антигенски тест , бити организована по класичном моделу.''Свесни сте да сте изабрали намлађи али сигуран сам и наперспективнији студијски програм на нашем факултету. Не сумњам у ваше потенцијале и квалитете и уверен сам да ћете сви ви, вас 24-оро, успешно завршити основне студије и да ћете на различите начине остати везани за овај факултет, на специјализацији или докторским студијама'', рекао је проф.Росић. Студенти стоматологије подељени су у четири туторске групе и управо су им тутори, продекан Росић, проф. др Милица Поповић и доценти Мирослав Васовић и Драгица Селаковић уручили индексе.

Настава на свим студијским програмима почиње сутра, 27. септембра 2021. године, када ће индексе добити и студенти прве године ИАС медицине.








КРАГУЈЕВАЦ ЛИДЕР У РЕГИОНУ
У ОБЛАСТИ КАРДИОВАСКУЛАРНЕ ФИЗИОЛОГИЈЕ

У Бања Луци се од 20. до 23. септембра одржава велики медицински и научни скуп 7. сусрети Европске секције и 8.сусрети Северноамеричке секције Интернационалне академије кардиоваскуларних наука. Овогодишња тема су кардиопротекција и кардиометаболичке болести , а о њима говоре највећи светски стручњаци из области кардиоваскуларних наука , међу којима су и оснивачи академије професори Наранџана Дала, Роберто Боли, Гари Лопасчук, Бохуслав Ошдатал, Грант Пирс и Андрађ Варо. На скупу ће бити представљен 151 научни апстракт, од чега 73 усмена излагања, многобројна онлајн предавања и готово 60 постера.

Скуп , чији је организатор Медицински факултет Универзитета у Бањалуци, у културном центру ''Бански двор'' свечано је отворио министар у Влади РС за научно-технолошки развој, високо образовање и информационо друштво Срђан Рајчевић. Декан Медицинског факултета проф. др Ранко Шкрбић истакао је да је ово сигурно једна од највећих конференција које је Бања Лука имала у овом саставу. ''Искуства смо делом узели од колега из Крагујевца када су овакав скуп организовали пре 2 године у Врњачкој Бањи и отуда моја велика захвалност декану ФМН у Крагујевцу проф. др Владимиру Јаковљевићу као и проф. др Драгану Ђурићу са Медицинског факултета у Београду који су промовисали наш регион, Србију а сада и РС. За нас, регион и науку у РС овај скуп значи много. Мислим да ће ово бити јако корисно за сам Медицински факултет али и читав Универзитет у Бања Луци и сигуран сам да сви заједно доприносимо стицању и искуства и знања'', рекао је Шкрбић.

Поред водећих имена из области кардиоваскуларних истраживања из Европе и Северне Америке учешће на овом скупу узео је и велики број професора и предавача из Канаде, Чешке, Мађарске, Србије, БиХ. Запажен наступ, велики број стручних излагања и постера имали су наставници и сарадници нашег Факултета, пре свега Катедре за физиологију и Центра за кардиоваскуларна истраживања. Декан Факултета медицинских наука проф. др Владимир Јаковљевић најпре истиче значај скупова ове врсте наглашавајући да се на њима окупљају најбољи стручњаци како би својим најновијим истраживањима , уз помоћ савремених технологија, смањили смртност од кардиоваскуларних болести. Проф. Јаковљевић , који је од почетка део организационог тима ИАЦС па и овогодишњег конгреса, сматра да је ово фантастична прилика да се град Бања Лука, читава РС и Медицински факултет прикажу у одличном светлу. ''Бања Лука је сигурно окупила крем де ла крем светске васкуларне и истраживачке медицине а има потенцијала да ти људи поново дођу овде и да се велики број младих истраживача повеже и стекне нова сазнања. Ја сам сигуран да ће Медицински факултет то искористи а ми им пружамо безрезервну подршку'', рекао је Јаковљевић.

Декан ФМН коментаришући наше учешће на овогодишњим 7. сусретима Европске секције и 8. сусретима Северноамеричке секције ИАЦС наглашава да је јако поносан на све већи број младих који се прикључују истраживачким тимовима нашег факултета и додаје да му је посебно драго што су поред проф. др Владимира Живковића и доц. др Ивана Срејовића и доц. др Невене Јеремић, међу предавачима овогодишњег скупа и Доц. др Јована Јеремић и Доц. др Јована Брадић као и др Невена Драгинић, сарадник у настави, које су своје постер презентације изложиле као предавања јер их је научни одбор скупа препознао и њихове радове оценио као изузетно интересантне и добре. ФМН се представио са 20 радова чиме је још показао да је наш Факултет у кардиоваскуларној физиологији, кардиоваскуларној науци , предклиничној, базичној науци Крагујевац лидер у региону.

Међу главним темама овогодишњег конгреса физиолога су Covid 19 и кардиоваскуларни систем, напредак у истраживању аритмија, кардиопротекција у дијабетесу, молекуларни механизми и стрес и многе друге.






















ФМН ИЗДАО ФАРМАКОТЕРАПИЈСКИ ПРИРУЧНИК ЗА СТОМАТОЛОГЕ

Факултет медиинских наука издао је приручник Фармакотерапијски приручник за стоматологе од 33 поглавља, јединствен у региону, у чијој изради су учествовали бројни стручњаци са више од десет Универзитета из земље и региона.

Значај овог уџбеника огледа се у великом значају како за студенте тако и за рад доктора стоматологије, посебно клиничарима који се свакодневно сусрећу са различитим стањима и обољењима у стоматолошкј пракси. Уредници овог приручника су професори са нашег Факултета-Душан Ђурић и Милица Поповић, проф.др Ранко Шкрбић декан Медицинског факултета у Бања Луци и Владимир Биочанин са Стоматолошког факултета у Београду.

Рецезенти уџбеника- проф.др Александра Лукић, проф.др Сњежана Чолић и проф.др Слободан Јанковић сложни су у ставу да је ово штиво свеобухавтно обрадило комплексну материју која повезује фармакологе и стоматологе и да представља вредан допринос у образовању студената, али и користан приручник за докторе стоматологије у свакодневном раду са пацијентима. Ова књига је, према речима проф. Јанковића, прва уџбеничка литература из ове области у нашој земљи и зато је што пре треба учинити доступну стручној јавности и у штампаној и у електронској форми.






ПОТПИСАН УГОВОР О НАСТАВКУ ИЗГРАДЊЕ ЦЕНТАРА ИЗВРСНОСТИ

У присуству градоначелника Крагујевца Николе Дашића, ректора Универзитета проф. др Ненада Филиповића, декана ФМН проф. др Владимира Јаковљевића, декана Факултета инжењерских наука проф. др Добрице Миловановића, и проф. др Небојше Здравковића, саветника декана за кадрове и финансије нашег Факултета, данас је у свечаној сали Ректората потписан Уговор о извођењу радова на наставку завршетка радова на изградњи објекта Центри изврсности Универзитета у Крагујевцу. Уговор су потписали директор Јединице за управљање пројектима у јавном сектору Душан Ковачевић и Данило Бабић у име новог извођача радова а то је фирма ''Инобачка доо'' Нови Сад.

Наставак радова на објекту површине око 11 500 квадрата , чија је градња почела у децембру 2016.године, према речима директора ЈУП у јавном сектору Душана Ковачевића, треба очекивати до краја септембра а рок за завршетак радова је 365 дана. Ковачевић је овом приликом рекао и да је вредност радова прелази 10,5 милиона евра , само за завршетак радова, а да ће након тога уследити нови тендер за опремање Центара изврсности и банке матичних ћелија.

Градоначелник Крагујевца Никола Дашић је истакао да се наставком изградње Центара изврсности у Крагујевцу заправо наставља јако важан пројекат за наш град и захвалио држави што је, у овим тешким временима, издвојила средства за наставак радова додајући да је наука и улагање у њу оно што разликује државе које имају стратешку визију свог развоја од оних које је немају. Дашић је истакао и да очекује да ће многи млади истраживачи због управо Центара изврсности остати у Крагујевцу и изразио очекивање да ће се не само млади који су отишли из Србије због овога вратити у наш град и државу, већ да ће Центри изврсности и банка матичних ћелија допринети да код нас дођу и светски признати стручњаци. '' Ови центри свакако ће омогућити бољи и квалитетнији рад нашим младим истраживачима и омогућиће да Крагујевац постане регионални центар за биомедицинске али и све друге науке које ће га користити'', рекао је градоначелник Крагујевца. Иначе град је дао земљиште и определио 40 милиона динара за изградњу и опремање Центара изврсности и банке матичних ћелија.

Ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненад Филиповић рекао је да је овај објекат од стратешког значаја за Универзитет у Крагујевцу али и читав град, регион и државу Србију јер ће се ту радити истраживања из области биомедицинских наука, матичних ћелија, биомедицинског инжењеринга, информационих технологија и других области. '' Очекујемо велико ангажовање младих истраживача којима је, уз помоћ Града и Републике Србије, Универзитет обезбедио преко 200 станова. Надамо се да ће у овом новом објекту добити одличне услове за рад. Наука је та која обезбеђује рејтинг сваког Универзитета а овај објекат је тај, који ће по светским стандардима, обезбедити квалитет у научно-истраживачком раду'', рекао је ректор Филиповић.

Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић је као најважнију карику наше установе истакао управо младе људи који су жељни науке, напредовања и доказивање. ''Имамо велики број оних који су заинтересовани за базичну науку, у односу на друге факултете и универзитете, а управо они јесу покретачка снага нашег Факултета и због њих смо трећу годину за редом рангирани на Шангајској листи најпрестижнијих Универзитета за област клиничка медицина. Оно што је потребно јесте обезбедити услове, средства да би они остали овде. Са завршетком изградње и опремањем Центара изврсности број младих истраживача ће расти. Наш задатак је да се у наредном периоду посветимо набавци нове опреме и да то буде на највишем могућем нивоу'', рекао је декан Јаковљевић. Он је дода и да је наставак радова на изградњи објекта полазна основа за све даље кораке, од набавке нове опреме до акредитације нови научно-истраживачких центара што при нашем, што на другим факултетима што ће допринети да Крагујевац и Србија заиста имају Центре изврсности са банком матичних ћелија.







ПОТПИСАН УГОВОР О САРАДЊИ СА СПД РАДНИЧКИ

Након свих селекција женске рукометне репрезентације, чланова клуба америчког фудбала ''Wild Boars'', ватерполиста и фудбалера Радничког и сви остали спортисти клубова који припадају СПД ''Раднички'' ће убудуће спортско медицинске прегледе обављати у Центру за физиологију напора и спортску медицину Факултета медицинских наука. То је резултат уговора о сарадњи који су потписали декан ФМН Проф. др Владимир Јаковљевић и председник СПД ''Раднички'' Братислав Ураковић.

Како је рекао председник Ураковић без квалитетних спортско –медицинских прегледа није могуће одржати пут трофеја којим иду клубови СПД ''Раднички''. ''Реномирана академска институција као што је ФМН ће нам пружити потпуну здравствену подршку у домену основних и напредних спортско медицинских прегледа као што су ергометрија и друге, што нам даје потпуни увид у психо-физичко стање наших играча'', рекао је Ураковић.

Декан Јаковљевић и Братислав Ураковић су, након потписивања Уговора о сарадњи, изразили очекивање да ћемо у наредном периоду унапредити сарадњу јер је то обострани интерес.




НАСТАВАК РАДОВА НА ИЗГРАДЊИ
ЦЕНТАРА ИЗВРСНОСТИ УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ

После вишегодишњег застоја и бројних проблема биће настављена изградња Центара изврсности Универзитета у Крагујевцу, пошто је кроз поступак јавне набавке изабран други извођач. Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић изразио је наду да ће се са радовима на изградњи Центара изврсности наставити крајем августа или почетком септембра.

Радови на објекту чија је изградња почела у децембру 2015.године, ускоро ће бити настављени, јер је по спроведеном поступку јавне набавке донета Одлука о додели уговора другом извођачу. Нови извођач би радове требало да настави најкасније почетком септембра, а, како је раније најављивано, завршетак изградње овог објекта могао би да се очекује током наредне године.

Центар изврсности Универзитета у Крагујевцу је научна установа од националног значаја и вишенаменски је објекат површине од око 11 и по хиљада квадрата.

Центар ће функционисати у саставу Факултета медицинских наука у Крагујевцу, али ће за развој науке служити истраживачима не само из области медицине и биомедицине, већ и из области биологије, хемије, техничких и инжењерских наука, биомедицинског инжењеринга као и других научних области.

Укупна вредност инвестиције за изградњу и опремање Центара изврсности износи 14 милиона евра.

Новац је обезбеђен из кредита Европске инвестиционе банке, а у финансирању учествују и Министарство просвете, науке и технолошког развоја, локална самоуправа и Универзитет у Крагујевцу.


ПОТПИСАН УГОВОР О САРАДЊИ СА СПД ФК РАДНИЧКИ 1923

Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић и председник спортског привредног друштва ФК Раднички 1923 Никола Фрижовић потписали су данас уговор о пружању услуга спортско медицинских прегледа спортиста овог клуба у Центру за физиологију напора и спортску медицину нашег Факултета.

Након вишеструког шампиона у америчком фудбалу, клуба ''Wild boars'' и континуиране сарадње са рукометним савезом Србије, у оквиру које у нашег граду тренутно борави кадетска репрезентација која спортске прегледе обавља код нас, данас смо потписали уговор са најпопуларнијим клубом у нашем граду, ФК Раднички 1923 - истакао је декан Јаковљевић. Он је додао да нам је циљ да привучемо најзначајније спортске субјекте у граду да буду наши партнери. ''Ми ћемо, на овај начин, покушати да помогнемо ФК Раднички да направи своје место на фудбалској мапи земље Србије, можда и шире. Сигуран сам да у домену спортске физиологије имамо да понудимо једну од најбољих услуга у овој земљи. С обзиром на велику енергију и амбицију коју ФК Раднички поново има надам се да ће то бити препознато и од осталих и да ће овај клуб у наредном периоду остварити одличне резултате'', закључио је Јаковљевић.

Директор ФК Раднички 1923 Никола Фрижовић истакао је да мисли да ће Центар за спортску медицину при ФМН значајно помоћи у даљем функционисању нашег друштва. ''Ово је важан тренутак за све нас јер ће наш спортски сектор сада имати бољи увид и бољу контролу над развојем наше деце тако да ће ово омогућити напредак клуба у свеукупном издању'', рекао је Фрижовић. Он се захвалио декану и ФМН на изузетној ефикасности у раду, и додао да је ово и те како било потребно ФК Раднички који је у суперлиги. ''Уз то спортски прегледи биће потребни свим селекцијама клуба како би наставио даље да функционише и да се развија.'', закључио је Фрижовић.

Члан Градског већа за спорт Предраг Стевовић рекао је да је са аспекта Града оно што ради ФМН једна сјајна и да мора да има прави одјек. ''Верујем да ћете да направите једну здраву причу не само за ФК Раднички већ и за друге спортске субјекте, удружења и клубове у Крагујевцу'', рекао је Стевовић и додао да град Крагујевац широм отвара врата за све оно што руководство ФМН чини и додао да је јако позитивно што се наш Факултета, увођењем ове врсте делатности, ставља на здравствену мапу у Србији.


ДОГОВОРЕНА САРАДЊА СА ИНСТИТУТОМ ЗА БИОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА “СИНИША СТАНКОВИЋ”

На позив декана проф. др Владимира Јаковљевића наш Факултет посетиле су Марина Соковић, помоћник министра за науку Министарства просвете, науке и технолошког развоја, и Јасмина Гламочанин научни саветник Института за биолошка истраживања ‘‘ Синиша Станковић’‘ и руководилац лабораторије за физиологију биљака и миколошке лабораторије овог Института.Циљ посете био је разговор о могућности за сарадњу односно реализацији заједничких истраживања на нашем Факултету. Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић подсетио је да је наша сарадња са Институтом за билошка истраживања “Синиша Станковић” започела аплицирањем за један међународни пројекат. “Институт сматрам нашом најпрестижнијом институцијом у области биомедицинских истраживања. Приказали су нам њихове научне пројекте и резултате. Постоји много додирних тачака наших истраживачких група, поготово оних који се баве утицајем биљних екстраката на одређене патофизиолошке феномене, а тиме и могућност да сарађујемо. Ми смо до сада углавном бавили биљкама али и гљиве су врло интересантне и улазимо у неко ново поглавље фитотерапије. Препозната је енергија, препозната је визија које су присутне у обе групе и искрено се надам да ћемо остварити сарадњу на вишем нивоу, а тиме и добре резултате у наредном периоду”, рекао је Јаковљевић.

Јасмина Гламочанин научни саветник Института за биолошка истраживања ‘‘ Синиша Станковић’‘ и руководилац лабораторије за физиологију биљака и миколошке лабораторије овог Института рекла је да је јако задовољна приликом да посети наш Факултет и да се упозна са могућностима за истраживања у оквиру овог Факултета и нашег Института, и могућностима за сарадњу различитих лабораторија, пре свега са лабораторијом за физиологију биљака и миколошка истраживања, којом и сама руководи.

Марина Соковић, помоћник министра за науку, истакла је да се приликом посете нашем Факултету уверила да се код нас ради на високом нивоу, да је ангажовано доста младих, да је ентузијазам велики и да може да се оствари сарадња Универзитета у Београду са Универзитетом у Крагујевцу, као и појединачних факултета са институтима. “Оно што смо видели је да се код вас раде нове, иновативне методе, које ја до сада нисам видела, и да постоји план развоја која ће допринети не само медицинским наукама већ и повезивању са другим наукама”, закључила је помоћник министра за науку Марина Соковић.




ОДРЖАНА КОМЕМОРАЦИЈА ПРОФ. ДР ВУЈАДИНУ МУЈОВИЋУ

У присуству чланова породице, руководства, наставника и сарадника нашег Факултета, у Амфитеатру данас је одржана комеморација поводом смрти проф. др Вујадин М. Мујовића доајен српске физиологије и једног од претходних декана нашег факултета , који је 10. јула 2021. године напустио овоземаљски свет. Након минута ћутања којим су присутни одали последњу пошту проф. Мујовићу о његовом лику и делу говорили су декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић, шеф катедре за физиологију проф. др Гвозден Росић, а у име Удружења физиолога Србије проф. др Драган Ђурић.

Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић , подсетио се свог првог контакта са проф. Мујовићем, на другој години студија медицине, када је први пут дошао у контакт са физиологијом. ''Стицајем невероватних околности, прво предавање мојој генерацији је одржао управо проф. Мујовић, који је тих дана, с почетка јесени 1990. био изабран за декана нашег Факултета. Био бих лицемеран према свим присутнима и према себи када бих рекао у овом моменту да ме је управо то предавање оријентисало према физиологији – НИЈЕ. Али већина његових каснијих предавања јесте... На првом слајду професор у несвакидашњој ситуацији за већину светских физиолога – слика са највећим физиологом 20-ог века, Артуром Гајтоном. На следећем слајду професор са својим првим књигама, које су изашле пар година пре тога, Физиологијом бубрега и Физиологијом телесних течности, а у позадини постер тадашње највеће звезде популарне музике, Лепе Брене.

Управо та два прва слајда су указала на ЈЕДИНСТВЕНОСТ: на првом највећи светски физиолог, кога је било привилегија познавати, а на другом највећи српски физиолог, који не бежи од своје околине, коју су многи презирали, а потајно јој се дивили'', рекао је Јаковљевић. Он се подсетио и да се први наредни сусрет са проф. Мујовићем догодио када је већ био асистент приправник на физиологији, жељан нових сазнања и додира небеских висина. ''Морам признати да сам сада за сусрет био много боље припремљен: много сам боље могао да пратим шта професор прича, његово путовање кроз физиологију са студентима, а то је свако његово предавање представљало. Можда понекад претерано широко, можда понекад не претерано дубоко, али увек инспиративно'', нагласио је декан и додао да су у веома тешким моментима за њега лично, насталих смрћу Проф. Костића, његовог првог ментора, развили и однос сарадник-ментор, који је био заснован на узајамном уважавању и поверењу, а оно што је било доминантно је да је имао пуну слободу деловања и одлучивања. ''Након тога су уследиле године дружења и дискусија о физиологији и животу, које су се огледале у у научним радовима (мање), организацији домаћих и међународних скупова (више), поглављима у књигама (највише), а временом је професор постао и чест гост моје породице на дружењима која су почињала у рано предвечерје (након тениса) и завршавала се касно ноћу. Морам да признам да сам закључио, гледајући са ове временске дистанце на мојих 30 година познанства и 25 година интензивног дружења са професором Мујовићем, као и гледајући и слушајући ових дана коментаре и потезе неких мојих колега, који су били његови сарадници можда и дуже, али очигледно не и више и боље, да сам имао ретку привилегију да будем са професором близак и лично и професионално, јер сам на самом почетку схватио и прихватио његову ЈЕДИНСТВЕНОСТ. А, таквим људима је тешко прићи, што из страха, што из зависти. Можда и они допусте само малом броју људи да им максимално приђу, да не би угрозили своју ЈЕДИНСТВЕНОСТ. Имао сам ту привилегију и на томе сам бескрајно захвалан великом и јединственом Вујадину Мујовићу'', закључио је декан проф. др Владимир Јаковљевић.

Називајући покојног професора Мујовића једним од доајена српске и југословенске физиологије, проф. др Гвозден Росић истакао је да је управо проф. др Вујадин Мујовић, који је био декан нашег Факултета од 1990 до 1993. године, дао значајан допринос у опстанку и развоју наше установе, јер, како је рекао, његова социјална интелигенција је била неописиво значајна у таквим турбулентним временима. ''Проф. Мујовић, као аутор, имао је ретку посвећеност публиковању уџбеника и осталих научно-едукативних издања. Проф. Мујовић, као предавач, је био све супротно од професора посвећеног писању обимних књига. Шармантан, екстравагантан, елоквентан проф. Мујовић је био предавач чија се предавања памте'', рекао је, између осталог, проф. Росић и додао да је свакако било и биће и већих научника, аутора и предавача од њега али ипак, по много чему, проф. Мујовић остаје један, јединствен, свој и непоновљив.

Проф. Мујовић био је дугогодишњи председник Друштва физиолога Југославије и Србије, као и први редовни члан Америчког друштва физиолога из наше земље. Због тога се, на данашњој комеморацији, испред Друштва физиолога Србије од њега опростио Проф. др Драган Ђурић истакавши да нас је напустио редовни професор медицинских факултета у Београду и Крагујевцу, најистакнутији писац уџбеника и монографија у области медицинске физиологије, стваралац и научник, човек који је у академској и широј јавности читавог живота промовисао хомеостазу и најлепше вредности научне дисциплине којом се бавио. Проф. Ђурић је овом приликом подсетио да је проф. Мујовић дао огроман допринос у изградњи водећих института за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици и на Дедињу, али и медицинских факултета у Београду, Крагујевцу , Приштини-Косовској Митровици и Фочи. ''Смрћу професора Мујовића држава Србија је изгубила великог и мултидимензионалног човека, а српска и интернационална физиологија признатог истраживача и аутора'', закључио је проф. др Драган Ђурић.

У току своје каријере проф. др Вујадин Мујовић објавио је преко 560 радова у реномираним научним часописима у земљи и иностранству, а оно по чему је био препознатљив је писање књига из свих области физиологије, чији број је достигао 24. Интегрални уџбеник Медицинске физиологије, објављен 2012. године је круна његовог стваралачког опуса из области уџбеничке литературе, чиме је поставио домаћи задатак будућим генерацијама, који ће дуго бити недостижан: интегрални уџбеник физиологије за медицину, који је написао један наставник. Проф. Мујовић је кремиран је у четвртак 15. јула 2021. године на Новом гробљу у Београду.








IN MEMORIAM
Проф. др Вујадин М. Мујовић
(1940-2021)

10. јула 2021. године овоземаљски свет је напустио доајен српске физиологије и један од претходних декана нашег факултета, Проф. др Вујадин М. Мујовић.

Проф. др Вујадин Мујовић је рођен 8. децембра 1940. године у Гајтану, Србија. Након завршене основне школе и гимназије у Приштини, уписао је Медицински факултет у Београду, на коме је дипломирао 1965. године, као један од најбољих студената генерације у којој су, између осталих, били великани српске медицине: Проф. др Нинослав Радовановић, Проф. др Славко Симеуновић, Проф. др Јован Марић. Завршио је последипломске студије на Медицинском факултету у Београду у првој генерацији и стекао звање магистра медицинских наука 1969. године, а доктора медицинских наука 1973. године. Након тога је провео две године на постдокторском усавршавању, односно специјализацији из хематофармакологије на Тулане Универзитету у Њу Орлеансу, САД, код чувеног професора James Williams Fisher-а, у групи у којој је између осталих био и један од лауреата Нобелове награде за физиологију и медицину, Louis Ignarro, као и један од најцењенијих фармаколога у САД, Huan Lertora.

Од 1966. године, када је изабран за асистента је прошао све нивое академског напредовања на Медицинском факултету у Београду до 1987. године , када је изабран за редовног професора.

Био је продекан Медицинског факултета у Београду 1978-82. године, Директор Института за физиологију 1984-90, као и Шеф катедре за физиологију 1997-2000. Поред рада на матичном факултету, Проф. Мујовић је учествовао у развоју великог броја медицинских факултета у целој бившој Југославији, од чега је највећи траг оставио на Медицинском факултету у Приштини, Медицинском факултету у Фочи у најтежим временима за овај факултет, када му је помоћ била најпотребнија, а посебно на нашем факултету, где је био и декан у периоду 1990-93. година. У периоду његовог мандата, наш факултет је показао прве обрисе једне озбиљне високе школе у какву смо, надамо се, израсли.

У току своје каријере објавио је преко 560 радова у реномираним научним часописима у земљи и иностранству, а оно по чему је био препознатљив је писање књига из свих области физиологије, чији број је достигао 24. Интегрални уџбеник Медицинске физиологије, објављен 2012. године је круна његовог стваралачког опуса из области уџбеничке литературе, чиме је поставио домаћи задатак будућим генерацијама, који ће дуго бити недостижан: интегрални уџбеник физиологије за медицину, који је написао један наставник.

Био је дугогодишњи председник Друштва физиолога Југославије и Србије, као и први редовни члан Америчког друштва физиолога из наше земље. Поред свог наставног и научног опуса, Проф. Мујовић је на првом месту био интелектуална громада и мудар човек, од кога се могло много научити о свим сегментима живота. Био је омиљени у друштву, пасионирани тенисер и одличан шахиста.

Комеморација поводом смрти Проф. др Вујадина Мујовића биће одржана у амфитеатру "Милосав Миша Костић" Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу у понедељак, 19. 07. 2021. године са почетком у 12 часова.




ИНТЕНЗИВИРАЊЕ САРАДЊЕ СА МЕДИЦИНСКИМ ФАКУЛТЕТОМ У ФОЧИ

Делегација Медицинског факултета из Фоче коју су чинили декан Проф. др Дејан Бокањић, продекан за наставу Доц.др Ирена Младеновић, помоћник декана за наставу на енглеском хезику Проф. др Недељка Ивковић и помоћник декана за клиничку наставу Доц.др Ненад Лаловић посетила је ФМН и са руководством факултета разговарала о могућностима за интензивирање и проширивање сарадње наша два факултета. Сарадња нашег Факултета и Медицинског факултета у Фочи је дугогодишња али је виша била базирана на личним контактима него на системској сарадњи. ''Ми смо на данањем састанку договорили постулате који треба да направе системску сарадњу у наредном периоду а то подразумева размену наставника и сарадника, сарадња по питању наставе на енглеском језику, реализација заједничких пројеката и наставно истраживачког рада и могућности за заједничко аплицирање за Еразмус и друге научне пројекте према трећим лицима на нивоу Европе'', рекао је, након састанка, декана ФМН Проф. др Владимира Јаковљевића. Он је додао да је са обе стране препозната енергија и жеља да наша сарадња у наредном периоду буде интензивна и плодоносна.

Медицински факултет у Фочи, који ускоро обележава три деценије постојања, на четири студијска програма- медицина, здравствена нега, стоматологија и дефектологија има око 1600 студената и тенденцију да се тај број повећава. Новина на овом факултету су студије медицине на енглеском језику које су уведене прошле године а како је ФМН у поступку припрема за почетак наставе на енглеском језику за ИАС фармације била је ово прилика да се размене искуства и да гости из Фоче нашем руководству дају одређене сугестије око организације читавог процеса. Декан Медицинског факултета у Фочи Проф. др Дејан Бокоњић рекао је да за њих јако важно да интензивирају сарадњу са нашим Факултетом у многим областима а да је кључно да се то уради у делу истраживања, јер је, како је истакао, ФМН у својим истраживачким центрима референтна установа у Србији. ''Ми имамо добар истраживачки Центар и желимо да нам колеге из Крагујевца својим знањем и искуством, и радом на заједничким пројектима помогну да тај Центар буде још бољи.Договарали смо и размену наставника и ментора на постддипломским студијама како медицине тако и стоматологије а биће нам од велике користи и знање и искуство које ФМН има у делу здравствених специјализације које смо ми недавно тек покренули.У том смислу очекујемо доласке ваших професора клиничара у Фочу како би помогли у реализацији специјалистичке наставе на нашем Факултету. С обзиром да нам је заједничка и настава на енглеском језику идеја је и да у том делу сарађујемо и размењујемо наставнике'', рекао је професор Бокањић. Он је нагласио и да је важан сегмент у интензивирању сарадње заједнички рад на међународним пројектима и закључио да очекује да ће наша сарадња бити значајан замајац за оба факултета.

Састанку са делегацијом Медицинског факултета из Фоче поред декана ФМН присуствовали су и продекан за ИАС медицине Проф. др Дејан Петровић, продекан за ИАС стоматологије Проф. др Гвозден Росић, продекан за међународну сарадњу и научно истраживачки рад Доц.др Невена Јеремић и саветник декана за финансије и кадрове Проф. др Небојша Здравковић.






ОДРЖАНА СВЕЧАНА ПРОМОЦИЈЕ ДОКТОРА НАУКА
НА УНИВЕРЗИТЕТУ У КРАГУЈЕВЦУ

У парку Ректората Универзитета у Крагујевцу, 9. јула 2021. године ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненад Филиповић свечано је промовисао 95 доктора наука који су, у периоду од маја 2020. до маја 2021. године, одбранили докторску дисертацију на факултетима Универзитета у Крагујевцу, и то: - 6 доктора наука на Правном факултету;
- 7 доктора наука на Економском факултету;
- 8 доктора наука на Филолошко-уметничком факултету;
- 1 доктор наука на Педагошком факултету у Ужицу,
- 10 доктора наука на Факултету инжењерских наука;
- 3 доктора наука на Факултету за машинство и грађевинарство у Краљеву.
- 12 доктора наука на Природно математичком факултету;
- 48 доктора наука на Факултету медицинских наука;

На Универзитету у Крагујевцу је, током 45 година рада, промовисано укупно 1576 доктор наука, укључујући и данашњу промоцију.

Универзитет је објавио Књигу доктора наука Универзитета у Крагујевцу 2021 у којој су сажето представљене биографије доктора наука и научни допринос њихових дисертација.

У докторе медицинских наука промовисани су:
1. Ненад Марковић
2. Милан Пауновић
3. Ивана Малетић-Секулић
4. Боривоје Савић
5. Дејан Алексић
6. Душанка Тадић
7. Дејан Пилчевић
8. Aлександар Арсенијевић
9. Ана Поповић
10. Александар Ацовић
11. Ана Девић
12. Предраг Ђурић
13. Гордана Гајовић
14. Игор Кумбуровић
15. Неда Новаковић
16. Драган Дуловић
17. Александар Јевтић
18. Светлана Антић
19. Јелена Ристић
20. Maрија Живковић Радојевић
21. Милена Вулетић
22. Миле Ераковић
23. Петар Војводић
24. Весна Јовановић
25. Гордана Ђорђевић
26. Ивица Петровића
27. Александра Вукотић
28. Загор Загорац
29. Хелена Марић
30. Милан Коцић
31. Драган Крстић
32. Јован Луковић
33. Милош Митрашевић
34. Тања Радоњић
35. Дејан Јовановић
36. Вања Костовски
37. Миодраг Јоцић
38. Валентина Опанчина
39. Никола Чикириз
40. Игор Секулић
41. Станко Петровић
42. Снежана Лазаревић
43. Мирко Микић
44. Радица Драгојловић Ружичић
45. Стеван Јовановић
46. Саша Киковић
47. Аница Петковић
48. Милица Ишљамовић








ПРЕДСТАВЉЕНА ANTICOVID - СОФТВЕРСКА ПЛАТФОРМА

На ФМН у Крагујевцу престављена је иновативна софтверска платформа АntiCovid чија је функција смарт заказивање и управљање редовима чекања код пацијената који чекају тестирање на Цовид 19. Платформа преставља иновативни систем решевања гужви и смањује притисак на лекаре када пацијенти долазе у таласима,или незаказано. Даје лекару увид у симтоме, целу слику пацијената, затим се ради и статистика целог процеса. Затим пацијент добија време и може да прати свој термин у реалном времену. Платформа има мноштво опција и простора за надоградњу код динамичног решења. Аутор платформе је др Милош Лучић са ФМН и тим Академије за струковне студије Шумадија, а подршку и развој два деривата урадили су : Први дериват тим студената уз подршку ментора са Академије струковних студија, а други дериват професор Владимир Цвјетковић са Природно математичког факултета.

Према речима аутора платформе др Милоша Лучића, рад софтверске платформе АntiCovid заснива се на иновативном систему за заказивање и праћење реда чекања пацијената, као и пред тријаже. '' Када пацијент оде на wеб апликацију, попуни електронски формулар и закаже свој термин данас за данас, или данас за сутра, зависноти од укључене опције, може да закаже време прегледа. Затим добија мејл или смс обавештења, као и једиствени код-шифру који је везан само за тог пацијента. Самим тим се не праве непотребни редови чекања, јер пацијент свој преглед планира када њему одговара зависности од личних обавеза и слободних термина. Поред овог система заказивања постоји иновативни систем за праћење редова испред Ковид амбуланте. Пацијент на Е-огласној прасти своју позицију и тачно може да види да ли преглед касни и када се завршава, може у својим колима путем телефона да прати, или на великом смарт телевизору испред амбуланте, затим дође тачно када је на реду његов преглед. Систем прати симтоме, податке, и остале информације битне за лекара. Сваки лекар у ординацији има свој приступ платформ, може да зна унапед који пацијент долази и његовоу клиничку слику, на основу услазних информација, од хитности прегледа до година пацијента. Систем прати аутоматски статистику прегледа, и може да послужи аналитици. Када пацијент заврши преглед систем детектује крај прегледа. Поред поменутих система и опција истих, постоји заказивање контролиних прегледа пацијента који су прошли преглед који сам лекар заказује, одређује датум и време. Тренутно су активне две верзије, али у будућем периоду радиће се и унапређена верзија која ће имати систем вештачке интелигенције у управљању процесима у самој Ковид амбуланти'', рекао је Милош Лучић.

Циљ је да потенцијално здраве особе немају директан контакт са потецијано зараженим, да се време чекања сведе на минимум, да хитни случајеви добијају предност, као тријажа на основу стања пацијента и година. Софтверска платформа АntiCovid преставља донацију здравственом систему Србије, а први корак на том путу је импламентација софтверске платформе АntiCovid у Ковид амбуланти за тестирање Дома здравља у Крагујевцу, а пад броја заражених је иделано време за имплементацију у пракси. Како је рекао директор Дома здравља Крагујевац др Василије Антић платформа ће у ДЗ Крагујевца почети да се примењује у наредних 10 до 15 дана. Др Антић је овом приликом, као и декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић, истакао да је сарадња наше две установе изузетна и захвалио се на донацији. ''Ова платформа ће много значити за пацијенте оболеле од корна вируса. Овај пројекат је пример како се ради у свету и нама ће много значити не само за Ковид пацијенте јер може да буде примењиво и за све друге прегледе који се заказују. Овим софтвером се пацијету омогућава да не чека на преглед а лекару да увек зна колико има заказаних пацијената. Надамо се да ће се ова платформа примењивати даље по Србији јер на овај начин раде само најразвијеније земље у свету'', рекао је директор ДЗ Крагујевац др Василије Антић.

Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић истакао је да је дигитализација у данашње време неопходна и додао да му је драго што је оваква апликација потекла управо са нашег Факултета у сарадњи са Академијом струковних студија Шумадије. ''Ова апликација је вишеструко корисна, како у условима Ковида, тако и у нормалним условима јер ће омогућити ефикасније функционисање здравственог система. ФМН ће и убудуће подржавати све актуелне и прогресивне пројекте јер унапређују не само наш рад већ дају допринос и широј друштвеној заједници. Ми смо на прагу да добијемо велики иновациони пројекат у сарадњи са РПК Крагујевац. Очекујемо да прођемо завршну евалуацију и добијемо тај пројекат код Фонда за иновациону делатност што ће бити први пут да неко са нашег Универзитета тако нешто добије. Будућност науке је да из ње нешто практично проистекне и да шира друштвена заједница има од тога користи, а ми смо ти који имају шта да понуде'', рекао је проф. Јаковљевић.

Презентацији су присуствовали декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић, директор Дома здравља др Василије Антић, председник Академије струковних студија Шумадија проф. др Милан Ђорђевић са студенским тимом са Академије, професор др Владимир Цвјетковић са Природно математичког факултета-а, као и аутор софтверске платформе др Милош Лучић са Факултета медицинских наука у Крагујевцу.








ДОДЕЉЕНЕ ДИПЛОМЕ НА ОСНОВНИМ И МАСТЕР СТУДИЈАМА

У присуству декана ФМН проф. др Владимира Јаковљевића ресорни продекани- проф.др Дејан Петровић уа ИАС медицине, проф.др Жељко Мијаиловић за ИАС фармације и проф.др Наташа Здравковић за ОСС у амифитеатру, након Видовдана, уручили су дипломе 21 доктору медицине, једном магистру фармације и 3 дипломе струковним сестрама.

Обраћајући се присутним дипломцима декан проф. др Владимир Јаковљевић најпре је честитао свим акоји су стекли дипломе нашег Факултета. ''Ви сте свој део посла одрадили најбоље што сте могли. Ми смо као професори и факултет покушали да вам у томе максимално помогнемо. Сада је на онима који воде бригу о здравственом систему наше земље да вам нађу адекватну позицију и да ви знање које сте ове акумулирали можете да употребите у борби за здравље нашег становништва'', рекао је проф. Јаковљевић. Он је додао да је иза наших дипломаца најлепши период у животу а то је период студирања и додао да их сада очекује прави живот и прави проблем. ''Желимо Вам да те проблеме решавате у ходу, да што пре нађете посао у струци у нашој земљи, и да будете задовољни као што сте задовољни и срећни данас на додели диплома'', закључио је декан.

Овом приликом уручене су и две дипломе мастер менаџерима у систему здравствене заштите.







ДОБРОДОШЛИЦА ЗА СТУДЕНТЕ ИЗ ШПАНИЈЕ У КРАГУЈЕВЦУ

Факултет медицинских наука Универзитета у Крагујевцу је један од првих факултета у Европи који овог јула отвара своја врата студентима на размени из свих крајева света: Шпанија, Бразил, Португалија, Чешка, Словачка и Русија.

Први студенти су већ стигли из Шпаније у Крагујевац, и то њих двоје, Кристина Алказар Перез и Хорхе Хуан Лара. Они су на завршној години студија медицине на својим факултетима. Кристина студира на Универзитету у Мурцији а Хорхе на Универзитету у Малаги. Њих је дочекао декан Факултета медицинских наука проф. др Владимир Јаковљевић и пожелео им топлу добродошлицу у Крагујевац и Србију. Декан им је такође пожелео успешан рад и стицање нових знања и вештина из радиологије уз жељу да своје искуство пренесу колегама у Шпанији и да они буду само први у низу оних који ће доћи на наш Факултет. Пријему су присуствовали и чланови Катедре за радиологију проф. др Радиша Војиновић и асист. др Валентина Опанчина који ће бити њихови ментори током размене.

Kaко Кристина и Хорхе кажу, изабрали су Србију због добре епидемиолошке ситуације и високог процента вакцинисаних грађана а Факултет медицинских наука у Крагујевцу су изабрали због његовог доброг ранга на Шангајској листи, одличних научних резултата и познате гостопримљивости. Њих двоје су имали жељу да се усавршавају из области радиологије и та жеља им је испуњена тако да ће током јула ове године имати прилику да сарађују са шефом Катедре проф. др Радишом Војиновићем и асист. др Опанчина Валентином, специјалистима радиологије у Универзитетском Клиничком центру Крагујевац. Катедра за радиологију је за њих припремила специјалан пројекат који ће поред вежби и теоријске наставе, укључити и рад на научно-истраживачком пројекту који се тиче радиолошке дијагностике COVID-19 инфекције и због тога су студенти из Шпаније посебно срећни јер због пандемије нису имали прилике да тако нешто раде са својим професорима у Шпанији.

Студентска размена је организована преко интернационалне студентске организације ИФМСА а у овој организацији су учествовали студенти медицине из подружнице ИФМСА Крагујевац, на челу са студенткињом Аном Тодоровић.


ОДРЖАНА СВЕЧАНА ПРОМОЦИЈЕ ДОКТОРА НАУКА
НА УНИВЕРЗИТЕТУ У КРАГУЈЕВЦУ

У парку Ректората Универзитета у Крагујевцу, 2. јула 2021. године ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненад Филиповић свечано је промовисао 82 доктора наука који су, у периоду од маја 2019. до маја 2020. године, одбранили докторску дисертацију на факултетима Универзитета у Крагујевцу, и то:

- 9 доктора наука на Природно математичком факултету;
- 46 доктора наука на Факултету медицинских наука;
- 5 доктора наука на Факултету инжењерских наука;
- 3 доктора наука на Факултету техничких наука у Чачку;
- 2 доктора наука на Агрономском факултету у Чачку;
- 7 доктора наука на Економском факултету;
- 4 доктора наука на Правном факултету;
- 6 доктора наука на Филолошко-уметничком факултету;

На Универзитету у Крагујевцу је, током 45 година рада, промовисано укупно 1481 доктор наука, укључујући и данашњу промоцију.
Универзитет је објавио Књигу доктора наука Универзитета у Крагујевцу 2020 у којој су сажето представљене биографије доктора наука и научни допринос њихових дисертација.

У докторе медицинских наука промовисани су:
1. Ана Пејчић
2. Бојан Милошевић
3. Ирена Пушица
4. Бојана Стојановић
5. Маријана Томић Смиљанић
6. Дражен Иветић
7. Милош Милосављевић
8. Татјана Бошковић Матић
9. Владимир Милосављевић
10. Небојша Вацић
11. Душко Кљакић
12. Тамара Стојменовић
13. Бојан Стојановић
14. Марина Милетић Ковачевић
15. Јелена Тошић Пајић
16. Лавиника Атанасковић
17. Рефет Гојак
18. Предраг Марић
19. Марина Столић
20. Љиљана Симоновић Грујић
21. Сања Костић
22. Драган Столић
23. Јован Јовановић
24. Петар Милић
25. Александар Гавриловић
26. Нарциса Петровић Субић
27. Тања Шобот
28. Јасмина Сретеновић
29. Милена Мишић
30. Славица Коневић
31. Ива Грубор
32. Јована Брадић
33. Јелена Шмигић
34. Дајана Ного-Живановић
35. Александар Ристановић
36. Катерина Дајић
37. Живана Словић
38. Ирена Илић
39. Далибор Стајић
40. Андреја Вујанац
41. Јована Јеремић
42. Марко Петровић
43. Мирко Јовановић
44. Давор Зоричић
45. Александар Ороз
46. Александра Вранић







УСПЕШНО ЗАВРШЕН ЕРАЗМУС ПРОЈЕКАТ ''ART-REM''

Након три и по године успешно је приведен крају међународни Еразмус пројекат ''АRT-REM'' у који је био укључен и наш Факултет и захваљујући којем је акредитован мастер програм регенеративна медицина, који је у школској 2020/2021 години уписао прву генерацију од 23 студента. У пројекат су, поред Универзитета у Крагујевцу, били укључени и Универзитети у Београду, Новом Саду, Софији, Љубљани, и Њу Каслу. ''Успели смо да урадимо све планиране активности и да изнедримо три нова мастер програма у Србији који ће нам донети кадрове едуковане у области репродуктивне биологије, репродуктивне биотехнологије и анималне биологије и мастер програм за едукацију стручњака из области регенеративне медицине, који се реализује на вашем Факултету медицинских наука. Ми смо поносни на наше резултате и сматрамо да ће то имати добар одјек у овој области јер нашој земљи требају стручњаци који ће унапредити незавидну актуелну ситуацију у области беле куге. У Новом Саду је успостављен мастер програм репродуктивне биологије и ти људи ће радити у лабораторијама за вантелесну оплодњу поступке асистиране репродукције. У Београду, на Факултету за ветерину, имамо успостављен мастер програм за анималну репродуктивну биологију и биотехнологију,док код вас у Крагујевцу на ФМН имамо мастер регенеративне медицине који успешно приводи крају школовање прве генерације студената. Наравно да је то велики успех када правите сопствене кадрове који ће, сигурна сам у то, донети и применити нова знања у овим областима'', рекла је проф. др Александра Трнанић Пјевић, руководилац пројекта, редовни професор Универзитета у Новом Саду.

Успешна завршница овог пројекта и представљање резултата одржани су у свечаној сали Ректората Универзитета у Крагујевцу. Проф. др Биљана Љујић са катедре са генетику ФМН која је и руководилац мастер програма регенеративна медицина истакла је да успешан завршетак Еразмус пројекта ''АRT-REM'' је јако важан и за наш град и за Универзитет али пре свега за Факултет медицинских наука. ''Уписали смо прву генерацију студената мастер програма регенеративна медицина, њих 23-оје који су стекли вештине које подразумевају да они сутра могу радити у лабораторијама- од оних који раде биохемијску обраду до оних који се баве инжињерингом. Окосница овог програма је била примена и употреба матичних ћелија у регенерацији ткива што и представља неку даљу или ближу будућност у лечењу. Кроз овај програм наглашени су и недостаци односно која су нежељена дејства ове терапије'', рекла је проф. Љујић.

Завршној свечаности у Ректорату присуствовали су и студенти прве генерације мастер програма регенеративна медицина који на најбољи начин својим будућим колегама могу да пренесу шта су у оквиру ових студија научили, које вештине стекли и дати најбољу препоруку за овај програм. Уз студенте, представљању резултата пројекта, присуствовали су и многобројни професори са свих Универзитета из земље и окружења који су били укључени у реализацију Еразмус програма ''АРТ-РЕМ'’ kaо и продекан за међународну сарадњу нашег Факултета Доц. др Невена Јеремић.









ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА СЛИКА МАРИЈЕ ВЕЛИЧКОВИЋ

У холу Факултета медицинских наука отворена је прва самостална изложба слика крагујевачке сликарке Марије Величковић под називом ''Од незаборава до бајке''.

Изложбу је отворио декан проф. др Владимир Јаковљевић који је најпре изразио задовољство што се, после више од годину дана, у нашу установу, како је рекао, вратила уметност и што су могућа окупљања људи. “О нашим Факултету се последњих дана много говори и то с разлогом јер су у питању резултати вишегодишњег рада али и нови пројекти. Пре свега мислим на поновно рангирање нашег Универзитета на Шангајској листи захваљујући нашој установи у области клиничке медицине али и отварање ординације Спортске медицине, проширивање међународне сарадње, акредитације студијског програма фармација на енглеском језику. Поред свега тога драго ми је да смо изашли и из оквира наставно-образовног и научног процеса, и успели да подстакнемо људе да буду део уметности, а наш Факултет буде место које ће наредних дана красити прелепе слике Марије Величковић”, рекао је Јаковљевић.

Говорећи о сликама Марије Величковић, Александра Божовић из Удружења ликовних уметника “КУЛ.Т” Крагујевац представила је Марију као сликарку која попут девојчице сања и те снове претаче на платно. Она је цитирала Бошка Раичевића, академског графичара и сликара из Никшића, који је Марију описао ако ауторку која на веома прецизан начин барата елементима линеарне и ваздушне перспективе тако да су њеним сликама јасно и прецизно изражени сви планови слике и да је реч о изразито великом раду и посвећености у постављеним задацима. “Из њених слика исијава оно најискреније, најтананије, најчистије и најљудскије што поседујемо у себи а она је успела да оствари оно што је увек желела да буде ''одрасла девојчица'' која креира своју бајку”, рекла је Александра Божовић. Ауторка изложбе Марија Величковић пожелела је добродошлицу свим гостима и нагласила да свака њена слика има своју причу, обојеност и приказ атмосфере. Међу свим тим елементима у метафизичком простору између јаве и сна провијали су се тонови Вивалдијева четири годишња доба у којима су уживали сви посетиоци изложбе. Изложба је отворена наредних седам дана у холу ФМН.







ПОЧЕЛА СА РАДОМ ОРДИНАЦИЈА СПОРТСКЕ МЕДИЦИНЕ НА ФМН

У оквиру здравствене делатности, на основу решења Министарства здравља Владе Републике Србије, у савремено опремљеном простору у згради Института ФМН, данас је и званично почела са радом Ординација спортске медицине. Лекари специјалисти спортске медицине са нашег Факултета, проф. др Владимир Живковић и доц. др Иван Срејовић, уз асистенцију искуснијих колега из Београда, обавили су спортске прегледе за млађе категорије наше женске рукометне репрезентације.

Решење министарства о регистрацији ове здравствене делатности, како је рекао декан проф. др Владимир Јаковљевић, стигло је крајем маја а претходиле су му обимне припреме како у делу сређивања и опремања простора у згради тако и у набавци најсавременије опреме. ''Јужно од Београда, изузимајући Факултет за спорт и физичко васпитање у Нишу, поседујемо најбољу и најсавременију опрему за ову врсту прегледа, тако да можемо да извршимо изузетно добру процену физичког статуса како спортиста тако и рекреативаца али и болесних људи. С обзиром да се налазимо у кругу УКЦ Крагујевац, који је наша наставно научна база, очекујем да ћемо у перспективи направити разне добре и заједничке ствари како за спортисте тако и за остатак становништва'', рекао је декан Јаковљевић.

Поред спортиста ове прегледе могу обавити и сви рекреативци и препоручује се да то ураде сви они који се баве физичком активношћу, која, како истиче проф. Јаковљевић, који је и специјалиста спортске медицине, често може да буде и јако терапијско средство уколико је дозирана на прави начин. ФМН је прошле недеље потписао Уговор са клубом америчког фудбала ''Kragujevac Wild boars'' о пружању услуга здравственог прегледа спортистима овог клуба. Уговор су потписали декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић и председник популарних ''Дивљих вепрова'' Марко Вујанац. Он је изразио задовољством почетком сарадње са нашим Факултетом у оквиру Ординације спортске медицине и истакао значај прегледа за све чланове клуба који је у досадашњој историји девет пута био првак Прве лиге Србије а играо је и финале ЕФАФ купа у коме је поражен од Лондон блица.

Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић наглашава да су у току преговори са неколико крагујевачких клубова те да ускоро очекује и озваничење сарадње са ФК Раднички и нашим ватерполистима.








АКРЕДИТОВАН СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ИАС ФАРМАЦИЈЕ
НА ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ (45 студената)

Допуну уверења о акредитацији погледајте овде


УРУЧЕНИ ИНДЕКСИ НОВИМ СПЕЦИЈАЛИЗАНТИМА

Декан Факултета медицинских наука проф.др Владимир Јаковљевић уручио је у Амифитеатру индексе новој генерацији специјализаната и ужих специјализаната нашег Факултета. Преко 80 доктора медицине и стоматологије, магистара фармације и лекара специјалиста, у оквиру пролећног конкурса за упис на специјалистичке и уже специјалистичке студије, определило се да своје стручно усавршавање, у оквиру здравствених специјализација и ужих специјализација, упише управо на ФМН.

Поздрављајући присутне декан проф. др Владимир Јаковљевић је најпре изразио задовољство што је и у овом конкурсном року забележено велико интересовање за упис на здравствене специјализације и уже специјализације и захвалио се свима који су изабрали да им управо наш Факултет буде друга кућа у наредних три до пет година, у зависности од специјализације коју су уписали. Јаковљевић је рекао да више од 15 година наша установа континуирано ради на увођењу нових студијских програма и побољшању квалитета постојећих, и додао да је у том смислу акредитован студијски програм интегрисаних академских студија фармације на енглеском језику, а у плану је акредитација за студије медицине и високу школу. ''Наш Универзитет је и ове године захваљујући Факултету медицинских наука и ове године на Шангајској листи најбољих Универзитета у свету из области клиничке медицине. Здравствене специјализације које усавршавамо из године у годину, увођењем нових специјализација и ужих специјализација је такође све препознатљивији бренд нашег Факултета. У овом року као новине увели смо субспецијализацију из клиничке фармакологије-фармакотерапије и интензивне медицине, а субспецијализација из баромедицине која је уведена пре годину дана постаје све траженија, и ван граница Србије, и само у овом року уписали смо 5 нових субспецијализаната'', рекао је декан Јаковљевић. Он је подсетио и да је потреба за лекарима специјалистима из године у годину све већа и да је пандемија корона вируса резултирала запошљавањем великог броја лекара како на примарном тако и на секундарном нивоу здравствене заштите па су многе установе у окружењу, укључујући и наш Универзитетски клинички центар, одлучиле да управе те младе лекаре упуте на специјализације на ФМН.

Поред традиционално великог интересовања за упис на специјализације из стоматолошких грана, највеће интересовање доктори медицине, у овом конкурсном року, показали су за специјализације из педијатрије, интерне медицине, гинекологије и акушерства, неурологије, радиологије, анестезије, реаниматологије и интензивне терапије. Звање специјалисте и ужег специјализације до сада је на Факултету медицинских наука стекло преко 500 лекара специјалиста и ужих специјалиста.









ФМН ПОТПИСАО СПОРАЗУМ О САРАДЊИ СА СБ ЗА ФИЗИКАЛНУ МЕДИЦИНУ И РЕХАБИЛИТАЦИЈУ ''МЉЕЧАНИЦА''

Декан ФМН Проф.др Владимир Јаковљевић и директор СБ за физикалну медицину и рехабилитацију '' Мљечаница'' из Козарске Дубице у Републици Српској потписали су споразум о сарадњи у области наставе и научно истраживачког рада. Споразум је потписан у оквиру церемоније полагања камена темељца за нови здравствено туристички комплекс ове установе који ће имати 11 нових објеката чија је процењена вредност 17 милиона евра, а који се финансира средствима из буџета Републике Српске. Камен темељац за нови комплекс положио је српски члан Председништва БиХ Милорад Додик у присуству председнице Републике Српске Жељке Цвијановић, председника Владе РС Радована Вишковића и министра здравља Алена Шеранића. Према речима директора СБ ''Мљечаница'' Дарка Бањца изградња новог комплекса одвијаће се у две фазе - у првој је планирана изградња објекта полуинтензивне неге, новог најсавременијег дијагностичког блока и савремене лабораторије, док ће у другој фази бити изграђени најсавременији хотел са олимпијским и затвореним базеном, спа центром, спортским теренима, трим стазама и вештачким језером. У оквиру прве фазе, која подразумева изградњу здравственог дела, биће изграђен и најсавременији хидроблок који ће имати једну осмомесну и две једномесне хипербаричне коморе. Лекари СБ ''Мљечаница'' који ће радити у овом делу болнице почели су субспецијализацију из баромедицине на ФМН у Крагујевцу што је била и иницијална каписала за потписивање споразума и почетак сарадње наше две установе. ''Много нам значи потписивање споразума са вашим Факултетом и посебно желим да истакнем гостопримство декана Ваше установе проф. Јаковљевића приликом наше посете Крагујевцу, што је за сваку похвалу. Изашли сте максимално у сусрет нашој болници а самим тим и нашим пацијентима и свим грађанима Републике Српске. Наши лекари уписаће специјализације и субспецијализације на ФМН у Крагујевцу и заиста нам је част и задовољство да се једна установа попут Вашег Факултета одлучила да са нама сарађује'', рекао је директор Бањац.

Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић истакао је да наш Факултет има интензивну како домаћу тако и међународну сарадњу и да смо отворени за све нове пријатеље и сараднике и из земље али и читавог региона. Јаковљевић додаје да је идеја о сарадњи потекла од СБ ''Мљечаница'' јер смо ми једини у Србији који у овом тренутку имамо активну субспецијализацију из области баромедицине односно хипербаричне оксигенације.

''Задовољство нам је што на путу развоја ове болнице можемо да помогнемо едукацијом њихових лекара а у плану је и заједничка сарадња у области научно–истраживачког рада на дуже стазе из области рехабилитације сваког типа, не само хипербаричне оксигенације'', рекао је Јаковљевић. Након потписивања Споразума декан Јаковљевић је свечано уручио индексе лекарима СБ Мљечаница који су уписали субспецијализацију из баромедицине на ФМН- др Милету Чеку и др Слободанки Јагодић. Др Чеко рекао је да СБ Мљечаница интензивно ради на проширењу својих услуга које пружа крајњим корисницима и да је једна од планираних отварање Центра за хипербаричну медицину. ''Разматрали смо разне понуде за додатну едукацију односно ужу специјализацију из баромедицине у БиХ, Хрватској и Србији и закључили да програм који има ФМН за ову област је најквалитетнији јер је у процес едукације инкорпориран читав тим стручњака, слободно могу рећи доајена из ове области. Убеђен сам да ћемо оправдати поверење које сте нам указали и да ћемо знање стечено на Вашем факултету максимално искористи како би на најбољи начин помогли лечењу наших пацијената'', рекао је др Чеко.











ЗАХВАЉУЈУЋИ ФАКУЛТЕТУ МЕДИЦИНСКИХ НАУКА
УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ ТРЕЋИ ПУТ
НА ШАНГАЈСКОЈ ЛИСТИ НАЈПРЕСТИЖНИЈИХ УНИВЕРЗИТЕТА

Универзитет у Крагујевцу се и ове године (за академску 2020), захваљујући Факултету медицинских наука, трећи пут заредом нашао се на престижној Шангајској листи најпрестижнијих универзитета у свету за област клиничка медицина. Први пут на овој листи били смо 2019. године када је поред нашег Факултета рангиран и ПМФ у Крагујевцу и то на позицији између 301. и 400. места. Прошле, као и ове године рангиран је само наш Факултет у оквиру крагујевачког Универзитета и то између 201. и 300. места.

Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић тим поводом оцењује да је овај успех само потврда континуираног рада који траје годинама уназад, и резултат је рада свих наставника и сарадника нашег факултета. ''Једина компонента са којом ми можемо да конкуришемо за Шангајску листу је број објављених научних радова јер критеријуми као што је број страних студената, који је минималан као и број нобеловаца, које немамо нам не иду у прилог. Научно истраживачки рад је дакле оно што нас квалификује и у тој области годинама постижемо фантастичне резултате. Тешко је, као и у спорту, освојити први трофеј али га је још теже одбранити јер то сведочи о континуитету вашег рада'', рекао је Јаковљевић.

Декан ФМН истиче да се нада да ће одређеним потезима који су урађени у протеклом периоду досадашњи ниво и квалитет рада бити унапређени што би требало да резултира и бољом позицијом на Шангајској листи. Јаковљевић наглашава да је акредитован студијски програм на енглеском језику за студије фармације и да је у поступку акредитације за студије медицине и високу школу. ''Очекујем да ћемо у наредном периоду повећати и број доктораната на нашем Факултету зашта већ, поред земаља из окружења, постоји интересовање и студената из Русијe, чак и из арапских земаља, тако да је план да се акредитују докторске студије на енглеском језику, што ће свакако допринети подизању квалитета рада и наставе и омогућити нам да останемо на престижној Шангајској листи'', закључио је декан Јаковљевић.

Опширније погледајте овде


ОБЕЛЕЖЕНА СЛАВА И 45 ГОДИНА УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ

Сечењем славског колача, коме су присуствовали Његово преосвештенство епископ шумадијски господин Јован са свештенством, ректорски колегијум Универзитета и декани факултета чланица у амфитеатру Правног факултета 21.маја, обележена је слава Универзитета у Крагујевцу Свети апостол и јеванђелиста Јован Богослов и 45 година од оснивања. Овогодишњи домаћин славе била је декан Факултета педагошких наука у Јагодини проф. др Виолета Јовановић, која је предала половину славског колача домаћину за наредну годину, проф. др Зорану Марковићу, директору Института за информационе технологије.

Интонирањем академске химне Gaudeamus igitur, у амфитеатру Правног факултета отпочео је свечани део програма обележавања Дана Универзитета у Крагујевцу, коме су, поред многобројних званица, присуствовали представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја на челу са министром Бранком Ружићем, председник Српске академије наука и уметности академик Владимир Костић, градоначелник Никола Дашић и представници Града Крагујевца, локалних самоуправа из региона, ректори универзитета из земље, као и декани, професори и студенти факултета Универзитета у Крагујевцу.

Присутне су поздравили ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненад Филиповић, министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић, председник Српске академије наука и уметности академик Владимир Костић, градоначелник Града Крагујевца Никола Дашић, а у име ректора Универзитета у Србији обратио се проф. др Здравко Витошевић, ректор Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Универзитет у Крагујевцу ове године, по први пут, доделио је годишње награде за наставно и научноистраживачко особље за изузетне резултате у научноистраживачком, односно уметничком раду постигнуте на Универзитету у Крагујевцу.

Годишње награде за изузетне резултате у научноистраживачком раду постигнуте на Универзитету у Крагујевцу додељене су:

  1. У пољу друштвено-хуманистичких наука – проф. др Милошу Ковачевићу, редовном професору Филолошко-уметничког факултета;
  2. У пољу техничко-технолошких наука – проф. др Ненаду Филиповићу, редовном професору Факултета инжењерских наука;
  3. У пољу природно-математичких наука – проф. др Светлани Марковић, редовном професору Природно-математичког факултета;
  4. У пољу медицинских наука – проф. др Владимиру Јаковљевићу, редовном професору Факултета медицинских наука.
У оквиру свечаности, додељена је и стипендија из Фонда Wild Boars за стипендирање студената професионалних или полупрофесионалних спортиста са територије града Крагујевца, који су основали Универзитет у Крагујевцу и клуб америчког фудбала Wild Boars. Управни одбор фонда овогодишњу стипендију доделио је Јани Јоловић, студенткињи IV године интегрисаних академских студија фармације на Факултету медицинских наука Универзитета у Крагујевцу. Добитници стипендије уговор је уручио председник клуба америчког фудбала Wild Boars господин Марко Вујанац.

У музичком делу програма учествовали су студенти Филолошко-уметничког факултета – сопран Јелена Станојевић Качавенда и баритон Стеван Јовановић, уз клавирску пратњу самосталног уметничког сарадника Јелене Ивановић, као и студент хармонике Никола Лазаревић.











НАУЧНИЦИ ФМН ТРАЖЕ ТЕРАПИЈУ ЗА "КОВИД ОЛУЈУ"

>

ФМН, у сарадњи са колегама са Медицинског факултета минисатрства одбране, Државног УНиверзитета у Новом Пазару и ИЗЈЗ Крагујевац реализује пројекат CIBIRDS који има за циљ да да одговор на питање како се код неких пацијената оболелих од короне развија снажни имунски одговор и тежи облик болести. Пројекат финансира Фонд за науку а суштина је да се пронађу фактори који директни или индиректно генеришу такозвану цитокинску олују. Према речима руководиоца пројекта, ванредног професора нашег Факултета, иначе специјалисте имунологије, проф.др Ивана Јовановића пројекат је званично почењо пре око месец дана иако је тим научника претходних девет месеци радио на прикупљању података. До сада су прикупљени резултати више од 300 оболелих од корона вируса, пацијенти се класификују на основу тежине клиничке слике у групе, од оних са блажом формом болести, до оних на респиратору и свима се анализира крвна слика, биохемијски параметри, локалне и системске вредности медијатора запаљења(Цитокини), имунски и имуногенетски параметри и упоређиваће се са тежином болести."Добијени резултати могу указивати на генетску предиспозицију за развој теже форме болести и могуће терапеутске смернице.Познато је да појединци различито реагују на инфекцију и имају различиту клиничку слику, желимо да испитамо да ли имуногенетска основа појединца одређују тежину и исход болести.Ово би могло да да одговор на питање да ли се може предвидети реакција оболелог и тежина болести", истиче проф.Јовановић. Он истиче да имунски одговор на вирус игра значајуну, ако не и најзначајнију улогу у развоју и тежини болести и да очигледно снажно активира имунски одговор појединца, који реагује великим интензитетом, тако што ћелије имунског система продукују велике количине молекула медијатора запаљења који се зову цитокини. "Огромна количина цитокина, "цитокинска олуја", покреће снажну запаљенску реакцију пре свега у плућима, тако што оштећује племенито ткиво плућа и компромитује улогу плућа у дисању.Ово оштећења плућа је главна компликација болести.Имунски одговор на неки начин "диктира" тежину болести а тачни механизми нам још нису јасни", рекао је Јовановић.

Проф.Иван Јовановић на крају истиче да је за Србију, али и свет, значајно што ће резултати овог пројекта обезбедити важне податке о цитокинском профилу, параметрима имунског одговора, параметрима имунског одговора, имуногенетским карактеристикама пацијената и њиховој корелацији са тежином и исходом болести. Поред професора Јовановића у пројекат су, са нашег Факултета, укључени и проф.др Небојша Арсенијевић, доценти Марина Јовановић и Милена Јуришевић, асистент Невена Гајовић и истраживач приправник Софија Секулић.

"Прелиминарно, добили смо веома интерсантне резултате који "бацају светло" на нове, неиспитанае медијаторе који учествују у настанку и прогресији Covida 19. На јесен очекујемо прве резултате великог истраживања о циљаним, ефикасним лековима против короне",


ПОКРЕНУТА ПЛАТФОРМА eЕДУКАЦИЈЕ НА ФМН
https://kme.fmn.rs

ФМН више од 16 година успешно организује едукације, конгресе и семинаре из свих области медицине, фармације и стоматологије. Због перманентне потребе за сталним уасвршавањем лекара, фармацеута и стоматолога и средњег медицинског кадра, а у складу са актуелном епидемиолошком ситуацијом у земљи и читавом свету, покренута је платформа еЕдукације Факултета медицинских наука, чиме је омогућен континуитет у овој области, а полазницима похађање акредитованих семинара, курсева као и полагање тестова и добијање одређеног броја бодова неопходних за обнављање лиценце.

Према речима продекана за континуирану медицинску едукацију на нашем Факултету проф.др Душана Ђурића платформа је развијена у складу са са одлукама министарства здравља и правилником Здравственог савета и акредитована од стране поменутог Савета. Учесницима је омогућено похађање акредитованих семинара, курсева као и полагање електронских тестова и стицање бодова а на располагању им је и едукативни материјал у виду презентација са пуним садржајем који је неопходан да би савладали уписани курс. ''Календар континуираних медицинских едукација на Факултету медицинских наука прави се четири пута годишње-у јануару, априлу,јулу и октобру када су термини за акредитацију програма код здравственог Савета Србије. Тренутно имамо три циклуса- први се односи на лечење шећерне болести, други на примарну здравствену заштиту а трећи на додатке исхрани и нутритивни заштитни процес. Сва три програма су отворена за све заинтерсоване полазнике а све, од пријављивања, едукације, тестирања врши се он лајн након чега се добија сертификат'', истакао је проф.Ђурић.Према његовима речима у исто време покренута је и нова платформа еЕдукација која омогућа одржавање вебинара, предавања из студија, у чему активно могу да учествују полазници постављањем питања а која је активна од краја априла месеца. ''Континуиране медицинске едукације постале су интересантан пословни искорак за бројна удружења и образовне институције као и фармацеутске куће. Академска заједница препознала је факулете као место где се добија најшира лепеза информација и знања јер наш Факултет конкретно, у области континуираних медицинских институција, пружа једну ширину у образовању а професори који учествују у едукацији су у великом броју раде у овдашњем Клиничком центру, што омогућава спој знања и искуства а то је медицина заснована на доказима која служи полазницима да буду атрактивно, адекватно и савремено упућени на информације које су им неопходне'', истиче продекан проф.др Душан Ђурић.

Сви заинтересовани здравствени радници додатне информације о свим програмима континуиране едукације на Факултету медицинских наука могу добити на веб страници платформе https://kme.fmn.rs/ или на број телефона 034/306-800, локал 103 и на мејл адреси: e-kme@fmn.kg.ac.rs


ОДРЖАН ДАН ОТВОРЕНИХ ВРАТА НА ФМН

У складу са актуелном епидемиолошком ситуацијом, а у сусрет упису нове генерације студената, у амфитеатру Факултета медицинских наука, уз поштовање прописаних мера, одржана је традиционална манифестација Дан отворених врата на којој су будућим бруцошима представљени наши студијски програми. Будуће студенте нашег Факултета, који су у највећом броју дошли из општина и градова у окружењу, најпре је поздравио декан проф. др Владимир Јаковљевић истакавши да су направили прави избор доласком на наш Факултет и жељом да упишу неки од наших студијских програма. ''Драго ми је да је амфитеатар ''пун'' и у овим околностима што је нама путкоз на добро радимо и да смо на добром путу, јер велико интересовање за упис на наш Факултета које је годинама присутно, је најбољ препорука за наш рад и квалитет наставе коју пружамо. Оно што вам могу гарантовати да ћете код нас ви бити у фокусу а професори су само сервис за то да ви за пет или шест година, у зависности који студијски програм уписујете, постанете добри здравствени радници.Свако од вас ће имати свог ментора односно тутора који ће вас пратити током читавог шкловања а обезбедићемо вам и максималну посвећеност свих осталих наставника и сарадника'', рекао је проф. Јаковљевић. Он је додао и да је на будућим бруцошима да буду максимално посвећени обавезама на Факултету а све остало ће доћи само. ''Били смо пионири у многи стварима када је реч о едукацији и могу да кажем да смо у овом тешким временима, успели прилично добро да се снађемо и да постигнемо фантастичне резултате о чему сведочи и чињеница да смо две године за редом на престижној Шангајској листи у области клиничке медицине'', рекао је проф. Јаковљевић.

Студијске програме медицине, фармације и струковних студија будућим бруцошима данас су представили ресорни продекани- проф. др Дејан Петровић, проф. др Жељко Мијаиловић и проф. др Наташа Здравковић, док је студије стоматологије представио доц.др Мирослав Васовић. По акредитационој квоти Министарства просвете, науке и технолошког развоја ФМН ће и ове године уписати 88 студената на медицину, 84 на фармацију, 24 на стоматологију и 88 на струковне студије- по 44 за струковну медицинску сестру и исто толико за струковног физиотерапеута. О начину полагања самог пријемног испита говорила је Милена Стојковић из ПР тима ФМН док је рад студентског параламента и студентских организација на нашем Факултету присутнима представила Ирена Огњановић студент-продекан.

Пријављивање заинтересованих кандидата за упис обавиће се у другој половини јуна а пријемни испити последњих дана јуна и првих дана јула. Оно што је већ сада сигурно, како је рекао декан Јаковљевић, је термин полагања пријемног испита на ИАС медицине и то ће бити 30.јун. Све информације око уписа, датума предаје докумената, распореда полагања пријемног испита и резултата и рангирања кандидата, биће благовремено објављење на сајту Факултета.











МИНИСТАР ЛОНЧАР СА СТУДЕНТИМА РАЗГОВАРАО О ВАКЦИНАЦИЈИ

Министар здравља у Влади Србије Златибор Лончар разговарао је са представницима студентских организација о вакцинацији против корона вируса, пре свега најчешћим питањима односно дилемама које студенти имају када је у питању вакцинацја- дали вакцина утиче на стерилитет и потомство, дилемама везаним за AstraZeneka вакцину, да ли ће бити потребно примити и трећу дозу вакцине и када, као и о нивоу антитела и томе колико нас она дуго штите од заражавања. ’’За вакцинацију против корома вируса заинтересовано је две трећине студената’’, рекао је министар Лончар и додао да треба наставити разговоре са онима који се колебају.

Састанку који је министар Лончар организовао са студентима медицине, фармације и стоматологије присуствовали су и др Срђа Јанковић имунолог и Павле Зелић из Агенције за лекове. Факултет медицинских наука на састанку су представљали председник Судентског парламента Живко Ђурић, Ирена Огњановић студент продекан као и Ана Тодоровић председник локалног комитета ИФМСА и Нина Радосављевић координатор пројекта ЛК у Крагујевцу.

Студентске организације су истакле спремност да све своје капацитете, ресурсе, знања и искуства искористе у борби против дезинформација о штетности вакцине и допринесу промоцији имунизације И подизању свести о овом птању медју својим вршњацима и суграђанима.





СТУДЕНТИ ФМН ПРИМИЛИ ВАКЦИНЕ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА

У сарадњи са Студентским парламентом Универзитета у Крагујевцу, локалном самоуправом и Домом здравља данас је у Спотској хали Парк организована акција вакцинације студената нашег Универѕитета, где су студенти ФМН имали највеће учешће. Преко 40 будућих лекара, фармацеута и стоматолога одазовало се позиву Студентског парламента Факултета медицинских наука и извршило имунизацију против корона вируса.

Подршку нашим студентима приликом вакцинације дао је продекан за ИАС фармације проф.др Жељко Мијаиловић. Имунизација једном од 4 вакцине које су доступне грађанима Србије па тако и нашег града представља сигуран начин заштите од обољевања свих категорија становништва, а посебно судентске популације која је веома активна у друштвеном животу. Подаци показују да је у последњем таласу обољевања од корона вируса све више младих са тешком клиничком сликом. Управо студенти ФМН, који се образују да буду лекари свесни су значаја вакцинације, и одбацују приче о томе како вакцина доводи до стерлитета младих.Зато и не чуди што је учешће наших студената на данашњој имунизацији која је организована на нивоу читавог Универзитета далеко највеће.

Иначе према подацима Дома здравља у Крагујевцу који спроводи вакцинацију и даље је највише имунизованих у популацији старијој од 60 година, а најмање је младих старости од 20 до 30 година. До сада је вакцину примило нешто преко 50 хиљада Крагујевчана и то у највећем проценту кинеску вакцину Синофарм, следи руска Спутник па Фајзер док је најмање тражена вакцина Астра Зенека.








РАСПИСАН ПРОЛЕЋНИ КОНКУРС ЗА УПИС
НА ЗДРАВСТВЕНЕ СПЕЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ И УЖЕ СПЕЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ


Факултет медицинских наука расписао је 29.марта пролећни конкурс за упис на здравствене специјализације и уже специјализације намењен докторима медицине и стоматологије, магистрима фармације и лекарима специјалистима. Доктори медицине могу да конкуришу за упис на једну од 31 понуђене гране медицине, стоматолозима је на располагању седам грана стоматологије, магистрима фармације и дипломираним фармацеутима шест фармацеутских грана. Здравствени сарадници могу да конкуришу за упис на токсиколошку хемију док је лекарима специјалистима понуђено чак 20 различитих субспецијализација. Гостујући у емисији ''МОЗАИК'' ТВ Крагујевац продекан за специјалистичке и уже специјалистичке студије ФМН Проф.др Горан Давидовић подсетио је да наш Факултет два пута годишње расписује кинкурсе за упис н аздравствене специјализације, у априлу и октобру, и позвао све заинтересоване да искористе актуелни конкурс и постану специјализанти ФМН.

Говорећи о интересовању кандидата проф. Давидовић је рекао да је досадашња пракса показала да будући специјализанти највеће интересовање показују за интернистичке гране, општу медицину, ургенту медицину док доктори стоматологије највише траже ортопедију вилица и оралну хирургију па је због тога, и у овом року, број места за ове две гране ограничен на по 2 кандидата. ФМН наставља са праксом увођења нових субспецијализација и како је истакао продекан Давидовић након баромедицине, медицине бола и онкологије први овогодишњи конкус допуњен је са две нове субспецијализације- интензивна медицина и клиничка фармакологија-фармакотерапија. ''Интензивна медицина је Правилником минисатрства дефинисана као нова грана и ми смо одмах реаговали с обзиром да смо закључили да имамо све капацитете да покренемо ту нову субспецијализацију. Мислим да смо међу првима у Србији увели ту новину јер смо схватили да је минисатрство препознало значај интензивне медицине као потребну грану уже специјализације пре свега због актуелне ситуације са корона вирусом. Велики број апацијената се данас обавља у јединицима интензивне неге и зато је важно да лечење тих пацијената у перспективи преузму лекари који су додатно едуковани за то. Ову субспецијализацију могу да упишу специјалисти интерне медицине, педијатрије, инфектолози, анестезиолози.Мислим да ће ова грана и сада и у наредном периоду бити веома акрактивна'', рекао је проф. Давидовић. Као Факултет можемо да будемо више него задовољни бројем уписаних специјализаната и у време пандемије корона вируса, с обзиром да су до сада, без овог актуелног, реализована два конкурса од почетка пандемије и да је број уписаних био више него задовољавајући- закључио је продекан за специјалистичке и уже специјалистичке студије проф.др Горан Давидовић.

Све информације заинтересовани кандидати могу да нађу на сајту Факултета и позивом Служби за постдипломске студије на тел 034 306 800, локал 124.


МЛАДИ ИСТРАЖИВАЧИ ТЕМЕЉ НА КОМЕ ЋЕМО БАЗИРАТИ
ФМН У НАРЕДНОМ ПЕРИОДУ

Декан Факултета медицинских наука проф. др Владимир Јаковљевић потписао је данас уговор о раду са 11 нових истраживача –приправника, студената докторских студија који су посао обезбедили на научним пројектима нашег Факултета, а на основу конкурса министарства просвете, науке и технолошког развоја који је био намењен најбољим младим научницима у Србији. Међу потписницима уговора је седам доктора стоматологије, четири доктора медицине и један магистар фармације.

Реч је о већ континуираном пројекту Министарства за младе истраживаче који су докторанди различитих факултета, са просечном оценом са основних студија изнад 9,41, држављани су Републике Србије и млађи су од 30 година. До сада је, реализацијом овог пројекта министарства, а ово је трећа година да се пројекат спроводи, посао на нашем Факултету обезбедило је 34 младих истраживача, од којих је њих троје, у међувремену изабрано и у виша научна звања. Данашњим потписивањем Уговора укупно је ангажовано по овом основу 37 истраживача. Уговоре о раду са деканом проф. др Владимиром Јаковљевићем данас су потписали доктори стоматологије- Милица Васиљевић, Ђурђина Чолић, Ирена Огњановић, Маријана Петровић, Павле Милановић и Ива Обрадовић, доктори медицине: Дуња Божић, Жељко Ивошевић, Ема Јевтић и Ђорђе Ђорђевић и магистар фармације Катарина Ђорђевић. Сви они истакли су да им учешће на пројектима на којима су изабрани, као и уговор са Факултетом много значе, како у даљем раду у области науке тако и у области стручног усавршавања.

Захваљујући пројектима Министарства просвете, науке и технолошког развоја ФМН је у могућности да наше најбоље студенте, сада већ докторанде,запослили као сараднике на пројектима до краја трајања пројектног циклуса, укључили у наставу и тиме их их припремамо да буду и наставни кадар нашег Факултета а не само научни, у наредном периоду. ''Највеће ми је задовољство када потписујем уговоре о раду са младим људима, најмлађим научницима на нашем Факултету, и од када сам на месту декана ФМН, од септембра 2018. године, увео сам праксу да уговоре са њима потписујем лично ја а не да они то обављају у правној служби, што се дешавало у неким неакадемским временима, када се декан појављивао као нека виртуелна особа'', рекао је декан Јаковљевић. Он је додао и да је за нас највеће задовољство када имамо велики број младих људи који желе да се баве научно истраживачким радом. ''Конкретно у овој групи има највише стоматолога, шесторо, што је за нас јако битно јер то добар стартни основ да касније буду примљени у радни однос на нашем Факултету јер је то наш најмлађи студијски програм и у озбиљном је кадровском проблему јер је велики број кадрова туда прошао али се нису задржавали. У последње две године је направљена таква кадровска политика да смо ми мотивисали младе људе да остану на Факултету и да ћемо им пружити сву подршку уколико они то заслуже. С обзиром да нам је у плану акредитација студијских програма на енглеском језику верујем да ће нам и ови млади људи у томе помоћи. Улагање у млад кадар је најбитнија ствар за сваку научно истраживачку установу па и ФМН и они су темељ на коме ћемо базирати нашу грађевину у наредном периоду'', рекао је проф. др Владимир Јаковљевић.

Он је и овој групи младих истраживача пожелео пуно успеха у даљем раду и позвао их да наставе досадашњим темпом како у области научно-истраживачког рада тако и на новим пословима у настави на Факултету.







СТУДЕНТИ ФАКУЛТЕТА МЕДИЦИНСКИХ НАУКА
ПОНОВО ВОЛОНТИРАЈУ

Студенти Факултета медицинских наука поново волонтирају, овога пута на спровођењу препоручене вакцинације против COVID-19!

Као будући здравствени радници, они активно раде на ширењу свести о вакцинацији, бележе број пријављених, попуњавају сагласности за спровођење препоручене имунизације и преусмеравају цивиле на прегледе.

Овим путем апелујемо на све студенте да се информишу путем сајта ФМН о могућностима вакцинације.


ВАКЦИНАЦИЈA СТУДЕНАТА ЗАИНТЕРЕСОВАНИХ ЗА ИМУНИЗАЦИЈУ ПРОТИВ ВИРУСА COVID-19

Обавештавамо Вас да је Дом здравља Крагујевац од 22. марта 2021. године почео са вакцинацијом студената заинтересованих за имунизацију против вируса COVlD-19.

Вакцинација ћe се вршити сваког радног дана у просторијама Студентске поликлинике Дома здравља Крагујевац, у улици Чиче од Романије бб, у периоду од 10.00 до 13.00 часова.

Студенти који желе да сс вакцинишу нису у обавези да се нaјављују преко портала Е -управе.

Довољно је да са здравственом картицом и личном картом дођу до Студентске поликлинике и искажу интересовање за вакцином, тренутно AstraZeneca вакцином против COVID-19.




ПРОФ. ВЛАДИМИР JAКОВЉЕВИЋ ПОНОВО ИЗАБРАН ЗА ДЕКАНА ФМН

На дванаестој седници Савета Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу, која је одржана у уторак 23. марта 2021. години у Амфитеатру Факултета, чланови овог тела једногласно су изабрали проф. др Владимира Јаковљевића за декана наше високошколске установе.

Савет је тиме заправо потврдио предлог који је 17. марта ове године на седници утврдило Наставно научно веће. Подсетимо, чланови Наставно -научног већа су тада, на 99 седници, од укупно присутних 95 чланова, са 94 гласа за и једним уздржаним донели Одлуку да предложе проф. др Владимира Јаковљевића за декана на још један мандатни период од три године.

Ово је други пут да највиши органи управљања Факултета медицинских наука бирају проф. Јаковљевића за декана. Први мандат проф. Јаковљевићу почео је 26. септембра 2018. године, тако да ће данашњом Одлуком Савета ФМН, други мандат почети да тече од 27. септембра ове године до 27. септембра 2024. године.


УСПЕХ ДОКТОРАНАТА ФАКУЛТЕТА МЕДИЦИНСКИХ НАУКА

У престижном часопису ''International Journal of Environmental Research and Public Health'' категорије М 21, 17.фебруара објављен је рад ''Covid 19 ментално здравље опште одрасле популације у Србији:студија пресека'' у коме је учествовало 5 доктораната нашег Факултета. Шеф катедере за неуронауке на докторским академским студијама проф. др Владимир Јањић изражавајући задовољство што је овај рад објављен у часопису овог ранга истакао је да је рукободство Факултета посебно поносно на чињеницу да су то урадиле млађе колеге, односно студенти докторских студија.''Оно што ми негујемо иначе је тај мултидисциплинарни приступ па нас додатно радује чињеница да су то урадиле колеге са три различите катедре: неуронаука, интерне медицине и превентивне медицине.То је очито препознато и од уредништва једног овакво еминентног часописа'', рекао је проф. Јањић. Према његовима речима у читавом научно истраживачком раду на ФМН се сви труде да буду актуелни и баве се најзначајанијим темама које постоје у свету науке и друштву. ''Ово је посебно велики допринос у научном и стручном смислу у време када имамо једну још увек релативно младу болест каква је корона. Постоји мањак информација јер се са овом болешћу суочавамо свега годину дана тако да свака нова информација је драгоцена у циљу препознавања одређених сметњи, проблема код људи када је у питању ментално здравље јер то води прављењу нових мера што би у перспективи олакшалао људима да се суоче са једном оваквом болешћу која је довела до једне масовне психотрауматизације јер чињеница је да смо сви негде погођени'', исткао је проф. Јањић. Он је подсетио и да је наш Факултет, иако најмлађи медицински факултет у земљи привукао и привлачи велики број доктораната из читаве земље али и држава из окружења, што показује да су људи препознали да ми имамо један квалитетан програм и да пуно полажемо у стварање нових, младих кадрова и научно истраживачки рад.



Рад под називом ''Covid 19 ментално здравље опште одрасле популације у Србији:студија пресека'' настао је као резултат истраживања у периоду ванредног стања, од 23.марта до 25.априла 2020.године и то на узорку од 1057 испитаника старости од 18 до 88 година, при чему је просечна старост испитаника 36 година. Како је истакла докторант на Катедри за неурoнауке ФМН Теодора Safiye резултати су показали да је 28,9% испитаника показало умерену до тешку депресију, 36 % умерену до тешку анксиозност док је 38,1 исптаних испољило умерене до тешке симптоме стреса. Интересантно је да је знатно виши ниво стреса и анксиозности показала студентска популација у односу на старије учеснике истраживања. Према њеним речима резултати добијени овим истраживањем, осим објављивања у реномираном светском часопису и значаја за учеснике и Факултет, требало би да допринесу и бољој превенцији менталних поремећаја узрокованих корона вирусом као и препознавању најосетљивијих категорија становништва који могу да оболе од анксиозности и депресије.




ФМН ДОБИО НАЈСАВРЕМЕНИЈИ АПАРАТ ЗА ЋЕЛИЈСКУ ИМУНОЛОГИЈУ (03.02.2021, RTK)

Катедра за патолошку физиологију Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу добила је најсавременији апарат за испитивање људског имунитета.

Проточни цитометар биће коришћен приликом истраживања у области базичних наука

У оквиру научног пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја, проф. др Владимир Јуришић са Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу са својим сарадницима изучавао је имунске промене, биохемијске карактеристике и молекулске анализе код оболелих од тумора током прогресије болести и појаве метастаза.

Захваљујући Европском фонду за развој науке и пројекту под називом ”Молекулске биохемијске имунске дијагнозе код пацијената са туморима” Катедра за патофизиологију Факултета медицинских наука добила је најсавременији апарат за испитивање имунитета код људи.

Проточни цитометар поседује три ласера и истовремено може да анализира 15 различитих ћелија.

У плану је да овај апарат буде употребљен у научне сврхе за испитивање имунитета оних који желе да се вакцинишу против Ковида 19, као и особа које су примиле вакцину како би се заштитиле од заражавања корона вирусом.


проф. ДР ВЛАДИМИР ЈУРИШИЋ ДОБИТНИК ДВЕ СВЕТОСАВСКЕ НАГРАДЕ

проф. др Владимир Јуришић, редовни професор Факултета медицинских наука, добитник је овогодишње Светосавске награде коју традиционално додељује Универзитет у Крагујевцу за резултате остварене у области научно истраживачког рада. Проф Јуришић се ове године нашао и међу добитницима Светосавске награде за постигнуте резултате у области образовања, васпитања и развој научних достигнућа које додељује ресорно министарство.

Светосавску награду, која је најзначајније признање за изванредне резултате у образовању и васпитању коју годишње додељује Универзитет у Крагујевцу, проф. Јуришићу уручио је ректор проф. др Ненад Филиповић. Он је, на основу одлуке Сената Универзитета у Крагујевцу, награду за животно дело уручио проф. др Верољубу Дугалићу редовном професору на Економском факултету.

Свечаност која је одржана у сали Ректората у Крагујевцу, у измењеним околностима због пандемије корона вируса, била је прилика за подсећање да је школске 1840/41 године Свети Сава први пут обележен као школска слава у Србији, и то управо на Лицеју Књажевства сербског у Крагујевцу, на првој високошколској установи у модерној Србији, а чији темељима је и настао крагујевачки Универзитет.

Комплетан извештај о Светосавској академији погледајте на сајту Универзитета у Крагујевцу овде






УСПЕШНА ГОДИНА У САРАДЊИ ФМН И УНИВЕРЗИТЕТА ''СЕЧЕНОВ''

Пандемија корона вируса није зауставила сарадњу Факултета медицинских наука и Универзитета Сеченов из Москве, али је изостао онај део сарадње који се односи на образовање, односно размена студената и доласци професора из Москве у Крагујевац и обрнуто због проблема са преласком граница. ''У протеклој години настављен је рад на заједничким научним радовима, чак смо и повећали број публикација, усвојили неке нове теме на којима смо почели заједничке радове, а имамо и нове докторске дисертације чије израде су у току. Без обзира на ситуацију имали смо успешну годину '', рекао је проф. др Сергеј Бољевич, специјалиста патофизиологије и пулмологије и шеф катедре за патологију на Универзитету Сеченов у Москви, који је гостујући професор на нашем Факултету. Он је данас боравио у Крагујевцу где је најпре обишао Лаобораторију за кардиоваскуларна истраживања на нашем Институту и упознао се са новинама које су се у том простору догодиле од његовог последњег боравка у Крагујевцу. Декан ФМН и шеф катедре за физиологију проф. др Владимир Јаковљевић са сарадницима, упознао је проф. Бољевича са актуелним пројектима који се у овој лабораторији реализују као и плановима за ову годину.

проф. Бољевич је овом приликом говорио и о значају вакцинације становништва против корона вируса и позвао све да приме вакцину и тиме се заштите од вируса а пре свега од могућих компликација које могу бити и јако тешке. Сам проф. Бољевич каже да је пре пар дана примио и другу дозу руске вакцине Спутњик, да се осећа добро и да резултати показују да се из дана у дан повећава ниво антитела у његовом организму. ''Према доступним информацијама вакцина ''Спутњик’ ‘ствара 75 одсто антитела. Тренутно је у Русији на тестирању вакцина која ће обезбедити стопостотну заштиту и која ће се примати у једној дози. Вакцинисање је једини начин сузбијања пандемије али мислим да ће масовна производња вакцина бити велики проблем'', рекао је проф. Бољевич. Он је позвао све грађане да се вакцинишу и истакао да је добро што у Србији има више различитих вакцина али и да то значи да лекари треба да помогну својим пацијентима у одабиру вакцине имајући у виду њихове године, болести, генетско наслеђе. ''Није исто примити било коју вакцину а моја препорука је да поред руске то може да буде и кинеска вакцина'', рекао је проф. Сергеј Бољевич.

У оквиру боравка у Крагујевцу проф. др Сергеј Бољевић био је гост ТВ Крагујевац, емисије ''Епицентар'', која је на програму у четвртак 21.јануара у 20 часова.






Због промене SSL протокола у nonSSL, повремено може доћи до неисправности линкова на страницама, у том случају пробајте без протокола https://. Извињавамо се на свим могућим сметњама.